BEOVOZ - BG:VOZ - stanje i mogućnosti

[Jelancha]

Sramotno malo
Mozda je najgore u toj prici sto je poslednji polazak u 15:08
Da je bar u 19:00 il kasnije...

To je kasniji polazak za građane podno Lapova, nekada je polazio još kasnije iz BG, ali su to malo prilagodili.
Mislim 07 je iovako uvek bio na klackalici da se ukine (npr 2021.), a i bogami opet se nešto šuška...

 

[Siniša]

Pogledajte prilog 219754Pogledajte prilog 219755

Što više gledam ovu mapu, sve mi je zanimljivija ideja ove linije prigradske železnice Ruma-Smederevo, koja prati, kao je napisano, autostradu. Mislim da bi se mogla izgraditi neka prigradska železnička linija koja bi pratila autoput i koja bi povezivla naselja oko Smederevskog puta sa Prokopom. Valjda bi se našlo mesta da se ugradi pruga, makar jedan kolosek sa dvokolosečnim stanicama gde bi se mimoilazili vozovi. Tu bi mogao biti takt od 15 minuta u vršnim časovima, pod uslovom da se koristi samo za prigradske vozove,

 

[Express]

@Siniša od Ikee pruga većim delom prati autoput osim između Vrčina i Malog Požarevca i kao takva pogodna je za fider režim iz okolnih mesta (uključujući i duž "Smederevca"), tim pre što je zahvaljujući sekundarnom karakteru na njoj tradicionalno slabiji obim daljinskog saobraćaja (trenutno nema razvijenog gradsko-prigradskog koji bi popunio postojeće kapacitete, odnosno opravdao proširenje pa samim tim i značajno unapređenje opšte prevozne usluge na tom pravcu).

Verujem da će nakon rekonstrukcije mladenovsčke pruge u sastavu brze pruge Beograd-Niš premestiti teretne vozove na nju (ne postoji limitacija kao na deonici severno od Inđije), mada bi duplikacija (sa jednog na dva koloseka) obezbedila uslove za postizanje takvog takta (uz savremenu signalizaciju zavisno od gustine železničkog saobraćaja i prateće infrastrukture još i jačeg).

To ne isključuje mogućnost saobraćaja vozova obilaznicom ka Vinči, izgradnju kraka ka Grockoj, pa čak i poprečne veze pruga između Klenja i Male Ivanče u cilju preusmeravanja regionalnih vozova ka Resniku bez kruženja oko Avale, kako bi samo frekventniji prigradski pri slojevitom taktu (<60min pojedinačno) nastavljali trasom RM pravo tunelom Bubanj potok preko Šumica i Prokopa do stanice Novi Beograd odakle bi nastavljali novim paralelnim kolosecima do Batajnice i eventualno Inđije (i eventualno išli i preko Bežanije/aerodroma zbog čega bi trebalo utvrditi koridor M3 tako da dopunjava brzi metro-RM umesto da izazove nepoželjnu redundanciju). U tom bi slučaju 2-4 para vozova na čas nastavljalo dalje od Batajnice, odnosno Vrčina.

Što se voznog parka tiče mislim da bi bio dovoljan pariski Alstom-CAF MI20 za RER B i to sa spuštenim podom na podestima i u singldek vagonima zaokruženo na 950mm (RER NG/X'Trapolis CityDuplex ima 970mm) tako da uz opremljenost osim CBTC i ETCS L2 signalnim sistemom, odnosno primenom po jednog rasklopivog stepenika po ulazištu obezbedi mogućnost pokrivanja regionalnih pruga izgrađenih ili obnovljenih prema evropskim TSI standardima za niske (550mm) ili srednje/univerzalne (760mm) perone pri visinskoj razlici sa novim točkovims 20+20cm ili samo 20cm.

Pitanje da li bi bio potreban sinhron s obzirom na to da visokokapacitetna sedmodelna garnitura dužine 104m obezbeđuje 47% veći kapacitet sedenja u odnosu na četvoročlani regionalni Flirt (345 umesto 234), odnosno 43% veći ukupan kapacitet u odnosu na šestočlani prigradski Flirt (1070 umesto 744) pri istom opterećenju ulazišta.

 

[Siniša]

@Express, ja sam mislio da takva linija potpuno bude nezavisna, za naselja uz Smederevski put, tj da se ne ukršta sa postojećom železničkom mrežom.

Btw, jedan zanimljiv intervju sa hrvatskim inžinjerom saobraćaja, jeste da se govori o zagrebačkom saobraćaju, ima i deo gde govori o njihovoj gradskoj železnici, ali našao sam neke paralele. Ako @Igor misli da nije mesto na ovoj temi, neka premesti.

 

[Express]

Odlično @Siniša, diskusija jeste opšta, mada po više osnova relevantna baš za ovu temu.

Ševrović se dotakao ključnih problema i to:

• Povoljnog uticaja linearne morfologije Zagreba na gradsku železnicu
• Neizolovanosti gradske železnice od teretnog i daljinskog putničkog saobraćaja (prvi korak u urbanizaciji jeste izolacija)
• Neoptimalne povezanosti vidova javnog prevoza ("teška" indirektna presedanja, izostanak toplih veza, neusklađen red vožnje, nepouzdane linije)
• Neadekvatno pozicioniranih stanica/stajališta
• Nepovoljne vremenske dostupnosti železnice
• Izostanka primene fider autobusa na železnici (tramvajsko-fokusiran fider)
• "Glupih" semafora
• Nesprovođenja mera regulacije dostave, uključujući i gradilišta (koje bi u suprotnom mogle izazvati veći efekat od ulaganja u "pametne" semafore)
• Navikavanja mladih na taksi uz konkurentnost istog prevozu
• Izbegavanja dugoročnog planiranja
• Upravljanja gradom od strane građevinskog lobija - suburbanizacije katakteristične po obodnim šoping molovima i stambenim naseljima bez adekvatnog javnog prevoza
• Samoživosti velegradskog stanovništva koja utiče na haotičnu sredinu

Pomenuo je još i atraktivnost prevoza u smislu da gradovi na Zapadu ne primenjuju mere prisile na neoptimalno rešene mreže javnog prevoza (kumulativne kompromise-kompromisa), već privlače potencijalne korisnike celokupnim kvalitetom prevozne usluge (koja je brža, efikasnija, udobnija).

To su sve problemi manjeg Zagreba sa tramvajsko-autobuskom fider mrežom, međutim paralela sa većim i problematičnijim Beogradom je gotovo ista, uz još neke nepovoljne pojedinosti vezane za naš grad.

Pretežno je linearan sa nelinearnim, prostorno nepotpunim železničkim čvorom (za lokalni prevoz) "nezaokruženim" baš na glavnoj osi, predviđenim za dominantno daljinski putnički saobraćaj, ne mari o povezivanju i pogodnosti železnice, autobuse i taksije takmiči i sa nepostojanim tramvajem, o duplikaciji i to delimičnoj, dovođenju prevoza do glavne stanice kao centra sistema razmišlja na kraju.