Imaju par ljudi koji su razumni, čak i arhitekata, ali tu nekako jače se provlače prepotentniji. Mesto na kojem sam se posvađao sa NDMBGD je što se ključni ljudi nisu založili za očuvanje Železničke stanice Beograd za izbore u martu 2018. kada stanica još nije zatvorena. Od ljudi kojima je dat javni prostor, samo su pokojni Dragoljub Bakić i živi Marko Aksentijević, igrači iz druge postave, jasno postavili železničku stanicu kao katastrofalni gubitak. Tek mnogo kasnije je Dobrica Vesenović rekao kako je gubitak Železničke stanice jedan od najvećih gubitaka.
U sadašnjim uslovima, postoje dve varijante, porušiti u funkcionalnom smislu divlju gradnju paralelno sa Savskom i vratiti tačno na staru železničku stanicu, i varijanta Vudrua Vilsona, obe usmerene da se napravi RER (S-bahn), i u perspektivi produži ispod najstrožeg centra grada. Varijanta Vudrua Vilsona bi tek kod one pešačke ulice sa istočne strane Galerija potpuno ušla na -1 nivo, presekavši ulaze i izlaze kod Gazele uključujući i terminus autobusa. Rampa sa strane Sajma bi ranije ušla pod zemlju. Kod varijante sa starom trasom, spuštanje pod zemlju je mnogo normalnije i u devastiranoj zoni petlje, ali se u Terazijski greben ulazi na nepovoljnijem mestu. Prednost je što bi se vezalo na postojeću staničnu zgradu sa staničnim trgom, lakom vizuelnom orijentacijom, estetsko-kulturnom celinom.