BEOVOZ - BG:VOZ - stanje i mogućnosti
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
milanche
Advanced
- Učlanjen(a)
- 28.05.2011.
- Poruke
- 2.119
- Pohvaljen
- 4.854
'Muzicki dinar' se placa cak i ako imate sistem koji reprodukuje muziku (komjuter, cd pleyer, radio...) ne bitno da li se neko odrice svojih prava, ili vise nije ziv (recimo Betoven). Jednom recju pljacka! Meni je dotalno nelogicno da ako je ukljucen radio, mora da se plati taj muzicki dinar, jer ga vec radio stanica koja emituje muziku placa. Znaci placa se duplo. Ovo znam jer sam na zalost imao licno iskustvo sa OFPS-om.
Meni je palo napamet da se pokrene inicijativa da se u javnom prevozu puštaju dela neafirmisanih muzičara, siguran sam da ima mnogo onih koji nemaju kome da predstave svoj rad, a neke od pesama bi mogled a postanu i interesantne putnicima, pa da ih dodatno potraže negde na netu. Odnosno, to bi mogao biti projekat koji bi uključivao i website
zidar
Advanced
- Učlanjen(a)
- 23.03.2010.
- Poruke
- 2.087
- Pohvaljen
- 3.106
Матеја Бељан":23kk9y7d je napisao(la):
^^ to je izvodljivo i to tako da se zaobidju krvopije muzicke industrije koji zive od tudjeg rada:
uzivo svirke u vozu i na stanicama
u svakom drugom vagonu po jedan bend pa neka uzivaju klinci, a mogu i diskove da prodaju...
Ja mislim da je to sa muzikom jako dobra ideja i da bi moglo da utiče i na raspoloženje putnika ali i celokupni kvalitet prevoza.
Sa druge strane ima dosta klasike i uopšte instrumentala (muzike za liftove) koji nisu pod copyright-om.
Pa da budu i "specijali" za razne praznike i sl.
Sa druge strane ima dosta klasike i uopšte instrumentala (muzike za liftove) koji nisu pod copyright-om.
Pa da budu i "specijali" za razne praznike i sl.
EPS ne sme da isključi Železnicu
Izvor: Tanjug
Beograd -- Iako je Elektroprivreda Srbije zbog velikih dugovanja tužila Železnicu Srbije, struju tom preduzeću ne može da isključi jer se radi o zaštićenom potrošaču.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=03&dd=26&nav_id=594467
Izvor: Tanjug
Beograd -- Iako je Elektroprivreda Srbije zbog velikih dugovanja tužila Železnicu Srbije, struju tom preduzeću ne može da isključi jer se radi o zaštićenom potrošaču.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=03&dd=26&nav_id=594467
mvbg1
Advanced
- Učlanjen(a)
- 14.10.2011.
- Poruke
- 3.556
- Pohvaljen
- 10.116
medjutim":1pxtgy4u je napisao(la):
Zeleznice su imale problema u prosloj godini oko izmirenja dugovanja za utrosenu elektricnu energiju prema EPS-u. To stoji. Ali kada neko cita tvoj post na koji sam ti ja odgovorio,lako moze pogresno zakljuciti da je Zeleznica oslobodjenja placanja elektricne energije. Moje pitanje je bilo dobronamerno i nisam mislio nista lose. Pozzz.
Kada bi se na problem grafita i grafitiranja garnitura gledalo kao na svaki drugi segment sistema gradske železnice, siguran sam da bi stvari bile mnogo bolje. Ovako, sve to mi deluje neozbiljno i rezultat se vidi.
U proteklih nekoliko noći između Novog Beograda i Batajnice izvršeno je mašinsko regulisanje i rešetanje koloseka kako bi se održale projektovane brzine. To su inače skupe radnje koje se vrše jednom godišnje, obično posle zimskog perioda, a ovde je to urađeno tačno godinu dana posle remonta pruge. Dakle grad čini sve da sistem ostane stabilan i funkcionalan, što je za pohvalu, a kada bi se ta energija usmerila i na grafite vozovi bi bili mnogo manje šareni. Očigledno je da se razmišlja da grafiti ne ugrožavaju redovitost saobraćaja ( osim oni nacistički ) i zbog toga se taj problem gura na stranu.
U proteklih nekoliko noći između Novog Beograda i Batajnice izvršeno je mašinsko regulisanje i rešetanje koloseka kako bi se održale projektovane brzine. To su inače skupe radnje koje se vrše jednom godišnje, obično posle zimskog perioda, a ovde je to urađeno tačno godinu dana posle remonta pruge. Dakle grad čini sve da sistem ostane stabilan i funkcionalan, što je za pohvalu, a kada bi se ta energija usmerila i na grafite vozovi bi bili mnogo manje šareni. Očigledno je da se razmišlja da grafiti ne ugrožavaju redovitost saobraćaja ( osim oni nacistički ) i zbog toga se taj problem gura na stranu.
Nije bitno toliko što jedno javno preduzeće ne plaća drugom jer i onako te pare daju građani koji pune budžet,bitno je to što subvencije od 150 miliona evra godišnje na železnicu idu na plate većine(ne kažem svih) koji parazitiraju na železnici,a vrh licemerja je što nas još ubeđuju da su neophodni.medjutim":1p7czmvf je napisao(la):
Karlo del Ponte
Advanced
Имамо ми много тога нерационалног у систему, и железнице и државе, али највећу нерационалност имамо у томе што годинама не користимо пруге, вагоне, локомотиве, станице и извршно особље које имамо. Држава и локална власт су главни корисници локалних железница. Уштеде се постижу кроз енергетску политику, смањен увоз, уштеде у индустрији, рударству, пољопривреди, здравственом систему, смањеном загађењу издувним гасовима и буком, уштедом простора у великим градовима. Државе са озбиљном економијом далеко више буџетског новца издвајају у железнице него Србија. Не сећам се да је неко прозивао ГСП што узима 100 милиона евра субвенција. Инфраструктура на железници чини 87% вредности имовине, а друмски саобраћај је ту у повлашћеном положају, јер се путеви плаћају директно из пореза. Најекономичнији модел железнице је када се инфраструктура прописно одржава и користи у границама 45-70% својих могућности (по питању пропусне моћи).Darko75":cc276p4r je napisao(la):
И поред тога што има извесних примедби, БГ-ВОЗ је за сада једини пример заокруженог посла у путничком саобраћају у Србији. Главни корисник Град Београд остварује уговор са Железницама Србије уз обострано поштовање свих услова и очекиване резултате, извесно чак и боље од очекиваних.
За даља повећања капацитета није неопходна изградња 4 колосека од Новог Београда до Батајнице. Потребно би било следеће:
- Додатна електровучна подстаница.
- Уједначавање висина пода возила и перона. Још нисам доказао да је то економичније, али већина аргумената иде у прилог високим перонима са високоподним возилима са једном етажом.
- Доградња трећег колосека од Земуна до Батајнице. Проблем пруге није пропусна моћ, већ редовитост и брзих и локалних возова. Трећи колосек би ту имао функцију сустизања брзих возова.
- Модернизација диспечерског центра укључујући и кадрове у диспечерском центру.
- Реконструкција Батајнице у складу са потребама крајње станице градских железница. Промене на скретничким лирама са обе стране станице Нови Београд.
- Набавка нових возова са већим бројем врата, са већим убрзањем и мањом потрошњом енергије (за око 30%).
За озбиљан систем приградских железница до Инђије, Панчева, Лазаревца, Младеновца, Остружнице и Мале Крсне потребно нам је око 35 четвороделних гарнитура возова. Како Железнице Србије за ове потребе могу издвојити највише 15 гарнитура, пре или касније ће бити неопходна набавка нових гарнитура, од стране града и за потребе града.
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.210
- Pohvaljen
- 17.011
Ako bi se razmisljalo o tome da se doda jedan treci kolosek, bolje bi bilo odmah da dodaju i cetvrti pa da budemo mirni narednih 50 godina.
Evo linka od Pruge a tekst je na stranici 4.
http://www.zeleznicesrbije.com/acti...pruga_informativni_list_zeleznice_srbije.html
Sreda, sedam sati izjutra, st Zemun i polazak za Panč Most.. Putnika je sve više.
http://www.zeleznicesrbije.com/acti...pruga_informativni_list_zeleznice_srbije.html
Sreda, sedam sati izjutra, st Zemun i polazak za Panč Most.. Putnika je sve više.