Odlično
@Siniša, diskusija jeste opšta, mada po više osnova relevantna baš za ovu temu.
Ševrović se dotakao ključnih problema i to:
• Povoljnog uticaja linearne morfologije Zagreba na gradsku železnicu
• Neizolovanosti gradske železnice od teretnog i daljinskog putničkog saobraćaja (prvi korak u urbanizaciji jeste izolacija)
• Neoptimalne povezanosti vidova javnog prevoza ("teška" indirektna presedanja, izostanak toplih veza, neusklađen red vožnje, nepouzdane linije)
• Neadekvatno pozicioniranih stanica/stajališta
• Nepovoljne vremenske dostupnosti železnice
• Izostanka primene fider autobusa na železnici (tramvajsko-fokusiran fider)
• "Glupih" semafora
• Nesprovođenja mera regulacije dostave, uključujući i gradilišta (koje bi u suprotnom mogle izazvati veći efekat od ulaganja u "pametne" semafore)
• Navikavanja mladih na taksi uz konkurentnost istog prevozu
• Izbegavanja dugoročnog planiranja
• Upravljanja gradom od strane građevinskog lobija - suburbanizacije katakteristične po obodnim šoping molovima i stambenim naseljima bez adekvatnog javnog prevoza
• Samoživosti velegradskog stanovništva koja utiče na haotičnu sredinu
Pomenuo je još i atraktivnost prevoza u smislu da gradovi na Zapadu ne primenjuju mere prisile na neoptimalno rešene mreže javnog prevoza (kumulativne kompromise-kompromisa), već privlače potencijalne korisnike celokupnim kvalitetom prevozne usluge (koja je brža, efikasnija, udobnija).
To su sve problemi manjeg Zagreba sa tramvajsko-autobuskom fider mrežom, međutim paralela sa većim i problematičnijim Beogradom je gotovo ista, uz još neke nepovoljne pojedinosti vezane za naš grad.
Pretežno je linearan sa nelinearnim, prostorno nepotpunim železničkim čvorom (za lokalni prevoz) "nezaokruženim" baš na glavnoj osi, predviđenim za dominantno daljinski putnički saobraćaj, ne mari o povezivanju i pogodnosti železnice, autobuse i taksije takmiči i sa nepostojanim tramvajem, o duplikaciji i to delimičnoj, dovođenju prevoza do glavne stanice kao centra sistema razmišlja na kraju.