M. D., 18.02.2008
SVI sportski objekti i najatraktivnije lokacije u gradu mogli bi za vreme Univerzijade 2009. biti povezani mrežom biciklističkih staza. Projekat "Biciklom na Univerzijadu" koji predviđa da se 30 do 40 kilometara staza obeleži i delimično izgradi, biće gotov za par meseci.
Osim biciklističkih staza, potrebno je izgraditi i pokretni most kod brodogradilišta. Uz postojeći lift kod Brankovog mosta, kompletirala bi se biciklistička infrastruktura koja bi se zadržala i po završetku Univerzijade. Na taj način, ova manifestacija iskoristila bi se kao povod za razvoj biciklističkog saobraćaja u glavnom gradu.
Gradski sekretar za sport i omladinu Goran Kreclović kaže da je moguće realizovati ovaj projekat do početka Univerzijade.
- Možda zvuči suviše optimistično, ali grad ima volju da ostvari ovu ideju, jer razmišljamo o potrebama biciklista - naglašava Kreclović.
Optimista je i inicijator projekta i potpredsednik Evropske biciklističke federacije Mirko Radovanac koji naglašava da se sve može završiti na vreme.
Beograd trenutno ima oko 30 kilometara staza. Najveći deo je uz reke, a potrebno je izgraditi one koje povezuju centar sa drugim delovima grada.
- Osnovni problem biciklista u prestonici je nepostojanje staza u starom delu grada - kaže Radovanac. - Generalni plan predviđa da se do 2021. godine pet odsto svih kretanja u saobraćaju obavi biciklom. Na milion i po stanovnika u Beogradu, pet procenata bi bilo 75 hiljada biciklista. Prema nekim procenama, danas ih ima 10 puta manje jer nemaju gde da voze.
Građani Novog Beograda su u najboljem položaju kada je reč o stazama. Deo, u dužini od 23 kilometra, biće gotov do 11. aprila, najavljuje glavni arhitekta opštine Novi Beograd Ivana Milenković, a Direkcija će se potruditi i da ostatak do 50 km bude gotov što pre.
Na primedbu Radovanca da je širina jednosmernih staza u Novom Beogradu jedan metar, dok je evropski propis jedan i po, Milenkovićeva kaže da novobeogradska staza zaista spada u manje, ali sve je rađeno po standardima.
- Biciklisti neće moći da se mimoiđu, ali mogu da idu jedan iza drugog - objašnjava Milenkovićeva. - Da bismo uradili staze što pre, išli smo na minimum, u suprotnom ugrozili bismo ili pešake ili zelenilo. Ovako smo pronašli neko optimalno rešenje.
Korišćenje bicikla i kao prevoznog, a ne samo sredstva za rekreaciju koči, prema rečima Radovanca, činjenica da ne postoji ozbiljan pristup ovom pitanju. Naša zemlja je jedna od retkih koja nema nacionalnu biciklističku strategiju koja bi pokazala koristi za državu od upotrebe ovog prevoznog sredstva.
BICIKLODROM
GRAD najavljuje da će Beograd dobiti i biciklodrom - kružnu stazu koja je u prestonici postojala pre Drugog svetskog rata. Tačna lokacija i vreme početka izgradnje još se ne znaju jer je potrebno da Biciklistički savez Beograda prvo obezbedi pripremnu dokumentaciju.
ŽALBE
NA žalbe građana Novog Beograda da su im zbog biciklističkih staza trotoari raskopani, Ivana Milenković odgovara da nema potrebe za brigu.
- Direkcija za puteve srediće sva mesta gde su trotoari ugroženi - kaže Milenkovićeva. - Veći deo staza još nije gotov, a gledaćemo da radove sinhronizujemo, tako da se istovremeno sa stazama, sređuju i trotoari i zelenilo pored njih. Takođe, radovi na delovima staza koji nisu urađeni dobro, biće ponovljeni.
OPRAVDANOST
PROJEKAT predviđa i obezbeđivanje "rent-a-bajk" sistema kako bi svi zainteresovani mogli iznajmiti bicikl na bilo kojoj od atraktivnih lokacija. Pretpostavlja se da će Beograd tada posetiti desetine hiljada turista, uglavnom mladih. Prema rečima inicijatora projekta, logično je očekivati da bi oni rado koristili bicikl kao prevozno sredstvo jer ga već godinama koriste u svojim gradovima.