stf":2z7wb7ja je napisao(la):
Зума,
Кажеш да је за тебе највеће разочарење чињеница да постоје тако дуге расправе баш на Беобилду. То је тачно када свој став прогласиш за једини исправан а све друге за погрешне, што није истина. Управо овако дуге расправе на оваквом форуму јасно говоре да су обе стране једнако у праву и да обе једнако греше, тј. да се сукобљавају само две филозофије уређења града а ниједна није погрешна.
Уосталом, сама чињеница да се и гласање о овим пројектима на форуму поделило на мање више однос 50%: 50% говори у прилог томе. Не постоји погрешан начин, само другачији. Сећам се једном, чини ми се твоје изјаве, да не треба градити Облак јер је за њега само 48% (против је било 34% ваљда) већ да би то требало учинити само ако би тај проценат прешао 75%. (није од речи до речи, али је то суштина). Овом изјавом си ставио до знања да је мишљење једне половине становништва вредније од мишљења друге половине. Одакле теби, или било коме право да то тврдиш? Зар ти то не делује фашистички?
Kakav sad fašizam? Podeljna mišljenja govore jedino da postoji podela, ne kažu šta je bolje. Priča o procentima je verovatno bila samo primer principa koji se koriste za donošenje teških odluka u, recimo, političkom životu. Dakle forma, procedura, način dolaženja do konkretne odluke, a ne sud o vrednosti ili objektivnoj istinitosti te odluke. Misli se na to da je većinsko glasanje dobro za obične odluke, a da se ide na dvotrećinsku većinu tamo gde je "cena" greške velika. Procedura je dizajnirana tako da u statističkom smislu smanjuje rizik onda kada su potencijalne loše posledice odluke koju treba izglasati veoma velike. Jer što veći broj ljudi treba ubediti, to odluka mora biti jasnije obrazložena i bolje utemeljene na nešto šire prihvatljivim principima, koji su zbog toga verovatno pouzdanija osnova za teške i dalekosežne odluke. Pretpostavlja se da će se tako tokom dužeg vremena napraviti manje skupih grešaka. Pošto i Oblak i Zaha imaju velike šanse da radikalno i NEPOVRATNO promene Kalemegdan, način njegovog budućeg korišćenja i potencijale koje ima, treba težiti da se oko toga složi više ljudi nego što je to inače potrebno. Ovde se uopšte ne kaže da li su oni koji su ostali u manjini u pravu ili ne, jer to niko unapred ne može da zna.
Priča da su sve filozofije razvoja drugačije ali ravnopravne, što dokazuje podeljenost mišljenja, uopšte ne stoji. Razne lične filozofije zaista imaju istu vrednost, ali samo kad njihove posledice pogađaju samo oni koji su ih smislili, a ne i druge ljude, i kad ne bi postojale objektivne i, posle izvesnog vremena i merljive, posledice tih filozofija. Dakle to kao princip nije tačno. Pokazati unapred koje su to posledice međutim nije tako trivijalno, i to je ono što ovolika diskusija pokazuje.
Svejedno, meni izgleda da bi posle nje bar nešto od toga trebalo biti očigledno. Tradicionalne vrednosti Kalemegdana su TRAJNE vrednosti. Ljudi koji žive u ovom ili bilo kom ogromnom gradu će uvek ceniti prostor, svetlost, otvoreno nebo, blizinu reke, bekstvo od zidova i kancelarija, preostale spomenike davne istorije, jedno ovakvo izuzetno mesto za druženje i zabavu u nešto malo sačuvane prirode i tradicije. To se nikada neće promeniti, ni za sto, ni za hiljadu godina. Bez obzira na ljude, kulture i shvatanja budućih posetioca, vrstu naše ili njihove države. Ovo će uvek donositi prihod i činiti ljude nešto malo zadovoljnijim što su u Beogradu.
Nasuprot tome dva ogromna trzna centra ubačena u Kalemegdan imaju privlačnost koja će pre ili kasnije proći. Već sutra se moda može promeniti. Ovakvih zgrada će za deset ili dvadeset godina biti svuda, izuvijane linije će se možda proglasiti za neku vrstu bezvredne intelektualne masturbacije jednog vremena i nama neće ostati ništa. Sem jedne od milion ogromnih zgradurina sa Dunavske strane Kalemegdana kojih ćemo biti više nego siti u bilo kom obliku, i zapetljene apstrakcije od još jednog tržnog centra koji zaklanja Kalemegdan sa Savske strane. A ako se to na neki magičan način i ne desi, opet se nešto tek malo lošije, a u zbiru i mnogo, mnogo bolje, može postići na raznim drugim mestima u gradu, sa još boljim, modernijim i luđim zgradama, dok je čak i mala degradacija trajne privlačnosti Kalemegdana, odnosno nemogućnost proširenja ambijentalne zone na ceo Donji grad, NENADOKNADIV gubitak.
Tako je zbir dobitaka i gubitaka u ova dva slučaja, tokom dužeg vremena, jednostavno neuporediv. U čuvanju i razvoju ovog ambijenta leži mnogo veća dugoročna vrednost od dobijanja još malo klasičnog poslovnog prostora koji ustvari verovatno i ne pripada nama. Pogotovo što postoje globalni trendovi koji su sasvim jasni. Stalno širenje megalopolisa i urbanog područija, vreline, suše i ostali problemi sa mikroklimom u velikim gradovima sveta, zagađenja, neprirodan način života ... i sve to takođe ukazuje na buduću još veću poželjnost onoga što bi Kalemegdan MOGAO da pruži ako bi mu se pružila prilika.
Да не буде да нисам прочитао цео твој пост, напоменућу ти још једном (ко зна који пут) да у случају Беко комплекса није дошло до пренамене површине из парковске у комерцијалну већ из индустријске у комерцјално-стамбену што није деградација, већ управо супротно - хуманизација.
Onda i ja moram da ponovim odgovor koji sam već dao. Degradacija leži u tome što se trajno sprečava da se ambijentalna zona Kalemegdana eventualno može proširiti do svojih prirodnih i planiranih granica, do ulice Tadeuša Košćuška, što bi nam dalo javni prostor ogromne buduće vrednosti. Naprimer veliki pešački trg koji Beogradu toliko nedostaje, mogućnost da po uklanjanju zoološkog vrta i šina tvrđava ostvari komunikaciju sa Dunavom, korišćenje zgrade Beka na niz načina koji bi bili zanimljiviji i primereniji ambijentu, neprekinutu pešačku i biciklističku trasu kroz čitav Donji Grad, od Ade Ciganlije, Savskih mostova, pored Nebojšine kule, stadiona, budućeg velikog trga i dalje trasom uklonjene pruge, sve do Pančevačkog mosta, uz još neverovatan niz mogućnosti kojima je samo mašta ograničenje, i o kojima smo već delimično pričali. Trenutno tamo nema ništa preterano vredno, što je za ovakve gradove i ovakvu poziciju već samo po sebi poklon bez premca. Ako bi ovde ostalo industrijsko bespuće kao sada, ono se lako može pretvoriti u park. Ako se izgradi Zahin kompleks, namena zemljišta se više nikada ne može promeniti. Dakle umesto da jednog dana ovo možemo pretvoriti u park, trg ili već nešto slično, mi baš na Kalemegdanu, dobijamo novu tvrđavu od čak 100.000 kvadrata i svim zagađenjima koje toliki poslovni prostor sa sobom nosi. TO je degradacija u odnosu na ono što je ovde moglo i trebalo biti, što nam se tako reći nudilo na tanjiru.
