Ипак не би требало вадити тумачење закона из контекста само зато што се бициклисти експлицитно не спомињу. Исто тако је пешацима законски дозвољено кретање по коловозу тамо где не постоји тротоар, што не значи да је то нужно безбедно за њих. Такође пешачки прелаз је дефинисан искључиво као прелаз који могу да користе пешаци, што значи да особа која вози тротинет/бицикл мора сваки пут да сиђе са истог како би прописно прешла улицу.Definicija trotoara u zakonu o bezbednosti
definicija pešačke staze
(bold moj), ovim je ocigledno da trotoari za razliku od pesackih staza nisu namenjeni iskljucivo za kretanje pesaka. Iako deluje kao sitna razlika, u pravu je ovo velika razlika.
Član 40 na koji se pozivaju, opet kaze (trotoar se ne pominje u njemu btw),
(bold moj), znaci SME, ne MORA, da je zabranjeno po trotoaru voziti, bilo bi jasno naznaceno da MORA kolovozom.
U zakonu postoje i posebne odredbe za specificnosti voznje bicikla u pesackoj zoni, tako se sigurno ne moze govoriti da zakon podrazumeva da se trotoarom bicikli ne voze.
Послдица свега овога, што тражимо рупе у закону, је чињеница да у ширем центру Београда не постоји ни двеста метара крштене и пристојне бициклистичке стазе/траке (стазе на кеју не рачунам јер се оне користе првенствено у рекреативне сврхе). Како град може да инсталира станице за бицикле а да није обезбедио одговарајућу инфраструктуру?? Делује ми да ће и ово бити промашена инвестиција и бачене паре, само зато што немамо услове за јавни систем. Ево први мој бицикл труне у подруму јер немам навику да седнем и да га возим по уским једносмерним централним улицама.
Дакле не можемо, и не треба, се ослањати на бициклирање по тротоару, то треба избегавати јер и пешаци имају све мање просотра на тротоарима. Највећи проблем су паркирани аутомобили на сваком ћошку. Зато је по мени најпрактичније решење бициклистичке траке свуда где је то могуће. Дакле укинути у неким улицама зонирано паркирање. Затим убацити траке у једносмерним улицама, претворити улице у зону 30. Такође увести као ''обавезу'' да се при реконструкцији сваке улице обезбеди трака и за бициклисте, град је реконтруисао чак четири или пет великих улица задњих година и ни у једној нема услова за вожњу бициклом, што је срамота. Наравно да све то кошта и захтева озбиљан приступ (негде чак и реконструкцију), јер се проблеми не могу решавати са кантицом беле фарбе.