Karlo del Ponte
Advanced
@Boki123
Док визум јако добро обрађује друмски саобраћај, који има јаку стохастичку природу (заснива се на својевољним случајним догађајима) железница може да јако побољша перформансе одрживог (управљивог) капацитета преко техника управљања. Рецимо, сноповско управљање. Рецимо, на једној једносмерној деоници имаш интервал слеђења хомогених возова 3 минута, а брзи у односу на споре имају разлику 12 минута. Ако их пушташ неизменично, можеш пустити само 8 возова на сат. Али ако набијеш у сноп од 24 минута пуштања само спорих, па 12 минута за разлику брзине, па само брзе, ти си удвостручио превозну моћ, 8 спорих и 8 брзих. Али, тада си уместо тактног реда вожње практичног за обичног путника направио бућкуриш у којем након што су се наређали возови на 3 минута имаш рупу у реду вожње 36 минута. Али, метода има основа за комбиновање. Рецимо, из Прокопа брзе ка Новом Саду и Шиду пустиш у снопу до Старе Пазове, а затим возови за Карабурма-Прокоп-Сурчин и Ресник-Прокоп-Батајница иду у снопу, при чему су се срели и чекали у Прокопу ради узајамног преседања на 2 и 3 колосеку Прокопа (исти перон).
Јако ми је чудна процена да воз може да повуче просто тако 12-13% путника, у условима у којем су многе станице очајно интегрисане, иако је у близини доста садржаја и јако оптерећен улични јавни превоз (Крњача, Раковица, Земун, Прокоп најгори примери).
За разлику од друма, везано за моделирање у техничком смислу, систем јако зависи од начина организације саобраћаја. Када се 10 улица улива у један булевар није исто као када се 10 једноколосечних пруга улива у једну двоколосечну. Зато и сугеришем да све са једноколосечних пруга Шумадије иде за Топчидер и Сајам, са преседањем у Раковици, а да у Врачарском тунелу доминирају само две линије, једна са Новог Београда, друга са Раковице.
Односнно, Визум симулатор захтева цео систем штеловања везано за техничке карактеристике возова, сигнализације, колосечне ситуације у станицама... (ако су она уопште могућа). Ја сам за свој дипломски рад моделирања једноколосечне пруге користио своје алгоритме, тестирао свој ред вожње са убаченим поремећајима са постојећом и са унапређеном сигналном опремом, и изводио закључке. Прагове осетљивости у односу на политику квалитета по 17 критеријума сам сам изучавао, и вршио хајдучко-илегална истраживања (анкетирања), после завршетка студија, док је, рецимо, Ипсос имао само 10 критеријума. А и узорак је одређивао преко полног органа. Мислим да Ипсос професионално ради само за СНС, остало преко оне ствари. Знам, јер сам преко задруге радио анкетирање путника, а паралелно сам држао своју анкету, где се одговарало на питања онако како сам их ја дефинисао.
Укратко, ако сам те добро разумео, неко ти је дао Визум у којем су већ унесени подаци за цео Београд са околином, а ти у истом ништа ниси мењао, осим што си појачавао ред вожње?
Док визум јако добро обрађује друмски саобраћај, који има јаку стохастичку природу (заснива се на својевољним случајним догађајима) железница може да јако побољша перформансе одрживог (управљивог) капацитета преко техника управљања. Рецимо, сноповско управљање. Рецимо, на једној једносмерној деоници имаш интервал слеђења хомогених возова 3 минута, а брзи у односу на споре имају разлику 12 минута. Ако их пушташ неизменично, можеш пустити само 8 возова на сат. Али ако набијеш у сноп од 24 минута пуштања само спорих, па 12 минута за разлику брзине, па само брзе, ти си удвостручио превозну моћ, 8 спорих и 8 брзих. Али, тада си уместо тактног реда вожње практичног за обичног путника направио бућкуриш у којем након што су се наређали возови на 3 минута имаш рупу у реду вожње 36 минута. Али, метода има основа за комбиновање. Рецимо, из Прокопа брзе ка Новом Саду и Шиду пустиш у снопу до Старе Пазове, а затим возови за Карабурма-Прокоп-Сурчин и Ресник-Прокоп-Батајница иду у снопу, при чему су се срели и чекали у Прокопу ради узајамног преседања на 2 и 3 колосеку Прокопа (исти перон).
Јако ми је чудна процена да воз може да повуче просто тако 12-13% путника, у условима у којем су многе станице очајно интегрисане, иако је у близини доста садржаја и јако оптерећен улични јавни превоз (Крњача, Раковица, Земун, Прокоп најгори примери).
За разлику од друма, везано за моделирање у техничком смислу, систем јако зависи од начина организације саобраћаја. Када се 10 улица улива у један булевар није исто као када се 10 једноколосечних пруга улива у једну двоколосечну. Зато и сугеришем да све са једноколосечних пруга Шумадије иде за Топчидер и Сајам, са преседањем у Раковици, а да у Врачарском тунелу доминирају само две линије, једна са Новог Београда, друга са Раковице.
Односнно, Визум симулатор захтева цео систем штеловања везано за техничке карактеристике возова, сигнализације, колосечне ситуације у станицама... (ако су она уопште могућа). Ја сам за свој дипломски рад моделирања једноколосечне пруге користио своје алгоритме, тестирао свој ред вожње са убаченим поремећајима са постојећом и са унапређеном сигналном опремом, и изводио закључке. Прагове осетљивости у односу на политику квалитета по 17 критеријума сам сам изучавао, и вршио хајдучко-илегална истраживања (анкетирања), после завршетка студија, док је, рецимо, Ипсос имао само 10 критеријума. А и узорак је одређивао преко полног органа. Мислим да Ипсос професионално ради само за СНС, остало преко оне ствари. Знам, јер сам преко задруге радио анкетирање путника, а паралелно сам држао своју анкету, где се одговарало на питања онако како сам их ја дефинисао.
Укратко, ако сам те добро разумео, неко ти је дао Визум у којем су већ унесени подаци за цео Београд са околином, а ти у истом ништа ниси мењао, осим што си појачавао ред вожње?
).