Nije do društvenih mreža, nego ljudi su ovde previše naviknuti da se ni oko čega ne potresaju i ne upliću, i uopšte svi smo odgajani sa onim principom ''ma nema šta ti da se pitaš, ima ko da misli o tome'' i ''ma neka, pusti, nemoj da se zameraš/ističeš'', ''u se i u svoje kljuse'' i slično.
A i dosta ljudi, starijih, su od 90ih navikli da se voze u svakakvim situacijama i onda kad vide otvorena vrata njima je to ništa naspram onoga kad su visili sa istih pokušavajući da uđu u prepuno vozilo.
Meni isto neke od tih situacija idu na živce, ta pasivnost, ali za neke situacije i imam razumevanja kad ljudi ne žele, ili prosto ne znaju kako da reaguju.
Mislim da takođe nemali broj ljudi ima strah od vozača. Da, zvuči paradoksalno, ali mislim da ima dve grupe, jedna grupa koja jedva čekaju da dobace vozaču za bilo šta, i druga (uglavnom žene) koja se stidi da uopšte pomisli da mu kaže bilo šta.
