Šta je novo?

BEOVOZ - BG:VOZ - stanje i mogućnosti

Izbaciše neke jutarnje od Rakovice ka Vuku. I popodnevni iz Zemuna za Mladenovac u 16:51h koji je bio dobra veza Nbg i Rakovice
Taj za Mladenovac je pomeren u 16:34, s tim što se uvek on otkazuje ako je deficit ispravnih garnitura za BG voz.
 
Da, polako dopunjuju... Idiotski je što se po redu vožnje čeka u Prokopu deset minuta.
 
Sada kada su ovi međugradski preuzeli funkciju BeoVoza kako funkcioniše naplata karata npr od Rakovice do Zemuna u vozu Valjevo-Zemun?
 
Isto kao od Batajnica - Novi Beograd u vozu Novi Sad - Beograd centar.

Kad uđeš u Rakovici ako ti priđe kondukter platićeš kartu, ako ne, nikom ništa!
 

Stanisavljević je naveo i da radnim danima, na prugama beogradske železnice, saobraća 127 vozova, ali da oni nisu puni i da se putnici još nisu navikli da voz koriste kao javni gradski prevoz.

🤡
Stanisavljević je naš Bagdad Bob.
main-qimg-8ba3917915169c5a484a6a1ab7b4b291
 
De fakto govori. Toliko puta sam isao od Prokopa do Tošinog i obrnuto Novosadskim regiom kad idem ka prokopu niko me ni ne registruje, a kad idem ka Tošinom kažem da idem samo do Tošinog bunara i samo nastave dalje.
 
Ja se vozim ponekad od Prokopa do Vuka DMV-om jer omašim ponekada Bg Voz. Stanem kod vrata i kažem kontroloru da se vozim do Vuka i ne bude problema. Nikada mi nije palo na pamet da se švercujem mada de facto Bg voz je besplatan i nisam video nikada u novom sistemu kontrolora i bele u BG Vozu.
 
Da li je ovo tačno? Može da stigne direktni za 1:11h do Valjeva?

ee1506c0899ae15214cedbf6afaf7127.jpg


Poslano sa mog M2007J3SG koristeći Tapatalk
 
Nikada mi nije palo na pamet da se švercujem mada de facto Bg voz je besplatan i nisam video nikada u novom sistemu kontrolora i bele u BG Vozu.

Nije mi baš jasno... uredno plaćaš kartu u BG vozu, ali si samo primetio da je de facto besplatan? Ili i sam ponekad doprinosiš de facto stanju?
 
Nisi bu****, ako je stvarno tako, treba da daš primer ostalima. I to nije loše. Sutra ćeš možda biti deo gradske vlasti i glasati za oštrije sporovođenje kontrole i slično. Snaga tvojih argumenta proističe iz ličnog primera koji si dao.

Svakako nisi jedan od onih koji bi konstantno isticao činjenicu da si law abiding citizen i drugima naturao na nos, zgražavao se i gledao ih/nas sa visine. To rade budale, a tvoj primer je vođen iskrenom verom u bolju budućnost gradskog prevoza ovoga grada. I onda ja to pozdravljam. 👍
 
Nisam shvatio poentu posta al ok. Da, naravno da treba da postoji platfotma svuda gde može. Samo to ovde nije bila tema, ovde je tema zašto nije peron 760mm od GIŠa i zašto svuda ne postoje uređeni PERONI!
Peroni se sad ugrađuju na svaku prugu kad se ta pruga modernizuje, biće ugrađeni na celom K10 i na ovim regionalnim prugama koje se elektrifikuju. Kad su remonti u pitanju tu se takvi peroni ne ugrađuju već se čeka velika rekonstrukcija/modernizacija a zadržava postojeće stanje do tad.
Jednostavno nije realno da se na nekom stajalištu na istoku Srbije recimo sa 5 putnika dnevno ugrađuje peron, menja raspored staničnih koloseka, gradi pothodnik i lift.
Kad železnica zašivi pa dnevno imamo više hiljada ljudi onda da naravno da treba, kao što je na Beograd-Valjevo
To je bio odgovor na tvoje neslaganje sa JohnnyLee-jem. Komentar na visinu perona odnosio se prvenstveno na činjenicu da u slučaju blagovremenog usvajanja povoljnijeg standarda za lokalne uslove ne bi došlo do dileme na koje još kompromisno rešenje utrošiti koliko stotina miliona za koliko putnika dnevno pri koliko dobrom umreženju sa ostalim vidovima prevoza, koliko još čekati, čega se usput odreći i posle kog reda veličine ulaganja ga partijske neznalice ne bi ponovo zapustile, degradirale, marginalizovale, isključile iz tarifnog sistema ili ne daj bože potpuno ukinule.

Ja na raspoložive infrastrukturne resurse jednostavno gledam više iz nekog opšteg, holističkog ugla. Mislim ako već mogu značajno doprineti lokalnom prevozu sa najvećim transportnim radom u zemlji onda prilagođavanje potrebama glavnog grada na svojoj teritoriji ni ne treba dovoditi u pitanje, šta god to značilo za birokratiju. Tim pre ukoliko usvojeni TSI uslovno ne moraju biti u koliziji sa povoljnim tehničkim rešenjima. Među izuzecima od TSI bi recimo mogla biti dogradnja treće šine radi eksploatacije metro vozova sa značajno nižim podom (cca 700mm poput onih u Londonu) bez ometanja saobraćaja garnitura napajanih preko kontaktne mreže, a sve u cilju obezbeđenja povoljnijih uslova za odvijanje masovnog prevoza.

Interesantno da baš primer neusklađenosti Nemačke i Holandije sa TSI govori da nije sve crno-belo uzevši u obzir da su holandski (a ne pojedini nemački) vozovi kompatibilni sa nekim peronima štutgartskog i frankfurtskog S-Bahn-a a nisu sa napojnim sistemom susedne zemlje. Tu visina perona nije presudni faktor jer je i pored mestimično usklađenih dimenzija nužna upotreba višesistemskih garnitura. To je samo vrh ledenog brega pa ne bih rekao da smo se uskladili sa svetom. Pre sa najbližim komšilukom.

Isključivost udaljava od mogućnosti pa mislim da u svakom slučaju treba ostati otvoren (upravo sam gore naveo još jednu alternativu). Ne znam, možda bi nam dobro došao neki BG voz spin off PMM aka "Po meri Voz". Imajući u vidu potencijalne pozitivne društveno-ekonomske i ekološke efekte ne bi bilo zgoreg da Grad i BMV raspolažu većom nadležnošću u postavljanju lokalnih standarda od koristi za beogradsku aglomeraciju.

Пасарела од станице до друге стране булевара би била корисна. Али се плашим да нема простора између две парцеле, оне са оним закошеним баракама и ове спорне.
Тачно би требало 90 метара пасареле од оног подеста где се са степеништа скреће ка перону.
Опет имамо две грешке у самом пројектовању:
-што је стајалише у супротности са планираним проширењем са 2 на 4 колосека,
-што стајалиште није направљено тачно на надвожњаку изнад улице Тошин бунар, са приступом перонима са обе стране улице, како би се створило функционално преседачко место.
Prema katastru pružni pojas je širok 60m što je dovoljno za četvorokolosečnu stanicu sa ostrvskim peronima na nasipu. Jedino su se zeznuli s stepenicama koje nisu usmerene ka pothodniku. Ako neće da zatvaraju prugu zbog novih pothodnika mogu napraviti mezanin, samo što bi onda zbog nasipa pasarele bile toliko visoke da prilaz ne bi bio praktičan bez eskalatora. Svakako skuplje, ali ne treba zaboraviti da bi stajalište postalo prava urbana stanica u najbrže razvijanom delu Novog Beograda.

Stajalište je pomereno u cilju izbegavanja krivine i nagiba koloseka jer na mestu starog gde je originalnim projektom obezbeđeno postizanje veće brzine u krivini nije ni bilo predviđeno stajalište. Uglavljeno je kao Vukov Spomenik. Ako bi novi peroni bili u pravcu iznad ulice trebalo bi drugačije sprovesti nove koloseke. Južno može pravo, severno malo dalje bliže Bulevaru Milutina Milankovića da seče Tošin bunar u pravcu pod uglom, a u slučaju lateralnih oba.
 
Требали су ближе улици да је позиционирају, али ми делује да је ромско насеље сметало томе.
 
Da, taj deo u istom bloku nije u pravcu ali jeste u blagoj krivini van nagnute pruge. Interesantno da je postojeće stajalište postavljeno tačno duplo dalje (110m) od ulice. Verovatno su ostavili mogućnost produženja na 220m ka ulici do nadvožnjaka.

U tom bi slučaju idealan pristup nakon duplikacije bio obezbeđen probijanjem stepeništa do pothodnika sa stazom u produžetku do novog stajališta na UMP u smeru ka Tošinom bunaru, a natkrivenom visokom pasarelom (sa eskalatorima zbog velike visinske razlike pruge na nasipu) do stajališta sa suprotne strane u bloku 65. Produženje bi sa svake strane moglo biti obezbeđeno po jednom natkrivenom pasarelom sa svakog perona, kao i stepeništa do trotoara sa iste strane ulice. Poželjno bi bilo pomeriti autobusko stajalište u smeru ka autoputu ka istom u cilju približavanja izlazu sa severnog perona (ka Zemunu). Na taj način bi svaki peron imao po jedno bliže stajalište a ne oba bliža u smeru ka Prokopu.

Kada se ima u vidu namena stajališta u svrhu javnog prevoza treba planirati prilagođen pristup. To je (uz poziciju perona) nešto od čega čvor boluje još od same koncepcije. Potencijalnim korisnicima šalje poruku da je stanicom Novi Beograd pokriven ceo grad, što se kosi sa potrebama lokalnog prevoza. Ostala stajališta su tako izvedena da neko treba da dođe iz neke vuko*ebine da bi pešačio po 200-300m bez tople veze do razbacanih stajališta, pod uslovom da pešaka ne obilazi neposrednu okolinu. Čak i nove invosticije podstiču polurešenja.
 
Да ли постоји податак о броју превезених путника у систему БГ Воза по годинама? Конкретно ме занима за прошлу, а није на одмет ако неко зна и за раније године. Уколико нема званичне статистике, постоје ли бар неке приближне процене?
 
Vrh