Šta je novo?
Od:
Filteri

BEOVOZ - BG:VOZ - stanje i mogućnosti

Sta kod nas moze ozbiljno kada su zeleznice u pitanju? Da nemamo ovakav sistem sigurno bismo kukali kako je to skupo skoro koliko i metro, a mi imamo prokopane tunele, stanice na glavnim bulevarima (izuzev kod Sajma)...
 
Sto se tice privatnih Zeleznica, to je malo komplikovano. Zeleznica bi morala mnogo da ulozi u prugu, koja je u raspadu, jer privatnik to sigurno ne bi, a da pri tom ne dobije udeo. To je naravno nemoguce, jer sine pripadaju Drzavi. E sad, ko ce da pusti neki moderniji voz po ovim sadasnjim sinama, koje se u mnogim slucajevima ni ne vide od trave, suta i cega li vec..

Daleko smo mi jos od privatizacije Zeleznice.
 
Ponekad pozelim da se vrate ona dobra stara jednopartijska vremena gde se pruge i putevi grade bez obzira na prepreke i cenu. Ima da bude prav i gotov do sledece godine :D
 
E, da znas... Danas moraju sve partije da podele kolac, tako da je investicija jos skuplja nego ranije kad se islo "ravno kroz klisure" :)
 
Ajd, da se malo vratimo na temu - Beovoz pre par dana na st.N.Bgd. :

.. ..

img0436yp4.jpg
.. ide redovno, jedva sam prešao prugu :)
 
Саобраћајни институт ради студију о интеграцији „Беовоза” у систем јавног градског превоза
Дирекција за јавни превоз склопила је јуче уговор са Саобраћајним институтом ЦИП о изради студије „Дефинисање елемената стратегије потпуне интеграције система градско-приградске железнице Беовоз у систем јавног градског и приградског превоза у Београду”. Ова студија показаће могућности да се „Беовоз” укључи у интергисани систем јавног превоза у граду, а потом и у јединствени тарифни систем.

– За сада постоје жеља и потреба за потпуном интеграцијом „Беовоза” у систем јавног градског превоза, а студија ће показати колико је то заиста и могуће. Студијом ће се анализирати постојеће стање и дати предлог модела организације и управљања „Беовозом”, као и очекивани ефекти његове потпуне интеграције у систем јавног градског превоза. Ово је заправо први корак којим ће се детаљно испитати све могућности интегрисања, тачније даљег развоја јединственог тарифног система – рекао је Жељко Ђукановић, директор Дирекције за јавни превоз.

Подсистем „Беовоз” сада није у надлежности града већ је део транспортног система Железнице Србије, с примарном функцијом превоза путника на релацијама унутар београдског железничког чвора. Превоз се тренутно обавља на релацијама: Батајница – Панчевачки мост (Овча), Батајница – Ресник и Ресник – Панчевачки мост (Овча).

– Оцена града јесте да обим и квалитет услуга које пружа овај подсистем није на задовољавајућем нивоу. Полазећи од чињенице да се транспортни систем града непрестано развија с циљем подизања и очувања одрживости, намеће се потреба за усклађивањем и обједињавањем низа функција појединих актера унутар самог система. Потпуна интеграција „Беовоза” обезбедила би развој тог система – рекао је Ђукановић.
Kliknite za proširenje...
Izvor: Grad Beograd
Link: www.beograd.co.yu
 
Прикључење „Беовоза” у јавни превоз
После шест месеци знаће се да ли ће приградска железница бити интегрисана у јединствени градски превоз, рекао је Жељко Ђукановић
Дирекција за јавни превоз потписала је уговор са Саобраћајним институтом ЦИП о изради студије „Дефинисање елемената стратегије потпуне интеграције система градско-приградске железнице Беовоз у систему јавног градског и приградског превоза у Београду”. После шест месеци, колико ће трајати израда и провера, студија ће показати могућност да се „Беовоз” укључи у интегрисани тарифни систем. - Заинтересовани смо да се приградска железница потпуно интегрише у систем јавног превоза, а студија ће показати колико је то заиста и могуће. Студијом ће се анализирати постојеће стање и дати предлог модела организације и управљања „Беовозом”, као и очекивани ефекти његове потпуне интеграције. То је први корак којим ће се детаљно испитати све могућности интегрисања - истакао је Жељко Ђукановић, директор Дирекције за јавни превоз.

Приградска железница, иначе, није у надлежности града, већ је део транспортног система „Железнице Србије”. Он тврди да ће „Беовоз” морати да поштује предвиђену сатницу.

- Јавни градски и приградски саобраћај врло добро функционишу и сада би требало да проверимо колико је поуздана приградска железница. Не долази у обзир да аутобуси чекају да воз стигне у станицу и да се толеришу евентуална кашњења. Сатница мора да се поштује и то ће важити за све и неће бити одступања - категоричан је Ђукановић.

„Беовоз” је већ био део интегрисаног система јавног превоза пре петнаестак година. Нови вид превоза профункционисао је изградњом подземне станице „Вуков споменик”, али зато што су га грађани мало користили убрзо је „испао” из заједничког тарифног система. Прве електромоторне гарнитуре градске железнице почеле су да саобраћају пре двадесетак година. Утврђена су три крака: Батајница на западу, Ресник на југу и Панчево на северу. Чвориште је било у станици „Прокоп”, а касније су трасе продужене до Нове и Старе Пазове, Лазаревца и Барајева, Младеновца, Мале Крсне и Умчара. Сада „Беовоз” саобраћа на шест линија. Повезује Стару Пазову и Панчево, преко Батајнице и Београда, затим Рипањ и Панчево, преко Ресника и Раковице. Рипањ је такође повезан и са Старом Пазовом. Једна од линија иде од Нове Пазове, преко Београда до Младеновца, а Срем и Шумадија су повезани и композицијама од Старе Пазове, преко Београда до Мале Крсне.
Д. Спаловић
[објављено: 21.11.2007.]
Kliknite za proširenje...
Izvor: Politika
Link: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=48445
 
Излазим данас са факса (ЕТФ), и имам шта да видим: киша, булевар закрчен, хаос свуда... Већ почиње да ми пада мрак да очи од помисли да ми не гине сат времена развлачења по градском превозу до Новог Београда... Ни колима не би било ништа боље с обзиром на гужву... Онда из очаја помислим - а да видим шта ради беовоз... Уђем у станицу Вуков споменик, чујем како најављују воз за Нову пазову (који иначе касни 25 минута, ал мени је баш одговарало :) ). Купим карту, спустим се доле и улазим у воз који је управо стигао. После 9 минута (ДЕВЕТ) излазим на станици на Новом Београду, а онда је све било лако!!!
Све у свему, Беовоз има огроман потенцијал. Ако га интегришу у ИТС, и ако би ишао редовно, и на, рецимо, 15 минута, било би то право освежење за градски превоз, бар до изградње БЕЛАМ-а!

П.С. Мала дигресија - данас је једна колегиница паркирала југа у десној траци Булевара Краља Александра испред ЕТФ-а, отишла цура на колоквијум, после 2 и по сата изашла, а југо и даље стоји ту и прави уско грло!!! Онда се ловек запита, ко је ту луд...
 
Kao sto sam ranije i pisao, BeoVoz u relativno male investicije (u poredjenju sa LRT ili Metro) bi mogao da se podigne na zavidan nivo i da mozda cak i preuzme ulogu glavnog sinskog gradskog prevoza... Na zalost, iako se o tome razgovaralo, i dalje ne postoji koncenzus po tom pitanju!
 
Ja ne znam koliko čovek može biti lud, neobavešten, glup, bezobrazan... pa da ne shvati ovo što je Nenad napisao. Meni to uopšte nije jasno. Koga oni prave ludim?
Beovozom (normalnim, redovni i česti polasci) se može rešiti lep deo beogradskih saobraćajnih problema. Da ne spominjem šta bi to značilo stanovnicima prigradskih naselja gde on prolazi.
 
Moja raniji post:
Trenutno se ogroman znacaj pridaje izgradnji nekog nezavisnog sinskog sistema - metro ili lrt.
Cudno je da se pri tome zaboravlja da vec jedan takav sistem imamo - BEOVOZ - i umesto da se on ukljuci u celu tu polemiku i razradu planova za integrisani beogradski saobracajni kontekst, on se jednsotavno ignorise! Ako Beograd nema para za realizaciju metroa punog profila na celoj duzini, vec samo odredjenih trasa, trebalo bi onda graditi tamo gde je najbitnije (od Vuka do NBG), a ostatak mreze upotpuniti dogradnjom postojecih kapaciteta!

Kada bi se BeoVozu dodala jos koja stanica (recimo Dedinje, Dimitrija Tucovica, Karaburma - o tome je vec bilo reci - oni tuneli bez sina, pa cak i Sajam, pre mosta u pravcu NBG), on bi ostvario trenutno dovoljan potencijal za dovozenje ljudi iz svih delova grada do Vuka, a odatle metroom dalje (LRT ili Metro bi u svakom slucaju u ovom delu morali da idu ispod zemlje!). Presedanje nije neka velika stavka - pitajte gradjane Londona, gde vam je nekada za svega par kilometara potrebno i do dva presedanja, a retko ko ima srece da ide linijom koja mu ide od zeljene tacke A do tacke B!

U Nemackoj su gradovi bez S-Bahn (BeoVoz na svapski nacin) nezamislivi! Nijedan gradski sistem se ne predstavlja bez istog!
Grad Beograd treba da se zalozi kod Vlade da se napokon resi slucaj "BeoVoz" i da se napokon integrise u gradski sistem! Ne mogu da nadjem ni jedan jedini razlog zasto to ne bi tako bilo i sta ih sprecava!!?? To mi sve deluje jako neozbiljno!

Kod nas se uvek previse srlja u "nove pobede", pogotovu onda kada stare ne uspeju. Vlasti je trenutno potreban neki megalomanski projekat (kojim gradjanima vec 5 godina mazu oci, kao i za UMP) da nas malo drze u neizvesnosti.

U slucaju nase zemlje, kada nemamo dovoljno para - a novac nije tako lako naci, pogotovu ne u nasoj nezavidnoj politickoj situaciji, sa krizama na svakih par meseci - treba postojece kapacitete optimirati, a sa novima zapoceti, pa kad bude bilo, bice - onda ce se graditi lako!

Mozda je post trebalo da bude pod temom "BeoVoz", ali mislim da su ova pitanja neodvojiva!
Kliknite za proširenje...
Link: http://www.beobuild.net/discussion/viewtopic.php?id=39&p=11
 
Ja mislim da bi se beovoz vrlo lako transformisao u neki tip metroa uz dodatak jos dve-tri stanice (vidi ^^^^). Onda bismo jednostavno otvorili Liniju 1, a posle toga krenuli sa izgradnjom Linije 2,3,4, itd... Ne vidim u cemu je problem nabaviti par vagona i poboljsati protok. Mislim da to uopste ne bi bile velike investicije.

Interesantno je da dosta ljudi iz unutrasnjosti kada govori o beovozu kaze "metro"... :) Jeste u pitanju prigradska zeleznica, ali mislim da bi se veoma jefitno modifikovala. Uvek sam se pitao zasto ne postoje neke ideje/projekti na tu temu.
 
^^Pa zato sto Beovoz nije u nadleznosti Grada, tj. on se posmatra kao deo zeleznickog sistema Srbije. Pretpostavljam da se u tom kontekstu ni ne razmislja o direktnom uticaju BeoVoza, tj. njegovog razvoja na Beograd i Beogradjane.

Sansa ce postojati tek kada se od Beovoza napravi javno preduzece u nadleznosti Grada sa jednim jedinim ciljem: da optimizuje sinski gradski saobracaj.
 
^^^^ Pa dobro, postoje li neke sanse da beovoz udje u sastav grada, ili da grad lobira nesto na nivou republike? ovako bas nema smisla - kapiram da je ukljucenje u ITS prvi korak ka tome, ali ja bih takodje neke konkretne planove. za sada mi se cini da se bas nista ne radi - ideja LRT-a je bila da se sto brze izgradi jerbo manje kosta, ali bogami, ispade bas glupa varijanta gde nema nikakve gradnje - plasim se da cemo zavrsiti sa nekim polu-cudovistem, a ne sa pravim, normalnim metro-sistemom.
 
Grad i Zeleznica su megalomanski najavile sastanak na kome ce se dogovarati o sudbini Beovoza. To je bilo pre par meseci. Iz toga se izrodila ideja da se krene sa onim bespotrebnim brojanjem putnika i CIP radi studiju integracije Beovoza u ITS. Na zalost, nista nije receno na temu "da li bi BV presao u ruke Grada.."
 
:lol:
Ja bih tu samo dodao neku žutu liniju, da imaju i estetsko-konceptualno-vizuelnu povezanost sa autobusima.. Plavo-žutu.
 
U novom redu voznje bice 5 polazaka manje. Svake godine samnjuju polaske, a produzuju linije... Ostala je prakticno jedna linija Pancevo - Nova Pazova koja ima smisla.
 
METRO
Što se metroa tiče, trenutno je aktuelna opcija lakog šinskog sistema, koji se neće presecati sa drumskim saobraćajem jer jedino tako, tvrdi Đilas, ima smisla. Ipak, i o tome će se razgovarati narednih meseci i gradska skupština u novom sazivu doneće odluku kakav će se šinski sistem graditi u Beogradu. Najvažnije je, kaže Đilas, da Beograd iskoristi ono što već ima.
- Imamo prugu koja dolazi iz pravca Zemuna, preko Novog Beograda, do Karađorđevog parka, Vukovog spomenika i dalje do Pančeva - navodi Đilas. - Imamo i liniju, koja dolazi iz Rakovice. Kada završimo beogradski železnički čvor, uključujući i Prokop, "Beovoz" može odlično da funkcioniše. Da postane deo gradskog prevoza. Beograd će sledeće godine izdvojiti 200 miliona dinara, deo novca će uložiti Železnica, a deo iz NIP, kako bi se sa 500 miliona dinara rekonstruisala pruga, kojom saobraća "Beovoz". Planira se kupovina 20 kompozicija, vozovi će saobraćati na deset minuta poštujući red vožnje i to je sistem, koji u kombinaciji sa metroom, odlično može da funkcioniše.
Đilas očekuje da će dobar deo saobraćajnih problema sa kojima je grad sada suočen biti rešen u 2008. godini. Obećava da zatvaranja Gazele zbog rekonstrukcije neće biti sve dok obilaznica na delu od Dobanovaca do Ibarske magistrale ne bude kompletirana, najkasnije sredinom godine.
Pre godinu dana Beograd je poneo titulu grada budućnosti jugoistočne Evrope. Vreme je za takvu budućnost.
Kliknite za proširenje...
Izvor: Novosti
Link: http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=113515&datum=2007-12-30
 
Đilas je ovo pričao bez ikakvog osnova. Svi znamo koliko je teško spojiti Grad i Državu, a pogotovo kupiti nove kompozicije. Nova vest je da je Grad odustao od integracije Beovoza u ovoj godini.
 
Интервју Бојана Станојевића Блицу
Da li će „Beovoz“ ponovo početi sa radom?
- U našoj nadležnosti nije ni rekonstrukcija pruga ali planiramo i to da uradimo kako bismo vratili „Beovoz“ u sistem gradskog prevoza. U narednih pet do sedam godina nabavićemo tridesetak novih kompozicija, od kojih jedna košta oko pet miliona evra. Tako bi stanice kod Vukovog spomenika, Karađorđevog parka i na Novom Beogradu ponovo proradile, smanjile bi se saobraćajne gužve, a ovaj vid prevoza moglo bi da koristi oko 250.000 ljudi.
Kliknite za proširenje...
http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=31547
 
Strategija razvoja Glavnog grada predviđa popularizaciju železničkog saobraćaja
Beovozom do aerodroma
beograd1_2.jpg

Ideja o železničkoj pruzi do aerodroma postoji odavno, a posao olakšava činjenica da u tom pravcu već ide pruga prema Šidu

Aerodrom "Nikola Tesla" u skorijoj budućnosti mogao bi sa centrom grada biti povezan Beovozom.Time bi prevoz putnika do vazdušne luke bio neuporedivo lakši iz svih delova grada. Naime, nacrt strategije Beograda u naredne četiri godine predviđa da grad i republika zajedničkim snagama izgrade još jedan krak železnice do aerodroma.
Trenutno, nakon ukidanja minibus linije E7 zbog nerentabilnosti, aerodrom sa gradom povezuju jedna linija javnog prevoza, JAT-ov autobuski prevoz, ili taksi po ceni od 800 dinara do bilo kog dela grada.

- Ideja o pruzi do Aerodroma "Nikola Tesla" postoji već niz godina, ali smo tek nedavno načinili prve korake u tom pravcu. Strategija razvoja grada otvara takvu mogućnost, a posao nam olakšava činjenica da u tom pravcu već postoji pruga prema Šidu sa koje bi se izdvojio jedan krak. Ideja nam je bila da pruga kada dođe do aerodroma silazi pod zemlju ali se od toga odustalo - rekao je za Danas glavni gradski arhitekta Đorđe Bobić.

Bobić ističe da bi popularizaciju Beovoza trebalo uraditi na već postojećim trasama, ali iskoristiti i šine kojima trenutno i to dosta retko saobraća samo teretni saobraćaj. Tako bi Beovoz mogao da profunkcioniše šinama pored reke čime bi bili povezani rakovički region, sajam, centar grada i Dunav stanica. Razdvajanjem trasa na već postojećim čvorištima popularisao bi se i Vukov spomenik i pravac prema Pančevu, a kada bude izgrađena, centralnu ulogu bi imala stanica Prokop.
- Najbitnija stavka kod popularizacije vozova je da oni budu pouzdani. Da bi dolazili na vreme i u prihvatljivim intervalima mora se uvesti daleko veći broj kompozicija. Železnica je već razmatrala naš predlog da grad kupi deset novih kompozicija za Beovoz čime bi on postao redovniji. Time bi se omogućilo da se Beovoz uključi u jedinstveni tarifni sistem pa bi sa jednom kartom putnici mogli da, menjajući sve vidove prevoza, lakše i brže dolaze u bilo koji deo grada - dodaje Bobić.

Kargo centar na aerodromu
Strategija razvoja Beograda predviđa da na Aerodromu "Nikola Tesla" bude izgrađen kargo centar. Na taj način na tom prostoru bi se omogućilo skladištenje tereta, a izgradnjom pruge on bi se lako prevozio do grada i dalje u unutrašnjost zemlje. Strategija predviđa i izgradnju još jedne aerodromske piste i moernizaciju beogradske vazdušne luke.
R. V. Bibić
Kliknite za proširenje...
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh