Решењем проблема власништва створиће се услови за укључење „Беовоза” у јединствени систем јавног превоза. – Очекује се набавка нових возова и изградња пруга
Возови са полазних станица крећу на сваких 45 до 90 минута (Фотодокументација „Политике”)
Половином маја Саобраћајни институт ЦИП требало би да заврши студију о постепеном укључењу система „Беовоз” у јединствени градски и приградски превоз. Она ће показати да ли је оправдана и колико би коштала ова интеграција, као и да ли је потребна набавка нових возова и изградња нових пруга. Очекује са да ће студија коначно разрешити вишегодишњу муку градских и републичких власти о томе ко треба да управља „Беовозом” који, према проценама, свакодневно користи око 60.000 људи.
Основни циљ студије је, кажу у ЦИП-у, побољшање квалитета услуга „Беовоза” и увођења реда вожње кога ће се сви придржавати. То значи да је неопходно одредити тачну сатницу полазака и долазака возова која ће морати да се усклади са осталим градским превозом попут аутобуса, тролејбуса и трамваја, како би путници могли да преседају без много пешачења и чекања.
Мира Зарић, координатор студије, каже да се овај план у почетку неће односити на цело подручје града, већ ће се рубни делови, односно приградске општине, постепено укључивати у будући интегрисани тарифни систем.
– У протеклих 30 година постојало је много идеја куда би све требало да пролази „Беовоз”. Тако се спомињала линија која би повезивала Обреновац и Аеродром „Никола Тесла”, али њено успостављање засад није у изгледу. Тренутно је реалнија опција изградња другог колосека који би преко Панчевачког моста спајао централне делова града са Овчом. Али то је велика инвестиција, а да би се реализовала потребно је најпре утврдити чији је заправо „Беовоз”. Тако ће студија дати предлог да град, „Железнице Србије” и „Беовоз” склопе уговор који би утврдио будући статус овог система – објашњава Зарићева и додаје да у студији засад није предвиђено колико би цео пројекат могао да кошта.
Власништво над градским железницама један је од главних камена спотицања који онемогућава њихово укључење у интегрисани тарифни систем. Град је 2004. године последњи пут уложио новац у „Беовоз” који припада Републици, односно Јавном предузећу „Железнице Србије”. Од тада је у неколико наврата избијао тихи сукоб на релацији град – „Железнице”. Тако су из овог предузећа 2006. године тражили да из градског буџета буде издвојено 250.000.000 динара за „Беовоз”, што је пет одсто од укупног новца који град улаже у Градско саобраћајно предузеће „Београд”. Градске власти су тај захтев одбиле покушавајући да нађу други начин улагања у овај систем. Најављивана је и помоћ Светске банке, али се све завршило на изради ЦИП-ове студије која, према речима Жељка Ђукановића, директора Дирекције за јавни превоз, треба да омогући граду и „Железницама Србије” да пронађу заједнички језик.
– „Беовоз” тренутно не функционише на задовољавајући начин. Ако бисмо један тако непоуздан систем укључили у интегрисани тарифни систем у који смо годинама улагали и градили га, настао би хаос. Тада бисмо, вероватно, упропастили ГСП, као главни стуб система градског превоза – објашњава Ђукановић и додаје да ће по завршетку студије бити познат начин укључења „Беовоза” у јавни превоз.
Раније се помињала идеја да једна од будућих траса „Беовоза” буде око Калемегдана како би се Дорћол повезао са осталим шинским правцима, али она засад није на видику. Извесно је, међутим, да ће интеграција „Беовоза” у градски превоз подразумевати увођење јединствених карата и месечних маркица у систем београдских железница који је тренутно у прилично запуштеном стању.
Прве од три електромоторне гарнитуре „Беовоза” почеле су да саобраћају 1992. године. Систем је обухватао три крака и то до Батајнице, Главне станице у Панчеву и до Ресника. Његово средиште било је на станици „Београд центар”, где се и данас налази оперативни одсек „Беовоза”. Отварањем стајалишта „Вуков споменик” 1995. године створена је идеја да се путници из приградских насеља брже и ефикасније превезу до центра. Стиче се утисак да она није уродила плодом јер возови данас са полазних станица крећу на сваких 45 до 90 минута. Процењује се да је прошле године „Беовозом” путовало 4.500.000 путника који се највише жале на кашњење и нередовност полазака, запуштена стајалишта прекривена смећем, као и на прљаве купее.
Никола Миковић
[објављено: 10/04/2008]
Vremenski okvir je sasvim OK, po meni.
