Šta je novo?
Od:
Filteri

Beogradski Sajam

Igor je napisao(la):
Izvor: Beobuild.rs

Beogradski sajam na udaru
beogradski-sajam-bb.jpg

Planovi za prenamenu i rušenje Beogradskog sajma daleko su odmakli, a ova nepromišljena akcija ne bi smela da prođe bez reakcije javnosti. I u ovom slučaju ne postoje institucije koje bi zaštitile javni interes i zaustavile još jedan nalet "investitorskog urbanizma" pre nego što nepopravljiva šteta bude načinjena. Najava da će Sajam biti srušen ostavila je mnoge u šoku, a o ovako dramatičnom potezu nije bilo nikakve diskusije, niti je javnost mogla na bilo koji način da da svoj sud o prvoklasno važnoj odluci koja se tiče svih. Ne samo da se privatizuje vredan javni prostor u srcu Beograda, već se ispoljava namera da se poruši sajamski kompleks, koji je sam po sebi građevinski poduhvat svetskog ranga i deo kulturno-istorijskog nasleđa visoke važnosti. Štaviše, Hala 1 je i nosilac titule najveće kupole od prednapregnutog betona na svetu, sa neverovatnim prečnikom od 109 metara, što je svrstava u prava inženjerska čuda. Zavod je zbog toga stavio zaštitu na Halu 1, ali je njeno izdvajanje iz kompleksa potpuno pogrešno i suštinski neprihvatljivo. Na stranu što se takvi objekti više ne grade, ali šta očekivati ako se najveći uzori ruše? Da li smo uopšte u stanju da proizvedemo slična velika dostignuća u ovoj eri?

Sajam se trenutno sastoji od 12 izložbenih hala, od čega se tri objekta trebaju sačuvati od najavljenog rušenja (Hala 1, Hala 2 i Hala 3). Ovde nije reč o čuvanju postojećih sajamskih funkcija, već o čuvanju materijalnog istorijskog nasleđa. Ideja da se u Surčinu izgradi novi sajam, koji bi odgovarao nekakvim savremenim potrebama, ne može da bude stavljena u kontekst rušenja postojećeg Sajma. Da li će nadležni graditi novi Sajam stvar je investicionog kriterijuma i razvojnih prioriteta, a da li će Gradska vlast da sruši postojeći Sajam i zarad čega je potpuno odvojena tema. Zemljište na kome se Sajam nalazi prodato je za nepoznat iznos preduzeću “Beograd na vodi”, investitoru koji je na pohlepan način već pokazao svoje domete u našem gradu. Po istoj matrici, i na prostoru Sajma možemo očekivati realizaciju masovne stanogradnje u naselju regresivnih urbanističkih parametara i beskarakterne arhitekture. Prikazi budućeg naselja najavljuju da Hala 1 zapravo nestaje kao prepoznatljivi deo gradske vizure, jer se planira izgradnja velikog broja stambenih objekata koji blisko opasuju Halu 1 sa svih strana, a sve su po pravilu i značajno više od nje. To znači da će Hala 1 u budućnosti moći da se sagleda samo iz ekskluzivnih pozicija, a kao i u slučaju "Beograda na vodi" u prvi plan su stavljene stambene zgrade.

Isto tako, spektakularan izložbeni prostor na obodu centra grada, kao što je Beogradski sajam, ima jako veliku upotrebnu vrednost i proizvodi socio-ekonomske koristi koje daleko prevazilaze ono što bi Beograd dobio gradnjom stambenog naselja na tom mestu. Jedna samosvesna metropola bi brižljivo čuvala ovakve kapacitete da ih ima na ovakvoj lokaciji. Naravno, uz temeljnu rekonstrukciju i prenamenu u moderan multifunkcionalnan prostor, postojeće sajamske hale trebaju da nastave da žive kao prostori za manje sajmove i prezentacije, organizaciju koncerata i izložbi, sportskih događaja, konferencija, raznih skupova itd. Inspirisane vizantijskim kupolama i modernom italijanskom arhitekturom, hale 1, 2 i 3 Beogradskog sajma predstavljaju velika graditeljska i inženjerska dostignuća, koja i danas svedoče o ogromnoj ambiciji i prestižu. U Gradu kome su ratovi i ideologije uništavale graditeljsko nasleđe toliko puta, planovi za rušenje Sajma još jednom potvrđuju da živimo u izrazito neprosvećenom sistemu. Njegovo rušenje bi bio strašan zločin protiv kulture, a sve to da bi napravili mesta za obični stambeni blok? To se već graniči sa varavarstvom koje nećemo moći da objasnimo budućim generacijama.

Imajući u vidu činjenicu da javna diskusija ne postoji, kao i da su institucije potpuno obesmišljene, pitanje je, da li se rušenje Sajma može lako zaustaviti bez odlučnije reakcije javnosti? Docomomo Srbija (Društvo arhitekata Beograda), Društvo konzervatora Srbije i "Evropa Nostra" obratili su se institucijama sa inicijativom da se izvrši hitna revizija odluka koje se tiču pravne zaštite Beogradskog sajma. I protesti građana su organizovani, ali i dalje nema nikakvog odgovora ili reakcije nadležnih. Nove teme stalno zatrpavaju medijski prostor i javnost lako može da izgubi pažnju. Da li želimo da jednog dana bez najave dočekamo buldožere kako ruše hale Beogradskog sajma?

beobuild.rs

Beogradski sajam na udaru - Beobuild

Najnovije građevinske vesti, projekti, nekretnine, infrastruktura, ekonomija
beobuild.rs beobuild.rs
Kliknite za proširenje...

n1info.rs

Beobuild: Da li želimo da bez najave dočekamo buldožere kako ruše hale Beogradskog sajma?

Planovi za prenamenu i rušenje Beogradskog sajma daleko su odmakli, a ova nepromišljena akcija ne bi smela da prođe bez reakcije javnosti, piše Beobuild.
n1info.rs n1info.rs
(y)
 
Poslednja izmena:
Похвале редакцији за овај едиторијал, могу да потпишем сваку реч.

Изградиће некакве монтажне хале магацинског типа у Сурчину које ће назвати сајам, тако ће и стадион да изгледа као мање сулуда идеја, а још ће моћи да сруше велелепне хале на Сави и отму још 30 хектара земље уз обалу. И све то у лепо упаковано у пакет са машницом на коме пише ЕКСПО 2027.

Овом шемом су "комплетни идиоти" надмашили себе, свака част.
 
А разлог томе је крајње једноставан. Тито се није мешао у све и знао све најбоље. Свако је имао своју област у којој делује раширене руке и пуну одговорност.

А сад Вучић најбоље зна
 
Odlican tekst sama uprava sajma je sprečila da se zaštite i hale 2 i 3
 
Прва асоцијација ми је "Солун да су Немци били задужени за архитектуру" :D

Али ајде, пошто сам се задесио међу првима да видим, да дам своје (нетражено и лаичко) мишљење

1. Нисам љубитељ таквих швапских фасада јер су ми хладне и досадне, радије бих неку црвену циглу или нешто топлије али овде није страшно пар по томе шта се види, не бих замерио

2. Свиђа ми се урбанизам, овај "солунски" приступ обали ми је драг јер једини не постоји у Београду

3. Висина зграда је апсолутно најбољи аспект, јако се лепо уклапа са висином хала и свим остављајући утисак планске и смислене градње

4. Не знам да ли је до угла али ова зграда ми смета, било би лепо да хале имају лепи зелени паркић и поглед на воду па макар и по цену да се једна зграда на смисленом месту дуплира у висину ако је до квадрата (типа на ивици комплекса)

1705163118920.png


5. Јесте ситница али много много много бих волео, где год да се овако приступи градњи поред река у Београду, да за зграде које су окренуте ка води и приземље и високо приземље буде намењено кафићима и ресторанима. То је апсолутно једна од најлепших аспеката такве градње у том Солуну и даје посебан шмек таквом приобаљу, да седнеш да ручаш и имаш овакав поглед

1705163841413.png


6. Свиђа ми се што није рађен суманути рандом стил БНВ-а већ је направљено да изгледа унапред испланирано и самим тим луксузно

7. Није ми јасно питање паркинга додуше јер не видим ни улични паркинг нити улазе за подземне гараже, то би доста могло да утиче на резултат

8. Шта је са железницом, да ли она задржава неку функционалност по овом плану или је остављена тек тако?

Е сад, занима ме које су објективне шансе да ово буде крајњи исход? Да ли је иоле званично? Или је направљено само да буде шећерна пилула да народ прогута и онда кад крене градња да опет буду неки монструми и ормари који ће да крше све ове принципе?
 
spatiotecte je napisao(la):
Pogledajte prilog 186223Pogledajte prilog 186224Pogledajte prilog 186225Pogledajte prilog 186226Pogledajte prilog 186227Pogledajte prilog 186228Pogledajte prilog 186229Pogledajte prilog 186230Pogledajte prilog 186231Pogledajte prilog 186232Pogledajte prilog 186233Pogledajte prilog 186234Pogledajte prilog 186235Pogledajte prilog 186236Pogledajte prilog 186237Pogledajte prilog 186238Pogledajte prilog 186239Pogledajte prilog 186240Pogledajte prilog 186241Pogledajte prilog 186242Pogledajte prilog 186243Pogledajte prilog 186244Pogledajte prilog 186245Pogledajte prilog 186246Pogledajte prilog 186247Pogledajte prilog 186248Pogledajte prilog 186249Pogledajte prilog 186250Pogledajte prilog 186251Pogledajte prilog 186252
Kliknite za proširenje...
A gde ce Sajam da bude?
 
Masterplan.jpg


Evo i masterplan podrucja postojeceg sajma sa rasporedom novih objekata, ulicnom matricom zelenim povrsinama i drvoredima.
Hvala svima kojima se dopao urbanisticki projekat, pokusao sam ovim radom da predstavim viziju Beograda koji se spustio na reku.
Ja sam poceo da radim na ovoj studiji izvodljivosti pre nego sto je Beograd dobio kandidaturu za EXPO 2027, zapravo poceo sam 2021 godine, nisam radio u kontinuitetu od tada ali trebalo mi je 7 meseci rada da detaljno projektujem 6-7 zgrada sa elementima arhitekture kako bi mogao da modelujem ceo deo grada.
Zeleo bi da napomenem da u poslednjih 30 godina postoji samo 10ak studija ove velicine i da to obicno radi ceo jedan tim ili cak vise njih tako da je ovo bas predstavljalo izazov meni ali sam procenio da mogu to da izguram sam.

Hvala @Kailan na izdasnoj analizi mog rada koja meni mnogo znaci pa cu odgovoriti na pitanja koje si postavio u odredjenim tackama.
4-svaka postojeca hala ima ili trg ili park ispred nje tako da je potpuno otvorena ka reci i vidljiva sa iste.
Bas sam gledao da napravim takav urbanizam koji bi uklopio postojece hale i koji bi istaknuo njihovu estetiku jer dosad se nisu videle sa reke bile su sakrivene ili iza drveca ili iza drugih hala.

5- Svi objekti imaju u svom prizemlju komercijalne lokale od kojih naravno veliki broj bi bili restorani koji daju na setaliste.

7- Sto se tice parkinga, u skladu sa propisima u republici Srbiji sve zgrade imaju odgovarajuci broj parking mesta smesten u podzemne etaze.
Sto se tice parkinga na ulici nisam ulazio u detalje njihovog crtanja i modelovanja jer je ovo tek idejno resenje ali sam prevideo sirinu ulice koja ukljucuje poduzno parkiranje sa obe strane ulice. Sve ulice su minimalne sirine 25 do 30 metara tako da ima mesta za parkinge.

8- Zeleznicka komponenta je ubacena kao moguci scenario u kontekstu nove namene hale 2 jer je njena arhitektura visokog i prostranog volumena bas pogodna za zeleznicku stanicu, predlog za halu 1 zbog njenog kruznog oblika bi bio da bude namenjena muzeju zeleznice kako bi lokomotive bile postavljene u krug posto je ta sansa propustena kod lozionice
U masterplanu je prikazana varijanta bez zeleznice
Inace zeleznicka stanica sajam pruza i tu pogodnost da vozovi koji dolaze sa severa i sa juga imaju direktnu presedacku tacku sa metroom.
Ta varijanta bi kostala oko 45 miliona evra postavljanje novih koloseka, 100 miliona evra za novi dvokolosecni most umesto ovog starog
Dakle 145 miliona evra da se dobije stanica koja je povezana i sa metroom i sa tramvajem i to na mnogo dobroj lokaciji.
Takodje ukoliko bi se vratila zeleznica to bi zahtevalo malo drugaciji raspored zgrada u zoni starog zeleznickog mosta.
Uradio sam samo deo sa stanickom stanicom u modelu zbog toga sto grad za sada nije pokazao neko veliko interesovanje za zeleznicu iako nije odbacio tu opciju.

@Beki, studija izvodljivosti je zamisljena kao urbana transformacija prostora nakon sto se sajam iseli.

Glavna motivacija mi je bila da pokusam da predlozim neki kvalitetniji urbanizam sa zgradama koje su estetski prihvatljive. Kako su poceli da se redjaju dvorkilni ormani i solitercine u Beogradu na Vodi to mi je dalo dodatni podstrek da predlozim projekat koji bi se mogao postaviti kao alternativa urbanizmu Beograda na Vodi.
 
Poslednja izmena:
Свака част на труду и на здравом приступу БГ урбанизму, и саобраћајно, и по питању геометрије улица и габарита објеката. Тужно је што ће пројекат као и остатак БнБ добити неки странци који никад нису били у Београду па ћемо опет имати неадекватна решења.
 
Ovo je Nedicevsko resenje.

Ako izmeste Sajam u Surcin, mi smo ga popusili i to je to, porazeni smo.

Kakav je kvalitet arhitekture i urbanizma vise nije ni bitno.
 
Beki, moj rad je prvenstveno bio fokusiran na spuštanje grada na reku i izgradnju rečnog fronta.

Mogao sam da izaberem blok 18 ili dunavski amfiteatar ili čak obalu preko puta sajma gde je brodogradiliste.
Ali to su lokacije koje se neće urbanizivati narednih 20 godina samim tim ne bi bilo relevantno da potrosim ogromno vreme na nešto sto nije u fokusu grada i od čega ne bi bilo koristi.

Mislim da treba razdvojiti politicko pitanje selidbe nekog kompleksa za koje projektanti ne mogu da utiču od pitanja arhitekture.

Takodje ne trebaš poistovetiti moj predlog sa selidbom sajma, što se mene lično tiče meni apsolutno ne smeta da funkcija sajma ostane tu gde jeste.

Jedan od primarnih ciljeva mog projekta je baš suprotan, da sačuva izvorne hale sajma i za razliku od BnV projekta da se postavi kao garant da se one ne ruše.

Tako da svakako nije projekat saučesnik nečije političke agende već alternativa lošem urbanizmu koji se nazire na vidiku.
 
Poslednja izmena:
По мени, последње што Београду треба је још стамбеног фронта на обали Саве после ових катастрофа са наводним београдом. Спат, успео си 3Д приказима да нам и визуелно докажеш колико су хале функционално и естетски вредније од било какве стамбене изградње у непосредној околини хала и која ту нема шта да тражи!

Beki je napisao(la):
Ovo je Nedicevsko resenje.

Ako izmeste Sajam u Surcin, mi smo ga popusili i to je to, porazeni smo.

Kakav je kvalitet arhitekture i urbanizma vise nije ni bitno.
Kliknite za proširenje...
Тако је! ево урадио сам и ја мастер план за око 30 секунди:

Све као што је и било + Хотелско-пословни комплекс у црвеном троуглу, железничка станица (зелено) са станичним тргом и коридором/визуром ка реци и новом железничком мосту (плаво)

Capture.JPG



едит: Може и станица још 300м низводно, било би ефикасније тик уз мост и ближе хотелско-пословном комплексу али греота да се овај плави коридор не крунише лепом железничком станицом.
 
Poslednja izmena:
Delija, ja poštujem svačije mišljenje, pogotovu od kolega arhitekata i skroz je ok je da misliš da ne treba ništa da se gradi oko sajma ili da ne treba ništa više da se gradi na obalama Save. Imaš pravo na to.

E sad, možeš da crtaš kvadratiće raznih boja na nekoj mapi u roku od 30 sekundi kao sto si rekao a možeš i da skupiš hrabrost, zagreješ stolicu, postaviš se profesionalno i uradiš i ti projekat koji će prikazati tvoju viziju prostora kao arhitekta.
 
Poslednja izmena:
Поштујем и ја твој труд који је мени помогао да изнесем коначни суд о целини Сајма а то је да симпатичне стамбене ламелице са све повученим спратом естетски и финкционално не могу да функционишу уз монументална здања сајамских хала.

Зна се шта се налази у оквиру сајамских комплекса а то нису стамбени блокови.

Дакле, мени је сада јасно да ту нема и не може бити компромиса. Свака додатна градња у оквирима сајма може бити само у функцији пословања и јавног транспорта уз евентуално неки хотел оријентисаног ка конгресном/пословном туризму.
 
Kao što sam rekao mogao sam da izaberem bilo koju drugu lokaciju na reci i da uradim isti taj projekat sa istim tim zgradama jer mi je namera bila da se bavim spuštanjem grada na reku tj prikaz rečnog fronta

Svestan sam da bi sigurno tada izazvao drugačije reakcije kod ljudi koji su mišljenja da sajam treba ostaviti ovakav kakav je jer bi ti ljudi ocenjivali arhitekturu i urbanizam koji nudim a ne kontekst u kome predlažem intervenciju.

Da je grad Beograd najavio urbanizaciju luke Beograd, ja bi uradio projekat za dunavski amfiteatar, ne bi se bavio sajmom.

Ja se slažem da treba u svakom projektu da postoji debata sta bi bilo dobro da se gradi ili da se ne gradi ili dopuni i u kojoj meri i ako nista drugo ovaj projekat može biti osnova za neke konstruktivne diskusije nevezano za mišljenje sagovornika.

Svakako pozitivna stvar, ti i ja smo se složili oko toga da treba vratiti železnicu kroz sajam i da se napravi stanica sajam.
 
Sajam ima samo jedan problem, treba iskoristiti reke i ne treba da stoji ograda izmedju.

Sve to mora da bude spojeno, mislim da ljudi ni ne znaju kako se iz Bulevara Vojvode Misica dolazi do reke, a ko i zna, nije im bas prijatno da se tuda provlace.

Medjutim, to onda stvara problem da mora da se smisli kako bi se karte naplacivale ako bi se ograde skinule i taj prostor oslobodio da bude na koriscenje svima stalno.

Van toga, treba samo urediti prostor izmedju hala i reke, rekonstruisati hale, srusiti Bazar i sve one kioske, restorane... eventualno i neku halu i dodati dva do cetiri nova objekta.
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: MC_
Ako se sajam izmešta onda ograde treba skinuti, dok je tamo ograde do bulevara ne treba dirati, do reke i mogu da se skinu jer svakako kolima se mora proći kroz rampu i izaći na isti način.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh