BEOVOZ - BG:VOZ - stanje i mogućnosti

[Karlo del Ponte]

@Boki123

Док визум јако добро обрађује друмски саобраћај, који има јаку стохастичку природу (заснива се на својевољним случајним догађајима) железница може да јако побољша перформансе одрживог (управљивог) капацитета преко техника управљања. Рецимо, сноповско управљање. Рецимо, на једној једносмерној деоници имаш интервал слеђења хомогених возова 3 минута, а брзи у односу на споре имају разлику 12 минута. Ако их пушташ неизменично, можеш пустити само 8 возова на сат. Али ако набијеш у сноп од 24 минута пуштања само спорих, па 12 минута за разлику брзине, па само брзе, ти си удвостручио превозну моћ, 8 спорих и 8 брзих. Али, тада си уместо тактног реда вожње практичног за обичног путника направио бућкуриш у којем након што су се наређали возови на 3 минута имаш рупу у реду вожње 36 минута. Али, метода има основа за комбиновање. Рецимо, из Прокопа брзе ка Новом Саду и Шиду пустиш у снопу до Старе Пазове, а затим возови за Карабурма-Прокоп-Сурчин и Ресник-Прокоп-Батајница иду у снопу, при чему су се срели и чекали у Прокопу ради узајамног преседања на 2 и 3 колосеку Прокопа (исти перон).

Јако ми је чудна процена да воз може да повуче просто тако 12-13% путника, у условима у којем су многе станице очајно интегрисане, иако је у близини доста садржаја и јако оптерећен улични јавни превоз (Крњача, Раковица, Земун, Прокоп најгори примери).

За разлику од друма, везано за моделирање у техничком смислу, систем јако зависи од начина организације саобраћаја. Када се 10 улица улива у један булевар није исто као када се 10 једноколосечних пруга улива у једну двоколосечну. Зато и сугеришем да све са једноколосечних пруга Шумадије иде за Топчидер и Сајам, са преседањем у Раковици, а да у Врачарском тунелу доминирају само две линије, једна са Новог Београда, друга са Раковице.

Односнно, Визум симулатор захтева цео систем штеловања везано за техничке карактеристике возова, сигнализације, колосечне ситуације у станицама... (ако су она уопште могућа). Ја сам за свој дипломски рад моделирања једноколосечне пруге користио своје алгоритме, тестирао свој ред вожње са убаченим поремећајима са постојећом и са унапређеном сигналном опремом, и изводио закључке. Прагове осетљивости у односу на политику квалитета по 17 критеријума сам сам изучавао, и вршио хајдучко-илегална истраживања (анкетирања), после завршетка студија, док је, рецимо, Ипсос имао само 10 критеријума. А и узорак је одређивао преко полног органа. Мислим да Ипсос професионално ради само за СНС, остало преко оне ствари. Знам, јер сам преко задруге радио анкетирање путника, а паралелно сам држао своју анкету, где се одговарало на питања онако како сам их ја дефинисао.

Укратко, ако сам те добро разумео, неко ти је дао Визум у којем су већ унесени подаци за цео Београд са околином, а ти у истом ништа ниси мењао, осим што си појачавао ред вожње?

 

[nemanja04]

Ne mora baš svako naselje da bude povezano prugom.

A ni ne smeta da bude ako se radi za brinze do 120km/h. Otvara mnoge mogućnosti, što građanima što "industriji"

 

[Blade]

Ne mora baš svako naselje da bude povezano prugom. Može nešto i da se odradi sa lokalnim linijama. Borča već ima 105L kao vezu sa BG: vozom, mada bi mogla da dobije još jednu.

Za Kotež sam ranije predlagao lokalnu liniju, solo ili minibus, koja bi ga preko Pančevačkog druma povezivala sa stanicom Krnjača.​

Ako ne može pruga, dodatne linije mini-bus-a, da ,,približe" BG voz, u odnosu na sadasnje stanje, bio bi veliki korak napred. Ja bi voleo da koristim samo voz, ne tražim da mi stanica bude ispred kuće, prošetaću malo, ne smeta mi to. BG voz mora da ide češće, u špicu na 15 min, van toga na 25-30 min. Možda da budu manje garniture, a da češće idu. I za to sam, naravno, da se gleda i ispativost, ne može da ide ,,Gorbačov" kompozicija sa 20 putnika. Čini mi se da je sada lakše da se siđe kod Metroa iz autobusa i da se ,,izmaršira ono parče do stanice ,,Krnjača-most", nego u špicu dok se autobusom prevučete preko zakrčenog ,,Pančevca", pa da tu čekate BG voz. U kontra smeru, siđete na stanicu ,,Krnjača-most" iz voza i niz brdo, tu je odmah autobuska stanica, pa ko gde ide dalje.

 

[Дошљак]

Мени је нелогично да нису пробили неку крштену пешачку везу од Зрењанинца код Метроа до станице Крњача. Ал усрвари их мрзи да плате експропријацију, а цео тај ћошак заслужује реурбанизацију. Нема бољег ни логичнијег дела Крњаче да буде са зградама.

 

[Прле]

Па потребно је прво усвојити план, решити теоријски саобраћајне коридоре, направити онај мост што излази на Димитрија Туцовића.
Правити зграде, расељавати људе па рушити куће

 

[dado22]

Uvedena 112 linija Zrenjaninski -Pančevački put.

 

[Boki123]

@Boki123

Док визум јако добро обрађује друмски саобраћај, који има јаку стохастичку природу (заснива се на својевољним случајним догађајима) железница може да јако побољша перформансе одрживог (управљивог) капацитета преко техника управљања. Рецимо, сноповско управљање. Рецимо, на једној једносмерној деоници имаш интервал слеђења хомогених возова 3 минута, а брзи у односу на споре имају разлику 12 минута. Ако их пушташ неизменично, можеш пустити само 8 возова на сат. Али ако набијеш у сноп од 24 минута пуштања само спорих, па 12 минута за разлику брзине, па само брзе, ти си удвостручио превозну моћ, 8 спорих и 8 брзих. Али, тада си уместо тактног реда вожње практичног за обичног путника направио бућкуриш у којем након што су се наређали возови на 3 минута имаш рупу у реду вожње 36 минута. Али, метода има основа за комбиновање. Рецимо, из Прокопа брзе ка Новом Саду и Шиду пустиш у снопу до Старе Пазове, а затим возови за Карабурма-Прокоп-Сурчин и Ресник-Прокоп-Батајница иду у снопу, при чему су се срели и чекали у Прокопу ради узајамног преседања на 2 и 3 колосеку Прокопа (исти перон).

Јако ми је чудна процена да воз може да повуче просто тако 12-13% путника, у условима у којем су многе станице очајно интегрисане, иако је у близини доста садржаја и јако оптерећен улични јавни превоз (Крњача, Раковица, Земун, Прокоп најгори примери).

За разлику од друма, везано за моделирање у техничком смислу, систем јако зависи од начина организације саобраћаја. Када се 10 улица улива у један булевар није исто као када се 10 једноколосечних пруга улива у једну двоколосечну. Зато и сугеришем да све са једноколосечних пруга Шумадије иде за Топчидер и Сајам, са преседањем у Раковици, а да у Врачарском тунелу доминирају само две линије, једна са Новог Београда, друга са Раковице.

Односнно, Визум симулатор захтева цео систем штеловања везано за техничке карактеристике возова, сигнализације, колосечне ситуације у станицама... (ако су она уопште могућа). Ја сам за свој дипломски рад моделирања једноколосечне пруге користио своје алгоритме, тестирао свој ред вожње са убаченим поремећајима са постојећом и са унапређеном сигналном опремом, и изводио закључке. Прагове осетљивости у односу на политику квалитета по 17 критеријума сам сам изучавао, и вршио хајдучко-илегална истраживања (анкетирања), после завршетка студија, док је, рецимо, Ипсос имао само 10 критеријума. А и узорак је одређивао преко полног органа. Мислим да Ипсос професионално ради само за СНС, остало преко оне ствари. Знам, јер сам преко задруге радио анкетирање путника, а паралелно сам држао своју анкету, где се одговарало на питања онако како сам их ја дефинисао.

Укратко, ако сам те добро разумео, неко ти је дао Визум у којем су већ унесени подаци за цео Београд са околином, а ти у истом ништа ниси мењао, осим што си појачавао ред вожње?

Да, добио сам Висум и модел града Београда из претходних пројеката. Наравно да сам подесио линије ЈТП да буду фидер везе, односно већ је било подешено доста тога у њиховом моделу у склопу тих претходних студија. Сматрао сам да је финиширан М1 и М2 и реорганизовао сам трамвајски подсистем са краковима ка Земуну, Бежанији, Роспи Ћуприји, Петловом Брду и сл. Ево резултата за јутарњи вршни час:

Напомене:
Има 4 основна сценарија са фреквенцијама БГвоза (Минималан (садашње стање), Побољшан, Максималан (максимално искоришћење инфраструктуре), Немогућ). Сваки од ових сценарија има варијанту са и без регио возова како би се видео и њихов утицај (испоставило се да повећањем фреквенције БГвоза се смањује значај регио возова)
Коришћен је фиксни % људи који користи јавни превоз (30-40% зависно од зоне). Дакле фиксно је тржиште и није разматрано колико ће људи прећи са аутомобила (недостатак времена услед тренутне ситуације).

Опет кажем, постоје очигледни недостаци модела и има доста да се калибрише.

 

[solecar]

Uvedena 112 linija Zrenjaninski -Pančevački put.

Koja te opet ne vodi do železničke stanice.

 

[Karlo del Ponte]

Nove kompozicije za BG voz: Da li je moguća racionalnija nabavka

U svom autorskom tekstu na E-kapija sam pomenuo 3 logična smera nabavke:
1) Steadler - formiranje velike serije, proverenog kvaliteta, čime se olakšava održavanje
2) Siemens Kragujevac - angažovanje domaće industrije
3) CRRC Kinezi - proizvod koji ima najbolji odnos cena-kvalitet od uvoznih. Evropski kvalitet po znatno nižoj ceni.

Još, zna se i proizvođač i cena, a ne znaju se detalji o samim vozovima, pri čemu je jako kritičan detalj visina poda i visina perona u jedine dve trenutno visokoperonske stanice u Srbiji.

 

[dado22]

Koja te opet ne vodi do železničke stanice.

Pa stanica " Krnjača most "i nije na kraj sveta od autobuskog stajališta .

 

[Siniša]

Bilo sta od toga bi svi pozdravili, ali sto se tiče te pruge koja je isla kroz Jabučki i Glogonjski rit, pa u Padinsku Skelu,...Postoji trasa, ali bilo bi glupo da se izostavi Borča i deo Krnjače oko i desno od ,,Zrenjaninca", gledano iz Zrenjanina. Tako da bi morao da se gradi novi krak.

Zato sam i predložio tram-train prelko Zrenjaninskog puta koji bi bio povezan s postojećom prugom, mada se i te obilazne ne treba odreći.

Ulaže se 2,7 milijardi za Rafale i isto toliko za metro, ne mogu da odvoje 30 miliona evra da obnove tu jednokolosecnu prugu i elektrificiraju je za Bg Voz

Čak se i ne mora elektrificirati, već kupiti vozovi sa pantografom i baterijama.

 

[Delija]

Nove kompozicije za BG voz: Da li je moguća racionalnija nabavka

U svom autorskom tekstu na E-kapija sam pomenuo 3 logična smera nabavke:
1) Steadler - formiranje velike serije, proverenog kvaliteta, čime se olakšava održavanje
2) Siemens Kragujevac - angažovanje domaće industrije
3) CRRC Kinezi - proizvod koji ima najbolji odnos cena-kvalitet od uvoznih. Evropski kvalitet po znatno nižoj ceni.

Još, zna se i proizvođač i cena, a ne znaju se detalji o samim vozovima, pri čemu je jako kritičan detalj visina poda i visina perona u jedine dve trenutno visokoperonske stanice u Srbiji.

ЦАФ је тачно најирационалнији могући избор и зато ће га и узети јер примарни циљ корупција.

Добар чланак иначе са изузетком тврдње да је бг воз 2010их најпоузданији вид јгп-а у Бг историји. Биће да је то ипак трамвај из периода 1903-1941.

 

[Jelancha]

Nove kompozicije za BG voz: Da li je moguća racionalnija nabavka

U svom autorskom tekstu na E-kapija sam pomenuo 3 logična smera nabavke:
1) Steadler - formiranje velike serije, proverenog kvaliteta, čime se olakšava održavanje
2) Siemens Kragujevac - angažovanje domaće industrije
3) CRRC Kinezi - proizvod koji ima najbolji odnos cena-kvalitet od uvoznih. Evropski kvalitet po znatno nižoj ceni.

Još, zna se i proizvođač i cena, a ne znaju se detalji o samim vozovima, pri čemu je jako kritičan detalj visina poda i visina perona u jedine dve trenutno visokoperonske stanice u Srbiji.

Moram dati ispravku, cena jednog EMG svakako neće biti 10,5 miliona evra. Cifra od 315 miliona evra je osnova, sama ponuda će verovatno biti nešto ispod te cifre. Takođe, ni ta manja cifra neće biti konačna, jer u ukupnu ponudu spada transport, obuka osoblja, rezervni delovi i ostalo. Sama cena EMG vrv oko 8 milki, eventualno i ispod toga.

Sa ostalim stvarima se manje više slažem, sa napomenom da je CAF i pored guranja od strane nekih državnih elemenata i dalje daleko od zaključivanja posla, oni su samo odradili prezentaciju na nečiji mig, ali nisu svi oduševljeni.
Neke stvari su i napisane, velika problematičnost šarenila voznog parka, na projektovano 90 garnitura imaćemo čak 3 proizvođača, od toga CAF za sada ne daje garancije i saradnju za održavanje, a imaju već veoma lošu reputaciju sa ŽPCG što nije baš prihvaćeno dobro.
Ono što oni nude, Civity možete videti kod NS, neka je ta fora sa blagim modifikacijama, generalno platforma nije pravi gradski EMG.

Biće još prezentacija, s tim što ja tu lično očekujem Kineski CRRC da odradi posao, jer već imaju formulu gradskog voza koji će uskoro isporučiti, saradanja sa njima je na dobrom nivou, cena bi verovatno isto bila na mestu, dosta su ispred konkurencije. Podizvođači zadovoljni sa njima.
Ne otpisujem CAF, ali biće klanja još tu.

 

[DzonTravolta]

...A može se desiti i das nas kriza zakolje do te mere da ćemo gaziti RVR dok se sistem načisto ne raspadne.

 

[emv412]

Pisao je jedan član foruma da GSP nema dobru saradnju sa CAF-om otkako je istekla garancija na beogradske tramvaje. Svakako bi ih bilo bolje zaobići, i ovi ostali razlozi apsolutno stoje.

 

[hromoplast]

Мени је нелогично да нису пробили неку крштену пешачку везу од Зрењанинца код Метроа до станице Крњача. Ал усрвари их мрзи да плате експропријацију, а цео тај ћошак заслужује реурбанизацију. Нема бољег ни логичнијег дела Крњаче да буде са зградама.

Mogu da urade i vezu do stajališta Krnjača most, tu ima još manje ulaganja. Dve pasarele od po 50 metara, 200 m pešačke staze i autobuska niša na ulaznoj rampi ka mostu.

 

[Blade]

Sve može, ali treba da se hoće. Ali će teško da se hoće, što se Leve obale Dunava tiče. Ako Beograd kasni 20 godina za onim što je realno sada trebao da bude, što se tiče saobraćajne infrastrukture, Leva obala Dunava za ostatkom Beograda 10 godina dodatno kasni.

 

[+381]

Mogu da urade i vezu do stajališta Krnjača most, tu ima još manje ulaganja. Dve pasarele od po 50 metara, 200 m pešačke staze i autobuska niša na ulaznoj rampi ka mostu.

Ma samo su mogli da pomere stanicu malo ka pančevcu, da bude između pravaca Pančevo - Borča i BG - Borča, i odatle pasarele i staze ka autobuskim stajalištima + da se uvedu stajališta iz Borče ka gradu i iz Borče ka Pančevu naspram sadašnjeg ka Borči od pančevca. Tj da sva stajališta prelociraju na zonu petlje.
A isto pomeranje je trebalo da se odradi na Tošin bunar (malo bliže ulici), Franš, Zemun pomeri ka depou tj iznad starog autoputa pa da se i tu napravi presedačka tačka.
I po meni bi trebala neka platforma da se dogradi na okretnici 34 i 44 na Senjaku. Tako bi se taj deo grada povezao. Idealno bi bilo dole u Bulevaru vojv. Mišića zbog presedačke tačke, malo većeg rastojanja od prokopa, ali tu je velika visina mosta. Nije ni to nešto nemoguće, ali i ovo je ok pogotovu što ima stepenište od pijace do Bulevara.
Još bi bilo idealnije da se prokop ukine i naprave prava stajališta kod franša i sajma xD Em bolje tačke presedanja, em dobro međustanično rastojanje, em je tu stambeni kraj...

Kada gledam pozicije žel stanica novog čvora, one su postavljene tako da su između dve presedačke tačke. Ali ni jedna nije blizu da ti je na minut hoda. Rastojanje je kao 1-2 stanice drumskog prevoza. Očigledno da kada je rađen novi čvor nije bilo u razmatranju da se iskoristi za gradsku železnicu. Sve je trebalo da se ispomera levo - desno nekih 200-400 metara, i bilo bi super.

 

[Siniša]

Moram da ukažem na još jednu iracionalnost. Naime na temi "Podvožnjak-veza dva bulevara", pomeno se novoizgrađeni nadvožnjak iznad Jurija Gagarina pre raskršća sa bul . M.Milankovića i Vladimira Popovića. Tu je bio stari čelični nadvožnjak , koji je bio usko grlo, samim tim i opasno raskršće. Nadvožnjak je srušen i izgrađen novi, pušten u rad 8.11.2009. Već 1.7.2018, ukinuta je za saobraćaj ž.st. Beograd u centru grada, samim tim i ovaj nadvožnjak, deo veze sa pomenutu stanicu. Nije prošlo ni devet godina a nadvožnjak više nema saobraćaja. I tako do dana današnjeg, nov nadvožnjak zvrji prazan već više od sedam godina. Pa to ne rade ni Emirati.
Jedina mogućnost koju vidim, dok još nije kasno je da se reaktivira i uradi BG:voz veza Novog Beograda sa Rakovicom, preko Sajma, koji bi imao stajalište. Dok se još postoje ostaci trase i da se spreče one p*zdarije što žele da urade sa mostom (kafići i šta već ne), iako bi tu trebalo na stubovima izgraditi novi dvokolosečni most jednostavnije konstrukcije.

 

[Al pacacino]

Nema gde, o tome govorim. Možda uz pravac novog bulevara o kome smo pisali da treba da se gradi, ali pitanje je kako i kuda je na postojeću prugu povezati.

Ništa se ne radi po generalnom pitanju nekog alternativnog gradskog prevoza na Levoj obali Dunava, bas nikakva alternativa nema. Ne kažem da u drugim delovima grada ,,cveta cveće", ali tu je posebna priča.

Krenete kolima - zakrčen ,,Pančevac", autobusom - džabe vam je, gužva koju prave automobili, zakrči i to. Kome je blizu stanica Bg voza - a što je malo kome, njemu je to spas. Brži prevoz od Bg voza, sa jednog kraja grada na drugi, a sa najmanje stresa (25-30 minita Krnjača - Zemun), realno nema. Zimi grejanje odlično, leti čak i nije toliko ni vruće, sa obzirom da nema klimu, podnošljivo je. Udobnost mi nije toliki problem, samo da što manje vremena provedem u prevozu od tačke A do tačke B.

Realnija opcija je bolja putna infrastruktura i fider linije do stanica, to je nešto što bi moglo da indukuje ljude iz Kranjče, Borče i Ovče da biše koriste železnicu. Time se postiže i rasterećniji pančevac, mada ne i Zrenjaninski put.

 

[hromoplast]

Moram da ukažem na još jednu iracionalnost. Naime na temi "Podvožnjak-veza dva bulevara", pomeno se novoizgrađeni nadvožnjak iznad Jurija Gagarina pre raskršća sa bul . M.Milankovića i Vladimira Popovića. Tu je bio stari čelični nadvožnjak , koji je bio usko grlo, samim tim i opasno raskršće. Nadvožnjak je srušen i izgrađen novi, pušten u rad 8.11.2009. Već 1.7.2018, ukinuta je za saobraćaj ž.st. Beograd u centru grada, samim tim i ovaj nadvožnjak, deo veze sa pomenutu stanicu. Nije prošlo ni devet godina a nadvožnjak više nema saobraćaja. I tako do dana današnjeg, nov nadvožnjak zvrji prazan već više od sedam godina. Pa to ne rade ni Emirati.
Jedina mogućnost koju vidim, dok još nije kasno je da se reaktivira i uradi BG:voz veza Novog Beograda sa Rakovicom, preko Sajma, koji bi imao stajalište. Dok se još postoje ostaci trase i da se spreče one p*zdarije što žele da urade sa mostom (kafići i šta već ne), iako bi tu trebalo na stubovima izgraditi novi dvokolosečni most jednostavnije konstrukcije.

Mislim da je izgradnjom nove faze Bulevara Patrijarha Pavla zapečaćena sudbina železnice u Bari Veneciji. Nisu prihvatili čak ni da ostave manipulativni kolosek za vojsku. Infra je jedva izgurala da spase magacin i deonicu kontaktne mreže u Topčideru da ne budu potpuno odsečeni od pruge.

Realno trasa kroz Topčider i Banju Veneciju ima ogromne presedačke mogućnosti kod Sajma sa autobusima i sa budućom stanicom metroa. Ako dodaš potencijalni razvoj Stanice Topčider teretna kao naselja od nekih 5 hektara, mislim da se dobije jako dobar krajnji ishod.
Umesto toga smo dobili eksluzivno naselje koje je oštetilo državni budžet za milijardu evra, bulevar koji će i dalje biti zakrčen i tramvaj koji će za jedno deceniju da ide ispod kružnog toka (to je valjda taj Mali Metro koji Šapić spominje ).

 

[Siniša]

Sve se to moglo lepo ukopiti u novo naselje, ali mislim da i sada ima šanse da se trasa kroz Sajam i Topčider saučva i iskoristi za gradsku železnicu.

 

[Blade]

Realnija opcija je bolja putna infrastruktura i fider linije do stanica, to je nešto što bi moglo da indukuje ljude iz Kranjče, Borče i Ovče da biše koriste železnicu. Time se postiže i rasterećniji pančevac, mada ne i Zrenjaninski put.

Mora sve to. Razlog veće gužve na Zrenjaninskom putu, najviše mislim na stvranje čepa kod ,,Putnika" je sto mnogo ljudi za tranzit, a koji idu ka Zrenjaninu, Kikindi,...koriste za to deo Zrenjaninskog puta od Pančevačkog mosta do Zbega, umesto da idu na Pančevački put, pa na SMT. Bilo bi 25-30% manje, a to je puno. I mora bolja putna infrastrukutura, proširenje i rekonstrukcija saobraćajnica, da se radi na boljoj pristupnosti železnici, kada već ne može da se gradi novi krak pruge. Ja prvi, koji volim da se vozim automobilom, neću da koristim isti, ako mi je vozom lakše, neka bude vremeski isto ili malo duže, ne trošim novac za gorivo, ne mislim o kolima, ne nerviram se u saobraćaju zbog vozača koji nemaju motiv da stignu tamo gde su pošli, nego sednem, vozim se i ne razmišljam o vožnji, mogu to vreme za nešto drugo da iskoristim.

 

[Karlo del Ponte]

Pogledajte prilog 258610
Напомене:
Опет кажем, постоје очигледни недостаци модела и има доста да се калибрише.

Да ли имаш бољу резолуцију овог приказа? Испада да се неки делови метро мреже "жуте", а што значи да је оправданост једва на нивоу за површински трамвај. Тих неких 2000 путника на сат у једном смеру је типа 4 метро композиције на сваких 15 минута са по 500 путника. За неки БГ:ВОЗ на мешовитој прузи то је океј, за огромно улагање у сам метро (осим ако није нека површинска деоница) то је катастрофа.

Драго ми је да си у модел укључио пругу Раковица-Топчидер-Сајам-Нови Београд, коју би свако нормалан оставио и развијао. Везано за капацитет двоколосечне пруге у условима потребе за интензивним путничким саобраћајем, у Амстердаму су применили груписање линија у снопу ради лакшег управљања, и на неким деловима постигли до 13-14 пари путничких возова на сат са одличним перформансама извршења реда вожње. Једна од кључних ствари за добру управљивост у том случају су станице и систем колосечних веза на почетку и крају заједничке пруге. У том случају, успеју да пусте и по неки теретни воз у сред бела дана, када је учесталост и даље висока. Ка станици Амстердам Централ иду три двоколосечне пруге, три главна правца:
1) Зандам-Амстердам Централ-Утрехт као сноп линија формално Интерсити (регио експрес би било правилније) на сваких 10 минута (три линије на по пола сата). Затим две линије "Спринтер" (регионалац) на сваких 10-20 минута (два линије на по пола сата) и пар додатних интерсити у шпицу. Напомињем да линија има 3-4 колосека, али само северно од Слотердајка и јожно од Амстердам Арена. Између те две станице, има само три стајалишта на којима се Спринтер зауставља, а Интерсити не. Са јужне стране туда долази и немачки Интерсити, али то је до 1 полазак на сат.
2) Сноп Амстердам Схипхол аеродром - Амстердам Централ - Вејсп. Тај сноп има 6 пари "Спринтер" (регио) са интервалом 5-10-15 минута (три пара линија на по пола сата), 4 пара експреса на "брзој прузи", и 2-3 пара међународних на "брзој прузи". На тој прузи је највише кашњења, ја мислим, у целој Холандији, а мислим услед јаког утицаја међународних возова. У плану им је да међународне пребаце на другу пругу, и станицу Амстердам југ на јужној четвороколосечној осовини. Оно што је занимљиво, на тој прузи "Спринтер" (комбинација регио и градско-приградског воза) малтене никада не касни.
3) Сноп Харлем-Амстердам централ. 4 пара "Спринтера" и 4 пара "интерсити". Оно што је занимљиво, када раде викенд ремонт у Зандаму, "Интерсити" из северног дела провинције Северна Холандија шаљу обилазно преко Харлема, и све беспрекорно функвионише. Такође, пруга за Харлем има гранање за Зандфорт, где су трке Формуле један. Када је тај догађај, уместо сваких пола сата, возови за Зандфорт иду сваких 5 минута.

Шта је ту корисно за Београд? Београд може да формира осовински систем са 4 пруге:
1) Остружница - Раковица - Карађорђев парк - Крњача - Панчево
2) Аеродром - Земун поље - Нови Београд - Прокоп - Карађорђев парк - Карабурма
3) Стара Пазова - Батајница - Земун поље - Нови Београд - Сајам - Раковица - Ресник
4) осовина Сајам - Ада Циганлија - Остружница - Умка - Барич - Обреновац. (нека паметнија будућност).
4,5) споредна осовина са мање возова Стара Пазова - Батајница - Земун Поље - Нови Београд - Прокоп - Раковица - Ресник

Види се да се у овом случају снопови 1 и 2 преклапају у Врачарском тунелу, али ако је саобраћај хомогенизован, то није тешко за управљање. И наравно ако је Карађорђев парк са 4 колосека по раније нацртаној шеми. Убиће ме многи за то што умањујем улогу Прокопа на тај начин. Али то мало возова што остану као споредна осовина 4,5 могу бити управо и само интерсити. Сав регио и регио-експрес би ишао преко Сајма, а имао би везу са интерсити осовином на Новом Београду и у Раковици. Систем линија би био:
Сноп 1:
- БГ:ВОЗ-1: Карабурма - Аеродром (Сурчин) сваких 10 минута у шпицу.
Сноп 2:
- БГ:ВОЗ-2: Панчево Војловица - Остружница сваких 30 минута, на делу Макиш - Дунавски венац центар (сада "Крњача") - Овча сваких 10-15 минута.
- Регио за Вршац и Зрењанин са поласком из Макиша сваких сат (ту могу бити варијанте још са спајањем регио за Шабац преко Прокопа).
- Теретни возови из Баната, ван вршних сати бар једна траса на сат, између 21:00 и 5:00 и више.
Сноп 3:
- БГ:ВОЗ-3: Батајница - Нови Београд - Сајам - Раковица - Авалски венац центар ("Рипањ") на 15 минута у шпицу, на сваких пола сата за Младеновац.
- Комбинација регио и БГ:ВОЗ ка Лазаревцу, на сваких сат до Лазаревца. Сваки други је убрзани регио за даље од Лазаревца који између Раковице и Лазаревца прескаче све осим Ресник, Барајево центар, Степојевац и Велики Црљени.
- Регио експрес Нови Сад - Крагујевац/Јагодина. Убрзан између Батајнице и Младеновца. У Београдском округу важе карте јединственог тарифног система са затвореним системом наплате. Интервал 30-60 минута између Новог Сада и Лапова.
- Регио Шид - Пожаревац, при чему део полазака иде за Смедерево и Велику Плану преко Мале Крсне. Интервал 2 сата, са евентуалним појачањем у шпицу ближе Београду.
- Мачвански регио експрес, али ту треба разматрати неколико комбинација. Интервал 2 сата.
Сноп 4:
- Само локални БГ:ВОЗ до Обреновца на сваких 15 минута у шпицу.
- Регио експрес из Ваљева (Ужица) сваких сат.
- Дуголинијски за Бар, Пријепоље, Чачак/Краљево. Трасом преко Умке стижу за 40 минута до Ваљева ако не стану у успутним општинама.
Сноп 4,5:
- Разни Интерсити, али не очекујем више од 3 пара на сат ни у најоптимистичнијем сценарију.

@Blade
Ја сам за време студентских дана мислио као ти, зашто не направимо железничку пругу и БГ:ВОЗ по Зрењанинском путу, али морам да напоменем систем техничких ограничења, због којих је боље разматрати добар "фидер", а дугорочно друмско-бициклистичко-трамвајски мост Дорћол - Котеж:
-1- Површинска железничка пруга захтева пружни појас минимум 16 метара (4 метара између оса колосека, минимум 6 метара од осе колосека до спољне линије појаса). Стандардна друмска трака опште намене је 3,5 метра, 4 траке су 14 метара, и најмање по метар заштитни појас. Односно исто 16 метара (у центру Београда постоји систем дозвољених импровизација на још мањем простору).
-2- Ако би направили на стубовима, за класичну железницу би требали масивни стубови и скупа естакада за тешка железничка возила. Доста ужи стубови и јефтинија конструкција би била за лаку железницу. Могући су хибриди трамвај/воз, али су то скупа возила, и због ограниченог капацитета преко Панчевачког моста би ишли ретко без могућности великог повећања учесталости.
-3- Куће, плацеви и објекти у појасу Зрењанинског пута су јефтинији од те естакаде ("вијадукта").
-4- Ако се направи у нивоу, при најбољој сигнализацији, попречно чекање друмских возила је 45 секунди, у односу на далеко краћа чекања са трамвајем, лакошинским системом или Бас Рапид Транзит.
-5- Раније сам помињао у овом посту систем осовина, ограничења пропусне моћи. Тај неки воз изнад Зрењанинског пута не би могао бити јако фреквентан. Типа, не чешће од сваких 15 минута.

Систем оправданих мера за Дунавски венац до неког новог моста на Дунаву би био следећим редоследом:
-1- Западноборчански булевар од Северне тангенте до Дунавског насипа, као брзи булевар за брзину 80км/ч, истовремено западна граница преко које се насеље не шири на плодну земљу. То значи да нема левих и десних скретања без специјалне траке за лева и десна скретања, нема ресторана, стоваришта, супермаркета, пумпи без индиректног улаза на паркинг. Укључења за насеље на не мање од сваких 500 метара.
-2- Булевар "Осмех Дунавског венца" од Пупиновог моста преко Крњаче до Овче. Од Пупиновог моста уз насип до Котежа. Од Котежа до Овче правцем Саве Ковачевића у Крњачи, а даље уз пругу. Минималан профил 2+2 траке за кола, 1+1 трака за јавни превоз, 1,5м + 1,5м за бициклистички превоз, 1,5м + 1,5м за пешаке, 3 метра перон стајалишта јавног превоза, два зелена појаса по минимум 3 метра од Котежа до Овче. Могућа је и фазна градња, али тако да се прво изграде тротоари, бициклистичке стазе и зелени појас са обе стране, а остало фазно, у складу са расположивим ресурсима, и у односу на повећање саобраћаја. Код Пупиновог моста и преко Зрењанинског пута обавезно решење транспорта у 2 нивоа.
-3- Комплетирање Зрењанинског пута у профилу 2+2 траке од Крњаче до Гробља Збег, како би се 1+1 од тога издвојило за јавни превоз. Ако би смо жуте траке издвојили пре првог и другог, Дунавски венац остаје без бар неког подужног пута 2+2, што је комунални минимум бар неког главног пута. Свакако, пројекти -1- и -2- се могу направити са фазном скромнијом верзијом. Рецимо, "Осмех Дунавског Венца" за почетак направи само од Западноборчанског булевара до Железничке станице Крњача. Важан детаљ је да би Зрењанински пут у том случају морао имати тротоар и бициклистичку стазу свугде где је нема.

Ако се тако уради, и озбиљно појача БГ:ВОЗ, не треба да се претерано бојите делимичног или потпуног затварања друмског дела Панчевца за време реконструкције.

 

[Blade]

Да ли имаш бољу резолуцију овог приказа? Испада да се неки делови метро мреже "жуте", а што значи да је оправданост једва на нивоу за површински трамвај. Тих неких 2000 путника на сат у једном смеру је типа 4 метро композиције на сваких 15 минута са по 500 путника. За неки БГ:ВОЗ на мешовитој прузи то је океј, за огромно улагање у сам метро (осим ако није нека површинска деоница) то је катастрофа.

Драго ми је да си у модел укључио пругу Раковица-Топчидер-Сајам-Нови Београд, коју би свако нормалан оставио и развијао. Везано за капацитет двоколосечне пруге у условима потребе за интензивним путничким саобраћајем, у Амстердаму су применили груписање линија у снопу ради лакшег управљања, и на неким деловима постигли до 13-14 пари путничких возова на сат са одличним перформансама извршења реда вожње. Једна од кључних ствари за добру управљивост у том случају су станице и систем колосечних веза на почетку и крају заједничке пруге. У том случају, успеју да пусте и по неки теретни воз у сред бела дана, када је учесталост и даље висока. Ка станици Амстердам Централ иду три двоколосечне пруге, три главна правца:
1) Зандам-Амстердам Централ-Утрехт као сноп линија формално Интерсити (регио експрес би било правилније) на сваких 10 минута (три линије на по пола сата). Затим две линије "Спринтер" (регионалац) на сваких 10-20 минута (два линије на по пола сата) и пар додатних интерсити у шпицу. Напомињем да линија има 3-4 колосека, али само северно од Слотердајка и јожно од Амстердам Арена. Између те две станице, има само три стајалишта на којима се Спринтер зауставља, а Интерсити не. Са јужне стране туда долази и немачки Интерсити, али то је до 1 полазак на сат.
2) Сноп Амстердам Схипхол аеродром - Амстердам Централ - Вејсп. Тај сноп има 6 пари "Спринтер" (регио) са интервалом 5-10-15 минута (три пара линија на по пола сата), 4 пара експреса на "брзој прузи", и 2-3 пара међународних на "брзој прузи". На тој прузи је највише кашњења, ја мислим, у целој Холандији, а мислим услед јаког утицаја међународних возова. У плану им је да међународне пребаце на другу пругу, и станицу Амстердам југ на јужној четвороколосечној осовини. Оно што је занимљиво, на тој прузи "Спринтер" (комбинација регио и градско-приградског воза) малтене никада не касни.
3) Сноп Харлем-Амстердам централ. 4 пара "Спринтера" и 4 пара "интерсити". Оно што је занимљиво, када раде викенд ремонт у Зандаму, "Интерсити" из северног дела провинције Северна Холандија шаљу обилазно преко Харлема, и све беспрекорно функвионише. Такође, пруга за Харлем има гранање за Зандфорт, где су трке Формуле један. Када је тај догађај, уместо сваких пола сата, возови за Зандфорт иду сваких 5 минута.

Шта је ту корисно за Београд? Београд може да формира осовински систем са 4 пруге:
1) Остружница - Раковица - Карађорђев парк - Крњача - Панчево
2) Аеродром - Земун поље - Нови Београд - Прокоп - Карађорђев парк - Карабурма
3) Стара Пазова - Батајница - Земун поље - Нови Београд - Сајам - Раковица - Ресник
4) осовина Сајам - Ада Циганлија - Остружница - Умка - Барич - Обреновац. (нека паметнија будућност).
4,5) споредна осовина са мање возова Стара Пазова - Батајница - Земун Поље - Нови Београд - Прокоп - Раковица - Ресник

Види се да се у овом случају снопови 1 и 2 преклапају у Врачарском тунелу, али ако је саобраћај хомогенизован, то није тешко за управљање. И наравно ако је Карађорђев парк са 4 колосека по раније нацртаној шеми. Убиће ме многи за то што умањујем улогу Прокопа на тај начин. Али то мало возова што остану као споредна осовина 4,5 могу бити управо и само интерсити. Сав регио и регио-експрес би ишао преко Сајма, а имао би везу са интерсити осовином на Новом Београду и у Раковици. Систем линија би био:
Сноп 1:
- БГ:ВОЗ-1: Карабурма - Аеродром (Сурчин) сваких 10 минута у шпицу.
Сноп 2:
- БГ:ВОЗ-2: Панчево Војловица - Остружница сваких 30 минута, на делу Макиш - Дунавски венац центар (сада "Крњача") - Овча сваких 10-15 минута.
- Регио за Вршац и Зрењанин са поласком из Макиша сваких сат (ту могу бити варијанте још са спајањем регио за Шабац преко Прокопа).
- Теретни возови из Баната, ван вршних сати бар једна траса на сат, између 21:00 и 5:00 и више.
Сноп 3:
- БГ:ВОЗ-3: Батајница - Нови Београд - Сајам - Раковица - Авалски венац центар ("Рипањ") на 15 минута у шпицу, на сваких пола сата за Младеновац.
- Комбинација регио и БГ:ВОЗ ка Лазаревцу, на сваких сат до Лазаревца. Сваки други је убрзани регио за даље од Лазаревца који између Раковице и Лазаревца прескаче све осим Ресник, Барајево центар, Степојевац и Велики Црљени.
- Регио експрес Нови Сад - Крагујевац/Јагодина. Убрзан између Батајнице и Младеновца. У Београдском округу важе карте јединственог тарифног система са затвореним системом наплате. Интервал 30-60 минута између Новог Сада и Лапова.
- Регио Шид - Пожаревац, при чему део полазака иде за Смедерево и Велику Плану преко Мале Крсне. Интервал 2 сата, са евентуалним појачањем у шпицу ближе Београду.
- Мачвански регио експрес, али ту треба разматрати неколико комбинација. Интервал 2 сата.
Сноп 4:
- Само локални БГ:ВОЗ до Обреновца на сваких 15 минута у шпицу.
- Регио експрес из Ваљева (Ужица) сваких сат.
- Дуголинијски за Бар, Пријепоље, Чачак/Краљево. Трасом преко Умке стижу за 40 минута до Ваљева ако не стану у успутним општинама.
Сноп 4,5:
- Разни Интерсити, али не очекујем више од 3 пара на сат ни у најоптимистичнијем сценарију.

@Blade
Ја сам за време студентских дана мислио као ти, зашто не направимо железничку пругу и БГ:ВОЗ по Зрењанинском путу, али морам да напоменем систем техничких ограничења, због којих је боље разматрати добар "фидер", а дугорочно друмско-бициклистичко-трамвајски мост Дорћол - Котеж:
-1- Површинска железничка пруга захтева пружни појас минимум 16 метара (4 метара између оса колосека, минимум 6 метара од осе колосека до спољне линије појаса). Стандардна друмска трака опште намене је 3,5 метра, 4 траке су 14 метара, и најмање по метар заштитни појас. Односно исто 16 метара (у центру Београда постоји систем дозвољених импровизација на још мањем простору).
-2- Ако би направили на стубовима, за класичну железницу би требали масивни стубови и скупа естакада за тешка железничка возила. Доста ужи стубови и јефтинија конструкција би била за лаку железницу. Могући су хибриди трамвај/воз, али су то скупа возила, и због ограниченог капацитета преко Панчевачког моста би ишли ретко без могућности великог повећања учесталости.
-3- Куће, плацеви и објекти у појасу Зрењанинског пута су јефтинији од те естакаде ("вијадукта").
-4- Ако се направи у нивоу, при најбољој сигнализацији, попречно чекање друмских возила је 45 секунди, у односу на далеко краћа чекања са трамвајем, лакошинским системом или Бас Рапид Транзит.
-5- Раније сам помињао у овом посту систем осовина, ограничења пропусне моћи. Тај неки воз изнад Зрењанинског пута не би могао бити јако фреквентан. Типа, не чешће од сваких 15 минута.

Систем оправданих мера за Дунавски венац до неког новог моста на Дунаву би био следећим редоследом:
-1- Западноборчански булевар од Северне тангенте до Дунавског насипа, као брзи булевар за брзину 80км/ч, истовремено западна граница преко које се насеље не шири на плодну земљу. То значи да нема левих и десних скретања без специјалне траке за лева и десна скретања, нема ресторана, стоваришта, супермаркета, пумпи без индиректног улаза на паркинг. Укључења за насеље на не мање од сваких 500 метара.
-2- Булевар "Осмех Дунавског венца" од Пупиновог моста преко Крњаче до Овче. Од Пупиновог моста уз насип до Котежа. Од Котежа до Овче правцем Саве Ковачевића у Крњачи, а даље уз пругу. Минималан профил 2+2 траке за кола, 1+1 трака за јавни превоз, 1,5м + 1,5м за бициклистички превоз, 1,5м + 1,5м за пешаке, 3 метра перон стајалишта јавног превоза, два зелена појаса по минимум 3 метра од Котежа до Овче. Могућа је и фазна градња, али тако да се прво изграде тротоари, бициклистичке стазе и зелени појас са обе стране, а остало фазно, у складу са расположивим ресурсима, и у односу на повећање саобраћаја. Код Пупиновог моста и преко Зрењанинског пута обавезно решење транспорта у 2 нивоа.
-3- Комплетирање Зрењанинског пута у профилу 2+2 траке од Крњаче до Гробља Збег, како би се 1+1 од тога издвојило за јавни превоз. Ако би смо жуте траке издвојили пре првог и другог, Дунавски венац остаје без бар неког подужног пута 2+2, што је комунални минимум бар неког главног пута. Свакако, пројекти -1- и -2- се могу направити са фазном скромнијом верзијом. Рецимо, "Осмех Дунавског Венца" за почетак направи само од Западноборчанског булевара до Железничке станице Крњача. Важан детаљ је да би Зрењанински пут у том случају морао имати тротоар и бициклистичку стазу свугде где је нема.

Ако се тако уради, и озбиљно појача БГ:ВОЗ, не треба да се претерано бојите делимичног или потпуног затварања друмског дела Панчевца за време реконструкције.

To nije bila moja ideja. Ne znam na osnovu cega si zakljucio. Ja sam predlozio da bi trebao jos jedan krak pruge da se povezu naselja, pa kako god. Posle je kolega predlozio da bude uz ,,Zrenjaninac". A studentske dane sam prosao odavno. Bilo kakvu ideju za realno poboljsanje i alternative za javni prevoz na Levoj obali podrzavam. A najbolja neka se usvoji i neka se na njoj radi.