Ovi iz železnice su dali svoje objašnjenje, eto, ljudi imaju svoje ljude u vozu pa imaju neki uvid. Mene zanima koje objašnjenje imaju oni koji misle drugačije?
Evo, ja se vozim tim vozom počesto i ponekad viđam klince kako drndaju sedišta ključevima, prstima, bilo čim. Sam bog sveti zna zašto to rade.
Mislim da je to teško iskontrolisati i u potpunisti sprečiti sem u vozovima u kojima kondukter neprekidno cirkulište što u BG vozu nije slučaj...
Ja do sad nisam video da neko cima i kida sedišta, ali jesam video da su bila polomljena više puta. Video sam i tragove paljenja sedišta i da su bila presečena nožem, razbijeno staklo na unutrašnjim vratima i sprejem išaran vagon iznutra...
Mene je uvek intrigiralo pitanje granice između društveno prihvatljivog i zabranjenog ponašanja... Oslanjanje na unutrašnje kočnice svakog pojedinca ili neophodnost postojanja spoljnjeg odvraćujućeg faktora...
U prilog tome postaviću jedan brzi psiho test
BG voz personality test u kome je navedeno par realnih situacija iz BG voza i kako bismo na njih odregovali... Zabavan je test a ujedno i dobar način da saznaš koji si tip ličnosti...
1. Ulaziš u BG voz na manje prometnoj stanici u nedelju popodne i zatičeš dvojicu mlađih momka u vagonu. Jedan zapalio pljugu, drugi digao noge na sedište prekoputa...
A. Kućno nevaspitanje, nije na meni da ih prevaspitavam...
B. Ako, neka ih, svi smo nekad bili mladi...
C. Skrenuo bih im pažnju da to ne treba da rade...
D. Postavljam se kao autoritet: "Alo, majmune, spusti noge dole, nije ti ovo spavaća soba".
2. Vraćaš se sa posla, na stanici si Vukov spomenik, u principu ne žuriš nigde, mada bi voleo da što pre stigneš kući, da odmoriš posle napornog dana... Pred ulazak na samu stanicu, hvataš se za džepove i shvataš da si bus plus karticu zaboravio na poslu...
A. "Zurim na voz. Idem u Pančevo...", moram malo da slažem, ali zvuči uverljivo...
B. Pored živog kontrolora bus plusa preskačeš barijeru i ulećeš na stanicu kao sa se ništa ne dešava...
C. "Molim vas mogu li samo danas bez karte, zaboravio sam personalizovanu karticu na poslu..."
D. Idem peške, neće ništa faliti malo da se fizički aktiviram...
3. Parkiran voz na početnoj stanici u Ovči, ulaze tri drugara iz kraja, jedan kreće da radi zgibove, dok drugi lepi oznaku kluba za koji navija iznad samih vrata, a treći dopisuje BBRS BORČA crvenim flomasterom iznad svog sedišta...
A. Smeta mi buka, sešću u drugi vagon...
B. Hehe.. delija klinac, kao i ja...
C. Pokušavam da im objasnim da lepljenje i žvrljanje po vagonu stvarno nije u redu.
D. "Nije ti voz ćale pravio... Idi na auto pa mu to zalepi... Ajde skidaj to!"
4. Ideš po vagonima da izabereš onaj sa manjom gužvom, a najbolje da nema nikog da se opustiš kao na gajbi... Ulaziš u zadnji vagon kad ono trojica momaka jedan seče sedište nožem, drugi svom silinom pokusava da otkine naslon, a treći sprejem besciljno šara po unutrašnjosti vagona...
A. Uf, zaje*******ana ova današnja omladina, bolje da se ne mešam, odo ja nazad u drugi vagon...
B. Uvek te prijatno iznenadi kad se nešto nepredviđeno dogodi jednog sasvim običnog dana, makar to išlo i na nečiju štetu. "Kakvi ludaci jbt, kao na filmu!", izgovaraš ushićeno u sebi.
C. Nedopustvo ponašanje. Hitno tražim konduktera i alarmiram ostale ostale saputnike šta se događa u poslednjem vagonu...
D. "Nema druge, saću da im nalupam šamare, a posle ima dodatno murija da ih lema kad izađemo kod Vuka..."
5. Kod Vuka te priteralo za malu nuždu, odlaziš do wc-a, a već sa ulaza vidiš lika koji te upadljivo gleda i nešto se duže zadržava kod pisoara...
A. Završavam sve na brzaka oborenog pogleda, ne volim previše da se zadržavam na ovakvom mestima...
B. O super, ima toalet papira, trošim ga kao da nema sutra, a moga bih i jednu rolnu da ponesem za kasnije...
C. O ne, ovo ne izgleda dobro. Ne ulazim unutra. Trpim do kuće.
D. Bude li me još jednom pogledao kako ne treba ima da ga lansiram do Bataje i bez voza ima da stigne...
Evo ja ću da podelim svoje rezultate, 3 pod A i dva B...
U najvećoj meri sam razuman i izbegavam nepredviđene situacije... Trudim da probelm ne pravim većim i smireno i realno sagledam situaciju, ima li joj pomoći mojim angažmanom... Ipak malo nesvakidašnjeg u meri u kojoj to nije totalna demolition, nije loše da nam oboji dan