Beogradski Sajam
- Začetnik teme CrazySerb
- Datum pokretanja
Beogradska gitarijada: Kratka i burna istorija beogradskog rok festivala
Beogradska gitarijada je muzički festival koji je održan u Beogradu, u to vreme u okviru Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Svoje prvo izdanje je doživeo 1966. godine, a drugi i posledn...
Чак и помињана Зарагоза на бољој локацији од нашег Сурчина је трансформисана у бизнис парк…
Да има памети, пренамена би се морала планирати од старта за Сурчин…
Šoping mol, data centar… deljeni kancelarijski prostori… logistički centri…
Restructuring Expo-Zaragoza into business Park - Ines ingenieros consultores
We provide highly skilled professional services in the civil engineering field.
ines.es
Да има памети, пренамена би се морала планирати од старта за Сурчин…
Šoping mol, data centar… deljeni kancelarijski prostori… logistički centri…
Kreni promeni 10. decembra organizuje „Marš za Sajam“ koji će predvoditi Anita Mančić
Pokret Kreni-Promeni - Tim “Sačuvajmo beogradski Sajam” 10. decembra organizuje "Marš za Sajam", navodeći da je sajam crvena linija preko koje se ne sme i neće ići. Marš počinje u 5 minuta do 12, sa Slavije, a predvodiće ga glumica Anita Mančić.
www.danas.rs
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.353
- Pohvaljen
- 47.029
U Ginisovoj knjizi rekorda skoro 20 objekata srpskih građevinskih inženjera
Svečanom akademijom i uručenjem nagrada najboljim studentima, Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu obeležio je 177 godina od osnivanja. U Ginisovoj knjizi rekorda je skoro 20 objekata koje su projektovali ili izveli srpski građevinski inženjeri.
www.danas.rs
V-sky
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 14.07.2023.
- Poruke
- 167
- Pohvaljen
- 605
Kreni-Promeni organizuje protest i marš za očuvanje Beogradskog sajma
Organizacija Kreni-promeni saopštila je danas da će 10. decembra u 11.55 organizovati protest u parku Manjež, odakle će krenuti "Marš do Sajma", u cilju očuvanja Beogradskog sajma u sadašnjem obimu.
www.danas.rs
Nedelja 10.12.23 u 11:55, Manjež
Beki
Professional
- Učlanjen(a)
- 27.10.2015.
- Poruke
- 11.243
- Pohvaljen
- 23.022
Moj mozak uvek odbija da poveruje da nam se ovo predgradje predgradja Pjongjanga stvarno desilo u srcu Beograda. Kao da se ne desava ili kao da je tu nesto privremeno pa ce proci.
Pogledajte ovu sliku gore, ne mogu da je obradim u mozgu da se nalazi u Beogradu. Izgleda kao da ste krenuli da nahranite neku gladnu decu u nekom siromasnom kraju u nekoj zemlji treceg sveta.
I to sve bez kriminala, korupcije... i svega sto ide uz BNV.
Ne sme se dozvoliti sirenje kancera ni mi milimetar dalje.
Pogledajte ovu sliku gore, ne mogu da je obradim u mozgu da se nalazi u Beogradu. Izgleda kao da ste krenuli da nahranite neku gladnu decu u nekom siromasnom kraju u nekoj zemlji treceg sveta.
I to sve bez kriminala, korupcije... i svega sto ide uz BNV.
Ne sme se dozvoliti sirenje kancera ni mi milimetar dalje.
Pa mi pokušavamo da sprečimo, ali po posećenosti jučerašnjeg skupa, izgleda da to nije naročito važno većini Beograđana.
Naravno, bilo je ružno vreme, a i organizaciji bi se moglo štošta zameriti, ali to nije bitno ako vam je zaista stalo do nečega. Jedino što još nisam video da bilo ko jasno kaže je ono američko "od vaših para su uzeli". Nekako u medijima fali potenciranje toga da je to naša imovina koja ima vrednost i da su stotine miliona evra koje su poklonjene mogle da budu iskorišćene za medicinsku opremu i plate lekara, modernizaciju škola, izgradnju metroa... I ne samo da su mogle, kao da je već prošao voz, nego baš na primeru sajma, mogu i dalje. Setite se toga sledeći put kad budete plaćali privatnog lekara, morali da kupujete gazu jer nemaju u domu zdravlja, davali pare roditeljima jer od penzije ne može da se živi, slali SMS za lečenje dece, čekali u zastoju....
Naravno, bilo je ružno vreme, a i organizaciji bi se moglo štošta zameriti, ali to nije bitno ako vam je zaista stalo do nečega. Jedino što još nisam video da bilo ko jasno kaže je ono američko "od vaših para su uzeli". Nekako u medijima fali potenciranje toga da je to naša imovina koja ima vrednost i da su stotine miliona evra koje su poklonjene mogle da budu iskorišćene za medicinsku opremu i plate lekara, modernizaciju škola, izgradnju metroa... I ne samo da su mogle, kao da je već prošao voz, nego baš na primeru sajma, mogu i dalje. Setite se toga sledeći put kad budete plaćali privatnog lekara, morali da kupujete gazu jer nemaju u domu zdravlja, davali pare roditeljima jer od penzije ne može da se živi, slali SMS za lečenje dece, čekali u zastoju....
sergio-m
Higher intermediate
ne nadam se ja na zalost mnogo u izbore....apatija je zavladala vec duze vreme medj plebsom....skoro 25 godina se duva u pistaljke protestuje vlast menja na ulici ..sve je isto samo je ceda omatorio a vucko govori tiho i nosi psa ( shapica ) sa sobom ( citat snoopy )
V-sky
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 14.07.2023.
- Poruke
- 167
- Pohvaljen
- 605
Inicijativa da se hitno izvrši revizija svih odluka koje se tiču pravne zaštite Beogradskog sajma
Strukovna udruženja iz oblasti zaštite kulturnog nasleđa: Dokomomo Srbija, Društvo konzervatora Srbije i Evropa Nostra Srbija uputili su danas nadležnim institucijama inicijativu da se hitno izvrši revizija svih odluka koje se tiču pravne zaštite Beogradskog sajma kako bi se sprečilo najavljeno...
www.danas.rs
Duleja
Advanced
Duleja
Advanced
- Učlanjen(a)
- 10.01.2007.
- Poruke
- 19.618
- Pohvaljen
- 41.857
Izvor: Beobuild.rs
Beogradski sajam na udaru
Planovi za prenamenu i rušenje Beogradskog sajma daleko su odmakli, a ova nepromišljena akcija ne bi smela da prođe bez reakcije javnosti. I u ovom slučaju ne postoje institucije koje bi zaštitile javni interes i zaustavile još jedan nalet "investitorskog urbanizma" pre nego što nepopravljiva šteta bude načinjena. Najava da će Sajam biti srušen ostavila je mnoge u šoku, a o ovako dramatičnom potezu nije bilo nikakve diskusije, niti je javnost mogla na bilo koji način da da svoj sud o prvoklasno važnoj odluci koja se tiče svih. Ne samo da se privatizuje vredan javni prostor u srcu Beograda, već se ispoljava namera da se poruši sajamski kompleks, koji je sam po sebi građevinski poduhvat svetskog ranga i deo kulturno-istorijskog nasleđa visoke važnosti. Štaviše, Hala 1 je i nosilac titule najveće kupole od prednapregnutog betona na svetu, sa neverovatnim prečnikom od 109 metara, što je svrstava u prava inženjerska čuda. Zavod je zbog toga stavio zaštitu na Halu 1, ali je njeno izdvajanje iz kompleksa potpuno pogrešno i suštinski neprihvatljivo. Na stranu što se takvi objekti više ne grade, ali šta očekivati ako se najveći uzori ruše? Da li smo uopšte u stanju da proizvedemo slična velika dostignuća u ovoj eri?
Sajam se trenutno sastoji od 12 izložbenih hala, od čega se tri objekta trebaju sačuvati od najavljenog rušenja (Hala 1, Hala 2 i Hala 3). Ovde nije reč o čuvanju postojećih sajamskih funkcija, već o čuvanju materijalnog istorijskog nasleđa. Ideja da se u Surčinu izgradi novi sajam, koji bi odgovarao nekakvim savremenim potrebama, ne može da bude stavljena u kontekst rušenja postojećeg Sajma. Da li će nadležni graditi novi Sajam stvar je investicionog kriterijuma i razvojnih prioriteta, a da li će Gradska vlast da sruši postojeći Sajam i zarad čega je potpuno odvojena tema. Zemljište na kome se Sajam nalazi prodato je za nepoznat iznos preduzeću “Beograd na vodi”, investitoru koji je na pohlepan način već pokazao svoje domete u našem gradu. Po istoj matrici, i na prostoru Sajma možemo očekivati realizaciju masovne stanogradnje u naselju regresivnih urbanističkih parametara i beskarakterne arhitekture. Prikazi budućeg naselja najavljuju da Hala 1 zapravo nestaje kao prepoznatljivi deo gradske vizure, jer se planira izgradnja velikog broja stambenih objekata koji blisko opasuju Halu 1 sa svih strana, a sve su po pravilu i značajno više od nje. To znači da će Hala 1 u budućnosti moći da se sagleda samo iz ekskluzivnih pozicija, a kao i u slučaju "Beograda na vodi" u prvi plan su stavljene stambene zgrade.
Isto tako, spektakularan izložbeni prostor na obodu centra grada, kao što je Beogradski sajam, ima jako veliku upotrebnu vrednost i proizvodi socio-ekonomske koristi koje daleko prevazilaze ono što bi Beograd dobio gradnjom stambenog naselja na tom mestu. Jedna samosvesna metropola bi brižljivo čuvala ovakve kapacitete da ih ima na ovakvoj lokaciji. Naravno, uz temeljnu rekonstrukciju i prenamenu u moderan multifunkcionalnan prostor, postojeće sajamske hale trebaju da nastave da žive kao prostori za manje sajmove i prezentacije, organizaciju koncerata i izložbi, sportskih događaja, konferencija, raznih skupova itd. Inspirisane vizantijskim kupolama i modernom italijanskom arhitekturom, hale 1, 2 i 3 Beogradskog sajma predstavljaju velika graditeljska i inženjerska dostignuća, koja i danas svedoče o ogromnoj ambiciji i prestižu. U Gradu kome su ratovi i ideologije uništavale graditeljsko nasleđe toliko puta, planovi za rušenje Sajma još jednom potvrđuju da živimo u izrazito neprosvećenom sistemu. Njegovo rušenje bi bio strašan zločin protiv kulture, a sve to da bi napravili mesta za obični stambeni blok? To se već graniči sa varavarstvom koje nećemo moći da objasnimo budućim generacijama.
Imajući u vidu činjenicu da javna diskusija ne postoji, kao i da su institucije potpuno obesmišljene, pitanje je, da li se rušenje Sajma može lako zaustaviti bez odlučnije reakcije javnosti? Docomomo Srbija (Društvo arhitekata Beograda), Društvo konzervatora Srbije i "Evropa Nostra" obratili su se institucijama sa inicijativom da se izvrši hitna revizija odluka koje se tiču pravne zaštite Beogradskog sajma. I protesti građana su organizovani, ali i dalje nema nikakvog odgovora ili reakcije nadležnih. Nove teme stalno zatrpavaju medijski prostor i javnost lako može da izgubi pažnju. Da li želimo da jednog dana bez najave dočekamo buldožere kako ruše hale Beogradskog sajma?
beobuild.rs
Beogradski sajam na udaru
Planovi za prenamenu i rušenje Beogradskog sajma daleko su odmakli, a ova nepromišljena akcija ne bi smela da prođe bez reakcije javnosti. I u ovom slučaju ne postoje institucije koje bi zaštitile javni interes i zaustavile još jedan nalet "investitorskog urbanizma" pre nego što nepopravljiva šteta bude načinjena. Najava da će Sajam biti srušen ostavila je mnoge u šoku, a o ovako dramatičnom potezu nije bilo nikakve diskusije, niti je javnost mogla na bilo koji način da da svoj sud o prvoklasno važnoj odluci koja se tiče svih. Ne samo da se privatizuje vredan javni prostor u srcu Beograda, već se ispoljava namera da se poruši sajamski kompleks, koji je sam po sebi građevinski poduhvat svetskog ranga i deo kulturno-istorijskog nasleđa visoke važnosti. Štaviše, Hala 1 je i nosilac titule najveće kupole od prednapregnutog betona na svetu, sa neverovatnim prečnikom od 109 metara, što je svrstava u prava inženjerska čuda. Zavod je zbog toga stavio zaštitu na Halu 1, ali je njeno izdvajanje iz kompleksa potpuno pogrešno i suštinski neprihvatljivo. Na stranu što se takvi objekti više ne grade, ali šta očekivati ako se najveći uzori ruše? Da li smo uopšte u stanju da proizvedemo slična velika dostignuća u ovoj eri?
Sajam se trenutno sastoji od 12 izložbenih hala, od čega se tri objekta trebaju sačuvati od najavljenog rušenja (Hala 1, Hala 2 i Hala 3). Ovde nije reč o čuvanju postojećih sajamskih funkcija, već o čuvanju materijalnog istorijskog nasleđa. Ideja da se u Surčinu izgradi novi sajam, koji bi odgovarao nekakvim savremenim potrebama, ne može da bude stavljena u kontekst rušenja postojećeg Sajma. Da li će nadležni graditi novi Sajam stvar je investicionog kriterijuma i razvojnih prioriteta, a da li će Gradska vlast da sruši postojeći Sajam i zarad čega je potpuno odvojena tema. Zemljište na kome se Sajam nalazi prodato je za nepoznat iznos preduzeću “Beograd na vodi”, investitoru koji je na pohlepan način već pokazao svoje domete u našem gradu. Po istoj matrici, i na prostoru Sajma možemo očekivati realizaciju masovne stanogradnje u naselju regresivnih urbanističkih parametara i beskarakterne arhitekture. Prikazi budućeg naselja najavljuju da Hala 1 zapravo nestaje kao prepoznatljivi deo gradske vizure, jer se planira izgradnja velikog broja stambenih objekata koji blisko opasuju Halu 1 sa svih strana, a sve su po pravilu i značajno više od nje. To znači da će Hala 1 u budućnosti moći da se sagleda samo iz ekskluzivnih pozicija, a kao i u slučaju "Beograda na vodi" u prvi plan su stavljene stambene zgrade.
Isto tako, spektakularan izložbeni prostor na obodu centra grada, kao što je Beogradski sajam, ima jako veliku upotrebnu vrednost i proizvodi socio-ekonomske koristi koje daleko prevazilaze ono što bi Beograd dobio gradnjom stambenog naselja na tom mestu. Jedna samosvesna metropola bi brižljivo čuvala ovakve kapacitete da ih ima na ovakvoj lokaciji. Naravno, uz temeljnu rekonstrukciju i prenamenu u moderan multifunkcionalnan prostor, postojeće sajamske hale trebaju da nastave da žive kao prostori za manje sajmove i prezentacije, organizaciju koncerata i izložbi, sportskih događaja, konferencija, raznih skupova itd. Inspirisane vizantijskim kupolama i modernom italijanskom arhitekturom, hale 1, 2 i 3 Beogradskog sajma predstavljaju velika graditeljska i inženjerska dostignuća, koja i danas svedoče o ogromnoj ambiciji i prestižu. U Gradu kome su ratovi i ideologije uništavale graditeljsko nasleđe toliko puta, planovi za rušenje Sajma još jednom potvrđuju da živimo u izrazito neprosvećenom sistemu. Njegovo rušenje bi bio strašan zločin protiv kulture, a sve to da bi napravili mesta za obični stambeni blok? To se već graniči sa varavarstvom koje nećemo moći da objasnimo budućim generacijama.
Imajući u vidu činjenicu da javna diskusija ne postoji, kao i da su institucije potpuno obesmišljene, pitanje je, da li se rušenje Sajma može lako zaustaviti bez odlučnije reakcije javnosti? Docomomo Srbija (Društvo arhitekata Beograda), Društvo konzervatora Srbije i "Evropa Nostra" obratili su se institucijama sa inicijativom da se izvrši hitna revizija odluka koje se tiču pravne zaštite Beogradskog sajma. I protesti građana su organizovani, ali i dalje nema nikakvog odgovora ili reakcije nadležnih. Nove teme stalno zatrpavaju medijski prostor i javnost lako može da izgubi pažnju. Da li želimo da jednog dana bez najave dočekamo buldožere kako ruše hale Beogradskog sajma?
Beogradski sajam na udaru - Beobuild
Najnovije građevinske vesti, projekti, nekretnine, infrastruktura, ekonomija
Poslednja izmena od urednika:
Delija
Expert
- Učlanjen(a)
- 03.01.2010.
- Poruke
- 8.108
- Pohvaljen
- 15.640
Добар текст! Мора оштро и сајам се се мора одбранити свим средствима.
И халу 4 под обавезно морамо сачувати јер је она архитектонски такође вредна и неизоставан део целине а уједно је обликом и неким својствима најближа савременим сајамским објектима. Она је тренутно једини сајамски објекат који свакодневно функционише.
И халу 4 под обавезно морамо сачувати јер је она архитектонски такође вредна и неизоставан део целине а уједно је обликом и неким својствима најближа савременим сајамским објектима. Она је тренутно једини сајамски објекат који свакодневно функционише.
locohatman
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 16.07.2020.
- Poruke
- 684
- Pohvaljen
- 1.936
samo cu ovo ostaviti ovde
First they came for the socialists, and I did not speak out—because I was not a socialist.
Then they came for the trade unionists, and I did not speak out—because I was not a trade unionist.
Then they came for the Jews, and I did not speak out—because I was not a Jew.
Then they came for me—and there was no one left to speak for me.
—Martin Niemöller
First they came for the socialists, and I did not speak out—because I was not a socialist.
Then they came for the trade unionists, and I did not speak out—because I was not a trade unionist.
Then they came for the Jews, and I did not speak out—because I was not a Jew.
Then they came for me—and there was no one left to speak for me.
—Martin Niemöller