Макар на том делу нема више кратера. Најјаче ми је кад само обележе да је ту процеп белим спрејом, ал ни случајно можда да санирају то. На Новом Београду би морале на скоро свим местима да се обнове те стазе, мање више свуда има тих кратера...
Biciklistička i trotinet infrastruktura (staze, trake, signalizacija) i saveti za bezbednu vožnju
- Začetnik teme Влада
- Datum pokretanja
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.407
- Pohvaljen
- 5.249
Ovo lepo vreme pokazalo je bar u Zemunu
da su desne ivice kolovoza kojima se i vozi bajs mnogo prljave
pune djubreta metalnog i staklenog porekla
Ko da im iz kamiona za djubre , ispada sadržaj
te je voznja jako opasna kao da se vozi kroz minsko polje dok ti uz levi bok jure vozila :twisted:
Nuzno izvodjenje takvih ,,slamova,,, ometaju vozila i vozace .često i opasno po život.
Zbog gradske cistoče, sav gnev vozača ide na bicikliste a nisu ni svesni da je zbog takvog stanja to je iznudjena ne mila opasna voznja.
da su desne ivice kolovoza kojima se i vozi bajs mnogo prljave
pune djubreta metalnog i staklenog porekla
Ko da im iz kamiona za djubre , ispada sadržaj
te je voznja jako opasna kao da se vozi kroz minsko polje dok ti uz levi bok jure vozila :twisted:
Nuzno izvodjenje takvih ,,slamova,,, ometaju vozila i vozace .često i opasno po život.
Zbog gradske cistoče, sav gnev vozača ide na bicikliste a nisu ni svesni da je zbog takvog stanja to je iznudjena ne mila opasna voznja.
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.407
- Pohvaljen
- 5.249
Sigurne staze imaju zanimljiv tekst
https://www.sigurnestaze.com/web/vesti/ ... nosti.html
DA LI NAM JE POTREBAN RAZVOJ MIKROMOBILNOSTI?
Jedan od ciljeva održivog razvoja UN nosi naziv „Održivi gradovi i zajednice“ koji ima za cilj stvaranje održivih gradova – gradova koji su pristupačni, sa dobrim sistemom javnog prevoza, biciklističkom i pešačkom infrastrukturom i velikim brojem zelenih površina i sa velikom angažovanošću građana. S tim u vezi, dalji razvoj društva i prepoznavanje dosadašnjih problema je dovelo do razvoja mogućeg rešenja, odnosno do razvoja mikromobilnosti.
Kako se definiše mikromobilnost ?
Izveštaj Sigurna (bezbedna) mikromobilnost (Safe Micromobility, International Transport Forum, 2020, p.14.) predlaže da se mikromobilnost definiše kao upotreba mikro-vozila: vozila sa masom ne većom od 350 kg i brzinom od 45 km/h.
Mikromobilnost uključuje upotrebu isključivo lakih vozila, kao što su bicikli, e-trotineti, e-bicikl, itd. i omogućava najefikasnije korišćenje postojeće putne infrastrukture za naše gradove, naše zdravlje i našu budućnost. Ova vozila proizvode nisku količinu izduvnih gasova i emituju veoma mali nivo buke. Takođe, predstavljaju i najbolji način prevoza na kratkim relacijama.
Više o prednostima e-trotineta pročitajte na sledećem linku.
Kao što se da primetiti mikromobilnost je termin koji se povezuje sa sve popularnijim lakim vozilima koji se danas mogu naći na gradskim ulicama širom sveta. Izveštaj ITF predlaže i klasifikaciju prema drugim karakteristikama kao što su snaga, širina i dužina. Ove klasifikacije bi se mogle koristiti za regulisanje mikromobilnosti i u kom pravcu treba razvijati infrastrukturu.
Na slici je predložena definicija i klasifikacija mikromobilnosti iz ITF-ovog izveštaja Sigurna mikromobilnost (Izvor: Safe Micromo
bility, International Transport Forum, 2020)
Ono što je ključno za mikromobilnost jeste da je to jedan delić fleksibilnog multi-modalnog prevoznog sistema koji ljudima pruža pristupačnije i održivije izbore mobilnosti. U kombinaciji za ostalim vidovima prevoza bi svakako dao zodovoljavajuće rezultate.
Još jedna važna stvar koju treba napomenuti kod mikromobilnosti je da beleži ubrzani rast kapitalnih investicija, više od 5,7 milijardi dolara tokom poslednje četiri godine.
Veliki problem je što Srbija nije uradila tzv. mikromobilnost na svojim putevima i ulicama, i kao po običaju kasnimo sa reagovanjem i donošenjem konkretnih mera.
S tim u vezi udruženje Sigurne staze je pokrenulo izradu brošure "Smernice za razvoj mikromobilnosti u R. Srbiji" za šta nam je potrebna podrška sponzora. Brošura će biti dvojezična (srpski i engleski) i objavljen kao e-book i moći će besplatno da se preuzme.
Ulica je osnovni arhitektonski prostor grada, i nije namenjena samo za kretanje motornih vozila već i za kretanje ostalih učesnika u saobraćaju (pešaka, biciklista, e-trotineta…) i od nje zavisi život naselja i ljudi koji tu žive.
Pored lošeg rada na mikromobilnosti u Srbiji se loše radi i na promociji urbane mobilnosti. Mobilnost je pre svega kretanje ljudi a ne samo motornih vozila. Neophodno je podržavati i stimulisati kretanje pešaka i biciklista i raditi na bezbednosnoj infrastrukturi za ovu vrstu učesnika u saobraćaju.
Više o tome kako unaprediti biciklistički saobraćaj u Srbiji pročitajte na sledećem linku.
Dok se u pojedinim stručnim krugovima sumnja u dugovečnost mikromobilnosti i dok se sugeriše da su e-trotineti i e-bicikli trenutni trend, porast njihovog broja na gradskim ulicama širom sveta ne može se zanemariti. U prilog tome govore i podaci jednog istraživanja koje pokazuje da će do 2024. godine, u svetu u upotrebi biti 4,6 miliona iznajmljenih trotineta, što je skok sa 774.000 komada iz 2019. godine.
Naša brošura “Smernice za razvoj mikromobilnosti u R. Srbiji” će razmatrati mikromobilnost kao kolekciju održivih vidova transporta koji pokreće čitav niz pitanja vezanih za savremeni koncep uređenja gradova. I namenjena je široj javnosti te je stoga osnovni cilj da na jednostavan i razumljiv način predstavi okolnosti u kojima funkcioniše mikromobilnost i mogućnosti za njegovo unapređenje.
Fokus naše brošure bio bi na primeni “humanog inžinjeringa” koji zahteva drugačiji pristup rešavanju problema i drugačije oblikovanje saobraćajnog prostora uz primenu inovativnih, praktičnih i jednostavnih rešanja koja bi zadovoljila sve učesnike u saobraćaju. Drugim rečima, uređenjem prostora treba se fokusirati na čoveka i stvarim zahtevima i potrebama koje imaju krajnji korisnici. Da bi došli do zadovoljavajućeg rešenja potrebno je sagledavanje celokupne ulične mreže naših gradova i preduzimanje niza saobraćajno-regulativnih, građevinskih, urbanističkih i arhitektonskih mera čiji bi cilj bio formiranja jedinstvenog i bezbednog prostora dostupnog za sve korisnike.
Više o prednostima zone 30 pročitajte na sledećem linku, a o zonama usporenog saobraćaja na sledećem.
Ovakav pogled na urbanističko planiranje fokusira se na ponovno povezivanje grada i njegovih stanovnika, a ne na razdvajanje i izolaciju koja se dogodila favorizovanjem motornog saobraćaja.
Da bi se ostvario koncept "Održivi gradovi i zajednice" neophodno je kreiranje nacionalne politike koja će podsticati i omogućiti da se lokalne samouprave kreću prema održivoj urbanoj mobilnosti. Što je i glavni cilj naše brošure.
Danas većina gradova u Evropi radi na implementiranju planova održive urbane mobilnosti kojima se destimuliše motorni saobraćaj dok se prednost daje i radi na unapređenju alternativnih vidova mobilnosti.
Alternativni vidovi mobilnosti tradicionalno uključuju pešačenje, biciklizam i javni prevoz ali ne i mikromobilnost. Našom brošurom želimo da proširimo definiciju alternativne mobilnost i da uključimo opciju održive mikromobilnosti.
Da bi se iskoristile prednosti koje mikromobilnost nosi sa sobom potrebno je da kreatori sistema kako na državnom tako i na lokalnom novou stvore okruženje pogodno za investicije i primenu dobre prakse koje idu u korist gradu i njegovim građanima. Razvojem mikromobilnosti mogu se stvoriti uslovi da gradovi postigu svoje klimatske ciljeve, da se prostor vrati građanima i da poboljša njihov kvalitet život.
Ovo je svakako jako dug put koji počinje snagom argumenata, kojom možemo da se trudimo da ukažemo na potrebe promene svesti građana, nadležnih i struke. Takođe smo svesni da je ta promena neminovna, jer u suprotnom će nam kompletan javni prostor biti zauzet automobilima, što parkiranim, što njima namenjenom infrastrukturom. Trebalo bi svako samo da pogleda ulicu u kojoj živi i videće koji je odnos javnog prostora namenjen motornom saobraćaju a koji ostalim učesnicima u saobraćaju.
U širenju ovih poruka pre svega, onda i u studijama izvodnjivosti, mogućim i optimalnim rešenjima, snagama, slabostima, mogućnostim, pretnjama, kao i u izvođenju samih rešenja i prezentovanju širokom auditorijumu, na putu do održivih gradova i zajednica u velikoj meri mogu da pomognu informacione tehnologije. Nameće se GIS kao neophodan alat iz te kategorije. Geografski informacioni sistemi mogu veoma efikasno da posluže kao nedvosmisleno sredstvo komunikacije između svih aktera u sferi projektovanja saobraćajnica, kao i u dvosmernoj komunikaciji struke i „politike“, međusobno i sa građanima. Trebalo bi daleko više pažnje posvetiti takvim alatima, a ključno je da se ne možemo osloniti samo na alat, nego i na majstora koji ga koristi.
Izdavač brošure je udruženje Sigurne staze (sigurnestaze.com) dok će se kao autori potpisati Filip Živković, dipl. inž. saobraćaja i Igor Velić, master inž. saobraćaja.
Na ovo treba gledati kao početak borbe za kvalitetnije uređenje životnog prostora.
Literatura
Micromobility and active travel in the UK, Policy Forum of the London Cycling Campaign, march 2020.
Safe Micromobility, International Transport Forum, 2020
https://www.sigurnestaze.com/web/vesti/ ... nosti.html
DA LI NAM JE POTREBAN RAZVOJ MIKROMOBILNOSTI?
Jedan od ciljeva održivog razvoja UN nosi naziv „Održivi gradovi i zajednice“ koji ima za cilj stvaranje održivih gradova – gradova koji su pristupačni, sa dobrim sistemom javnog prevoza, biciklističkom i pešačkom infrastrukturom i velikim brojem zelenih površina i sa velikom angažovanošću građana. S tim u vezi, dalji razvoj društva i prepoznavanje dosadašnjih problema je dovelo do razvoja mogućeg rešenja, odnosno do razvoja mikromobilnosti.
Kako se definiše mikromobilnost ?
Izveštaj Sigurna (bezbedna) mikromobilnost (Safe Micromobility, International Transport Forum, 2020, p.14.) predlaže da se mikromobilnost definiše kao upotreba mikro-vozila: vozila sa masom ne većom od 350 kg i brzinom od 45 km/h.
Mikromobilnost uključuje upotrebu isključivo lakih vozila, kao što su bicikli, e-trotineti, e-bicikl, itd. i omogućava najefikasnije korišćenje postojeće putne infrastrukture za naše gradove, naše zdravlje i našu budućnost. Ova vozila proizvode nisku količinu izduvnih gasova i emituju veoma mali nivo buke. Takođe, predstavljaju i najbolji način prevoza na kratkim relacijama.
Više o prednostima e-trotineta pročitajte na sledećem linku.
Kao što se da primetiti mikromobilnost je termin koji se povezuje sa sve popularnijim lakim vozilima koji se danas mogu naći na gradskim ulicama širom sveta. Izveštaj ITF predlaže i klasifikaciju prema drugim karakteristikama kao što su snaga, širina i dužina. Ove klasifikacije bi se mogle koristiti za regulisanje mikromobilnosti i u kom pravcu treba razvijati infrastrukturu.
Na slici je predložena definicija i klasifikacija mikromobilnosti iz ITF-ovog izveštaja Sigurna mikromobilnost (Izvor: Safe Micromo
Ono što je ključno za mikromobilnost jeste da je to jedan delić fleksibilnog multi-modalnog prevoznog sistema koji ljudima pruža pristupačnije i održivije izbore mobilnosti. U kombinaciji za ostalim vidovima prevoza bi svakako dao zodovoljavajuće rezultate.
Još jedna važna stvar koju treba napomenuti kod mikromobilnosti je da beleži ubrzani rast kapitalnih investicija, više od 5,7 milijardi dolara tokom poslednje četiri godine.
Veliki problem je što Srbija nije uradila tzv. mikromobilnost na svojim putevima i ulicama, i kao po običaju kasnimo sa reagovanjem i donošenjem konkretnih mera.
S tim u vezi udruženje Sigurne staze je pokrenulo izradu brošure "Smernice za razvoj mikromobilnosti u R. Srbiji" za šta nam je potrebna podrška sponzora. Brošura će biti dvojezična (srpski i engleski) i objavljen kao e-book i moći će besplatno da se preuzme.
Ulica je osnovni arhitektonski prostor grada, i nije namenjena samo za kretanje motornih vozila već i za kretanje ostalih učesnika u saobraćaju (pešaka, biciklista, e-trotineta…) i od nje zavisi život naselja i ljudi koji tu žive.
Pored lošeg rada na mikromobilnosti u Srbiji se loše radi i na promociji urbane mobilnosti. Mobilnost je pre svega kretanje ljudi a ne samo motornih vozila. Neophodno je podržavati i stimulisati kretanje pešaka i biciklista i raditi na bezbednosnoj infrastrukturi za ovu vrstu učesnika u saobraćaju.
Više o tome kako unaprediti biciklistički saobraćaj u Srbiji pročitajte na sledećem linku.
Dok se u pojedinim stručnim krugovima sumnja u dugovečnost mikromobilnosti i dok se sugeriše da su e-trotineti i e-bicikli trenutni trend, porast njihovog broja na gradskim ulicama širom sveta ne može se zanemariti. U prilog tome govore i podaci jednog istraživanja koje pokazuje da će do 2024. godine, u svetu u upotrebi biti 4,6 miliona iznajmljenih trotineta, što je skok sa 774.000 komada iz 2019. godine.
Naša brošura “Smernice za razvoj mikromobilnosti u R. Srbiji” će razmatrati mikromobilnost kao kolekciju održivih vidova transporta koji pokreće čitav niz pitanja vezanih za savremeni koncep uređenja gradova. I namenjena je široj javnosti te je stoga osnovni cilj da na jednostavan i razumljiv način predstavi okolnosti u kojima funkcioniše mikromobilnost i mogućnosti za njegovo unapređenje.
Fokus naše brošure bio bi na primeni “humanog inžinjeringa” koji zahteva drugačiji pristup rešavanju problema i drugačije oblikovanje saobraćajnog prostora uz primenu inovativnih, praktičnih i jednostavnih rešanja koja bi zadovoljila sve učesnike u saobraćaju. Drugim rečima, uređenjem prostora treba se fokusirati na čoveka i stvarim zahtevima i potrebama koje imaju krajnji korisnici. Da bi došli do zadovoljavajućeg rešenja potrebno je sagledavanje celokupne ulične mreže naših gradova i preduzimanje niza saobraćajno-regulativnih, građevinskih, urbanističkih i arhitektonskih mera čiji bi cilj bio formiranja jedinstvenog i bezbednog prostora dostupnog za sve korisnike.
Više o prednostima zone 30 pročitajte na sledećem linku, a o zonama usporenog saobraćaja na sledećem.
Ovakav pogled na urbanističko planiranje fokusira se na ponovno povezivanje grada i njegovih stanovnika, a ne na razdvajanje i izolaciju koja se dogodila favorizovanjem motornog saobraćaja.
Da bi se ostvario koncept "Održivi gradovi i zajednice" neophodno je kreiranje nacionalne politike koja će podsticati i omogućiti da se lokalne samouprave kreću prema održivoj urbanoj mobilnosti. Što je i glavni cilj naše brošure.
Danas većina gradova u Evropi radi na implementiranju planova održive urbane mobilnosti kojima se destimuliše motorni saobraćaj dok se prednost daje i radi na unapređenju alternativnih vidova mobilnosti.
Alternativni vidovi mobilnosti tradicionalno uključuju pešačenje, biciklizam i javni prevoz ali ne i mikromobilnost. Našom brošurom želimo da proširimo definiciju alternativne mobilnost i da uključimo opciju održive mikromobilnosti.
Da bi se iskoristile prednosti koje mikromobilnost nosi sa sobom potrebno je da kreatori sistema kako na državnom tako i na lokalnom novou stvore okruženje pogodno za investicije i primenu dobre prakse koje idu u korist gradu i njegovim građanima. Razvojem mikromobilnosti mogu se stvoriti uslovi da gradovi postigu svoje klimatske ciljeve, da se prostor vrati građanima i da poboljša njihov kvalitet život.
Ovo je svakako jako dug put koji počinje snagom argumenata, kojom možemo da se trudimo da ukažemo na potrebe promene svesti građana, nadležnih i struke. Takođe smo svesni da je ta promena neminovna, jer u suprotnom će nam kompletan javni prostor biti zauzet automobilima, što parkiranim, što njima namenjenom infrastrukturom. Trebalo bi svako samo da pogleda ulicu u kojoj živi i videće koji je odnos javnog prostora namenjen motornom saobraćaju a koji ostalim učesnicima u saobraćaju.
U širenju ovih poruka pre svega, onda i u studijama izvodnjivosti, mogućim i optimalnim rešenjima, snagama, slabostima, mogućnostim, pretnjama, kao i u izvođenju samih rešenja i prezentovanju širokom auditorijumu, na putu do održivih gradova i zajednica u velikoj meri mogu da pomognu informacione tehnologije. Nameće se GIS kao neophodan alat iz te kategorije. Geografski informacioni sistemi mogu veoma efikasno da posluže kao nedvosmisleno sredstvo komunikacije između svih aktera u sferi projektovanja saobraćajnica, kao i u dvosmernoj komunikaciji struke i „politike“, međusobno i sa građanima. Trebalo bi daleko više pažnje posvetiti takvim alatima, a ključno je da se ne možemo osloniti samo na alat, nego i na majstora koji ga koristi.
Izdavač brošure je udruženje Sigurne staze (sigurnestaze.com) dok će se kao autori potpisati Filip Živković, dipl. inž. saobraćaja i Igor Velić, master inž. saobraćaja.
Na ovo treba gledati kao početak borbe za kvalitetnije uređenje životnog prostora.
Literatura
Micromobility and active travel in the UK, Policy Forum of the London Cycling Campaign, march 2020.
Safe Micromobility, International Transport Forum, 2020
astrodule
Professional
Čim pročitaš rečenicu ovog tipa znaš da taj koji je napisao više nego 'leba da jede voli da organizuje neki panel gde će se diskutovati o bilo čemu i čiji je domet ograničen da njegovu organizaciju.
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.407
- Pohvaljen
- 5.249
Sto se tice teksta ima manjkavosti na primer roleri , skejtovi inisu uopste ukljuceni
Ekoloska-mikro mobilnosti u Bgd jeste nuznost sadasnjice i buducnosti ,
(za prelazak svakodnevnih kracih trasa do raznih destinacija) a razlozi koj diktiraju brzo prilagodjavanje su visetruki :
- nisko kapacitetne (uske) Bg ulica
- smanjivanja guzvi u saobracaju koju cine ne samo povecanje broja vozila vec i sve veci njihovi gabariti
- resterecivanje parking prostora
- opste zagadjenja okruzenja
- finansiski javni i licni izdaci
- zdrastvenog stanja gradjna
- ....
Uzimajuci ovo u obzir , dinamika prilagodjavanja Bgda je uzasno spora i ako ultimativno mora i ubrzano da se radi
opravdanja zasto je ta sporost
u sustini nisu bitna, jer su samo opravdanja .... cinjenice nuznosti i dalje ostaju
Ekoloska-mikro mobilnosti u Bgd jeste nuznost sadasnjice i buducnosti ,
(za prelazak svakodnevnih kracih trasa do raznih destinacija) a razlozi koj diktiraju brzo prilagodjavanje su visetruki :
- nisko kapacitetne (uske) Bg ulica
- smanjivanja guzvi u saobracaju koju cine ne samo povecanje broja vozila vec i sve veci njihovi gabariti
- resterecivanje parking prostora
- opste zagadjenja okruzenja
- finansiski javni i licni izdaci
- zdrastvenog stanja gradjna
- ....
Uzimajuci ovo u obzir , dinamika prilagodjavanja Bgda je uzasno spora i ako ultimativno mora i ubrzano da se radi
opravdanja zasto je ta sporost
u sustini nisu bitna, jer su samo opravdanja .... cinjenice nuznosti i dalje ostaju
astrodule
Professional
Sve je to tačno, ali taj rečnik je prosto odbijajući i pravi neku famu o bicikliranju. Sve se to može mnogo prostije reći i rešiti, ali moderno je razglabati na desetine strana, organizovati panele gde se priča ovim rečnikom i gde učesnici panela oduševljeno gledaju power point prezentacije.
Treba to mnogo prostije i normalnim jezikom objasniti, mada ako nekome to treba objašnjavati - tu već dolazimo do problema koji nije lako rešiti.
Treba to mnogo prostije i normalnim jezikom objasniti, mada ako nekome to treba objašnjavati - tu već dolazimo do problema koji nije lako rešiti.
Дошљак
Professional
- Učlanjen(a)
- 31.10.2014.
- Poruke
- 33.817
- Pohvaljen
- 55.982
Главна преорека за развој бициклизма као масовног вида транспорта у Београду јесу и остаће оаркинг места уз улицу. Докле год се то не реши, неће бити икаквих могућности за било какав развој еколошке микро могућности, посебно у центру града.
astrodule
Professional
Tako je. Manite me priča o planovima mikromobilnosti, fensi rečima, diskusijama... Dok se ne uklone parking mesta sa kolovoza i trotoara u tim ulicama ne može postojati biciklistička staza/traka.
Toliko je prosto. Ne može i parking i biciklistička staza u istoj ulici.
Toliko je prosto. Ne može i parking i biciklistička staza u istoj ulici.
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.407
- Pohvaljen
- 5.249
Tacnije
što se tiče saobracaja za vozila
NE moze ni delic kolovoza za parking servis
što se tiče trotoara ne može ni delic za parking servis ako pešacima ostaje manje od 1,5 m.
Grabežljivci otimaju osnovne uslove za kretanje ( mobilnost) od svih gradjana bez obzira na vid kretanja, baš ko pravi Janjicari . :twisted:
I to NE buloznim opravdanjem gradske kase
Treba ona da se puni ali tako da se krecemo ko gradjani a ne ko artisti i majmuni. :twisted:
Mora da postoji mera, limit kako god
a sada je NEMA
i to je činjenica ,
što ih i čini zulumašima i Janjičarima prema gradjanima.
Nije pitanje da li su
Jesu
Pitanje je dokle tj.
kada ce se definisati uslovi, gde moze na trotoaru uzdužno a gde poprečno parkiranje.
A kolovoz mora ostati svuda slobodan
jer nikad se ne zna gde ce morati na primer vatrogasni kamion da prodje i dr.
E kad Parking servis se ,, uredi,,
bice uredjeno i za bicikl i sve drugo
Oni zapravo su pravi gušitelji saobracaja u Bgdu.
Grad se povukao od gradnje garaža, sve nove garaže će biti građene od strane kineza. A biciklističke staze su isto bataljene. Valjda ćemo jednog dana imati gradsku vlast koja neće gledati na bicikliste kao na one hipi budale što vole da se voze biciklima.
astrodule
Professional
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=818726#p818726:3epx8mvp je napisao(la):astrodule » 30 Jan 2021, 13:11[/url]":3epx8mvp]Staza kod Buvljaka. Samo roknut asfalt (verovatno su neki radovi tu bili) i ništa se ne uklapa sa prethodnim stanjem.
To su ti projekti gde se biciklička infrastruktura radi sa kanticom boje i četkom. :bash:
tragac
Expert
prvo ovu podlogu treba da menjaju, ovo je glatko i mnogo klizavo kad padne kisa. Kad na MTBu to primecujem mogu misliti kako je na drumasu
MaRkOs
Higher intermediate
Za 10 godina mosta, nijednom opran(pešačko-biciklistička staza), nijednom popravljen/sređivan, nijednom dofarban, beton već se guli ili oguljen, mala svetla na dosta mesta ne rade odavno, a rasveta za saobraćaj na NBG strani u mraku.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=818726#p818726:2x4ggzkv je napisao(la):astrodule » 30 Jan 2021 12:11 pm[/url]":2x4ggzkv]Staza kod Buvljaka. Samo roknut asfalt (verovatno su neki radovi tu bili) i ništa se ne uklapa sa prethodnim stanjem.
Gledajući projekte shvatio sam da projekat zapravo ne postoji za deo od raskrsnice do Mosta na Adi... Izgleda da su to gradili bez projekta, višak materijala ili šta god da je to bilo. Svakako ne postoji dokument koji su zaobišli, na ovom mestu nije projektovana nikakva biciklistička staza, tako da im ispade legitimno da zafarbaju.
astrodule
Professional
Pre par nedelja su rekli da je voda ušla u instalacije.
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.378
- Pohvaljen
- 17.450
To sam se i ja pitao pre neki dan.
astrodule
Professional
Zato što je NS jedno barem 5 godina ispred Beorgada što se tiče biciklističke infrastrukture.
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.378
- Pohvaljen
- 17.450
A dobro infrastruktura je jedno a ovo je pogodnost pri kupovini bicikle. Realno ovakva subvencija bi trebala da bude dostupna svim gradjanima Srbije.