Biciklistička i trotinet infrastruktura (staze, trake, signalizacija) i saveti za bezbednu vožnju

[don1120]

Definicija trotoara u zakonu o bezbednosti

definicija pešačke staze

(bold moj), ovim je ocigledno da trotoari za razliku od pesackih staza nisu namenjeni iskljucivo za kretanje pesaka. Iako deluje kao sitna razlika, u pravu je ovo velika razlika.

Član 40 na koji se pozivaju, opet kaze (trotoar se ne pominje u njemu btw),

(bold moj), znaci SME, ne MORA, da je zabranjeno po trotoaru voziti, bilo bi jasno naznaceno da MORA kolovozom.

U zakonu postoje i posebne odredbe za specificnosti voznje bicikla u pesackoj zoni, tako se sigurno ne moze govoriti da zakon podrazumeva da se trotoarom bicikli ne voze.

Ипак не би требало вадити тумачење закона из контекста само зато што се бициклисти експлицитно не спомињу. Исто тако је пешацима законски дозвољено кретање по коловозу тамо где не постоји тротоар, што не значи да је то нужно безбедно за њих. Такође пешачки прелаз је дефинисан искључиво као прелаз који могу да користе пешаци, што значи да особа која вози тротинет/бицикл мора сваки пут да сиђе са истог како би прописно прешла улицу.

Послдица свега овога, што тражимо рупе у закону, је чињеница да у ширем центру Београда не постоји ни двеста метара крштене и пристојне бициклистичке стазе/траке (стазе на кеју не рачунам јер се оне користе првенствено у рекреативне сврхе). Како град може да инсталира станице за бицикле а да није обезбедио одговарајућу инфраструктуру?? Делује ми да ће и ово бити промашена инвестиција и бачене паре, само зато што немамо услове за јавни систем. Ево први мој бицикл труне у подруму јер немам навику да седнем и да га возим по уским једносмерним централним улицама.

Дакле не можемо, и не треба, се ослањати на бициклирање по тротоару, то треба избегавати јер и пешаци имају све мање просотра на тротоарима. Највећи проблем су паркирани аутомобили на сваком ћошку. Зато је по мени најпрактичније решење бициклистичке траке свуда где је то могуће. Дакле укинути у неким улицама зонирано паркирање. Затим убацити траке у једносмерним улицама, претворити улице у зону 30. Такође увести као ''обавезу'' да се при реконструкцији сваке улице обезбеди трака и за бициклисте, град је реконтруисао чак четири или пет великих улица задњих година и ни у једној нема услова за вожњу бициклом, што је срамота. Наравно да све то кошта и захтева озбиљан приступ (негде чак и реконструкцију), јер се проблеми не могу решавати са кантицом беле фарбе.

 

[Bender Rodriguez]

Vožnja bajsa na trotoaru nije zabranjena. Zakon lepo kaže da je trotoar površina namenjena prvenstveno kretanju pešaka. Ne kaže ''isključivo''. To znači da pešak na trotoaru treba da ima svaku prednost i svu neprikosnovenost, a dužnost bicikliste je da ih ispoštuje i prilagodi se njima.

Ljudi s obe strane često kmeče na postojeći zakon vezano za bicikliste zato što nisu sposobni da uvide da upravo ta dualna priroda bicikla mu, uz određene cene, donosi i određene benefite koje ne mogu da imaju ni pešaci ni automobili. Pešak je uvek obavezan da se kreće samo po trotoaru. Vozilo je uvek obavezno da se kreće samo po kolovozu. A bicikl može i jedno i drugo. I upravo to je njegova glavna prednost i tako treba i da ostane. Tako je ovde već XY decenija, i ljudi, sve tri grupe - i pešaci i vozači i biciklisti, su uspešno funkcionisali s time i niko nije kmečao i niko nije zahtevao kule i gradove na uštrb druge grupe. Prosto ljudi moraju da nauče da žive u gradu i da uz određena prava moraju da dođu i određene obaveze odnosno kompromisi, i to je to.

Takođe, ja ne znam da je u Srbiji neki biciklista ikad dobio kaznu za bilo šta. S druge strane, znam nekoliko pešaka koji jesu, neki od njih za prelazak na crveno ovde (pre rekonstrukcije Savskog trga). Tako da ne znam šta biciklisti stalno nešto kmeče. Imaju savršen status koji im omogućava ''šaltanje'' između načina kretanja, odnosno benefite i trotoara i kolovoza, imaju toleranciju od strane nadležnih da prave brojne prekršaje ili konfliktne situacije a da ne odgovaraju za to, imaju brojne prečice i pogodnosti u odnosu na druge. Treba to da koriste. Manje kmečanja, više kompromisa i razumevanja drugih, i biće sve sasvim u redu.

 

[orion]

Predloži Gorančetu da ukine besmisleno potpisivanje ugovora prilikom preuzimanja bajsa. Tiket kojim se plaća parking je sasvim dovoljan (neka izdaju dodatni koji će služi za iznajmljivanje bajsa), a ne da se gubi par minuta dok radnik PS popuni ugovor.

Inače, ova ideja je sjajna i odlično je zamišljeno (osim tog potpisivanja ugovora)

Или да потписивање уговора буде само први пут, односно да се корисник региструју за услугу. Сваки следећи пут све да се завршава преко апликације, може и постојећа Паркинг сервис апликација да се прошири. Могуће је све аутоматизовати, нпр откључавање бајса да се врши преко bluetooth везе. Може да се направи и неко решење са припејд паркинг картицама, у сваком случају све може да се одвија много ефикасније.

 

[Whiplash]

Takođe, ja ne znam da je u Srbiji neki biciklista ikad dobio kaznu za bilo šta.

Evo:

Kazna za vožnju biciklom u pešačkoj zoni 5000 dinara

U glavnoj gradskoj ulici svakodnevno se mogu zateći građani koji voze bicikle bez obzira na činjenicu da je to isključivo pešačka zona.

ilovezrenjanin.com

UDAR NA SIROTINJU U LESKOVCU: Drakonske kazne za bicikliste - JuGmedia

LESKOVAC – Leskovčani se žale da je poslednjih nedelja otvorena sezona lova na vozače dvotočkaša, pa i za sitnice ostaju bez pola penzije ili plat, piše današnji Kurir. Ako vozite bicikl, čak i biciklističkom stazom, u suprotnom smeru, preti vam kazna od 15.000 do 30.000 dinara ili čak kazna...

jugmedia.rs

 

[astrodule]

Onda da se prebacimo na Beograd. Znamo samo za onaj bizaran slučaj na Savskom nasipu (između Blokova i Ostružničkog mosta) kada je lik kažnjen zato što je vozio u smeru u kom je na početku deonice postojao znak za zabranu kretanja svih vozila (kod okretnice u Bloku 45).
A ako dolaziš od Jakova, takvog znaka nema, šta više postoji znak da je u pitanju međunarodna bici ruta.

Kažnjavanje biciklista u gradu, za vožnju kroz pešačku zonu je pipavo. Naime, zakonski jeste zabranjeno i to se može rešiti prostom izmenom ZoBS-a (mada mislim da ne mora, jer u NS postoji dopunska tabla ili tako nešto).

Problem je što naši panduri i njihovi nadređeni nemaju smisla za slobodnu procenu. Naime, kako ja da sa Trga dođem do Brankovog mosta biciklom?
Naravno da je najlakši i najbezbedniji put kroz Knez ili Obilićev venac, pa na Topličin venac do Pop Lukine. E sada, da li ja koji vozim oprezno, polako, izbegavajući pešake u širokom luku predstavljam istu pretnju kao napaljeni klinac koji vozi slalom između pešaka?

Da li prosečan pandur ume da razlikuje ta dva tipa vožnje ili će da napiše kaznu i meni i klincu?

 

[Whiplash]

Kod nas je svaki zakon manje više siva zona što otvara prostor da ih svako tumači po svom nahođenju.
Često ni sami pravnici i ostalima kojima je to struka ne znaju šta i kako treba da bude po zakonu.

 

[Bender Rodriguez]

Ovo u Leskovcu i Zrenjaninu su ocigledno bili politicki motivisana majmunisanja ili demonstracija sile lokalnih serifa. Takve akcije su obicno kratkotrajnog daha (jedno leto npr). Za 30 i kusur godina u Beogradu, ne znam da je ijedan biciklista dobio bilo kakvu kaznu za bilo sta. Cak i kada prodje kroz crveno na prometnoj raskrsnici, sto vidjam svakog dana sada sa ovom najezdom Vugladzija, Voltadzija, kurira i slicnog.

Kod nas je svaki zakon manje više siva zona što otvara prostor da ih svako tumači po svom nahođenju.

To sto je nesto u sivoj zoni uopste ne mora da bude lose. Nekoliko puta tokom zivota u Srbiji bavio sam se aktivnostima koje bi spadale u sive zone ili bi bile nedovoljno definisane, prosto neprepoznate u zakonima Srbije. I svaki put sam iz toga izvlacio korist i svaki put mi je tako bilo bolje nego da nesposobna naopaka drzava Srbija uzme nesto da "sredi" pa da svima zagorca zivot.

Ako izuzmemo puste zelje pojedinih sanjara o biciklistickoj pisti od njihovog stana do svake tacke u gradu, ja ne znam sta zakonski fali biciklistima u Beogradu.

Kada zele da izbegnu semafor, mogu na trotoar i da se ponasaju kao pesaci. Kada ih mrzi da stoje u zastoju, mogu na trotoar. Kada pak zele da nagare tamo gde svi polako hodaju, mogu na kolovoz. Za razliku od automobilista, pa i motorista, koji po zakonu ne smeju da se parkiraju bilo gde, biciklisti svoj bicikl mogu da ostave maltene gde god zele. Za razliku od pesaka i automobila, bumbari njih nikad ne sankcionisu i ne kontrolisu za bilo sta. Dakle imaju slobode i benefite i pesaka i automobila, a obaveze i konsekvence (pravne) gotovo nikakve. Najbolje iz oba sveta bez obaveza ijednog.

Biciklisti treba dobro da razmisle sta tacno zele pre nego sto nastave da kmece i traze nove pravne okvire. Jer u Srbiji sta drzava dohvati da "izregulise" i sredi, to obicno bude na svaciju stetu.


"Pazite sta zelite" kaze mudra poslovica. To posebno vazi u Srbiji i srpskoj birokratiji. I pojedini malobrojni bukaci nisu zeleli podzemne prolaze na Slaviji jer "nisu humani" pa dobismo uvucene pesacke prolaze i humanu pesacku zaobilaznicu koja obilazi 400 metara oko trga koji se nekad prolazio s upola kracim hodanjem. Dakle, pazite sta prizeljkujete i pazite sta ceprkate. Don't fix it if ain't broken.

 

[Whiplash]

Biciklisti treba dobro da razmisle sta tacno zele pre nego sto nastave da kmece i traze nove pravne okvire.

Ja bih što više bici staza ako na to misliš.
I po mogućstvu ako se nalaze na kolovozu da fizički budu odvojene od traka za kola da ne bi služile za parkiranja dok tetki odnesu lekove i sl.

Ako pitaš za novi pravni okvir tu već ne bih mnogo petljao osim što bi možda kaciga bila obavezna iako je ja prvi lično ne volim i ne podnosim ali nije napravljena bez razloga

 

[Bender Rodriguez]

A jel se zna za gde tacno treba vise bici staza? Jel se razmislja ikada o njihovim pravcima ili se samo ide na logiku "sto vise to bolje", bez razmatranja gde bi one vodile, i kojim trasama, i da li je to izvodljivo?

Primera radi, ako govorimo o jednoj Krunskoj, meni staza kroz nju ne treba. Za brzu voznju imam kolovoz, a za laganu trotoar (na kome nikad ne sviram pesacima, pa makar i cekao da ne puste).
E sad, kroz Bulevar Vojvode Misica npr, mi svakako treba staza. Ali kapiram da bi je bilo jako tesko sprovesti. Posto je kompleksna saobracajnica. Ili bi mogla bici staza samo na jednoj strani. Dakle mora da se ima vizija sta nam treba, gde i kako.

Ja smatram da bici staze treba da sluze kao veliki glavni koridori za biciklisticki saobracaj, i da se tako i grade i sire. Ne da budu pandan trotoarima i da pokrivaju svaki cosak grada, svaki ulaz i svaki objekat. Nego da se bici staze prave duz onih pravaca gde biciklisti konvergiraju i koriste za najcesca i najprometnija kretanja, a da tu po postojecim uslovima nije moguce ili bezbedno voziti bicikl. Recimo, kao Bul VM, gde se "sliva" dosta biciklista na putu ka Adi, a nemaju gde i kako da voze mimo kolovoza (koji je opasan). E na takvim mestima treba siriti bici staze-koridore.

Videcu da ovih dana napravim mapu sa svim deonicama za koje mislim da bi bile dobri biciklisticki koridori, a da je moguce sprovesti ih u delo.

Sto se kaciga tice, mislim da treba da budu obavezne samo za decu do 12 ili 14 godina.

 

[Bender Rodriguez]

P.S.
Jedan od velikih izazova glede biciklizma u Beogradu svakako ce biti i nalazenje kvalitetnih resenja za biciklisticko premoscavanje autoputa kroz Beograd, i uopste, njegovog "kanala" odnosno cele te doline Mokroluskog potoka od Konjarnika pa sve do TC Galerija.

Mislim taj autoput vec ima premalo tacki prelaska cak i za vozila i pesake, a tek za bicikliste je katastrofa. Dusanovacki nadvoznjak, Autokomanda, Steco pasarela, Mostar... sva ta mesta su grozna i nehumana za prelazenje ili prOlazenje biciklom. E tu isto mora da pocne da se radi na nekim resenjima, makar jedno po jedno. Npr, lako ce neko da se snadje na bajsu posle od Dragana Mancea (kod Prokopa) dalje ka jugu. Ima na Dedinju i Senjaku XY potencijalnih ruta kroz tamosnje ulice. Ali sam taj prelazak autoputa, to je za sad bas gnjavaza.

Mislim da (i) za te probleme treba vise pritiskati nadlezne. Bitnije je za biciklizam u Beogradu da ne postoje takve nepremostive prepreke i "kanali" (poput autoputa ili npr Bul VM i slicno) nego da vec relativno humane, bezbedne, siroke i/ili prohodne ulice poput Nemanjine, Krunske ili Vase Carapica, dobiju strafticu na kolovozu.

 

[don1120]

Бици траке су могле да буду и у Булевару краља Александра, и у Рузвелтовој, и у Џорџа Вашингтона, и у 27. марта, међутим свуда је већ одрађена реконструкција и нигде ту нема више потенцијала. Мислим да коридоре за бициклисте сада треба сместити у неке мање прометне улице, где би се уз мало улагања и укидање паркинг места добило места за траке. Неке од улица у којима би ово нпр. могло да заживи или евентуално да се уведе зона 30 су: Његошева, Милешевска, Илије Гарашанина, Бирчанинова, улице таквих размера су идеалне за бициклисте. Слажем се, за почетак треба створити неколико главних коридора који би водили ка центру и Новом Београду и ту поставити станице за изнајмљивање а потом може да се шири мрежа на остале улице.

 

[Bender Rodriguez]

Slazem se, Bulevar KA, "Cetiri bulevara" i Ruzveltova su mogli svi da imaju jako prijatne i kvalitetne staze ali eto... kad imamo kretenizam umesto urbanizma.

Za ostalo pisem kasnije.

 

[jlaki]

Neverovatno mi je koliko su ovde narativi identični kao i ranije, još uvek se diskutuje o tome ko šta sme i ne sme i gde i kakva infrastruktura treba da bude, kao da je to stvar slobodne procene.

Mi do sad VALJDA (evo ne znam nisam kopao dokumenta dugo) imamo razrađene neke planove koji predviđaju gde i kakva biciklistička infrastruktura treba da se gradi i rekao bih da je bez osvrta na te planove isprazno nagađati gde bi infrastrukture trebalo da bude, jer je to do sad valjda predviđeno - ne znam, GUP, ima taj Plan održive urbane mobilnosti (valjda su ga završili), da vidimo šta tu stoji, šta valja i treba pogurati, a šta ne valja i treba menjati, odnosno šta u planu fali, pa na osnovu stvarnog stanja da povedemo neku diskusiju koja ima smisla i informisano se nadovezuje se na to stanje stvari.

Na svu ovu istovetnost narativa na temu kao i pre X godina ja bih dodao da je na mnogo mesta u međuvremenu unapređena udobnost bicikliranja, i to isključivo tako što su se širile pešačke zone i unapređivale postojeće, uključujući tu ulice, trgove i parkove. To su na nekim mestima minimalne promene na bolje, ali kad ih ima na nekoliko desetaka mesta u gradu, onda utisak celokupne vožnje postaje značajno bolji. I činjenica je da ima sve više biciklista, tome su dosta doprinele dostavljačke službe i iako su za mnoge problematični, ja sam zahvalan što i oni sada stavljaju teme bezbednosti biciklista u fokus.

Preuzimanje Parkiraj i bicikliraj bicikala, kao i naplata parkiranja auta bi mogla da se reši preko personalizovanih Beogradskih kartica, a onda iste one da se koriste i za buduće javne bicikle. I da, potrebno je bilo mnogo agresivnije praviti staze do ovog trenutka kada sistem javnih bicikala deluje izvesno, ali videćemo šta će da se dešava. Nije još ni konstituisana gradska skupština, a imamo sad tamo neke glasove koji bi mogli da budu više na strani biciklista i svega što je zdravo za saobraćaj ovog grada.

 

[jlaki]

Evo jedne teme za razgovor npr. gde je dođavola saobraćajnica S10 i da li se oni ovom Fejsbuk stranicom obraćaju kolegama inženjerima ili im je cilj da iskomuniciraju postojanje staze potencijalnim korisnicima...

 

[Piccolo]

Evo jedne teme za razgovor npr. gde je dođavola saobraćajnica S10 i da li se oni ovom Fejsbuk stranicom obraćaju kolegama inženjerima ili im je cilj da iskomuniciraju postojanje staze potencijalnim korisnicima...

To je nova saobraćajnica na prostoru između Zemun Polja i Altine, tj. veza za novi nadvožnjak preko pruge NS-BG ka stanici Kamendin.

 

[Whiplash]

E ovo odvajanje je ono što sam ja pominjao.
Tako bi trebalo svuda uraditi.
Što se tiče "udobnosti" bicikliranja" provozajte se bici stazom od SRC Banjica do Pinka npr.
Tih metar, metar i po koliko je odvojeno za stazu je u katastrofalnom stanju, asfalt pun rupa, o slivnicima i da ne pričam koliko ih ima i to baš u bici stazi (nije mi jasno zašto se ne prave ili uvučeni slivnici ili oni kao u Americi), i naravno bahato parkiranih u bici stazi koliko hoćete pa zbog svega navedenog morate da prelazite u traku za automobile da bi izbegli sve navedeno.

 

[Whiplash]

Što lokacija tiče za bici staze ne mogu da se setim projekta aIi rekonstruisana ulica Save Maškovića nema bici stazu a mogla je da ima (ne znam jel bila predviđeno po projektu) i da se ta bici staza spoji sa onom u Bul. Oslobođenja koja počinje kod Pazinske ulice i takođe da se spoji sa stazom koja počinje kod SRC Banjice.

 

[Ivona]

Jel zna neko jel moze da se prodje celom duzinom staze od 25. maja, kao da sam ovde procitala da je poplavljeno kod Kule Nebojsa ili? Mada ko zna kad je to bilo.
I sta me savetujete, kuda da se najbolje nakacim na 25. maj iz pravca grada, deluje mi da je niz Tadeusa Koscuska najbolje?

 

[astrodule]

Ja biram Dubrovačku pa kroz podvožnjak izađeš na kraj staze.

 

[Ivona]

E hvala, vidim sad da i tu ima podvožnjak. Da, tu izbijam na sam početak/kraj staze.

 

[Piccolo]

Ovo je dobro rešenje za bici koridore po gradu, uz uklanjanje parking mesta imalo bi prostora u starom delu grada, iz Grenobla u Francuskoj. Samo bih ubacio i stubiće između bici staze i vozila, znajući koliko naši vozači poštuju signalizaciju.

 

[Дошљак]

Код нас је само проблем што нема услова за уклањање паркинг места.

 

[Karlo del Ponte]

@Bander Rodrigez

Не живим у Србији већ 5 година, али сам из западних медија се може прочитати како је тамо демократија, и све супер, а да је овде где живим у Белорусији све ужасно. Хајде да мало покажем тај ужас кроз фотографије.

1) Провинцијски градић где зло и диктатура диктирају простор, и троше наше зараде на 10-20% више грађевинског материјала за њихов диктат. Немаш ту слободу и демократију да те слободно лансира татин син са купљеном дозволом са главног дела коловоза, слободу да скренеш са асвалта на сломљено стакло, у канал или змијарник, слободу да на путу кроз насеље имаш блиске сусрете са шлеперима и аутобусима.

2) У новим насељима још горе! Тамо не само што диктирају свакоме простор, него га физички раздвајају зеленим појасом! И замислите ужаса и тортуре! До сваког улаза нове зграде продужили то диктирање, и још издиктирали да пред сваком радњом, студентским домом, домом здравља, позориштем... имају места за везивање бицикала, и поред нових зграда диктирају кавезе за бицикле са магнетним бравама.

3) Још у цетру града укидају слободу паркирања до балчака, него диктирају широке пешачко-бициклистичке просторе. На слици је диктирано улагање у дечје позориште, уместо да имају слободу јавног добра типа Београд на Води.

 

[Bender Rodriguez]

@Karlo del Ponte

Prvo, a na koji moj post ti referenciras?
Drugo, zasto imas potrebu da mi predstavis Belorusiju kao raj na zemlji?
Trece, nick mi je Bender Rodriguez, nisi ga pravilno ispisao pa zato tvoj @ nije nista ni vredeo, jer se nije aktivirao. Molio bih te da ubuduce pises moj nick pravilno, posto ja imam obicaj da kada neko namerno izruguje ili kasapi moj nick, i ja pocnem da uzvracam istom merom. A umem da budem vrlo kreativan. Hvala na razumevanju. Nije tesko ispisati koje slovo vise ili prosto uraditi copy-paste u obracanju.

A sad da se vratimo temi - koja je tvoja poenta s Belorusijom, i kakve veze ima s bilo cime sto sam ja ovde pisao? Takodje, kako se Minsk poredi sa Beogradom, u cemu su sve slicni a u cemu su nebo i zemlja? Inace, bajs u Beogradu vozim od 5. godine, po kolovozu od 15. Reci ti meni koji deo kog posta referenciras pa cemo onda dalje da pricamo o biciklizmu. A Belorusija me ne zanima, bio mi brat tamo pre par godina i sve sto me zanima, mogu da pitam njega, ne informisem se o zemljama i zivotima u njima sa foruma, pogotovu ne foruma o izgradnji Beograda.

 

[Karlo del Ponte]

@Bander Rodrigez

Зашто се директно теби обраћам? И у Холандији (демократски запад) и у Белорусији (јака и образована технократија са културом конструктивне критике) читав систем институција и друштвених организација се врло озбиљно бави бициклистичким саобраћајем. Та "слобода" коју помињеш је у ствари безакоње, у којем већина бира кретање у уређеној и од свих институција признатој зони: пешке, аутомобилом или јавним превозом.

Желео сам посебно да нагласим Белорусију зато што су са мало пара много урадили за кратко време.
- Код сваког високог ивичњака на прелазу су ставили рампу ширине метар, дужине 20-30 цантиметара висине ивичњака, што је буквално 3 кофе асвалта. Са бициклима и колицима туда прођеш споро, али си јефтино покрио цео град.
- Као и у Холандији, у граду је присутна по нека главна улица за 70км/с, али зато имаш целе зоне по 2-3 километра квадратна са само дистрибутивном уличном мрежом и без услова да брзо возиш кола. Као и у Холандији, имаш много за аутомобил слепих улица, где можеш слободно и безбедно бициклом и пешке,
- Пред свим институцијама, продавницама, школама, музејима и слично налазе се чешљеви за бицикле.
- У Холандији се поред главних путева налазе или бициклистичке траке, или одвојени паралелни пут за тракторе, бициклисте и прилаз кућама/фармама. У Белорусији се у међуградском простору примењује јефтиније решење, проширен асфалт иза ободне линије за пешаке, бициклисте, и по некад пољопривредне машине.
- У свим новим насељима, на новим и реконструисаним булеварима у Белорусији се налазе бициклистичке стазе и спуштени ивичњаци. Чак и на старим главним улицама постоје широки тротоари, обично 3-5 метара, тако да стварно није тешко обилазити пешаке.
- Чак и код старијих зграда је на неки начин регулисано место за бицикле или у нивоу приземља, или са проширеним ходником на спратовима у зградама са лифтом.

Везано за улично бициклирање у Србији, док 2015. сам нисам почео да возим кола, нисам се бојао друмске вожње бицикла. Тек за воланом аутомобила заиста осетиш цео у Србији накарадни саобраћајни систем. У Холандији сам на посао ишао пре свега бициклом, а тако идем и сада у Белорусији. Али, ако би којим случајем моја породица прешла у Србију, то не би био случај, иако је то посебно у Београду, најбржи и најпоузданији превоз.