Šta je novo?

Biciklistička i trotinet infrastruktura (staze, trake, signalizacija) i saveti za bezbednu vožnju

У Београду и Србији генерално је проблем у самом старту, тј. пројектовању и планирању. Бициклистичка инфраструктура се обично углављује накнадно и то накарадно, примери су Немањима, Славија, Трг републике. Где је обавеза да нпр. државне установе и предузећа имају паркиралишта за бицикле? Зашто је нпр. у насељу Степа Степановић изостављен бициклизам у потпуности?
 
@Bander Rodrigez
Jel si ti bezobrazan pa ponovo namerno pises moje ime neispravno ili imas neki problem koji te sprecava da ga ispravno procitas i reprodukujes?

Pitam te posto vec drugi put pises pogresno, i cak ignorises to sto ne dobijas snippet sa mojim imenom nego uporno teras sa pogresnim imenom. To je kao kad bih ja poceo da pisem " @Kurlo del Konte " i nakon 2 puta omasivanja, satro ne uocavam da mi snippet rj. skripta ne nudi to ime nego nastavljam ja sa svojim Kurlo del Konte i drugi put. Ono, kapiram da covek nekad pogresi, ali ne uz automarizovanu skriptu i ne posto mu se lepo i uljudno skrene paznja na gresku. Tako da mi ne preostaje da zakljucim da ili namerno to radis ili si prosto disleksican. Ili je pak nesto trece, sto bih voleo da cujem.

I ponovo si svasta ispisao a nisi dao konketan odgovor zasto se meni obracas.

I ponovo nisi objasnio kakve veze ima tvoja prica o Belorusiji sa stanjem u Srbiji, ili bar sa onim sto sam ja pisao.


Sve u svemu, cela poenta mog pisanja je da ako ljudi u Beogradu zele da nadju resenje za disfunkcionalan saobracaj i urbanizam, morace sve tri strane, i pesaci, i vozaci i biciklisti da nauce da koegzistiraju i da svaka grupa nauci da nema beskonacna prava i da prestane da kmeci cak i onda kad nije u pravu, kao sto to rade biciklisti. Jer biciklisti su ti koji kmece najvise, a trenutno najbolje prolaze, mislim prolaze i dobijaju vise nego vozaci i pesaci, i uzivaju vise sloboda i rupa u zakonu nego ovi drugi. A opet najvise kmece i najvise beskompromisno traze nesto za sebe na ustrb drugih. A da je Belorusija raj na zemlji, to ti verujem na rec, rj. verujem ti da verujes u to, ali to veze nema sa stanjem i ljudima u Beogradu, niti mene zanima da se ovde i sada bavim njome.
 
Poslednja izmena:
Evo dve iz kola trenutne.
Ušće.
20220503_233202.jpg
20220503_233251.jpg
 
Sve u svemu, cela poenta mog pisanja je da ako ljudi u Beogradu zele da nadju resenje za disfunkcionalan saobracaj i urbanizam, morace sve tri strane, i pesaci, i vozaci i biciklisti da nauce da koegzistiraju i da svaka grupa nauci da nema beskonacna prava i da prestane da kmeci cak i onda kad nije u pravu, kao sto to rade biciklisti. Jer biciklisti su ti koji kmece najvise, a trenutno najbolje prolaze, mislim prolaze i dobijaju vise nego vozaci i pesaci, i uzivaju vise sloboda i rupa u zakonu nego ovi drugi. A opet najvise kmece i najvise beskompromisno traze nesto za sebe na ustrb drugih. A da je Belorusija raj na zemlji, to ti verujem na rec, rj. verujem ti da verujes u to, ali to veze nema sa stanjem i ljudima u Beogradu, niti mene zanima da se ovde i sada bavim njome.
Vezano za ime, izvini za nepaznju, nisam znao da će te toliko pogoditi.

A vezano za "biciklističku slobodu", upravo zbog toga se obraćam tebi, jer slobodom nazivaš sistem u kojem je broj u saobraćaju poginulih biciklista približno jednak broju u saobraćaju poginulih pešaka na nivou republike, iako je obim kretanja peške u Srbiji daleko veći od obima kretanja biciklom.

To nema veze sa "dogovorom između biciklista, pešaka i automobilista". To nisu ni nacionalne, ni verske zajednice, čak ni zdravstvene grupe (osobe sa invaliditetom, stara i maleletna lica) već ljudi, koji biraju kako će se kretati. Drugi razlog zašto nema veze sa dogovorom konkretnih korisnika saobraćajnih sistema, je zato što građanin Srbije ima daleko manju političku silu od građanina u zaoadnoevropskim i istočnoevropskim državama. U odnosu i na Istok i na Zapad javni prevoz u Srbiji je spor, nepouzdan, često nezagrejan zimi, prljav. U odnosu i na Istok i na Zapad putevi u Srbiji su uski, nebezbedni, drumska infrastruktura zakržljala, parkiranje loše regulisano. Sve to utiče na još veću prednost brzine i pouzdanosti kretanja biciklom u Srbiji u odnosu na Istok i Zapad. Takođe i niža kupovna moć nego na Istoku i Zapadu takođe ide u prilog biciklu. Kako je onda Srbija na dnu po tom pitanju? Upravo nebezbednost, nepostojanje određenog mesta ni institucijalnog okvira.

Jedini razlog zašto tebi ta neka ezoterična manjina "biciklisti" upada u oči kako "kmeče" je to što za razliku od drugih makar i donkihotovski građanski deluju, i ne predaju se pred slučajem.
 
A vezano za "biciklističku slobodu", upravo zbog toga se obraćam tebi, jer slobodom nazivaš sistem u kojem je broj u saobraćaju poginulih biciklista približno jednak broju u saobraćaju poginulih pešaka na nivou republike, iako je obim kretanja peške u Srbiji daleko veći od obima kretanja biciklom.
Jel imaš neki podatak o tome?
I još bitnije - da li se podatak bavi okolnostima u kojima ti biciklisti ginu? Jel su tu ginuli neki biciklisti zato što se u ovakvim uslovima neko zaleteo 100 na sat pa pravo u njih dok stoje na semaforu... ili ginu zato što gomila njih ignoriše taj semafor kako im se ćefne pa poprečno nalete na neko vozilo, ili se provlače između vozila na zaustavnoj traci, pa se nađu u tesnacu između limarija i karoserija?
I jel taj podatak iz perioda pre ili posle ove najezde raznoraznih kurira na biciklima, koji tek ne j... propise i razum u saobraćaju ni 5%?
To nema veze sa "dogovorom između biciklista, pešaka i automobilista". To nisu ni nacionalne, ni verske zajednice, čak ni zdravstvene grupe (osobe sa invaliditetom, stara i maleletna lica) već ljudi, koji biraju kako će se kretati. Drugi razlog zašto nema veze sa dogovorom konkretnih korisnika saobraćajnih sistema, je zato što građanin Srbije ima daleko manju političku silu od građanina u zaoadnoevropskim i istočnoevropskim državama. U odnosu i na Istok i na Zapad javni prevoz u Srbiji je spor, nepouzdan, često nezagrejan zimi, prljav. U odnosu i na Istok i na Zapad putevi u Srbiji su uski, nebezbedni, drumska infrastruktura zakržljala, parkiranje loše regulisano. Sve to utiče na još veću prednost brzine i pouzdanosti kretanja biciklom u Srbiji u odnosu na Istok i Zapad. Takođe i niža kupovna moć nego na Istoku i Zapadu takođe ide u prilog biciklu. Kako je onda Srbija na dnu po tom pitanju? Upravo nebezbednost, nepostojanje određenog mesta ni institucijalnog okvira.
Pa zapravo ne. U saobraćaju, sve je stvar dogovora, kompromisa i razumevanja. Pogotovu u gradu poput Beograda, u kome nema više gde igla da padne, uslovi na putu su katastrofalni, urbanizam nepostojeći a grad pretrpan i preopterećen preko svake mere. U ovakvim uslovima, koji su sve samo ne široka i prostrana Holandija i široka i prostrana planska naselja Belorusije, određeni kompromisi, odricanja i žrtve sa svih strana koje učestvuju u saobraćaju, su neminovne. Ili to, ili potpuni kolaps grada i svih tih grupa u njemu.

Dalje, ti nisi dao nikakav svoj predlog rešenja saobraćajnog problema u Beogradu po pitanju ove teme. Kačio si sličice Beloruskih ravnih i prostranih bulevara i/ili seoskih puteva, ali nisi napisao ništa konkretno, šta bi ti u Beogradu promenio. Čak nisi ni ulazio u sadašnje stanje stvari, u kome biciklisti uživaju mnoge slobode i privilegije u odnosu na pešake i vozače, a nikad, ali apsolutno nikad ne snose bilo kakvu pravnu odgovornost za svoj nemar. Osim kada završe u urgentom, pa policija htela ne htela, mora da pokrene istragu i proces. Ali bumbara koji zaustavlja biciklistu zato što je proleteo kroz crveno nikad nisam video u Beogradu. Ni biciklistu rekreativca, ni biciklistu kurira, čak ni kada je neki roditelj sa detetom. S druge strane, bumbare koji dr**ju i kažnjavaju pešake što prelaze ulicu kad/gde nema nigde nikog, sam video u nekoliko navrata na nekoliko lokacija. Izlaz iz nekadašnje okretnice na Savskom trgu (tehnički, mali jednosmeran prilaz dozvoljen samo za autobuse), nekadašnji dvostruki pešački prelaz kod Narodnog pozorišta (fala bogu pa je ukinut sa rekonstrukcijom) i Slavija. Ali za bicikliste, u Beogradu - nigde i nikad. Pa ti meni reci onda, kome se u Beogradu daje najviše slobode, da li pešacima, vozačima ili biciklistima.

Ono što mi se takođe čini da ne razumeš, je da kmečanje u Srbiji da se nešto pravno promeni, uvek mora da bude jako promišljeno i taktično. Jer u Srbiji, kad država uzme da ''rešava'' i ''izreguliše'' nešto, računaj da u 90% slučajeva će da napravi njesra još gorim nego što je bilo. U slučaju biciklista u Beogradu, računaj da svako dalje kopanje i zanovetanje o izmenama propisa za bicikliste, bi na kraju značilo: 1) ili obavezivanje svih biciklista da voze isključivo po kolovozima 2) ili obavezivanje svih biciklista da u saobraćajnicama gde postoji trotoar - koriste isključivo trotoar. Ne znam za tebe tamo u Belorusiji, ali ni ja, ni mnogi drugi ljudi oko mene ovde u Beogradu, to ne želimo. Ja to ne želim ni kao pešak, ni kao sezonski biciklista. Opet, baš zato što sam za 32 godine života u Beogradu, naučio da se snalazim u njemu, i da kao biciklista koristim upravo tu nedovoljnu definisanost zakona, da po potrebi vozim kolovozom, a tamo gde je kolovoz previše opasan (npr kod Sajma), da vozim trotoarom. Naravno, bez izletanja na raskrsnice, bez sviranja pešacima, bez majmunisanja. I zato za 27 godina vožnje bicikla u Beogradu nikad nisam imao nikakav saobraćajni udes ili incident. Jer gle čuda, konstantno imam u glavi svest da nisam sam u saobraćaju, da pazim na najosnovnija pravila kretanja (držanje distance, gledanje u svim pravcima, poštovanje signalizacije...) i da onome pored mene takođe fali prostora koliko i meni, bio to pešak ili vozač u vozilu. I da to što mrtva slova na papiru kažu da MOGU da vozim bajs kolovozom Kneza Miloša, ne znači da to i TREBA da radim, i da je to korektno prema autobusu punom ljudi iza mene koji će morati da uspori iza mene . Dakle, najprostiji principi korektnosti i obzira prema drugima oko sebe. Inače, nema tih zakona i te policijske snage koje to mogu da reše, ako ljudi nastave da budu sebični i nemarni jedni prema drugima. Bilo pešak, bilo vozač, bilo lik na biciklu.
Jedini razlog zašto tebi ta neka ezoterična manjina "biciklisti" upada u oči kako "kmeče" je to što za razliku od drugih makar i donkihotovski građanski deluju, i ne predaju se pred slučajem.
Ma kakvi. Mislim da nisi dovoljno ispratio ''rad'' ''biciklističkih udruženja'' u Beogradu. I mada jesu imali neke korisne i valjane predloge, njihove aktivnosti se uglavnom svode na kmečanje po javnosti za izgradnju još XY biciklističkih staza bilo gde i bilo kako. A manje pažnje posvećuju tome da li je neka staza negde neophodna, kuda staze treba da vode, koliko je to izvodljivo, koliko je fer da se bici staza uvodi na uštrb žute trake i ljudi, putnika u javnom prevozu, itd itd...

Besmislenost i pogubljenost biciklističkih udruženja videla se zadnji put najbolje na onom cirkusu u Vasinoj sa paradajzevima. Kao neko ko je živeo bukvalno 200 metara od te lokacije 30 godina, i vozio bajs kolovozom Vasine i 2003. i 2005. i 2010. i 2015. i 2020, odgovorno tvrdim da nijednom iole iskusnijem biciklisti staza kroz Vasinu nije potrebna. Pogotovu od 2010, kad je cela zona od Trga republike do Etnografskog muzeja odsečena od privatnog saobraćaja i pretvorena u zonu okretnice, taksi stajanki i prilaza za dostavna vozila. U toj akciji se takođe videla i potpuna bezobzirnost tih ''biciklističkih'' udruženja prema tome kako će, tj. kako je uvođenje tih bici traka uticalo na ostale učesnike u saobraćaju u toj ulici. U suštini, ''biciklistička'' udruženja u Beogradu znaju samo da kmeče i teraju inat, a zahtevi im se svode na to da žele biciklističke piste od svake do svake druge tačke u gradu. Koliko je to, ne samo bezobzirno prema svima, nego i nerealno, je jasno svakome ko je u Beogradu proveo duže od 5 godina i video kako izgleda desna obala Save.
 
Poslednja izmena:
15. Бициклијада Врчин одржаће се сутра, имамо бициклијаду а у целој општини нема ни један метар бициклистичке стазе.
FB_IMG_1651834219870.jpg
 
Mala verovatnoća ali da pitam: jel se planira bici staza duž sajma tamo gde su povađene šine i gde planiraju izgradnju neke saobraćajnice?
 
Da se ja pitam - proširio bih saobraćajnicu od Bulevar Vudroa Vilsona do mosta na Adi. Naravno, dodao bih i bici stazu tuda.

Zaista ne znam kako drugačije da se iskoristi taj prostor.
 
Mogli bi barem jednom, JEDNOM, da se konsultuju sa nekim bici udruženjem pre nego što krenu da rade nešto.

Svakim svojim potezom pokazuju da se samo na papiru zalažu da biciklisti imaju prioritet i koriste svaku priliku da uspore bicikliste, a ne saobraćaj.

Kakve veze ima bici staza sa autobuskom stanicom? Zašto nije projektovano tako da se izbegava konflikt na tom potezu?
 
Odlično za bicikliste koji bi zaista da voze neometano i da tutnje sada imaju rezervisanu stazu. Nikakvo uvođenje staze duž obaloutvrde ne dolazi u obzir gde su poprečna kretanja velika kako se ne bi pravio cirkus sa sve nekakvi pešačkim prelazima pa sam pre par godina rekao ajde neka i semafor postave. Naravno kada nije gužva neka voze gde hoće ali kada je gužva na šetalištu onda je stvar jasna. Ovo rešenje je zadovoljavajuće sa aspekta bezbednosti pešaka koji su ugroženi od strane dvotočkaša ali i komfora biciklista, slično rešenje je primenjeno na Adi i pokazalo se dobro uz naravno izuzetke a to su oni koji bi po svaku cenu kroz gužvu ili nesmotreni pešaci u poprečnim prelascima preko bici staze.
 
Ako bi staza stajala na ivici obaloutvrde, onda ne bi bilo konfliktinih tačaka (kao recimo kod Beton hale).

Šta se dešava sa stazom uz Savu kod Galerije?
 
Kod Beton hale je takođe problem pogotovo kada je lepše vreme i ima više pešaka. Stazu bi trebalo pomeriti tj provući kroz tunel i tamo napraviti pit stop, osveženje, popravku bicikala i zgodno mesto za odmor u slučaju kiše.
 
Slažem se, ali uopšte nije toliki problem ni kod Beton hale, a verovali ili ne ni kod Savanove. Naravno, ne može da se vozi 20km/h, ali sa 10km/h se prolazi bez problema tih 100-tinjak metara.
 
Nije problem kada nema gužve a to su radni dani ili kada je lošije vreme. Usporena vožnja ili guranje bicikla ako uslovi to zahtevaju su mi prihvatljivi ali pravljenje nekakve staze gde će da se tutnji sa pravom i uvođenjem pešakih prelaza i semafora ne dolazi u obzir. Pešaci moraju biti zaštićeni od prevoznog sredstva na dva točka (sve češće pogonjenih elektro motorom).
 
To sigurno, ali onda dolazimo do zakona i nemogućnosti merenja brzine bicikla i procene (u proseku ne baš sklonog logičkom razmišljanju) službenog lica koja je to opasna vožnja.

Da li mi ono beše nemamo znak za mešovitu bici / pešačku zonu gde bi brzina bicikla bila na neki način ograničena.
 
Nisam ja za to da im se zabrani pristup šetalištu ali da se prave i obeležavaju staze rezervisane za bicikliste mi je neprihvatljivo iz gore pomenutih razloga. Ako uslovi dozvoljavaju neka prođu i većom brzinom ali kada je gužva jednostavno kao pešak neću da se osvrćem na to da li će me neko zakačiti volanom i sl. Kada se ne daju neka posebna prava biciklistima stvar je prilično samoregulišuća i uglavnom dobro funkcioniše tj pešaci imaju nedvosmislenu prednost a ostali se moraju prilagoditi situaciji.
 
Šta se dešava sa stazom uz Savu kod Galerije?
Ništa, i dalje se ide obilaznim putem.

Što se tiče ovih staza na trotoaru već rekoh da sam za fizičko odvajanje pešaka i biciklista jer se često dešava da se pešaci kreću biciklističkom stazom (kao npr jedna gospođa koja kolica bebom gura po bici stazi na Adi) a ima i slučajeva gde se biciklisti kreću stazom za pešake.
 
Prilicno je jednostavno: na stazi nedvosmislenu prednost imaju biciklisti a na trotoaru pesaci.
Kad kazem staze mislim kao kod beton hale i ova na slici kuda se sada obilazi a ne one sramote u Ruzveltovoj i Nemanjinoj.
Jedina stvar koju sam hteo da pohvalim u celom bnv je bas kako staza ide oko stajalista sto je ispravna praksa za razliku od one Vasinoj gde ide ispred sto nije bas prakticno.

Sent from my SM-G981U1 using Tapatalk
 
Uputio sam incijativu JP Putevi Beograda za izgradnju spiralnih rampi za Most na Adi. Videćemo da li će neko da odgovori i prihvati inicijtivu.

kakoje vaše mišljenje?

Poštovani, nisam siguran da se obraćam na pravu adresu pa bih voleo da prosledite ovaj mail onima koji jesu nadležni ako vi niste.


Beograd ima jedan velelepni most-Most na Adi.

Moja pretpostavka je da je u vlasništvu grada Beograda pa vi kao upravljač puteva na teritoriji Beograda bi trebali biti nadležni za isti.



Naime , most nije u potpunosti iskorišćen-nizvodna pešačko biciklitička staza je suštinski neupotrebljiva jer su pristupni putevi stepeništa jako nepoželjni i zahtevni za pešake a kamoli za bicikliste/trotinestiste (prosečna masa rekreativnog bicikla je 16 kg koga treba poneti duž stepeništa. Usleg ove činjenice svega par entuzijasta dnevno koristi ovu mogućnost.



Uzvodna strana je veoma opterećena upravo zato što ima rampe sa obe obale.



Imamo činjenično stanje da je jedna strana preopterećena, na momente i nebezbedna usled velike koncentracije korinika u uskom profilu, dok je druga strana zapuštena i nekorišćena usled navedenih činjenica.



Molba je da se kao investitor angažujete na procesu izradnje ovih rampi kako bi i nizvodna pešačko/biciklistička strana bila korišćena, uzvodna rasterećena a most korišćen u punom kapacitetu.
rampa.jpg
 
Ja ne vidim što jednostavno nisu ova dva kraka (od sajma i ka Vladimira Popovića) odradili kao sa druge strane? To bi mnogo jeftinije rešenje bilo. Ok, jeste ovaj krak od sajma malo diskutabilan, ali uz male prepravke skroz izvodljivo. Sa druge strane ništa ne sprečava.
 
Meni bi npr više interesovalo kome da se piše da naprave neki prelaz, pasarelu ili nešto od BIGZ-a prema Sajmu za bicikliste.
Ovako nrp od BIGZ-a ko ide mora da vozi tramvajskim šinama do Ruske, tu na semaforu da pređe i posle kod Hale 4 da se hvata bici staze.
Relativno rizična putanja
 
Vrh