Пантограф":21bt184o je napisao(la):
Železničar":21bt184o je napisao(la):
Samo sam objasnio šta je push - pull ali sam generalno, za, da se kupi nešto novo. Nismo dovoljno bogati da bi kupovali jeftine stvari. Ili polovne u ovom slučaju jer koliko god da su u dobrom stanju i dobro održavane takve stvari su obično odslužile 2/3 svog raadnog veka! Onda je bolje da kupimo nešto što nas može služiti narednih 30 godina a ne 10.
Знам, али ако је то што може да послужи још 10 година 20 пута јефтиније од онога што може да служи 30 година...?
Ако би неком грешком, Београд почео озбиљно и плански да улаже у развој приградских железница, прва фаза би била поправљање лоших делова пруга, уређење постојећих станица и стајалишта (уз можда пар нових), и ремонт постојећих гарнитура 412-416. Нове гарнитуре нису приоритет, и таква набавка би дошла у обзир у периоду 2016-2020, што значи да ни једна гарнитура не би била укључена у саобраћај пре 2018. а цео контигент не би стигао пре краја 2019.
Набавка мање од 25 четвороделних гарнитура би била промашај са аспекта 1) одржавања, 2) појединачне цене гарнитуре цене, 3) броја произвођача који би се јавили на тендер (мања конкуренција извођача), и 4) исплативости укључивања домаће индустрије у посао. Што већа поруџбина, то је повољније са представљена четири аспекта. Иначе, ако би стварно имали такву политику развоја приградских железница да имамо 40 гарнитура у саобраћају, потребно је повећавати и капацитете пруга (изградња другог колосека на одређеним деловима, доградња ТПС Земун, додавање нових подстаница електровуче, нов систем сигнализације итд).
Велике инвестиције у приградске и регионалне железнице су због инвестиционих ограничења у јакој међузависности са градњом МЕТРО-а. Ако у периоду 2013-2020 Београд буде кренуо у изградњу прве линије метро-а, средства која можемо улагати у приградске железнице би била скромна и ограничена.
За једну пуш-пул гарнитуру од 6 вагона је потребно уложити: 1.000.000 евра за тиристоризацију једне локомотиве у Кончару, 5*350.000 евра за велики оправак вагона, ГОШИ, и велики оправак са уградњом управљачнице у један вагон за 500.000 евра у ГОШИ. То је око 3.250.000 евра за превозну јединицу, а нови шестоделни ЕМВ истог капацитета би коштала 7-10 милиона евра. Уклањање купеа и уградња широких врата нису проблем приликом великог оправка, а таква Пуш-пул гарнитура од половног материјала којим располаже ЖС би трајала 20 година. Да ли направили једну или 10 таквих композиција, проблем одржавања не би постојао, јер је возни парк компатибилан са постојећим.
Исто као што сам против тога што наши доносиоци одлука постављају Прокоп као приоритет, против сам и да сада набављамо нове ЕМВ, када већ имамо много неискоришћених вагона и локомотива. Од инвестиција у железнице би сада били приоритети редом:
1) Поправка лоших деоница пруга
2) Нови системи сигнализације
3) Набавка нових локомотива (у бољем случају, инвестирају приватне компаније из Србије)
4) Набавка теретних вагона серија Н(специјални затворени) и Ѕ(превоз контејнера) и осталих који недостају привреди (у бољем случају, инвестирају приватне компаније из Србије).
За ове приоритете би требало 4-8 година, а у међувремену је за путнички саобраћај боље модернизовати и унапредити постојећа возна средства. Успон путничких железница ионако неће пасти са неба, као ни привредни успон који нам омогућава стандард вожње новим возним средствима.