BEOVOZ - BG:VOZ - stanje i mogućnosti

[direktor]

 

[loyola]

O tunelima na Karaburmi:

http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... i-fekalije

 

[Delija]

Коначно се неко сетио да напише коју о овоме.

Не би ме чудило да Пантограф има удела у томе.

 

[Karlo del Ponte]

O tunelima na Karaburmi:

http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... i-fekalije

Ја сам оставио коментар:

У чему је сада проблем да се изгради? Па само за путнички саобраћај би се исплатило, као метро! Већ смо изградили тунеле, који су најскупљи објекти, само треба поставити шине до Роспи Ћуприје, и изградити стајалишта.


Делите овај чланак, шерујте, коментаришите, лајкујте, покажите да су овакви чланци популарни! Једино тако је могуће доћи до популизма, који је прекопотребан да би се скренула пажња политичара, који су, на жалост, центар моћи.

 

[Пантограф]

Сад смо начисто да је деведесетих постојао план за градњу скромније верзије станице Карабурма, са 5 колосека само за путничке возове. То може да се уради одмах, за мало пара - морамо притиснути политичаре.

Кад је о продужетку до Роспи ћуприје реч, мени паде на памет да би се шине могле потерати нагоре Миријевским булеваром (денивелисани ЛРТ), као што су у "Ежисовој" студији предлагали за другу линију метроа. Тако бисмо довели БГ:воз у Миријево!
Уз још мало влажних снова (остваривих!), рецимо, тунел Миријево - Устаничка (продужетак ка Гроцкој у нешто даљој будућности), стекли би се услови и да се промене планови и преусмери прва линија метроа, а приградском железницом бисмо врло брзо имали покривен и источни део града, што сада делује као немогуће...

 

[Express]

Ne znam da li je neko vec postavljao clanak iz casopisa IIPP uoci remonta garnitura 412/416 za potrebe BG:Voza ali smatram da je dobro da se nadje u temi.

Na strani 58 spominje se preporuka o unificiranju novog voznog parka nabavkom EMV i DMV istog proizvodjaca iz iste familije vozova radi lakseg odrzavanja, odnosno veceg dela identicnih delova. Sta su uradili? Naravno suprotno.

http://issuu.com/iipp/docs/casopis_iipp_1-2010/54

Na stranici 48 je moguce videti podatke u vezi specifikacije pomenutih garnitura. Na narednim stranicama postoje opisi o specifikacijama i pouzdanosti garnitura iz drugih zemalja poput BR481 Berlinskog S-Bahn sistema (strana 50) koji su imali problema sa kocnicama. Inace BR481 u vecoj meri podseca na metro kompozicije sto je inace Karlo spominjao nekoliko postova unazad.

Postavlja se pitanje da li ova vozila zadovoljavaju uslove eksploatacije sistema urbane zeleznice BG:Voz u vrsnom casu? Da li je u praksi vidljiva veca gustina stajanja od 4p/m2? U kombinaciji sa stepenicnim pristupom i malim brojem vrata veca gustina stajanja znatno otezava razmenu putnika bas onda kada ista treba biti najbrza, kada polazaka ima najvise odnosno kada ima najvise prostora za odstupanja od reda voznje.

Sve ovo moze uticati na pouzdanost sistema a samim tim i vidjenje istog u ocima javnosti sto moze imati negativne posledice po samu putnicku zeleznicu i poteze gradske vlasti. Zeleznica ne bi trebalo da bude nuzno zlo nego najefikasniji sistem masovnog prevoza u visemilionskom gradu. U vremenu kada se ekologiji pridaje znatno veca paznja vaznost zeleznickog transportnog sistema ne treba ignorisati putem neadekvatne upotrebe raspolozivih resursa.

Kao sto se moze zakljuciti iz gore navedenih tabela jasno je da klasa 412/416 nije namenjena gradu vec spada u koncept "Elektricke" iz zemalja bivseg Sovjetskog Saveza. Elektricke mogu raditi na trasama preko 100km dok na buducoj trasi prve linije BG:Voza imamo koloseke u duzini od 32km sto je oko 3 puta manje od ruskog proseka. Takodje medjustanicna rastojanja bi po GUP-u trebalo da budu oko 2,5km naspram 5-10km kod Elektricke. Kada se uzmu u obzir neprimerene tehnicke karakteristike (malo ubrzanje, dugacak kocioni put, nepostojanje regenerativnih kocnica, cimanje pri polasku iz mesta) gradskim uslovima onda treba razmisljati o prilagodjavanju mreze svrsi BG:Voza - sistemu masovnog prevoza/rapid transitu.

Vise o Elektrickama:

http://en.wikipedia.org/wiki/Elektrichka

 

[Пантограф]

Електричка може да послужи, али би ваљало већ сада размишљати о набавци адекватних возова. Мислим да би било оптимално да, због величине серије и лакшег одржавања, они буду на бази "Штадлер Флирта", који ускоро стиже код нас.

Што се тиче међустаничног растојања, мишљења сам да оно, на урбаном делу трасе, треба да буде знатно мање од 2,5 км. Постојећи ред вожње је веома растегљив, а РВР слабог убрзања, па ипак стигне од Батајнице до Вука за одличних 35 минута. Уз још једну станицу у Батајници, затим у Камендину, код школе на Алтини, у Омладинских бригада и код Сајма, воз прилагођен градско-приградском саобраћају (који услед заустављања на стајалишту губи око 40 секунди), са бржим изласком и прихватом путника и снажнијим убрзањем/кочењем, стигао би за исто време - а превезао би знатно више путника...

 

[JohnnyLee]

Сад смо начисто да је деведесетих постојао план за градњу скромније верзије станице Карабурма, са 5 колосека само за путничке возове. То може да се уради одмах, за мало пара - морамо притиснути политичаре.

Кад је о продужетку до Роспи ћуприје реч, мени паде на памет да би се шине могле потерати нагоре Миријевским булеваром (денивелисани ЛРТ), као што су у "Ежисовој" студији предлагали за другу линију метроа. Тако бисмо довели БГ:воз у Миријево!
Уз још мало влажних снова (остваривих!), рецимо, тунел Миријево - Устаничка (продужетак ка Гроцкој у нешто даљој будућности), стекли би се услови и да се промене планови и преусмери прва линија метроа, а приградском железницом бисмо врло брзо имали покривен и источни део града, што сада делује као немогуће...

може скроз до игралишта ФК Бања да се протерају два колосека. ниједна станица не мора да их има више од два, укључујући и терминалну, али на њој нека буду три због резервне гарнитуре

 

[mvbg1]

Po meni je nesto ovako idealno za BG:VOZ. DB serija 425 koju proizvodi konzorcijum firmi medju kojima su Siemens Transportation Systems,Bombardier i DWA (German wagon AG.)
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=4-iDZ2F7l9E[/youtube]

Takodje tu je i novija vezrzija pod oznakom DB 426

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=EkePa4aZknU[/youtube]

 

[Express]

Po meni je nesto ovako idealno za BG:VOZ. DB serija 425 koju proizvodi konzorcijum firmi medju kojima su Siemens Transportation Systems,Bombardier i DWA (German wagon AG.)
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=4-iDZ2F7l9E[/youtube]

Takodje tu je i novija vezrzija pod oznakom DB 426

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=EkePa4aZknU[/youtube]

Takav je i FLIRT sa parom vrata vise od nasih narucenih. Btw. FLIRT je skracenica od Fast Light Innovative Regional Train.

Obratite paznju na nivo poda FLIRT-a:

^^^Zbog toga ne moze imati treca vrata pri toj duzini vagona.

Standardna visina FLIRT-a je 570mm dok je i "visoka" 780mm moguca za 760mm platforme. ET424, ET425/426 imaju pod visine 780mm.

ET423 ima ravan pod visine 1025mm i 3 para vrata radi brze razmene putnika/kraceg zadrzavanja na stajalistima:

http://www.nahverkehr-franken.de/sbahn/423-techdat.html

ET423:

^^^Nama treba tako nesto u plavoj kolor semi sa belim trakama i narandzastim vratima.

Stadler FLIRT:

Ako je nas FLIRT 3 u regionalnoj konfiguraciji, ovaj svajcarski RABe 523 ili ET425/426 su u prigradskoj a ET423 u gradskoj.

Gradski BG:Voz je kategorija za sebe - rapid transit na trasi koju deli sa nacionalnom zeleznicom, u vlasnistvu grada u integrisanom tarifnom sistemu uz vise stanica ili stajalista.

Na ovom klipu se vidi noviji ET423 u odnosu na stari ET420 iz doba Jovinovog metroa:

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=IsHpZqwUr78[/youtube]

 

[mvbg1]

Pocela ugradnja Wi Fi predajnika u garniture BG:VOZ-a. :kafa:

 

[direktor]

Odlicno valjda st*** nece pokidati

 

[mvbg1]

Odlicno valjda st*** nece pokidati

Nece moci,posto se oprema nalazi u delu gde nece imati pristupa.(upravljacnica) :kk:

 

[becks89]

Kako sam obavešten, vraćeni bus plus aparati i ponovo razvučena mreža, dakle naplata počinje, 2 godine besplatnog prevoza, dosta je bilo...

 

[direktor]

I trajece dok vandali nekrenu kuci iz skole , to je idiotizam sto rade umjesto da osposobe kapije , na svim stanicama i tamo stve citace i da onaj ko neocita kartu nemoze da udje na perone kao svuda u svijetu

 

[Siniša]

Siguran sam da su novinari iz Novosti čitali naše postove

Кад је о продужетку до Роспи ћуприје реч, мени паде на памет да би се шине могле потерати нагоре Миријевским булеваром (денивелисани ЛРТ), као што су у "Ежисовој" студији предлагали за другу линију метроа. Тако бисмо довели БГ:воз у Миријево!

Ja sam davno negde video da je bio neki plan povezivanja železničke pruge sa Mirijevom, dali GUP iz 1950, ne mogu da se setim. U svakom slučaju, mislim da bi jedan kolosek do Mirijeva mogao da se provuče.
BTW, DB serija 425/426 bi bila super za gradsku železnicu Mada ni Flirt ne bi bio loš.

 

[direktor]

Imaju li sta njemci da nam doniraju od tih vozova polvne dok je av u ljubavi sa kancelarkom

 

[JohnnyLee]

могу и они декери, ако их имају

 

[MilisaV]

da li je postojala mogućnost da se u rvr ugrade treća vrata?

 

[Express]

Siguran sam da su novinari iz Novosti čitali naše postove

Кад је о продужетку до Роспи ћуприје реч, мени паде на памет да би се шине могле потерати нагоре Миријевским булеваром (денивелисани ЛРТ), као што су у "Ежисовој" студији предлагали за другу линију метроа. Тако бисмо довели БГ:воз у Миријево!

Ja sam davno negde video da je bio neki plan povezivanja železničke pruge sa Mirijevom, dali GUP iz 1950, ne mogu da se setim. U svakom slučaju, mislim da bi jedan kolosek do Mirijeva mogao da se provuče.
BTW, DB serija 425/426 bi bila super za gradsku železnicu Mada ni Flirt ne bi bio loš.

Nemci ocigledno imaju 3 kategorije S-Bahna a samim tim i vozne parkove:

1: Metro tip sa sve trecom sinom, tehnicki metro voz sa robusnijom maskom Vmax=100km/h (ET480, ET481, ET485 Berlin, ET472, ET474, buduci ET490 Hamburg)

Slika ET481:

2: Hibrid, iskljucivo se koristi u S-Bahn sistemima, prilagodjen gradu, 3 para vrata, visok ravan pod, isti broj modula i vrata kao kod metro tipa ali ima deljena postolja kao recimo FLIRT, Vmax=140km/h (ET422 Rajna-Rur; ET423 Minhen, Keln, Frankfurt, Stutgart; ET430 Rajna-Rur, Rajna-Majna, Stutgart)

Slika ET430:

3: Najobicniji regionalni voz sa 2 para vrata po vagonu, spada u kategoriju u koju spada i FLIRT, Vmax=160km/h (ET424, ET425/426)

Slika ET424:

Na ovim linkovima je lista linija na kojima se vrsi eksploatacija regionalnih S-Bahn vozova:

http://de.wikipedia.org/wiki/DB-Baureihe_425_(1999)

http://de.wikipedia.org/wiki/DB-Baureihe_424

^^^Uglavnom DB-Regio osim S-Bahna Rajna Nekar i Hanover, dakle izuzetak. Samim tim ET425/426 nije S-Bahn voz vec regionalni koji se u izuzetnom slucaju koristi u sistemu S-Bahna. To vazi i za ET424.

Pored toga vise o sistemu u kojem se koristi ET425/426 mozete saznati ovde:

http://de.wikipedia.org/wiki/S-Bahn_RheinNeckar

^^^Tipicna Elektricka sa 100 i vise km dugim linijama brendirana kao S-Bahn. Takvi parametri predstavljaju Beovoz inace - ne BG:Voz.

Po brzini i tipu konstrukcije/visini poda i broju vrata moze se zakljuciti kakve su karakteristike sistema u kojem voz radi.

Recimo metro tip se koristi u najvecim gradovima sa najvecim brojem putnika, najmanjim medjustanicnim rastojanjima pa zbog toga ima maksimalnu brzinu od 100km/h jer mu ni ne treba vise.

Hibrid je tehnicki na bazi regionalnog ali osnovni koncept zadrzava po modelu metroa (visok pod, vise vrata). Posto prelazi srednje udaljenosti i nesto veca medjustanicna rastojanja ima vecu brzinu od 140km/h no i dalje van domasaja regionalnog. Kao takav predstavlja savremeni S-Bahn voz koji se koristi u najvecem broju sistema, te samim tim koriscenje ovog tipa gradskog voza jeste pravilo a ne izuzetak. Radi u sistemima koji predstavljaju BG:Voz a ne Beovoz.

Regionalni ima nizi pod i vecu maksimalnu brzinu od 160km/h pa se kao takav koristi u manjim mestima ili u regionima izmedju manjih gradova istovremeno prelazeci velike udaljenosti. Takvi sistemi su sa patronazom o polasku u domenu regionalnog, komparabilnim taktom uz integraciju tarifnog sistema. Na taj nacin on je izuzetak i ne predstavlja sinonim izvornog (van Nemacke ne racunam) S-Bahn sistema. Ovakav sistem predstavlja vise Beovoz nego BG:Voz.

Kao zakljucak imamo cinjenicu da regionalna vozila mogu efektivno da se koriste u sistemima sa malim brojem putnika po kilometru, taktom 30, 60min u prigradskom okruzenju sto lici na Beovoz. BG: voz sa druge strane prevozi prosecno vise od 1400 putnika po kilometru trase u oba smera dnevno. Na 24km trase preveze 34.000 putnika radnim danom opsluzujuci svega 9 stanica i stajalista. Voz koji radi u takvim uslovima mora ispuniti totalno razlicite uslove eksploatacije od onog na trasi Beovoza.

Minimum minimuma sto grad moze da uradi za samog sebe (da smanji eksploataciju autobusa pretvarajuci ih u fidere skracivanjem trasa ustedevsi novac/smanjivsi razbacivanje) jeste da ulozi u podizanje perona i kupovinu vozova na bazi S-Bahn vozova sa 3 para vrata.

 

[milanche]

Verovatno je jeres što ću reci, ali mi nije ni najmanje žao sto nije kompletirana pruga ka Karaburmi i urađena Lokoteretna stanica. Pored jednog Savskom amfiteatra dobili bi i Dunavski amfiteatar sa istim problemom kao i SA. Po mom mišljenju to je jedno zaostalo i retrogradno razmišljanje gde se potuno grad odvaja od reke, bez ikakve ideja za izmeštanjem industrije i luke, već i čak i njena nadogradnja sa dodatko lokoteretne stanice. Na ovom prostoru bi najbolje bilo neka vrsta lake železnice (tram-train) koja bi se lako i na prikladan način uklopila u gradsku strukturu, i u najidelanijim uslovima da ide Višnjičkim bulevarom, jer je bliže izgrađenom urbanom tkivu. Isto mi se čini da ta čak i "skromnija" varijanta sa stanicom od 5 koloseka nepotrebna i nerazumna, dovoljno je stajalište kao što je na Pančevačkom mostu.

 

[Gorstak89]

Gde bi se dalje kačila ta pruga koja ide preko karaburme? Ako je slepa pruga onda nema potrebe da postoji više od 2 koloseka, ako je mala a prolazna onda su 4 dovoljna. Ali da se odreknemo stanice, to nikako! Ja bih i dorćolsku prugu aktivirao za gradsku železnicu! Metro! Sa postojećom infrastrukturom bi imali super sistem.

 

[Igor]

Pravo je pitanje kako resiti pitanje visine perona sobzirom da ce verovatno mesoviti saobracaj ostati i kroz vracarske tunele dok na ostalim stajalistima je moguce izvesti odredjene perone u skladu sa garniturom koja staje.

Moze li neko da da opis trenutnog stanja i neki predlog sta nam je ciniti pogotovo u situaciji kada imamo nove stedlere i ruske nove garniture plus bg/beovoz

 

[zidar]

U Madridu prigradski vozovi imaju stepenik koji se raskolopi na stanicama sa nizim peronima.

Jedna varijanta je da spustimo sve perone na najrasprostranjeniji nivo, onaj standardni zeleznicki, pa da imamo iste perone u celoj zemlji. Onda cemo iste vozove moci da koristimo svuda.

Razbijanje betona i sredjivanje nove podloge nije neki problem, jedino je na Vukovom spomeniku malo nezgodno, pojavice se stepenici izmedju srednjeg hodnika i perona. A i to se da resiti sa par rampi.

Druga je da se koriste dve visine, jedna niza "zeleznicka" i jedna visa "metro" (citaj pod vozila u ravni sa peronom radi brze razmene putnika)
U tom slucaju treba nabaviti nove garniture sa stepenikom na sklapanje, ili nekako izmeniti postojece.

 

[Igor]

Koliko se secam Kantar je pominjao a i nekako mi logicno zvuci da je veci problem razbiti peron i dovesti na nizi nivo nego dodati potrebnu visinu.

Koliko razumem nama su RVR van standarda ali i veci deo perona? Prilicno je to konfuzno