Nažalost dešavaju se takve situacije, ali se zato uz video-nadzor u vozilima i taj problem rešava. Vozači dosta više vode računa kada znaju da će biti kažnjeni i da neće moći da prođu sa izjavama u kojima negiraju da su nešto napravili, kada u svakom trenutku može da se na ekranu računara pogleda šta je vozač radio u kom trenutku. Vozači tramvaja “CAF” su pravi primer da ponašanje može da bude drugačije. Natpis pravca displeja, mobilni telefon, putnik u kabini vozača... sve su to stvari koje su drastično smanjene (ima ih, ali u daleko manjoj meri nego ranije), a posebno jer je odmah na početku dolaska tih vozila primenjeno nekoliko većih destimulacija, te su i vozači uvideli da ne mogu tako lako da prođu nekažnjeno ako čine sve ove stvari.
Da kamere imaju efekta govori i podatak da je jedan vozač SP “Karaburma”, koji je strastveni pušač i već je imao sankcija i čak upozorenje pred otkaz ugovora o radu zbog pušenja u vozilu, prelepio kamere autobusa (IK-218M) kako ne bi bio uhvaćen kako puši za vreme vožnje. Ipak, zaboravio je na činjenicu da je pre toga snimljen kako prekriva kamere, pa je zbog toga snosio sankcije.