Nije GSP jedini sa tom idejom, ali to je izvesna vrsta robovlasničkog pristupa, koji samo onaj ko nema šta drugo prihvata.
Prekvalifikacija sa C na D, danas nema nikakvu svrhu niti smisla, da bi došli do D kategorije, pod uslovom da sve polažete iz prve, potrebno je preko 2000e, a vremenski oko 6 godina. E sad zamislite, 2000e kategorije, 1500e neki nazovi sertifikat, 70e taho kartica, svake tri godine 40e lekarski pregled, da bi vozili za 600e u Beogradu/mesečno.
Sa prihvatanjem da vam neko drugi "završi" D, dobijate omču oko vrata na 24 ili 36 meseci, što podrazumeva maksimalnu eksploataciju, najgore polaske, vozila, jer ne možete da odete (ako odete, plaćate celokupnu "obuku", koja neretko podrazumeva da okrenete krug autobusom kroz grad i ne ubijete sebe ili nekog drugog).
Kriterijumi su sniženi, ali je procedura dovedena do nemogućeg, jednostavno, zašto bi neko dao 3500e, da mesečno radi za 600e?
Problem sa vozačima je slobodno mogu reći globalni, zanimanje koje izumire, neće niko taj vid stresa i odgovornosti za taj novac. U Beogradu, sada pojedini privatnici nude 450 dinara/h za vozače, plata od 90.000 (8hx25 dana) nije nimalo loša, ipak nema vozača, bukvalno se po banderama i stanicama traže. Vozač autobusa ima veću platu od profesora na univerzitetu, od šefa saobraćaja, šefa održavanja, ipak, niko se ne prihvata tog posla tek tako.
Problem kod nas leži u samom načinu poslovanja, 99% naših prevoznika su isti, razlikuju se po adresi i broju telefona.
Mehanizam u kome se kvar otklanja (kada mora - čitaj, kad vozilo stane), vozači se prijavljuju na umanjeni iznos plate, vozač ne može da se izbori za odmor/bolovanje, jednostavno, ostali smo u periodima 90tih/2000tih i čuvenih rečenica (ispod svakog kamena dva vozača). Taj sistem nadmenosti, važnosti, dovelo je do toga da imamo nekvalifikovane vozače, koji vrede kao suvo zlato, svaki vozač sa D kategorijom, danas bukvalno može da bira gde će da radi. Danas, ispod svakog kamena, dva vlasnika traže vozače. Tako da je sama situacija na tržištu, izazvala pojavu i potražnju za penzionerima, manji troškovi prijave, neretko i na crno, rezultate imamo na ulicama. Lično sam svedočio da dođe čovek od 79 godina i prime ga da vozi, sećate se sigurno ulaska u kontra smer na kružnom toku na Adi, prethodno je 7 dana ranije, otkinuo 5 metara ograde na Bogosloviji i ne seća se kako je to uradio, nije kriv autobus, ni turaža, kriv je sistem koji takve tera za volan (nemaština) i sistem koji uopšte daje mogućnost da takvi ljudi budu za volanom.