Beton hala
- Začetnik teme relja
- Datum pokretanja
Гага
Professional
Изградња Бетон хале, слика је из 1938. године. Чланак из Новости од октобра 2014.
Магацин старе царинске луке
Зоран Николић | 23. октобар 2014. 10:12 | Коментара: 0
Сећање на изградњу Бетон хале и предратни почетак уређења десне обале Саве. Хала грађена од 1936. до 1939, а пристаниште досезало до данашњих трамвајских шина
http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%8 ... inske-luke
Магацин старе царинске луке
Зоран Николић | 23. октобар 2014. 10:12 | Коментара: 0
Сећање на изградњу Бетон хале и предратни почетак уређења десне обале Саве. Хала грађена од 1936. до 1939, а пристаниште досезало до данашњих трамвајских шина
http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%8 ... inske-luke
CASTELBIANCO
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 17.12.2011.
- Poruke
- 1.285
- Pohvaljen
- 1.431
Dugovanje svih zakupaca za el. energiju 400.000€. Nece da placaju jer je navodno industrijsko brojilo . Grad sada uvodi svima potrosacka brojila.
milanobelgrade
Higher intermediate
Može li Beograd da dobije ovakav peščki most?
FOTOMONTAŽA Ovako bi trebalo da izgleda MostZamisao dva umetnika je da jedinstvenim mostom spoje Beogradsku tvrđavu i park Kalemegdan sa šetalištem duž Save
Dva izuzetna umetnika, Ričard Dikon (Velika Britanija) i Mrđan Bajić (Srbija), razvila su projekat „Most na Kalemegdanu“. Zamišljen kao pešačka pasarela nad prometnim saobraćajnicama, most bi spojio Beogradsku tvrđavu i park Kalemegdan sa šetalištem duž Save.
Koristeći imaginaciju, pri čemu su brižljivo vodili računa o svim aspetima poduhvata i sredine kojoj je namenjen, Dikon i Bajić su zamislili pešački most koji izlazi iz tvrđave i završava se na drugom kraju, tik uz Beton halu. Njihovo rešenje, Beogradsku tvrđavu funkcionalno i metaforično vraća do obale od koje je “otrgnuta”.
- Most bi spojio ono što je istorija pokidala, a to je spajanje, činilo nam se posebno lekovito za prostor koji je potrebno premostiti. Silazeći od tvrđave ka reci, oblik se stalno transformiše usled dominantnih unutrašnjih zahteva. Unutar tvrđave i tik do nje, konstrukcija je diskretna i obnavlja nepostojeći put, a izgledom je podređena inventaru samog Kalemegdana. Od trenutka kada se most ustremi prema obali, on dobija oblik efikasne platforme kojom prelazimo preko neujednačeni pejzaž i stižemo do reke. Na samoj obali, predstavlja silaznicu, ima lift i predstavlja i znamenitost i skulpturu - objašvanja Bajić.
Po složenosti, veličini i odgovornosti, za Bajića se rad na ovom projektu razlikovao od prethodnih radova, a saradnja sa Dikonom predstavlja neprocenjivo iskustvo.
- Postoji jedan važan aspekt dubinske ljudske i profesionalne razmene, bazirane na zajedničkom prepoznavanju oblikovne nužnosti, za kojom smo tragali krećući se kroz komplikovane slojeve istorijskog, sociološkog i plastičkog oblikovanja, koje je projekat zahtevao - dodaje Bajić.
Ideja je nastala 2006, kada je Dikon boravio u Beogradu kao gostujići profesor na Likovnoj akademiji.
- Tada su mi se iz „Beogradske tvrđave“ obratili za pomoć u vezi sa restauracijom Meštrovićeve skulpture na Kalemegdanu, a pitali su me i da li sam zainteresovan da predložim neku od svojih skulptura za postavku u parku. Predložio sam da mi Mrđan bude partner u tom projektu, budući da me je njegov rad zainteresovao kao i način na koji smo sarađivali na Akademiji - kaže Dikon.
Istražujući Beogradsku tvrđavu, došli su do zaključka da je park već pun spomenika a da je problem pristup tvrđavi.
- Naša prvobitna ideja je bila izgradnja jednostavnog pešačkog mosta preko ulice, uz predlog da se za mesto postavljanja skulpture koristi ravan krov železničkog tunela od armiranog betona - dodaje Dikon.
Godinu dana kasnije, putevi su im se ponovo ukrstili. Prvo u Parizu, zatim u Veneciji, gde su izlagali 2007.
- Razgovarali smo i pravili crteže raznih varijanata prvobitnog predloga. Shvatili smo da zapravo treba da kombinujemo pešački most i skulpturu - objašnjava Dikon.
Uz podršku JKP „Beogradska tvrđava“ i posebno Marine Andrić, Fondacije Henri Mur, Muzeja grada Beograda, MITarh arhitektonskog studija, Zavoda za zaštitu spomenika i mnogih drugih, Bajić i Dikon su razvili, stručnjaci kažu, “ozbiljno promišljeno rešenje” koje ne narušava ništa od ambijenta tvrađave, već unapređuje njenu vrednost i revitalizuje istorijsku komunikaciju starog gradskog jezgra sa obalom.
Naredni korak bila bi izrada glavnog projekta kojim bi se mogla „nacrtati“ i finansijska konstrukcija.
Predstavljanje na jubilarnoj smotri arhitekture
Projekat „Most na Kalemegdanu“ predstavljeni je u okviru desete Beogradske nedelje arhitekture (BINA), a osim autora, učesnici razgovara uz moderaciju Danice Jovović Prodanović bili su i Marko Popović, Branislav Mitrović i Milutin Folić.
- Predlog će sigurno biti razmatran, sagledaćemo sve njegove mogućnosti uz dodatne analize i provere kako bismo znali i finansijske mogućnosti - kaže gradski arhitekta.
IZVOR:BLIC
FOTOMONTAŽA Ovako bi trebalo da izgleda MostZamisao dva umetnika je da jedinstvenim mostom spoje Beogradsku tvrđavu i park Kalemegdan sa šetalištem duž Save
Dva izuzetna umetnika, Ričard Dikon (Velika Britanija) i Mrđan Bajić (Srbija), razvila su projekat „Most na Kalemegdanu“. Zamišljen kao pešačka pasarela nad prometnim saobraćajnicama, most bi spojio Beogradsku tvrđavu i park Kalemegdan sa šetalištem duž Save.
Koristeći imaginaciju, pri čemu su brižljivo vodili računa o svim aspetima poduhvata i sredine kojoj je namenjen, Dikon i Bajić su zamislili pešački most koji izlazi iz tvrđave i završava se na drugom kraju, tik uz Beton halu. Njihovo rešenje, Beogradsku tvrđavu funkcionalno i metaforično vraća do obale od koje je “otrgnuta”.
- Most bi spojio ono što je istorija pokidala, a to je spajanje, činilo nam se posebno lekovito za prostor koji je potrebno premostiti. Silazeći od tvrđave ka reci, oblik se stalno transformiše usled dominantnih unutrašnjih zahteva. Unutar tvrđave i tik do nje, konstrukcija je diskretna i obnavlja nepostojeći put, a izgledom je podređena inventaru samog Kalemegdana. Od trenutka kada se most ustremi prema obali, on dobija oblik efikasne platforme kojom prelazimo preko neujednačeni pejzaž i stižemo do reke. Na samoj obali, predstavlja silaznicu, ima lift i predstavlja i znamenitost i skulpturu - objašvanja Bajić.
Po složenosti, veličini i odgovornosti, za Bajića se rad na ovom projektu razlikovao od prethodnih radova, a saradnja sa Dikonom predstavlja neprocenjivo iskustvo.
- Postoji jedan važan aspekt dubinske ljudske i profesionalne razmene, bazirane na zajedničkom prepoznavanju oblikovne nužnosti, za kojom smo tragali krećući se kroz komplikovane slojeve istorijskog, sociološkog i plastičkog oblikovanja, koje je projekat zahtevao - dodaje Bajić.
Ideja je nastala 2006, kada je Dikon boravio u Beogradu kao gostujići profesor na Likovnoj akademiji.
- Tada su mi se iz „Beogradske tvrđave“ obratili za pomoć u vezi sa restauracijom Meštrovićeve skulpture na Kalemegdanu, a pitali su me i da li sam zainteresovan da predložim neku od svojih skulptura za postavku u parku. Predložio sam da mi Mrđan bude partner u tom projektu, budući da me je njegov rad zainteresovao kao i način na koji smo sarađivali na Akademiji - kaže Dikon.
Istražujući Beogradsku tvrđavu, došli su do zaključka da je park već pun spomenika a da je problem pristup tvrđavi.
- Naša prvobitna ideja je bila izgradnja jednostavnog pešačkog mosta preko ulice, uz predlog da se za mesto postavljanja skulpture koristi ravan krov železničkog tunela od armiranog betona - dodaje Dikon.
Godinu dana kasnije, putevi su im se ponovo ukrstili. Prvo u Parizu, zatim u Veneciji, gde su izlagali 2007.
- Razgovarali smo i pravili crteže raznih varijanata prvobitnog predloga. Shvatili smo da zapravo treba da kombinujemo pešački most i skulpturu - objašnjava Dikon.
Uz podršku JKP „Beogradska tvrđava“ i posebno Marine Andrić, Fondacije Henri Mur, Muzeja grada Beograda, MITarh arhitektonskog studija, Zavoda za zaštitu spomenika i mnogih drugih, Bajić i Dikon su razvili, stručnjaci kažu, “ozbiljno promišljeno rešenje” koje ne narušava ništa od ambijenta tvrađave, već unapređuje njenu vrednost i revitalizuje istorijsku komunikaciju starog gradskog jezgra sa obalom.
Naredni korak bila bi izrada glavnog projekta kojim bi se mogla „nacrtati“ i finansijska konstrukcija.
Predstavljanje na jubilarnoj smotri arhitekture
Projekat „Most na Kalemegdanu“ predstavljeni je u okviru desete Beogradske nedelje arhitekture (BINA), a osim autora, učesnici razgovara uz moderaciju Danice Jovović Prodanović bili su i Marko Popović, Branislav Mitrović i Milutin Folić.
- Predlog će sigurno biti razmatran, sagledaćemo sve njegove mogućnosti uz dodatne analize i provere kako bismo znali i finansijske mogućnosti - kaže gradski arhitekta.
IZVOR:BLIC
Овај предлог јесте елегантнији и јефтинији од других, али, ја не видим потребе за таквим мостом.
Нисам видео да се другде праве нови мостови до старих тврђава.
И, не волим спиралу као ток хода. Сем у неким познатим музејима, као што је ватикански.
Бетон-хала је већ ту и она премошћује пругу. Треба решити само прелаз преко улице. Може се од врха хале (ниво паркиралишта) направити прелаз преко улице, с одговарајућим прилазима до саме улице/тротоара, и то је то.
Нисам видео да се другде праве нови мостови до старих тврђава.
И, не волим спиралу као ток хода. Сем у неким познатим музејима, као што је ватикански.
Бетон-хала је већ ту и она премошћује пругу. Треба решити само прелаз преко улице. Може се од врха хале (ниво паркиралишта) направити прелаз преко улице, с одговарајућим прилазима до саме улице/тротоара, и то је то.
mekbejn
Advanced
+ da se ugura par hiljada kvm trznog centra, ako moze 
Неко би морао да ме озбиљнијим аргументима убеди зашто је ту потребно ишта више од безбедног прелаза преко улице.
Београдска тврђава је вероватно једна од најприступнијих тврђава у градовима Европе, које неретко имају само један једини улаз. Београдска тврђава има прилаз са свих страна. Није тврђава - корзо, нити солитер да се на његов врх пење лифтом ради доброг погледа, већ су смисао и драж кретања њоме да је откривате, да идете кроз капије и по зидинама и пратите њене облике и пролазе.
С Калемегдана се лепо може сићи низ мало (Јелисаветино) степениште, па преко Париске и Великим степеницама у Карађорђеву на месту које је на 20 метара од врха Бетон-хале. То је пет-шест минута хода, коме је и зашто потребно брже од тога?
Шта је то у Бетон-хали да би се од ње морало ићи право на Тврђаву, и обрнуто, колико је људи који су на Тврђави који имају потребу да се спусте - (дословно) преко зидина - директно до Хале?
Да ли би следеће било да се кроз неки манастир направи тунел да возачима на том месту не би била кривина? :bash:
Београдска тврђава је вероватно једна од најприступнијих тврђава у градовима Европе, које неретко имају само један једини улаз. Београдска тврђава има прилаз са свих страна. Није тврђава - корзо, нити солитер да се на његов врх пење лифтом ради доброг погледа, већ су смисао и драж кретања њоме да је откривате, да идете кроз капије и по зидинама и пратите њене облике и пролазе.
С Калемегдана се лепо може сићи низ мало (Јелисаветино) степениште, па преко Париске и Великим степеницама у Карађорђеву на месту које је на 20 метара од врха Бетон-хале. То је пет-шест минута хода, коме је и зашто потребно брже од тога?
Шта је то у Бетон-хали да би се од ње морало ићи право на Тврђаву, и обрнуто, колико је људи који су на Тврђави који имају потребу да се спусте - (дословно) преко зидина - директно до Хале?
Да ли би следеће било да се кроз неки манастир направи тунел да возачима на том месту не би била кривина? :bash:
Ako negde treba žičara onda je to ovde, da spoji Kalemegdan sa šetalištem na Savi, ali samo do šetališta, zanimljivo bi bilo videti koliko bi ljudi to koristilo i u koje vreme kao i doba godine. Naravno ne treba praviti žičaru kod spomenika "Pobednik" već negde dalje.
RioBL
Advanced
- Učlanjen(a)
- 22.03.2015.
- Poruke
- 3.035
- Pohvaljen
- 1.725
Саша":19ml2i2k je napisao(la):
Ne mora nista da bude ali bolje je kad ima nego kad nema.
Npr,..
grupa od 100 stranih turista pristane kruzerom kod beton hale. Kako ih odvesti na Kalemegdan?
A. preko ulice pa uz stepenice, pa opet preko ulice pa uz stepenice, pa preko ulice i uz jos malo stepenica
B. preko beton hale na uspinjacu/zicaru/pokretne stepenice.
Da budemo jasni...ne moraju turisti uopste dolaziti u BG samo ja mislim da je bolje da pristane 10 kruzera dnevno nego da ne dolaze. A da bi dosli moras ih na sve nacine privuci a da je njima do pentranja nebi isli na krstarenje Dunavom nego bi se bavili alpinizmom (u prevodu, radi se o ljudima uglavnom starije zivotne dobi)
evo npr kako se turisti u Budimpesti penju sa dunavske obale na tvrdjavu...
Кад је реч о крузерима и туристима који приспевају у њима, мислим да би се Београду много више исплатило да се прво уложи у проширење самог пристаништа, тако да туристи не морају да пролазе кроз друге бродове да би уопште изашли на копно.
Кад се већ некако изверу на кеј, ту их обично чекају туристички аутобуси, а да им није мрско ни да се попну пешке баш уз споменуте степенице говори да уз њих има све више места да се нешто попије и поједе типично намењених туристима.
Мислим да највећи број туриста на Калемегдан и Београдску тврђаву улазе пешке из Кнез Михајлове улице и с паркиралишта испред Стамбол-капије.
А, ако се већ бринемо за кондицију јадних туриста, можда би ваљало направити додатна олакшања за њих и инсталирати пругицу с возићима дизнилендског типа (све с Микијем, Пајом и Шиљом који их прскају водом ради освежења) кроз целу Тврђаву, јер и њоме ваља пешачити, има и по њој степеница и горе-доле, а ми треба да учинимо све да се они не замарају ....
Кад направе лифт за туристе на Кривом торњу у Пизи, туристичке мостиће преко Кинеског зида, и покретне степенице на Мачу-Пикчуу и у уличици према Катедрали у Сијени, хм ...
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j...=avbnkMSgly8_bdHGpau-Ug&bvm=bv.95039771,d.bGQ
Кад је о Будиму реч, из неког разлога сам убеђен да успињача на слици није направљена ради туриста, већ зато што је Будим град на брду, значи - направљена је ради људи који живе тамо. То је њихов трамвај.
Колико је мени познато, на Београдској тврђави се још не живи ... Грешим ли, или тамо постоји неки Београд на тврђави?
Кад се већ некако изверу на кеј, ту их обично чекају туристички аутобуси, а да им није мрско ни да се попну пешке баш уз споменуте степенице говори да уз њих има све више места да се нешто попије и поједе типично намењених туристима.
Мислим да највећи број туриста на Калемегдан и Београдску тврђаву улазе пешке из Кнез Михајлове улице и с паркиралишта испред Стамбол-капије.
А, ако се већ бринемо за кондицију јадних туриста, можда би ваљало направити додатна олакшања за њих и инсталирати пругицу с возићима дизнилендског типа (све с Микијем, Пајом и Шиљом који их прскају водом ради освежења) кроз целу Тврђаву, јер и њоме ваља пешачити, има и по њој степеница и горе-доле, а ми треба да учинимо све да се они не замарају ....
Кад направе лифт за туристе на Кривом торњу у Пизи, туристичке мостиће преко Кинеског зида, и покретне степенице на Мачу-Пикчуу и у уличици према Катедрали у Сијени, хм ...
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j...=avbnkMSgly8_bdHGpau-Ug&bvm=bv.95039771,d.bGQ
Кад је о Будиму реч, из неког разлога сам убеђен да успињача на слици није направљена ради туриста, већ зато што је Будим град на брду, значи - направљена је ради људи који живе тамо. То је њихов трамвај.
Колико је мени познато, на Београдској тврђави се још не живи ... Грешим ли, или тамо постоји неки Београд на тврђави?
Дошљак
Professional
- Učlanjen(a)
- 31.10.2014.
- Poruke
- 33.899
- Pohvaljen
- 56.238
Оно што треба да се уради на Бетон хали јесте рушење свих преосталих барака изнад и око ње, прикладно уређење простора и пристојан пешачки приступ од окретнице двојке до крова Бетон хале.
А што се тиче пешачке везе Бетон хале и Калемегдана, не треба измишљати никакве пасареле већ треба након чишћења од барака треба да се направи стаза од степеница које се пењу на Бетон халу до булевара војводе Бојовића и ту направити пешачки прелаз до остатака Савске капије и туристи су ту код Београдске тврђаве већ
Тако туристи одмах имају додира са оним што Београдска тврђава стварно и јесте и полако степеницама могу поред Барутане до Дефтердарове капије или још право кроз Доњи град па да се обиђу Карлова капија, Амам, па полако степеницама поред цркве Свете Петке, куле Јакшића и цркве Ружице, па кроз Зиндан капију и Деспотову кулу и ето попели су се и могу да уживају у предивном погледу на ушће Саве у Дунав
Коме је тешко да прошета и да се пење степеницама, нека плати Ластин аутобус па лепо обилазак града и онда пешке из Кнез Михаилове кроз Калемегдан до тврђаве. Туристе и онако воде туда, покажу им војни музеј, Сахат кулу, турбе и Победника, испричају им о историји и то је то, али се већина историјски вредних и занимљивих делова тврђаве заобиће или не примећује.
Шта мислите о овом предлогу?
А што се тиче пешачке везе Бетон хале и Калемегдана, не треба измишљати никакве пасареле већ треба након чишћења од барака треба да се направи стаза од степеница које се пењу на Бетон халу до булевара војводе Бојовића и ту направити пешачки прелаз до остатака Савске капије и туристи су ту код Београдске тврђаве већ
Тако туристи одмах имају додира са оним што Београдска тврђава стварно и јесте и полако степеницама могу поред Барутане до Дефтердарове капије или још право кроз Доњи град па да се обиђу Карлова капија, Амам, па полако степеницама поред цркве Свете Петке, куле Јакшића и цркве Ружице, па кроз Зиндан капију и Деспотову кулу и ето попели су се и могу да уживају у предивном погледу на ушће Саве у Дунав
Коме је тешко да прошета и да се пење степеницама, нека плати Ластин аутобус па лепо обилазак града и онда пешке из Кнез Михаилове кроз Калемегдан до тврђаве. Туристе и онако воде туда, покажу им војни музеј, Сахат кулу, турбе и Победника, испричају им о историји и то је то, али се већина историјски вредних и занимљивих делова тврђаве заобиће или не примећује.
Шта мислите о овом предлогу?