BEOVOZ - BG:VOZ - stanje i mogućnosti

[Дошљак]

Много је ту густо да би се игде провукла пруга нажалост.

 

[Igor]

Manje više padali na radikalske fore uz par izuzetaka.

 

[Boki123]

Ta pruga je pre cirka 50 godina elektrifikovana, ugrađen APB, i vozovi stavljeni pod telekomandu, sve tri mere usmerene na maksimalnu propusnu moć jednosmerne pruge. Osim 6-7 pari putničkih vozova u oba smera ka Požarevcu i Zaječaru. imala je oko 15 brzih i ekspresnih vozova jednosmerno, i još ogroman obim jednosmernog teretnog saobraćaja za zemlju koja je imala 250% industrijske proizvodnje u odnosu na danas. Druga jednosmerna pruga preko Mladenovca je imala čak i nešto više putničkih vozova.

Ukratko, da bi uložio u neku prugu par stotina miliona evra, pa da ti nakon toga kapacitet bude manji nije dovoljno biti prosto glup. Moraš biti napredan.

Vrlo napredan način razmišljanja na nivou Kire Gligorova i "Tržišnog socijalizma", kada su komunisti postali suroviji kapitalisti od Amerikanaca. Da li je u prugu ugrađeni novi pragovi, šine, skretnice, nova signalna oprema...? Jeste! Čak i da se odlobodima naprednog tumora, prva, da ne kažem pismena, hajde da kažem ne toliko nepismena vlast, bi u roku od godinu dana ispravila tehničke nedostatke i pustila prugu u rad sa performansama kakve su bile pre 50 godina. Da li bi bilo smisleno malo ili puno putničkih vozova, može da se vodi polemika, ali da li da se uopšte vrati putnički saobraćak, normalna vlast uopšte ne bi dovodila u razmatranje.

Sam Požarevac tu nije toliko ugrožen po pitanju transporta koliko sva naselja između Beograda i Požarevca. Ta naselja su uglavnom 1000-2500 stanovnika, bez srednjih škola, bolnica, velikog izbora radnih mesta, specijalizovanih radnji... Ako i imaju polazak autoputem, to je 1-3 polaska dnevno, a ostalo je "turistički obilazak Šumadije", jako duga putovanja. Tako i voz Beograd - Zaječar je najmanje važan zbog putnika na baš toj relaciji, a mnogo više zbog naselja između Zaječara i Požarevca, pa makar bio i jedan voz dnevno. U skladu sa brojem putnika, opravdani model bi bio:
1) Vraćanje tarifnog sistema i potpuno zatvoren sistem naplate za vozove u centralnom gradskom području. Radi stanica i stajališta bez zatvorenog sistema naplate kondukteri prodaju, učitavaju i poništvaju karte koje se vode u statistici prigradskog prevoza.
2) Ulogu prigradskog voza u Beogradskom okrugu ispunjavaju regionalni vozovi iz Beograda za Požarevac i Veliku Planu.

U tom slučaju su vozovi za Požarevac usmereni na smene u Požarevcu, a za Veliku Planu na smene u Beogradu. Imamo uspešnu liniju za Vršac sa svega 6 polazaka, Hrvati imaju uspešne prigradsko/regionalne linije za Zagreb sa 7-8 polazaka, a mi ovde filozofiramo treba li uopšte imati nešto na pruzi koja je nedavno imala kapitalni remont.

Po meni dugoročno taj pravac treba da bude povezan preko Banata. Dakle, Beograd-Pančevo-Smederevo-Požarevac.
2-3 polaska dnevno BG-PO starom prugom ne bi privuklo nikakve putnike.

 

[Karlo del Ponte]

Svakako IC transport ima daleko manji socio-ekonomski, urbanistički i prostorno-razvojni efekat od lokalnog. To je i najveći nedostatak koncepta "sve u Prokop", koji nije mogao da prođe dokle god smo imali kakvu-takvu tehnokratiju sa uticajem. Pa makar u taj Prokop doveli tramvaj, metro i nekoliko jakih autobuskih i trolejbuskih linija. suština strateškog razvoja mreže putničkih železnica je pokrivanje mnogo lokacija, kako u gradu, tako i van grada. To ne znači da IC nema nikakav značaj, ali u ozbiljnijim zemljama vuče manje od 15% ukupnog broja putnika.

 

[Blade]

Много је ту густо да би се игде провукла пруга нажалост.

Nema gde, o tome govorim. Možda uz pravac novog bulevara o kome smo pisali da treba da se gradi, ali pitanje je kako i kuda je na postojeću prugu povezati.

Ništa se ne radi po generalnom pitanju nekog alternativnog gradskog prevoza na Levoj obali Dunava, bas nikakva alternativa nema. Ne kažem da u drugim delovima grada ,,cveta cveće", ali tu je posebna priča.

Krenete kolima - zakrčen ,,Pančevac", autobusom - džabe vam je, gužva koju prave automobili, zakrči i to. Kome je blizu stanica Bg voza - a što je malo kome, njemu je to spas. Brži prevoz od Bg voza, sa jednog kraja grada na drugi, a sa najmanje stresa (25-30 minita Krnjača - Zemun), realno nema. Zimi grejanje odlično, leti čak i nije toliko ni vruće, sa obzirom da nema klimu, podnošljivo je. Udobnost mi nije toliki problem, samo da što manje vremena provedem u prevozu od tačke A do tačke B.

 

[+381]

Ja sam par vikenda sa klincem se vozakao BGvozom, i prvi put sam išao do Krnjača most pa nazad pa nisam izlazio van stanice.
Ali da li je neko probao kolima do neke od tih stanica pa dalje vozom?
U svaku ima mesta za parkiranje, doduše samo Krnjača i Ovča pismen parking dok bi za Krnjača most i Sebeš moralo na divljaka.

A pruga bi mogla odmah posle Krnjača most da skrene levo ka Borči, sruši nekih 20-30 kuća, ode pod zemlju i ide ispod Zrenjanisnkog puta tj put ide po krovu tunela da ne bude dupoko ukopano.
Tj ovo bi možda bilo bolje ovako: metro ispod Zrenjaninskog puta pa da se nekako poveže sa starim delom grada ,tramvaj nadzemno pa da se grana ulicama ka Kotežu, Borči i Ovči, a prugu ostaviti i napraviti krug po spoljnom obodu svih tih naselja. Tako bi po sredini išao metro, po obodu pruga a tramvaj bi ih povezivao.
Ambiciozno ali da bi se rešio problem, mora da se ide na kopanje ulica i rušenje nekih objekata. Kao i inače.

 

[Boki123]

Inače, prema proračunima koje sam radio za potrebe diplomskog, najveći, ali ubedljivo najveći problem srednjeročno je kapacitet tunela Dedinje i tunela Vračar. Posebno je problematičan tunel Dedinje u scenarijima uvođenja taktnog režima rada regionalnog i daljinskog saobraćaja (nakon modernizacije pruge za Niš i barske pruge). U takvom scenariju, ostaje kapacitet za svega 2-3 BGvoza na sat kroz taj tunel. Tunel Vračar, sa trenutnim sistemima signalizacije, ima kapacitet za 10 vozova na sat. Neki pretpostavljeni saobraćaj:
4 BGvoza iz Batajnice
4 BGvoza iz Resnika
2 Regio voza za VŠ/ZR

U mom diplomskom radu sam pretpostavio da je izgrađena pruga na trasi stare Rasputnica G-Sajam-NBG za BGvoz (Lazarevac i Mladenovac) što je dosta pomoglo.

Za tunel Vračar nema lakog rešenja, sa boljim sistemom signalizacije može još koji voz da se ugura, ali u uslovima visoke frekvencije u sistemu BGvoza Lazarevacka i Mladenovacka linije nikad neće ići kroz njega. Neka zamisao mi je da se u planove uvrsti tunel Vračar 2 sa češćim stajanjima, dok bi postojeći bio ostavljen za regionalni i daljinski saobraćaj.

Vezano za Požarevac, po meni treba da postoji glavna RE linija Zemun-Beograd Centar-Pančevo-Smederevo-Požarevac sap olascima na svakih sat. Kao i IC/IR linija nekoliko puta na dan između BG i Zaječara. Postojeća pruga se može koristiti za BGvoz do Male Krsne ili slično, ukoliko bi se izgradila ta Banatska pruga teret bi prešao na nju.

 

[Прле]

Окачи овде да мало прочитамо

 

[Noki]

Vidim ja da će da se ukida BG voz uskoro. Novih garnitura nema, a svako malo se polupa po neki RVR. Do tada red vožnje verovatno neće korigovati na manji broj garnitura nego će po starom običaju da otkazuju vozove sat vremena pre polaska.

Tako nekako. Doduše malo ranije, kao unapred planirana otkazivanja.

 

[nemanja04]

U tri dana crkle 080/104, 015/040, 061/085, 086/088, 091/096.

Batajnički danas relativno sve na R, nastradali Resnički i Lazarevački, kao po običaju.

Izgleda da im treba opravdanje da kupe 30 CAFova da se ne zamere što su uzeli bozankake.

 

[DzonTravolta]

Što i nije toliko loše, u zbiru.

 

[Прле]

Док се сви изиграју, покрију совј елоше потезе, а тексиметар само куца.
Јел ми то неможемо ништа да купимо за мање пара?

Тендер ништа?

Или некага и КАФ, добра је то фирма, али што се не услове да отворе погон овде, или да ураде трансфер неких не кљуних нехнологија. Па ми лупамо маске и стакла сваки час. Зар није логично да се макар то прави код нас?

 

[Blade]

Nije losa ni ta varijanta da do stanice idemo kolima, a dalje vozom, da ima kršten parking pored stanica. Ali je poenta da se kola uopšte ne pale, da se smanji broj automobila u saobraćaju. Uvek ce biti onih koji hoće posto-poto da putuju kolima, ali mnogi bi koristili ono što im je brže i jeftinije.

 

[dveipola]

Park&Ride je normalan koncept koji postoji u svetu. Naročito na stanicama gradske železnice na rubovima velikog grada.

 

[+381]

Park&Ride je normalan koncept koji postoji u svetu. Naročito na stanicama gradske železnice na rubovima velikog grada.

Zato sam i pisao da li iko to praktikuje.
Pored parkinga, trebalo bi i gradskim prevozom da bude povezano.

Nije losa ni ta varijanta da do stanice idemo kolima, a dalje vozom, da ima kršten parking pored stanica. Ali je poenta da se kola uopšte ne pale, da se smanji broj automobila u saobraćaju. Uvek ce biti onih koji hoće posto-poto da putuju kolima, ali mnogi bi koristili ono što im je brže i jeftinije.

Po satelitu parking ima Krnjača ali sa strane pančevačkog puta, dok sa gornje strane ima neka uravnata površina, i Ovča. Krnjča most i Sebeš imaju nešto poput ''pored puta''.
A prevoz ima samo žs Ovča: 105 sa Zrenjaninskog puta, i 105L koji povezuje direkt Borču. Po aplikaciji BG prevoz, od Borče busom treba nekih 20-25min, sve zavisi od kog dela Borče. I idu često na 10-15min.
Vozom od žs Ovče do Vuka treba 19min (sa busom 40-50min), do Karađorđevog 22 (sa busom 45-55), do Prokopa 26 (sa busom (45-55), do NBG 30 (sa busom 50-60).
Da li su ova vremena bolja nego kola i gužve, nisam upučen pa neka neko kaže ako zna.
Kapiram da je Tošin Bunar i Zemun svakako isplativiji kolima ili busom preko Pupina.

 

[Jelancha]

Za CAF-ove ima priča i začkoljica, ali to tek večeras mogu da napišem opširnije, sada sam zauzet.

 

[DzonTravolta]

Ja glasam za to da zadržimo Gorbačove.

 

[Siniša]

Mnogo puta mi je padalo na pamet, na Levu obalu Dunava ide Bg voz, ali osim jednog dela Krnjače, onom najbližem mostu, ostalima je teško dustupan. Kada bi se izgradio još jedan krak pruge da se poveže bolje Krnjača, Kotež, Borča i Padinska Skela, ali pitanje je kuda bi taj krak mogao da ide. Gužva kolima, žutih traka tu nema, nemaju gde ni da se naprave, pa i autobuski prevoz je zaglavljen u gužvi automobilskog. Tramvaj će tu preći, kako sada stvari stoje Limburga meseca, jedne godine, a možda i pre. Tako da krak pruge za Bg voz kao dodatna alternativa, značio bi.

Ne živim na levoj obali, ali radim tamo i stalno idem kroz Zrenjaninski put (prođem dosta toga), te razumem žitelje tih delova kako im je. Ja kad imam smenu popodne koristim BG:voz.
Nešto sam i ja razmišljao o svemu ovome i jedna od opcija bi bila, možda se mnogima to neće sviđati, da se od stanice Krnjača most izgradi posebna orphan LRT/interurban/tramvaj-voz linija koja bi delimično bila jednokolosečna, delimično dvokolosečna, zavisno koliko ima mesta. Ako ništa, bar dvokolosečne bi bile stanice. Linija bi imala standardni kolosek, išla bi uz Zrenjaninski put i skoristio bi onu obilaznu prugu koja je povezivala Jabučki rit i Glogonjski rit sa jedne strane i Padinsku skelu sa druge strane. Od same stanice Knjača most postoji pešački put koji ide ka pijaci cveća i pored njega bi mogla da ide pruga. Jedini problem je TIM 99 čiji plac ide uz sam put, te bi ili eksproprijacijom uzeo deo tog placa za prugu ili napraviti tunel do otprilike Metroa. Sama trasa bi imala, po meni nekoliko tunelskih deonica gde je kritično,
Ovako nešto slično postoji u Lozani, kao Metro m1

Lausanne Métro Line M1 - Wikipedia

en.wikipedia.org

Ista Lozana ima nešto slično LEB railway (Lausanne-Échallens-Bercher)

Lausanne–Bercher line - Wikipedia

en.wikipedia.org

Dodatna opcija bi bila da se obnovi pruga od Ovče, Jabučkog i Glogonjskog rita ka Padinskoj skeli. Jeste da je presečena zbog budućeg autoputa BG-ZR-NS (da se uraditi nadvožnjak), jeste da ide okolo, jeste da je delimično počupana, ali jbg, trasa je tu, kakva takva.

 

[Karlo del Ponte]

@Boki123

Ima tu nekoliko pitanja:
- Da li je to proračun propusne moći u odnosu na mogućnost kontrole kašnjenja? Ako da, tada mi je jasnije zašto samo 10 pari pominješ
- Sada propusnu moć smanjuje i spora izmena putnika u uslovima malo vrata i velike razlike visine perona sa ulazom. Da li si razmatrao propusnu moć u slučaju rešavanja problema razlike visine perona i malo vrata? Na Karađođevom parku je manipulacija putnika dodatno otežana zbog uskog perona bliže Vukovom spomeniku.
- Pominješ dupliranje Vračarskog tunela. Da li si razmatrao rekonstrukciju Karađorđevog parka? Maksimum propusne moći dvokolosečne pruge se postiže ravnomernim puštanjem i prijemom vozova ravnomernih karakteristika (banalan primer metro). Ako se u dvokolosečnu prugu ulivaju dve pruge, tada se planira uključivanje na tu prugu, ili isključivanje sa iste na odvojenim kolosecima krajnje stanice. Na toj krajnjoj stanici te pruge se namerno prave operativna čekanja na red vožnje, obično 1-5 minuta. Ovo je šema rekonstrukcije Karađorđevog parka, koja saobraćaj u Vračarskom i Dedinjskom tunelu čini upravljivim, čak i ka Batajnici smanjuje poremećaje. Recimo, pustili smo dva uzastopna voza iz Vukovog spomenika (Pančeva, Karaburme), prvi ka Rakovici, drugi ka Batajnici. Iz Karađorđevog parka voz operativno ne možemo da pustimo kako bi voz iz Prokopa krenuo na vreme ne praveći poremećaj na jednokolosečnoj pruzi. Ali zbog toga nam kasni voz ka Batajnici koji je iza. Ako postoji više koloseka, voz za Batajnicu ide normalno, dok za Rakovicu čeka oslobađanje trase ka Rakovici. I u suprotnom smeru, voz iz Rakovice ne mora da stoji na izlazu iz tunela dok ne prođe voz iz Batajnice u smeru Vukovog spomenika, nego svoju trasu čeka u toku operacije prijema i otpreme putnika. Uz to, takva shema omogućava terminiranje vozova iz smera Rakovice.

- Na koji način si sugerisao rekonstrukciju Rakovice? Ako bi uvažili glavne tokove imali bi operativnu šemu sa slike niže. Tri glavna toka su:
1. Sajam (Novi Beograd, Savski trg) - Resnik (Mladenovac, Lazarevac)
2. Prokop (Novi Beograd, Novi Sad) - Resnik/Jajinci (Niš, Užice, Požarevac)
3. Karađorđev park (Pančevo) - Železnik - Ostružnica (+ teretni vozovi).
Spoljašnje koloseke za Ostružnicu i Železnik je logičnije usmeriti ka Vračarskom tunelu nego ka Sajmu, zato što se iz Železnika do Sajma brzo stiže kolima i autobusom, što za Zvezdaru, Palilulu, Vračar i Voždovac ne važi. To definiše koloseke od Rakovice ka Dedinjskom tunelu kao spoljne, izbegavanje presecanja puteva vožnji na skretničkim grlima. Definisanje linije Ostružnica-Pančevo kao jedine od Rakovice do Vukovog spomenika pomaže lakom operativnom vođenju celog transportnog pravca.

Karađorđev park po pomenutoj šemi omogućava unakrsno presedanje, između BG:VOZ1 Karaburma - Surčin/Batajnica i BG:VOZ2 Pančevo Vojlovica - Ostružnica. Prvi krene Pančevo-Ostružnica, i u Karađorđevom parku čeka Karaburma-Batajnica. Zatim oba krenu istovremeno. Time se postiže maksimalna operativnost Vračarskog tunela. Ostalih vozova treba da bude minimalno u istom.

Rakovica po pomenutoj šemi omogućava presesanje sa voza Lazarevac - Sajam (Savski trg/Novi Beograd) na 5. koloseku na voz Ostružnica - Pančevo na 6. koloseku direktno sa perona. Takođe sa voza iz Niša za Suboticu na 6. koloseku može da se preseda na voz iz Ostružnica - Pančevo na 7.koloseku i Mladenovac - Sajam (Savski trg) na 5.koloseku. IC bi svakako imao malo duže bavljenje, pored svega za korišćenje rezerve 5-6 minuta za nadoknadu kašnjenja.

Vezano za najavljenu nabavku 30 CAF vozova za BG:VOZ pisao sam za Ekapiju. Ne znam da li su objavili.

 

[Прле]

Ja glasam za to da zadržimo Gorbačove.

Докле год могу да се поправљају, не треба их се одрицати. Ако не за Београд, негде ће већ наћи примену

 

[dveipola]

Nek ostanu za obnovu linije tzv. Vrčin Expressa.

 

[Boki123]

@Boki123

Ima tu nekoliko pitanja:
- Da li je to proračun propusne moći u odnosu na mogućnost kontrole kašnjenja? Ako da, tada mi je jasnije zašto samo 10 pari pominješ
- Sada propusnu moć smanjuje i spora izmena putnika u uslovima malo vrata i velike razlike visine perona sa ulazom. Da li si razmatrao propusnu moć u slučaju rešavanja problema razlike visine perona i malo vrata? Na Karađođevom parku je manipulacija putnika dodatno otežana zbog uskog perona bliže Vukovom spomeniku.
- Pominješ dupliranje Vračarskog tunela. Da li si razmatrao rekonstrukciju Karađorđevog parka? Maksimum propusne moći dvokolosečne pruge se postiže ravnomernim puštanjem i prijemom vozova ravnomernih karakteristika (banalan primer metro). Ako se u dvokolosečnu prugu ulivaju dve pruge, tada se planira uključivanje na tu prugu, ili isključivanje sa iste na odvojenim kolosecima krajnje stanice. Na toj krajnjoj stanici te pruge se namerno prave operativna čekanja na red vožnje, obično 1-5 minuta. Ovo je šema rekonstrukcije Karađorđevog parka, koja saobraćaj u Vračarskom i Dedinjskom tunelu čini upravljivim, čak i ka Batajnici smanjuje poremećaje. Recimo, pustili smo dva uzastopna voza iz Vukovog spomenika (Pančeva, Karaburme), prvi ka Rakovici, drugi ka Batajnici. Iz Karađorđevog parka voz operativno ne možemo da pustimo kako bi voz iz Prokopa krenuo na vreme ne praveći poremećaj na jednokolosečnoj pruzi. Ali zbog toga nam kasni voz ka Batajnici koji je iza. Ako postoji više koloseka, voz za Batajnicu ide normalno, dok za Rakovicu čeka oslobađanje trase ka Rakovici. I u suprotnom smeru, voz iz Rakovice ne mora da stoji na izlazu iz tunela dok ne prođe voz iz Batajnice u smeru Vukovog spomenika, nego svoju trasu čeka u toku operacije prijema i otpreme putnika. Uz to, takva shema omogućava terminiranje vozova iz smera Rakovice. Pogledajte prilog 258541
- Na koji način si sugerisao rekonstrukciju Rakovice? Ako bi uvažili glavne tokove imali bi operativnu šemu sa slike niže. Tri glavna toka su:
1. Sajam (Novi Beograd, Savski trg) - Resnik (Mladenovac, Lazarevac)
2. Prokop (Novi Beograd, Novi Sad) - Resnik/Jajinci (Niš, Užice, Požarevac)
3. Karađorđev park (Pančevo) - Železnik - Ostružnica (+ teretni vozovi).
Spoljašnje koloseke za Ostružnicu i Železnik je logičnije usmeriti ka Vračarskom tunelu nego ka Sajmu, zato što se iz Železnika do Sajma brzo stiže kolima i autobusom, što za Zvezdaru, Palilulu, Vračar i Voždovac ne važi. To definiše koloseke od Rakovice ka Dedinjskom tunelu kao spoljne, izbegavanje presecanja puteva vožnji na skretničkim grlima. Definisanje linije Ostružnica-Pančevo kao jedine od Rakovice do Vukovog spomenika pomaže lakom operativnom vođenju celog transportnog pravca.
Pogledajte prilog 258567
Karađorđev park po pomenutoj šemi omogućava unakrsno presedanje, između BG:VOZ1 Karaburma - Surčin/Batajnica i BG:VOZ2 Pančevo Vojlovica - Ostružnica. Prvi krene Pančevo-Ostružnica, i u Karađorđevom parku čeka Karaburma-Batajnica. Zatim oba krenu istovremeno. Time se postiže maksimalna operativnost Vračarskog tunela. Ostalih vozova treba da bude minimalno u istom.

Rakovica po pomenutoj šemi omogućava presesanje sa voza Lazarevac - Sajam (Savski trg/Novi Beograd) na 5. koloseku na voz Ostružnica - Pančevo na 6. koloseku direktno sa perona. Takođe sa voza iz Niša za Suboticu na 6. koloseku može da se preseda na voz iz Ostružnica - Pančevo na 7.koloseku i Mladenovac - Sajam (Savski trg) na 5.koloseku. IC bi svakako imao malo duže bavljenje, pored svega za korišćenje rezerve 5-6 minuta za nadoknadu kašnjenja.

Vezano za najavljenu nabavku 30 CAF vozova za BG:VOZ pisao sam za Ekapiju. Ne znam da li su objavili.

Ovde vidim dosta upita vezano za infrastrukturu, nažalost nisam se udubljivao u tu tematiku s obzirom da mi je tema rada bila kvantifikovanje uticaja povećanja frekvencije BGvoza na sistem JTP u 2035toj (rađenu u PTV Visumu, došao sam do 12-13% učešća sa jako visokim frekvencijama i nestabilnim redovima vožnje u gradu). Radio sam osnovni proračun iskorišćenja kapaciteta za maksimalni scenario saobraćaja kako bih proverio izvodljivost tog scenarioa. Intervali sleđenja su uzeti iz drugih studija u koje sam imao uvid.

Treba napomenuti da je zaključak da je model Beograda u PTV Visumu krš, da uopšte ne prikazuje prigradska kretanja kako treba. Ovaj model je pravljen za potrebe tih prethodnih studija.

 

[Blade]

Ne živim na levoj obali, ali radim tamo i stalno idem kroz Zrenjaninski put (prođem dosta toga), te razumem žitelje tih delova kako im je. Ja kad imam smenu popodne koristim BG:voz.
Nešto sam i ja razmišljao o svemu ovome i jedna od opcija bi bila, možda se mnogima to neće sviđati, da se od stanice Krnjača most izgradi posebna orphan LRT/interurban/tramvaj-voz linija koja bi delimično bila jednokolosečna, delimično dvokolosečna, zavisno koliko ima mesta. Ako ništa, bar dvokolosečne bi bile stanice. Linija bi imala standardni kolosek, išla bi uz Zrenjaninski put i skoristio bi onu obilaznu prugu koja je povezivala Jabučki rit i Glogonjski rit sa jedne strane i Padinsku skelu sa druge strane. Od same stanice Knjača most postoji pešački put koji ide ka pijaci cveća i pored njega bi mogla da ide pruga. Jedini problem je TIM 99 čiji plac ide uz sam put, te bi ili eksproprijacijom uzeo deo tog placa za prugu ili napraviti tunel do otprilike Metroa. Sama trasa bi imala, po meni nekoliko tunelskih deonica gde je kritično,
Ovako nešto slično postoji u Lozani, kao Metro m1

Lausanne Métro Line M1 - Wikipedia

en.wikipedia.org

Ista Lozana ima nešto slično LEB railway (Lausanne-Échallens-Bercher)

Lausanne–Bercher line - Wikipedia

en.wikipedia.org

Dodatna opcija bi bila da se obnovi pruga od Ovče, Jabučkog i Glogonjskog rita ka Padinskoj skeli. Jeste da je presečena zbog budućeg autoputa BG-ZR-NS (da se uraditi nadvožnjak), jeste da ide okolo, jeste da je delimično počupana, ali jbg, trasa je tu, kakva takva.

Bilo sta od toga bi svi pozdravili, ali sto se tiče te pruge koja je isla kroz Jabučki i Glogonjski rit, pa u Padinsku Skelu,...Postoji trasa, ali bilo bi glupo da se izostavi Borča i deo Krnjače oko i desno od ,,Zrenjaninca", gledano iz Zrenjanina. Tako da bi morao da se gradi novi krak.

 

[spatiotecte]

Ulaže se 2,7 milijardi za Rafale i isto toliko za metro, ne mogu da odvoje 30 miliona evra da obnove tu jednokolosecnu prugu i elektrificiraju je za Bg Voz

 

[solecar]

Bilo sta od toga bi svi pozdravili, ali sto se tiče te pruge koja je isla kroz Jabučki i Glogonjski rit, pa u Padinsku Skelu,...Postoji trasa, ali bilo bi glupo da se izostavi Borča i deo Krnjače oko i desno od ,,Zrenjaninca", gledano iz Zrenjanina. Tako da bi morao da se gradi novi krak.​

Ne mora baš svako naselje da bude povezano prugom. Može nešto i da se odradi sa lokalnim linijama. Borča već ima 105L kao vezu sa BG: vozom, mada bi mogla da dobije još jednu.

Za Kotež sam ranije predlagao lokalnu liniju, solo ili minibus, koja bi ga preko Pančevačkog druma povezivala sa stanicom Krnjača.​