Прле
Expert
- Učlanjen(a)
- 29.11.2018.
- Poruke
- 5.642
- Pohvaljen
- 7.519
При чему на његовим/њеним налозима на друштвеним мрежама и каналима да се поставе слике и видео како чисти и ради а да нон-стоп пише да је то казна због вандализма.
BEOVOZ - BG:VOZ - stanje i mogućnosti
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
paradox polje
Higher intermediate
подсети ме на Нинџа ревизоре
Пантограф
Professional
- Učlanjen(a)
- 23.04.2012.
- Poruke
- 19.141
- Pohvaljen
- 41.384
Ali nisi u pravu za to, jer ja pamtim i jednopartijski Beograd, baš taj kad je milicija mogla da bije po želji. I bio je više huliganski nego današnji Beograd - ja sam sa NB, moj kum je pričao ćerki detalje iz našeg odrastanja i ona ga je pitala da li smo mi živeli u getu. I dobro ga je pitala. Težak ološ, u svakoj školi po neki (znam ih još poimence), i po vojnim i po civilnim zgradama. Dosta surovo muško društvo, sa babama koje biju unučiće prutom u parku. A susedni kraj famozni Paviljoni... i u njima osamdesete samo 'visinske pripreme' za devedesete. Pa Studentski grad je bio najhuliganskije mesto u gradu - dugo. A onda su studentske kasarne postale hotel B kategorije, malo se bolje organizovalo i rešio se problem.
Da dodamo da je kod moje zgrade maloletni kradljivac automobila ubio milicionera iz pištolja 1969. godine. Osamdesetih su se brisači rutinski skidali sa kola.
Uzgred, u tom 'Udri milicijo!' Beogradu jedva da je bilo ispravne telefonske govornice - sve su bile vandalizovane. Grafite 'Punk's not dead' (bila je rasprava da li, možda, treba da piše 'death' - slabije se znao engleski) i 'Zulu Warriors' si imao gde ih danas svakako nemaš, npr. na Crkvi Svetog Marka. Autobusi GSP-a su imali nalepnicu 'Žvrljaj ovde, a ne po vozilu'. A prisustvovao sam, kao mali, kad je putnik ošamario kontrolorku GSP-a u 16-ci da joj je službena kapa pala sa temena. I izašao mirno napolje.
Zanimljivo, kad napraviše 'Mek' kod Fontane - ljudi su se smejali: haha, polomiće im ove svetlucave putokaze dok trepneš... i nisu ih polomili nikad. Kad je ružno i zarozano (ko vozovi iz letonske SSR), to se i uništava.
Da vidimo kako rade druge pristojne zemlje i koliko mi možemo od toga, al da me bijemo klince i pravimo od njih ratne zločince (Arkana je pravednički otac žestoko mlatio, baš u tom kraju kod Fontane) - mojne sad baš ti da hvališ Kineze (Singapur)
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 20.929
- Pohvaljen
- 43.749
Pa ne slažem se. Mnogi ljudi stariji od 40 godina svedoče da je u vreme SFRJ kad se sve sabere i oduzme (znači sve kad napravi presek) bilo manje svinjarija nego danas. Ja ne sumnjam da svedočenja i utisci variraju - zato što je to bila ogromna zemlja i veliki period (trajalo je čak 45 godina) i onda ljudi pokušavaju da simplifikuju. Ili poistovećuju svoje iskustvo iz 1983. u jednom kraju sa tuđim iskustvom iz 1961. u drugom kraju. Ja na primer mogu da pitam svog bivšeg profesora matematike koji je u mladim danima bio mangup, da mi kaže kakav je bio Beograd 1970ih, i da potom pitam svoju majku (jedan od najvećih ''strejtera'' koje znam XD) isto pitanje, i dobio bih skroz drugačije odgovore.
Ali ostaje činjenica da za većinu prosečnih ljudi, ljudi koji se nisu družili i uživali od mangupiranja i huliganisanja, Beograd u vreme SFRJ je bio mirnije i bezbednije mesto nego ovo sada. I ja takođe verujem da je bilo tako. Izuzetaka je uvek bilo i biće, mislim Paviljoni i nisu za poređenje jer su oni među prvima u SFRJ postali divljačko naselje. To je kao kad bih ja u današnje vreme navodio primer Kaluđerice kao prosek modernog Beograda, a ona to svakako nije, ni u jednom pogledu. Nego je izuzetak.
Mislim da izgled i stanje BG voz garnitura takođe nemaju presudan uticaj na porive za svinjarenjem, jer ti vozovi i kad su izlazili sveže remontovani i ofarbani iz Šinvoza (ili odakle već), bili bi usvinjeni u roku od par dana. Da se mi ne zayebavamo, iako se nekad o tome priča više ili manje ili uopšte - zna se dobro zašto i kakvi sklopovi mozga i ličnosti se bave grafitiranjem vozova. I zašto baš vozova.
Grafitiranje je, prosto, želja da neko postane poznat i ostavi svoj trag na svetu ali na najprostiji i najjeftiniji način. Potrošiš 500 kinti, uzmeš sprej, uradiš nešto s njim na javnom mestu tako da privlači pažnju svakog ko prolazi, i time si ti ostavio svoj trag na gradu u kome, u drugim okolnostima, niko nikad ne bi čuo za tebe. Dakle, ''isčitovao'' si način da postaneš neko ime u moru ljudi, u okolnostima u kome niko ne da pet para za tebe, i to za svega 500 kinti (zato kažem ''isčitovao''). A u korenu te želje stoji jedna vrsta narcizma i potrebe za pažnjom. Čak i ako osoba nije svesna toga ili pak poriče to i ističe da se ''radi o čistoj zabavi''. Ali u srži toga je dakle narcizam i želja za pažnjom. Želja da se u moru ljudi, istakne. Da se bude neko i nešto, ali bez ikakvih ulaganja i velikih trudova.
A zašto baš vozovi? Kako smo se nagledali XY usvinjenih BG voz garnitura, a nismo se nagledali usvinjenih Zijača, koje su bile još ružnije i u još gorem stanju? Zašto se i širom sveta uvek vozovi najviše šaraju? Pa prosto, opet se sve vrti oko psihologije - zato što svinjatori žele da što više ljudi (ili bar drugih svinjatora i propalica) vidi njihovo ime. A vozovi prelaze duže razdaljine i raznovrsnije delove grada nego prosečan autobus ili trolejbus. Stoga fiksacija na vozove. Fiksacija na to da ceo okrug vidi tvoje ime, naspram opcije gde bi ga videli samo centar, Dedinje, Banjica i Savski venac. Plus, svinjarije na vozovima se lakše vide i gledaju, jer se voz za razliku od Zijače, ne ''kupa'' u moru vozila oko sebe, nego obično ima čitave štrafte gde može neprekidno da se gleda u njega i time u grafite na njegovim stranama.
Batina i disciplina ne prave ratne zločince. Znam za poznati stereotip JNA i UDBA oficira i pandura sa debilima i propalitetima od sinova. Ali uzrok tome nije to što su imali BILO KOJI nivo discipline, nego to što su njihovi očevi često insistirali da budu nešto što nisu. Da budu vojničine, novi Titosi, siledžije, herojčine, partizani, Napoleoni... A postoji razlika između ta dva. Roditelj može da bude strog i insistira na disciplini, a da ne insistira da njegovo dete bude nešto što ne želi. I može da bude strog, a da dete opet ne izraste niti u propaliteta niti u psihičkog bolesnika. Deca postaju bolesnici ili kada su roditelji sami bolesnici, ili kada ih teraju i sile da budu nešto što nisu.
Arkan nije bio ratni zločinac što ga je otac disciplinovao, nego što je rođen čuknut. Prosto, čovek se rodio kao psihopata, moguće da je u porodici već imao neke psihopate, možda baš tog ćaleta. A i posle je ponovo došao pod krilo drugog psihopate - Staneta Dolanca, udbašine i pokvarenštine. Ostalo je istorija koju svi znamo.
Što se Singapura tiče, koliko ja znam, on nije Kina. A uspešniji je i bolji od Kine u mnogo, mnogo toga. Ali ja ne kažem da treba da budemo identični kao oni, i to sam naglasio i u postu iznad. Ali kažem da treba da se u nekim stvarima više ugledamo na njih, umesto da puštamo da razni lelemudi po medijima i javnosti brane patološki poriv da se zapiša svaki voz i ostavi svoje ime... kao neki vid ''kreativnosti, ulične umetnosti i modernog izražavanja''. Ne, to nije ništa od toga. To je mentalna / psihička bolest i to treba da se stručno leči, a ne da se neguje i pospešuje. Jer ako se ne leči na vreme, sutra ćemo imati nove STU, FAGS i slične koji idu okolo i zapišavaju vozove, a svi su 40+. Dobiješ horde odraslih ljudi koji su ne samo propaliteti i buđ društva, nego troše svoje pare (ili možda i kradu od drugih?) da bi, poput predškolca ili nekih retarda, šarali po vozovima. Ne, to nije normalno. To je za lečenje.
I ja ne krijem da sam u nekim stvarima za autoritativne metode i pristupe. Ja ne volim autoritete koji bez pokrića i razuma nešto nekome nameću. Ne volim kada se Kineska KP ophodi prema svom narodu kao prema podanicima, ne volim kada mi Ruski FSB vraća proletarijat, ne volim kada mi BIA glumi mudo, i ne volim kada mi NSA narušava privatnost itd itd... dakle, ne volim kada autoriteti zloupotrebljavaju svoje moći ili imaju pogrešne, šenute ideje ili zle ciljeve. Ne volim kada mi se neko proserava i pokušava da me obmane ili nešto zloupotrebi. Ali to ne znači da istovremeno ne mogu da budem za društvo u kome će se strogo sankcionisati svako anti-socijalno ponašanje i u kome će se znati neki red i kolektivizam. A ne da svaki pacijent drugima nameće svoj način života. Kada čovečanstvo dođe do tačke da se narcisoidni poremećaj briše iz Američkog registra poremećaja (interesantno kako baš Ameri prvi da ga izopšte), to je znak da su sve te libertalije i ''otvorenosti umova'' otišle predaleko. A grafitiranje vozova jeste upravo jedna narcisoidna aktivnost odnosno simptom narcisoidnosti. I umesto da se leči i sankcioniše kao nekad, to se sad veliča i neguje. Neguje se ideja da treba da idu okolo četrdesetogodišnjaci koji umesto da rade i osnuju porodice, zapišavaju vozove kao retardi sa krejonima.
Ali ostaje činjenica da za većinu prosečnih ljudi, ljudi koji se nisu družili i uživali od mangupiranja i huliganisanja, Beograd u vreme SFRJ je bio mirnije i bezbednije mesto nego ovo sada. I ja takođe verujem da je bilo tako. Izuzetaka je uvek bilo i biće, mislim Paviljoni i nisu za poređenje jer su oni među prvima u SFRJ postali divljačko naselje. To je kao kad bih ja u današnje vreme navodio primer Kaluđerice kao prosek modernog Beograda, a ona to svakako nije, ni u jednom pogledu. Nego je izuzetak.
Mislim da izgled i stanje BG voz garnitura takođe nemaju presudan uticaj na porive za svinjarenjem, jer ti vozovi i kad su izlazili sveže remontovani i ofarbani iz Šinvoza (ili odakle već), bili bi usvinjeni u roku od par dana. Da se mi ne zayebavamo, iako se nekad o tome priča više ili manje ili uopšte - zna se dobro zašto i kakvi sklopovi mozga i ličnosti se bave grafitiranjem vozova. I zašto baš vozova.
Grafitiranje je, prosto, želja da neko postane poznat i ostavi svoj trag na svetu ali na najprostiji i najjeftiniji način. Potrošiš 500 kinti, uzmeš sprej, uradiš nešto s njim na javnom mestu tako da privlači pažnju svakog ko prolazi, i time si ti ostavio svoj trag na gradu u kome, u drugim okolnostima, niko nikad ne bi čuo za tebe. Dakle, ''isčitovao'' si način da postaneš neko ime u moru ljudi, u okolnostima u kome niko ne da pet para za tebe, i to za svega 500 kinti (zato kažem ''isčitovao''). A u korenu te želje stoji jedna vrsta narcizma i potrebe za pažnjom. Čak i ako osoba nije svesna toga ili pak poriče to i ističe da se ''radi o čistoj zabavi''. Ali u srži toga je dakle narcizam i želja za pažnjom. Želja da se u moru ljudi, istakne. Da se bude neko i nešto, ali bez ikakvih ulaganja i velikih trudova.
A zašto baš vozovi? Kako smo se nagledali XY usvinjenih BG voz garnitura, a nismo se nagledali usvinjenih Zijača, koje su bile još ružnije i u još gorem stanju? Zašto se i širom sveta uvek vozovi najviše šaraju? Pa prosto, opet se sve vrti oko psihologije - zato što svinjatori žele da što više ljudi (ili bar drugih svinjatora i propalica) vidi njihovo ime. A vozovi prelaze duže razdaljine i raznovrsnije delove grada nego prosečan autobus ili trolejbus. Stoga fiksacija na vozove. Fiksacija na to da ceo okrug vidi tvoje ime, naspram opcije gde bi ga videli samo centar, Dedinje, Banjica i Savski venac. Plus, svinjarije na vozovima se lakše vide i gledaju, jer se voz za razliku od Zijače, ne ''kupa'' u moru vozila oko sebe, nego obično ima čitave štrafte gde može neprekidno da se gleda u njega i time u grafite na njegovim stranama.
Batina i disciplina ne prave ratne zločince. Znam za poznati stereotip JNA i UDBA oficira i pandura sa debilima i propalitetima od sinova. Ali uzrok tome nije to što su imali BILO KOJI nivo discipline, nego to što su njihovi očevi često insistirali da budu nešto što nisu. Da budu vojničine, novi Titosi, siledžije, herojčine, partizani, Napoleoni... A postoji razlika između ta dva. Roditelj može da bude strog i insistira na disciplini, a da ne insistira da njegovo dete bude nešto što ne želi. I može da bude strog, a da dete opet ne izraste niti u propaliteta niti u psihičkog bolesnika. Deca postaju bolesnici ili kada su roditelji sami bolesnici, ili kada ih teraju i sile da budu nešto što nisu.
Arkan nije bio ratni zločinac što ga je otac disciplinovao, nego što je rođen čuknut. Prosto, čovek se rodio kao psihopata, moguće da je u porodici već imao neke psihopate, možda baš tog ćaleta. A i posle je ponovo došao pod krilo drugog psihopate - Staneta Dolanca, udbašine i pokvarenštine. Ostalo je istorija koju svi znamo.
Što se Singapura tiče, koliko ja znam, on nije Kina. A uspešniji je i bolji od Kine u mnogo, mnogo toga. Ali ja ne kažem da treba da budemo identični kao oni, i to sam naglasio i u postu iznad. Ali kažem da treba da se u nekim stvarima više ugledamo na njih, umesto da puštamo da razni lelemudi po medijima i javnosti brane patološki poriv da se zapiša svaki voz i ostavi svoje ime... kao neki vid ''kreativnosti, ulične umetnosti i modernog izražavanja''. Ne, to nije ništa od toga. To je mentalna / psihička bolest i to treba da se stručno leči, a ne da se neguje i pospešuje. Jer ako se ne leči na vreme, sutra ćemo imati nove STU, FAGS i slične koji idu okolo i zapišavaju vozove, a svi su 40+. Dobiješ horde odraslih ljudi koji su ne samo propaliteti i buđ društva, nego troše svoje pare (ili možda i kradu od drugih?) da bi, poput predškolca ili nekih retarda, šarali po vozovima. Ne, to nije normalno. To je za lečenje.
I ja ne krijem da sam u nekim stvarima za autoritativne metode i pristupe. Ja ne volim autoritete koji bez pokrića i razuma nešto nekome nameću. Ne volim kada se Kineska KP ophodi prema svom narodu kao prema podanicima, ne volim kada mi Ruski FSB vraća proletarijat, ne volim kada mi BIA glumi mudo, i ne volim kada mi NSA narušava privatnost itd itd... dakle, ne volim kada autoriteti zloupotrebljavaju svoje moći ili imaju pogrešne, šenute ideje ili zle ciljeve. Ne volim kada mi se neko proserava i pokušava da me obmane ili nešto zloupotrebi. Ali to ne znači da istovremeno ne mogu da budem za društvo u kome će se strogo sankcionisati svako anti-socijalno ponašanje i u kome će se znati neki red i kolektivizam. A ne da svaki pacijent drugima nameće svoj način života. Kada čovečanstvo dođe do tačke da se narcisoidni poremećaj briše iz Američkog registra poremećaja (interesantno kako baš Ameri prvi da ga izopšte), to je znak da su sve te libertalije i ''otvorenosti umova'' otišle predaleko. A grafitiranje vozova jeste upravo jedna narcisoidna aktivnost odnosno simptom narcisoidnosti. I umesto da se leči i sankcioniše kao nekad, to se sad veliča i neguje. Neguje se ideja da treba da idu okolo četrdesetogodišnjaci koji umesto da rade i osnuju porodice, zapišavaju vozove kao retardi sa krejonima.
Poslednja izmena:
Пантограф
Professional
- Učlanjen(a)
- 23.04.2012.
- Poruke
- 19.141
- Pohvaljen
- 41.384
Ja mislim da to što pišeš važi za gradiće u provinciji - a za npr. Novi Beograd nikako ne važi. To je mnogo civilizovanije mesto danas nego 1980-ih. Kad kažem mnogo, mislim 100 puta, bukvalno. Nostalgija je jedno - imam je i ja, ali ne zaključujem po njoj. Uglavnom, Blok 45 je imao jednog takvog lika... najgoreg huligana koji se mlatio s kim je stigao, a njega propuštao kroz šake brdsko-planinski divljak od oca, i taj je sad predsednik republike. Džentrifikovao se ko paviljoni. Čak je i njegova porodica civilizovanija od one u kojoj je stasao u... to.
A bilo je ovde malih Arkančića kao pleve. Sledeća generacija bi pištolj stavljala u pelene, samo da nisu izumrli mahom do 20. godine. Spasla nas evolucija.
A bilo je ovde malih Arkančića kao pleve. Sledeća generacija bi pištolj stavljala u pelene, samo da nisu izumrli mahom do 20. godine. Spasla nas evolucija.
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 20.929
- Pohvaljen
- 43.749
Ne, izvini, prosto nećeš me ubediti da je bilo drugačije, jer kao što rekoh, to što 5 bivših mangupića mi kaže da je bilo tako i tako u Paviljonima, neće promeniti svedočenja drugih 30 ljudi koji su odrastali u istom tom Beogradu, samo se nisu držali mangupa, a kažu mi da je bio bolji i bezbedniji. To je jedan od onih stavova koji ću jako teško promeniti, jer prosto ne vidim dovoljno dokaza za to. Većina ljudi oko mene mahom kaže da je tadašnji Beograd, po tom pitanju, bio bolji. Čak i ovi koji su tada bili mangupi. Jer što kažu, tad su se stvari još rešavale rukama ili šipkama, ne noževima i pištoljima. Tako da čak i oni takvi smatraju da je bilo bolje tada.
Kao što jedna lasta ne čini proleće, tako ni 100 mangupčića širom Beograda 1970ih ne čini tadašnji Beograd istim ili gorim nego ovaj sada.
A svakako čvrsto stojim pri tome da je divlje grafitiranje bolest koja treba da se leči. Inače, kao što rekoh, se dobijaju četdestogodišnjaci koji umesto da rade, doprinose društvu i osnuju porodice, idu okolo i majmunišu se sa sprejevima ko Daunovci sa krejonima. A sećam se da sam svojevremeno kopao po netu - baš zato što sam hteo da vidim i otkrijem kako izgleda neko ko se time bavi, neko ko daje pare da žvrlja po gradu... I našao neku fotografiju STU debila na kojima su svi 40+. Odrasli, ćelavi ljudi, sa sve borama na facama. Idu okolo i crtkaju imena i oblike po vozovima, ali i po tuđim fasadama, kamionima, dvorištima. Za mene je to bolest i nešto što treba da se leči. Pa neka nekome zbog toga zvučim kao diktator, nemam problem s time. Prosto nema tog scenarija gde mogu da razumem i podržim da četrdesetogodišnjak ide okolo i žvrlja svoju zajednicu ko neki retard.
Kao što jedna lasta ne čini proleće, tako ni 100 mangupčića širom Beograda 1970ih ne čini tadašnji Beograd istim ili gorim nego ovaj sada.
A svakako čvrsto stojim pri tome da je divlje grafitiranje bolest koja treba da se leči. Inače, kao što rekoh, se dobijaju četdestogodišnjaci koji umesto da rade, doprinose društvu i osnuju porodice, idu okolo i majmunišu se sa sprejevima ko Daunovci sa krejonima. A sećam se da sam svojevremeno kopao po netu - baš zato što sam hteo da vidim i otkrijem kako izgleda neko ko se time bavi, neko ko daje pare da žvrlja po gradu... I našao neku fotografiju STU debila na kojima su svi 40+. Odrasli, ćelavi ljudi, sa sve borama na facama. Idu okolo i crtkaju imena i oblike po vozovima, ali i po tuđim fasadama, kamionima, dvorištima. Za mene je to bolest i nešto što treba da se leči. Pa neka nekome zbog toga zvučim kao diktator, nemam problem s time. Prosto nema tog scenarija gde mogu da razumem i podržim da četrdesetogodišnjak ide okolo i žvrlja svoju zajednicu ko neki retard.
Пантограф
Professional
- Učlanjen(a)
- 23.04.2012.
- Poruke
- 19.141
- Pohvaljen
- 41.384
Nije bilo '100 mangupčića u Beogradu' - bilo je najmanje 100 teških baraba po kvadratnom kilometru...
A ja nisam iz Paviljona (bio je npr. moj drug iz klupe, koji nije poživeo do 25 godina). Kolika li je tamo tek bila gustina barapčina po m2.
Ne znam stvarno kako se to zamišlja - bila 1989. sve sama deca cveća, a 1991. tek tako postali zlikovci iz filma 'Rane'... Oće to.
A ja nisam iz Paviljona (bio je npr. moj drug iz klupe, koji nije poživeo do 25 godina). Kolika li je tamo tek bila gustina barapčina po m2.
Ne znam stvarno kako se to zamišlja - bila 1989. sve sama deca cveća, a 1991. tek tako postali zlikovci iz filma 'Rane'... Oće to.
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 20.929
- Pohvaljen
- 43.749
Pa 1989. već jeste bilo drastično loše stanje, ali svega 10 godina ranije, bila je jako drugačija priča. Mislim, da sam samo od strejtera čuo da je Beograd do 1980ih/sredine 1980ih bio bolji i drukčiji, pa i da pomislim da je to samo njihov utisak. Ali čuo sam isto i od ex-mangupa.
Što ne znači da mislim ili impliciram da je današnji Beograd El Salvador. Nije. Ali u sveukupnom zbiru, definitivno je opičeniji nego onaj koji je nekad bio do 1980ih.
Uostalom, ako ja sam ne pamtim Beograd 1980ih, pamtim i onaj iz 90ih i onaj iz 2000ih. I premda i 2000te jesu imale svoje talase loših stvari, grafitiranja je na primer bilo manje. Bilo je običnih grafit-potpisa (npr Kure, Mude, Pirke...) ali ne ovih prekrivanja čitavih zidova spejem. A uzrok tome, između ostalog, bio je i zato što je MUP bio nadležan za to. A MUP zabole uvo da piše papirologiju i krivičnu tužbu zbog grafita, nego uzme pa prebije prste na licu mesta i debilu više ne padne na pamet da ide dalje da namenski šara grad. A posle, 2010ih, kad su došli razni Komunalci, pa prava krimosa, pa pedagoške metode, pa ovo ono... već sredinom 2010ih, Beograd je bio usvinjeniji grafitima više nego što sam ikad pamtio i video za moj život.
S nekim ljudima prosto mora da radi batina i disciplina i to je to. Što pre oseti batinu i prisilu, to su veće šanse da kasnije u životu neće postati izgubljeni slučaj koji daje od plate (ili džeparca) da bi pravio slikovnice po vozovima umesto da sa sinom i ženom boji slikovnice.
Što ne znači da mislim ili impliciram da je današnji Beograd El Salvador. Nije. Ali u sveukupnom zbiru, definitivno je opičeniji nego onaj koji je nekad bio do 1980ih.
Uostalom, ako ja sam ne pamtim Beograd 1980ih, pamtim i onaj iz 90ih i onaj iz 2000ih. I premda i 2000te jesu imale svoje talase loših stvari, grafitiranja je na primer bilo manje. Bilo je običnih grafit-potpisa (npr Kure, Mude, Pirke...) ali ne ovih prekrivanja čitavih zidova spejem. A uzrok tome, između ostalog, bio je i zato što je MUP bio nadležan za to. A MUP zabole uvo da piše papirologiju i krivičnu tužbu zbog grafita, nego uzme pa prebije prste na licu mesta i debilu više ne padne na pamet da ide dalje da namenski šara grad. A posle, 2010ih, kad su došli razni Komunalci, pa prava krimosa, pa pedagoške metode, pa ovo ono... već sredinom 2010ih, Beograd je bio usvinjeniji grafitima više nego što sam ikad pamtio i video za moj život.
S nekim ljudima prosto mora da radi batina i disciplina i to je to. Što pre oseti batinu i prisilu, to su veće šanse da kasnije u životu neće postati izgubljeni slučaj koji daje od plate (ili džeparca) da bi pravio slikovnice po vozovima umesto da sa sinom i ženom boji slikovnice.
Poslednja izmena:
Пантограф
Professional
- Učlanjen(a)
- 23.04.2012.
- Poruke
- 19.141
- Pohvaljen
- 41.384
Al 1979. ti je još i Studenjak bio opasno mesto... kojim su harali crnogorski mafijaši sa Udbinim značkama. Bilo i mrtvih.
A tačno je, sve je krenulo nizbrdo od kraja sedamdesetih - u krajnjem i ekonomija - ali u te priče o Švajcarskoj u brdima Balkana nemoj da veruješ, to je za malu decu.
A i 'drastično lošije stanje 1989'... po Šaperovom sećanju iz intervjua u Nedeljniku, to je godina kada su volšebno prestali da smrde toaleti u beogradakim kafanama. Ne bih mu protivrečio.
(A kakav je prevoz bio 1979... Beše Haustor imao album 'Treći svet'?
)
A tačno je, sve je krenulo nizbrdo od kraja sedamdesetih - u krajnjem i ekonomija - ali u te priče o Švajcarskoj u brdima Balkana nemoj da veruješ, to je za malu decu.
A i 'drastično lošije stanje 1989'... po Šaperovom sećanju iz intervjua u Nedeljniku, to je godina kada su volšebno prestali da smrde toaleti u beogradakim kafanama. Ne bih mu protivrečio.
(A kakav je prevoz bio 1979... Beše Haustor imao album 'Treći svet'?
)
Poslednja izmena:
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 20.929
- Pohvaljen
- 43.749
Ne, ja nikad nisam mislio da je SFRJ bila Švajcarska. Moje mišljenje o njoj je na skali od -100 do +100 uvek osciliralo između -30 i +30. U stvari, nije osciliralo, nego se obično držalo oko 0. Jer sam, slušajući starije a i čitajući sam, uviđao da je bilo i nekih boljih stvari (nego sada) i nekih lošijih. Tako da mu dođe na isto. Cepanje dlaka na pola i merenje u mikrogram jel bilo bolje ili gore i jel bilo baš ovako ili baš onako... sam uvek ostavljao dokonijima od sebe da mere i analiziraju. I ja i moji smo se uvek vrteli oko prostog ali jasnog stava ''neke stvari su bile gore, neke stvari su bile bolje''.
A koliko sam primetio, jesu svi podivljali kasnih 70ih, kad je Broz,i ako još bio živ, bio prikovan za bolničku postelju i kad se videlo da mu se bliži kraj, pa time i ojačao poriv za većim buntovništvom i rokenrolizacijom. I tada, baš krajem 70ih, i jesu izbile prve Bore Đorđević, Cane Kostići, Nele Karajlići i ostali buntovnici. I opet, ja uviđam i dobre i loše strane toga.
A posle kad je ovaj umro, ne samo da je eksplodiralo to buntovništvo, nego je i postalo jasno da cela Jugo priča ide ka ponoru i da je verovatno samo pitanje vremena kad će da prsne. I naravno da je iz godine u godinu bilo sve gore. Ako je 1981. bila divljija nego 1971, naravno da je deset godina kasnije, 1991, bila još gora.
Ali da, eto slažemo se da je klizanje ka ponoru počelo krajem 70ih. Ali pre toga neke stvari jesu bile malo drugačije. Svakako drugačije nego danas ili 90ih.
Bar su pacijente revnosnije skućavali u ludare. Bar nije bilo četrdesetogodišnjaka koji daju od plate da bi pravili slikovnice po vozovima.
A koliko sam primetio, jesu svi podivljali kasnih 70ih, kad je Broz,i ako još bio živ, bio prikovan za bolničku postelju i kad se videlo da mu se bliži kraj, pa time i ojačao poriv za većim buntovništvom i rokenrolizacijom. I tada, baš krajem 70ih, i jesu izbile prve Bore Đorđević, Cane Kostići, Nele Karajlići i ostali buntovnici. I opet, ja uviđam i dobre i loše strane toga.
A posle kad je ovaj umro, ne samo da je eksplodiralo to buntovništvo, nego je i postalo jasno da cela Jugo priča ide ka ponoru i da je verovatno samo pitanje vremena kad će da prsne. I naravno da je iz godine u godinu bilo sve gore. Ako je 1981. bila divljija nego 1971, naravno da je deset godina kasnije, 1991, bila još gora.
Ali da, eto slažemo se da je klizanje ka ponoru počelo krajem 70ih. Ali pre toga neke stvari jesu bile malo drugačije. Svakako drugačije nego danas ili 90ih.
Bar su pacijente revnosnije skućavali u ludare. Bar nije bilo četrdesetogodišnjaka koji daju od plate da bi pravili slikovnice po vozovima.
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 20.929
- Pohvaljen
- 43.749
Zabranjeno pušenje, koliko vidim po Guglu... 
Pa tu se npr vidi isključivost tadašnjih struja, kako struje Šaban/Hanka/Ibarska magistrala... tako i te jugo-rock-buntovnik struje, koja je valjda implicirala da dok su ovi drugi seljačine i primitivci, oni su takvi, rokeri i grafiteri, bog zna kakva avangarda i elita. I dubokoumni umetnici.
A činjenica je da su svih tih decenija (1960-1990 pa i posle) širom zemlje živele generacije i generacije ljudi koji se nisu ložili ni na Hanka/šaban/Ibarska ekipu, ali isto tako nisu ni balavili za Boretom Đorđevićem i grupom koja se nazvala po vaginalnom odlivku. Nego su imali neku svoju, treću, četvrtu, petu priču a da pritom nisu ni ometali ni omalovažavali bilo koga niti bili prostačine na ovaj ili onaj način.
Btw, koliko znam, ''A'' ili A u krugu je simbol anarhista. A anarhisti su debili, to je uređenje koje nije održivo, i koje vodi u sunovrat društva. Tako da ono... meni je podjednaki debil i neko ko se ložio na Hanku i balkansku turbo-melanholiju, i neko ko se ložio na rok-anarhizam samo da bi napakostio Udbi.
No dobro, to je već skroz druga tema. Da se vratimo mi vozovima i njihovim žvrljačima. 
Pa tu se npr vidi isključivost tadašnjih struja, kako struje Šaban/Hanka/Ibarska magistrala... tako i te jugo-rock-buntovnik struje, koja je valjda implicirala da dok su ovi drugi seljačine i primitivci, oni su takvi, rokeri i grafiteri, bog zna kakva avangarda i elita. I dubokoumni umetnici.
A činjenica je da su svih tih decenija (1960-1990 pa i posle) širom zemlje živele generacije i generacije ljudi koji se nisu ložili ni na Hanka/šaban/Ibarska ekipu, ali isto tako nisu ni balavili za Boretom Đorđevićem i grupom koja se nazvala po vaginalnom odlivku. Nego su imali neku svoju, treću, četvrtu, petu priču a da pritom nisu ni ometali ni omalovažavali bilo koga niti bili prostačine na ovaj ili onaj način.
Btw, koliko znam, ''A'' ili A u krugu je simbol anarhista. A anarhisti su debili, to je uređenje koje nije održivo, i koje vodi u sunovrat društva. Tako da ono... meni je podjednaki debil i neko ko se ložio na Hanku i balkansku turbo-melanholiju, i neko ko se ložio na rok-anarhizam samo da bi napakostio Udbi.
No dobro, to je već skroz druga tema.
Da se vratimo mi vozovima i njihovim žvrljačima.
Poslednja izmena:
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 20.929
- Pohvaljen
- 43.749
Što se borbe protiv huliganisanja i vandalizma tiče, jedan od (ponavljam, jedan od) koraka u tome jeste npr i biranje materijala i inventara koji će biti otporniji na oštećenja i žvrljotine. Recimo, u unutrašnjosti voza, umesto da budu skupa a nekvalitetna i neudobna polu-tapacirana sedišta (a koja uopšte nisu mekana), ako je učestalost oštećivanja istih iznad nekog %, onda staviti druga sedišta koja će biti otpornija. A fala bogu pa ima po belom svetu XY dizajna sedišta koja su izdržljiva i otporna, a da opet izgledaju prihvatljivo stilski i estetski. Samo se treba potruditi i naći pravi izbor.
astrodule
Professional
Ja mogu samo da potvrdim pisanje Pantografa jer smo iz istog kraja, pa skoro pa iz iste školske klupe.
Skidanje patika je bilo normalna stvar, kao i presretanje od lokalne ekipe ako prolaziš kroz tuđi blok. U Paviljonima me je vadilo što sam znao drugara kojeg je Pantograf pominjao.
Skidanje patika je bilo normalna stvar, kao i presretanje od lokalne ekipe ako prolaziš kroz tuđi blok. U Paviljonima me je vadilo što sam znao drugara kojeg je Pantograf pominjao.
W
WLABmz
Guest
Nije uloga konduktera samo da očitava karte. On proverava da li su svi putnici ušli i izašli i daje znak mašinovođi da je bezbedno da voz krene iz stanice. Voz za prevoz putnika po pravilniku mora imati konduktera. U slučaju da se kondukter recimo ne pojavi na poslu, voz ne može da krene. Nije samo kod nas tako - u mnogim zemljama je. Kondukter Srbija Voza je u BG vozu non stop, ali on ne može vršiti kontrolu karata, jer one nisu u sistemu Srbija voza, već Beogradske kartice (bivši Busplus).
Noki
Advanced
- Učlanjen(a)
- 15.05.2018.
- Poruke
- 4.229
- Pohvaljen
- 5.810
Ne ide da pričam kako je izgledalo odrastanje 1990tih na Voždovcu...
Lično sam prisustvovao upucavanju kao osnovac u kafiću pored kojeg smo blejali... Teško mi je da poverujem da je ranije bilo gore...
Mislim da i video nadzor utiče i odvraća neke ljude... Imaš okorele sociopate koji bi uradili svašta, uprkos svemu... Ali imaš i neke koji razmišljaju šta je veća korist ili šteta od neke nedozvoljene akcije na koju su se nameračili i onda kad vide kameru odustanu...
Jednom liku je ispala solidna svota novca na kiosku dok je plaćao i nije primetio... Ja sam ih uzeo i vratio mu... Prija učiniti dobro delo, satisfakcija od toga postoji... Ali lagao bih ako bih rekao da nisam primetio i kameru na kiosku uperenu baš u mene... Ko zna možda bih 1983. samo pokupio pare, možda ne bih... 2021. sam u delićima sekunde skenirao situaciju i izabrao da budem dobar čovek...
Ja samo mislim da je to prirodna potreba, a ne neki specifikum takvih likova, ali da postoje bolji načini da se to ispolji, svakako postoje... Recimo virtuelni prostor je pogodnije mesto za žvrljanje
Tu najviše boli glava same administratore i moderatore koji su ovlašćeni da brišu i čuvaju prostor čistim... Inače u pravu si da dosta matorijih "momaka" to radi... Ja sam viđao kasno noću neke likove koji su se potpisivali na ulaznim vratima zgrada i baš sam pomislio brate koliko si mator, je l' moguće da nemaš šta bolje da radiš...
Je l' moguće da je onaj metiljavi pussylips mršavko bio strah i trepet koji se mlatio sa svima?
Пантограф
Professional
- Učlanjen(a)
- 23.04.2012.
- Poruke
- 19.141
- Pohvaljen
- 41.384
@WLABmz
Poznato mi je, ali isto tako i da ga po svetskim 'BG vozovima' često nema. Pa ako su u Parizu dovoljno siromašni (bili bi 14. ekonomija sveta, kad bi bili nezavisna država) da na RER-u A koji prevozi više od milion putnika dnevno (!) nemaju 'konduktera' da duva u sviralu, cenim da bi i kod nas mogla da se primeni vasionska tehnologija i da se izmene cenjeni pravilnici na železnicama, ne bi li se lišile tog fiksnog troška - koji postaje ogroman ako se hoće saobraćaj na svakih 15 minuta.
Poznato mi je, ali isto tako i da ga po svetskim 'BG vozovima' često nema. Pa ako su u Parizu dovoljno siromašni (bili bi 14. ekonomija sveta, kad bi bili nezavisna država) da na RER-u A koji prevozi više od milion putnika dnevno (!) nemaju 'konduktera' da duva u sviralu, cenim da bi i kod nas mogla da se primeni vasionska tehnologija i da se izmene cenjeni pravilnici na železnicama, ne bi li se lišile tog fiksnog troška - koji postaje ogroman ako se hoće saobraćaj na svakih 15 minuta.
U Austriji, odnosno u Beču, odnosno u okviru granica grada Beča, u svakom vozu (osim pretpostavljam privatnih operatera) važi obična karta za vožnju u Beču. I u vozovima koji voze izvan granica grada se nalaze kondukteri/kontrolori, koji čine te stvari što je @WLABmz naveo i unutar i izvan granica grada. Međutim, oni unutar granica ne kontrolišu karte, sve dok voz ne izađe iz granica grada. Tada je njegova uloga i uloga konduktera. Kontrolu karata unutar granica grada vrše kontrolori, sporadično, dakle nema ih u svakom vozu i na svakoj liniji. E sad, nisam siguran da li oni rade za ÖBB ili Wiener Linien (ili ko god zapošljava kontrolore karata u gradskom prevozu).
Meni se par puta desilo da me štrecnu ti kondukteri u vozu, kada idem samo jednu stanicu pa ne kupim kartu (inače uvek kupujem, da ne bude vređanja), jer pomislim da će da kontroliše karte.
Meni se par puta desilo da me štrecnu ti kondukteri u vozu, kada idem samo jednu stanicu pa ne kupim kartu (inače uvek kupujem, da ne bude vređanja), jer pomislim da će da kontroliše karte.
Užice
Advanced
- Učlanjen(a)
- 14.01.2021.
- Poruke
- 2.572
- Pohvaljen
- 3.271
Neće se, zato što je "nečiji" viši interes da Pantransport zarađuje te pare umesto Srbija Voza. Nisu retardi, nego kriminalci i lopuže.
W
WLABmz
Guest
Tako je i nekad bilo u Srbiji, čini mi se krajem 90-ih, početkom 2000-ih (nisam siguran za tačne godina). Ko je imao mesečnu pretplatnu kartu za GSP Beograd za sve zone (tada se to u narodu zvalo markica), mogao je recimo ako ide vozom za Sremsku Mitrovicu da kupi kartu od Batajnice do Sremske Mitrovice, a od Beograda do Batajnice bi mu važila markica. Sigurno je važilo za međugradske putničke vozove, za brze se ne sećam.
Boki123
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 16.02.2019.
- Poruke
- 1.978
- Pohvaljen
- 3.915
Voz br. 8027 Batajnica --> Ovča je danas imeđu stanice Beograd Centar i Karađorđevog parka ostao pokvarnen nakon što se otkačio izolator. Nakon 20 minuta stajanja u mestu na mostu iznad autoputa, kondukter je prošao kroz voz i obavestio putnike da voz neće nastaviti putovanje i zamolio putnike da peške odu do Karađorđevog parka. Da li neko zna posle koliko se otklonila smetnja i kako je uticalo na odvijanje saobraćaja?
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 14.762
- Pohvaljen
- 15.903
Složio bi se sa Pantografom kao neko ko je svakog leta dolazio u Beograd od kraja 80ih.
Upravo sam prepoznao svoj Dorćol iz tih vremena (1989-1999) u svim segmentima koje je Pantograf opisao za NBG.
Bilo je mnogo mangupa na ulicama, zaista ogroman broj i vidjali smo ih svaki dan na ulicama, provodili vreme sa njima jer obrni okreni nisi mogao da ih izbegnes, bilo da ides na bazen, da pikaš fudbal, basket u kraju ili da odes u neki klub uvek bi neki od njih bio tu u blizini. Jednostavno su bili deo drustva i bilo da si bio normalan ili takodje problematičan ti si morao da imaš neki kontakt sa njima.
Svaki dan je pored te kohabitacije u sportu i provodu bilo i nekog čarkanja i tuča.
Povodi za mangupiranje su bili razni, bolji u nekom sportu, neka lepa devojka ili zavist ako neko ima nesto sto drugi nema. Potreba za dokazivanjem u čoporu.
Svačega je tu bilo...
Pobiju se uveče a sutra se ponovo druže na fudbalskom terenu, čitaj školskom dvoristu.
Upravo sam prepoznao svoj Dorćol iz tih vremena (1989-1999) u svim segmentima koje je Pantograf opisao za NBG.
Bilo je mnogo mangupa na ulicama, zaista ogroman broj i vidjali smo ih svaki dan na ulicama, provodili vreme sa njima jer obrni okreni nisi mogao da ih izbegnes, bilo da ides na bazen, da pikaš fudbal, basket u kraju ili da odes u neki klub uvek bi neki od njih bio tu u blizini. Jednostavno su bili deo drustva i bilo da si bio normalan ili takodje problematičan ti si morao da imaš neki kontakt sa njima.
Svaki dan je pored te kohabitacije u sportu i provodu bilo i nekog čarkanja i tuča.
Povodi za mangupiranje su bili razni, bolji u nekom sportu, neka lepa devojka ili zavist ako neko ima nesto sto drugi nema. Potreba za dokazivanjem u čoporu.
Svačega je tu bilo...
Pobiju se uveče a sutra se ponovo druže na fudbalskom terenu, čitaj školskom dvoristu.
Poslednja izmena: