Beogradski Sajam

[solecar]

Ko bi rekao da ću da doživim da @spatiotecte govori @Пантограф , koji govbori kako je Beograd neizgrašen, kako su nam obale reka neizgrađene i kako to treba da se ispravi.

Ja lično bih voleo da nam ovo obale uz reke što imamo ovakvu kakva je je, bude u šetalištima sa zelenilom, a ne da sam okružen Europolisom, Tesla gradom, BNV 2, 3... , raznoraznim gardenima i sl.​

 

[Space Motion]

Tada je valjda bila najveci zatvoreni prostor na svetu bez stubova, posle je pretekla neka hala u USA

Šta pričaš, kakav najveći zatvoren prostor? Što bi bilo ko to gledao? Pa napraviš jednobrodnu halu, i ona nema UNUTRAŠNJIH stubova, produžiš je koliko hoćeš, i eto ti najveći prostor na svetu sa čistim prostorom.

Bila je kupola sa najvećim rasponom od PN betona, verovatno je i sad najveća, ali svakako među najvećim. Ne zato što drugi ne znaju nego zato što se koriste prostorne čelične konstrukcije, kao što je idejno rešenje novog sajma u Surčinu, ili Olimpijski stadion u Minhenu, i sl.

Danasnji gradjevinari, koji su studirali po Bolonji, ne bi mogli ni da prismrde ovome, dok je u SFRJ ovo bila obicna stvar.

U vreme kad je građena je bila baš hrabar projekat, i nju je, kao i Žeželjev most projektovao Branko Žeželj. U to vreme u Srbiji je tek krenulo da se primenjuje PN, sa vrlo malim zaostatkom u odnosu na zapad. Na samu ideju su ga svi smatrali idiotom, budalom što uopšte čačka, igra se životom.

Današnji građevinari nisu studirali po bolonji, niti je ovo u sfrj bila obična stvar. A to da l neko može ili ne može da prismrdi je za ispred dragstora između tema putin - tramp, i kako je nekad pele ševao loptu, a ne ko sad sve padavičari.

Ako pričamo o velikim rasponima hangar jata na beogradskom aerodromu je raspona 140m, što mu dođe jedan ipo stadion fudbalski, čisto da steknemo predstavu, a ispod ništa, odnosno da dva aviona jedan pored drugog mogu da se parkiraju. Vrlo interesantan projekat, glavni nosač je nosač sa zategom, srpski patent, koji je trebalo podići u projektovan položaj na vrlo vitke stubove.

Ili krovna konstrukcija štark arene, nešto manje dužine, 130*100 recimo, sa sličnim nosačima ali sada u dva pravca. Ako je teško bilo podizanje nosača hangara koji se oslanja u dve tačke, zamislite čitav kostur sa 14 tačaka oslanjanja, gde se sve podiže odjednom, i gde i najmanji nagib na dužini od 130m može da izazove prilična naprezanja za koje nosač nije dimenzionisan.

 

[spatiotecte]

Ko bi rekao da ću da doživim da @spatiotecte govori @Пантограф , koji govbori kako je Beograd neizgrašen, kako su nam obale reka neizgrađene i kako to treba da se ispravi.

Ja lično bih voleo da nam ovo obale uz reke što imamo ovakvu kakva je je, bude u šetalištima sa zelenilom, a ne da sam okružen Europolisom, Tesla gradom, BNV 2, 3... , raznoraznim gardenima i sl.​

Ja se zaista pitam šta je vama nenormalno da grad koji se nalazi na reci ima zgrade pored reke???

I uopšte ne podržavam investitorski urbanizam već pominjem kvalitetne zgrade uravnotežene u gabaritima i prostoru. Takodje nisam rekao da ne treba da bude zelenila i šetališta naprotiv.
Ali mi nije normalno da grad na 2 reke ima 40 km neizgradjenih obala u rasulu i samo 2 km obala gde su zgrade u direktnom kontaktu sa rekom.

 

[Kailan]

Први сам се расправљао на овом форуму са Зумом како обале Београда треба да буду разнолике по својим садржајима и да није добро да буде искључиво зеленило које одсеца грађане од река, као и да су сплавови махом закрпа недостатка угоститељских објеката. Пре неки дан ми искочио снимак на јутјубу где тип управо на то кука у Ванкуверу, како је кеј досадан и не пружа разоноду осим шетње и вожње бицикла

Но обале Београда јесу можда и највредније природно добро града, шта год се ради са њима треба да буде у интересу грађана; без обзира да ли су то кафићи и терасе или бициклистичке стазе или музеји или паркови. Не видим зашто би трпали стоваришта и сличне глупости у 21. веку када сви градови претварају индустријске зоне у туристичке а индустрију гурају ван града. И колико год људи овде волели да величају Немце за све живо, мени су ти њихови "индустријски" приступи јавном простору језиви и нехумани. Свака река и водена површина са тим приступом изгледа као канализациони канал

Мислим шта је ово

Eво "изграђен" је кеј, људи могу да дођу са децом и уживају у њему

 

[spatiotecte]

Ja se prvi zalažem za raznolikost obala.

Dakle mišljenja sam da negde pored reke trebaju da budu stambene zgrade, negde poslovne, negde da budu parkovi, negde da budu javne površine, negde da budu objekti javne namene. Negde treba i šumarci.
Treba da budu šetališta naravno.
I to je meni ok pristup. Znači od svega pomalo.

Ali ne može niko da me ubedi da sve treba da bude zelenilo park i šetalište i da nema uopšte zgrada pored reka.

Takav stav je već neka vrsta ekstremizma na neki način.
Ko želi samo jedan isti ambijent? Prosto je monotono.
Isto tako ako neko pati od "zgradofobije" i zeli da bude okružen isključivo prirodom, taj onda ne treba da živi u gradu.

 

[vradovic]

"Nova": "Beograd na vodi" kupuje Beogradski sajam

Novine "Nova“, od srede, objavljuju kako će "Beograd na vodi" preuzeti Beogradski sajam da bi na tom prostoru mogao da bude sagrađen stambeni kompleks.jELENA

nova.rs

 

[solecar]

Ja se zaista pitam šta je vama nenormalno da grad koji se nalazi na reci ima zgrade pored reke???

I uopšte ne podržavam investitorski urbanizam već pominjem kvalitetne zgrade uravnotežene u gabaritima i prostoru. Takodje nisam rekao da ne treba da bude zelenila i šetališta naprotiv.
Ali mi nije normalno da grad na 2 reke ima 40 km neizgradjenih obala u rasulu i samo 2 km obala gde su zgrade u direktnom kontaktu sa ri nisu jasni svi oni koji su po belom svetu​

Ja se eto pitam šta je to sa ljudima koji se ponašaju kao žaba koja je videla da se konj potkiva, da se figurativno izrazim. I to nije vezano samo za neke na forumu, nego i aktuelnu gradsku vlast (računam od 2012 pa na ovamo). Videli u tom belom svetu raznorazna čuda, pa ajd' da i to turimo kod nas, jer ako može kod njih, zašto ne bi moglo i kod nas. A to što Beograd nije ni nalik tim gradovima, kako u funkcionalnom smislu, tako i u mnogim drugim aspektima, to nikoga ni ne zanima.

01. Videli u Ljubljani i još nekim gradovima veliku pešačku zonu, ajd da to stavimo i kod nas.
02. Videli u Londonu gondolu preko reke, ajd da to stavimo i kod nas.
03. Videli u Parizu stanogradnju uz reku, ajd da to stavimo i kod nas.
04. Videli u svetu gradnju uz reku, pa eto aj da im to uradimo i eto nam Savskog nasipa.
05. Ako nema stanogradnje uz reku, biće hangari, skladišta i gomila šuta, jer eto tako je u svetu.
06. Videli u Londonu da se gradi metro sa tunelom ispod reke, ajd da to stavimo i kod nas.
06. Videli u Moskvi da se trolejbusi menjaju sa elektrobusima i da su oni dobar deo voznog parka, ajd da to primenimo i kod nas.
08. Videli po svetu ogromne popločane / izbetonirane trgove, ajd da to stavimo i kod nas.
09. Videli u Londonu naplatu ulaska u centar kolima, ajd da to primenimo i kod nas.
10. Videli u Hong Kongu i još nekim gradovima kulčine (što bi rekao @Bender Rodriguez) i zgrade toliko nabijene jednu uz drugu, da mogu komšije da se rukuju bez problema, ajd da to primenimo i kod nas, jer je Beograd neizgrađen.
11. Videli na raznoraznim mestima kako se velike saobraćajnice "zacevljuju" (figurativno) a na vrhu pešačka zona za zelenilom, parkovima i sl., ajd da to stavimo i kod nas.
12. Gde to u svetu imamo glavnu železničku stanicu van centra, ajd da zato satremo Prokop.
13. Videli u svetu kako su izgrađena rečna ostrva, ajd da urbanizujemo Veliko ratno ostrvo.
14. Videli u primorskim obalama Mediterana ulice širine 1.5 čoveka, ajd da to stavimo i kod nas.
15. Videli u belom svetu pešačku zonu sa tramvajima, ajd da to stavimo i kod nas.

To što ti pišeš da ne podržavaš investitorski urbanizam, već uravnoteženu gradnju u gabaritima i prostoru je upravo podržavanje investitorskog urbanizma. Jer kada ti dođe neki investitor i izgradi zgrade uz obalu, džaba ti posle što ćeš da se držiš za glavu i da pričaš kako to nije ono što si ti želeo. I ovo nema veze samo sa tom tvojom idejom, već generalno sa mnogim stvarima koje nam se dešavaju. Primera radi, gomila ljudi se oduševljavala što će Trg republike da postane veliki popločani trg poput onih u svetu, a evo sada se ti isti hvataju za glavu jer vide u kakvo vašarište se to pretvorilo. I ovo je samo jedan primer.

Mogu da se postavljaju primeri iz belog sveta kako je sterilno šetati uz reku sa zelenilom i sl. , ali kada vidim kolika količina ljudi se šeta Savskim kejem, Kejem oslobođenja, Dunavskim kejem, i to ne samo stanovnici okolnih naselja, nego i ljudi koji su došli iz drugih delova grada, shvatim da to kod nas nije slučaj i da ta "neizgrađenost" obale ne predstavlja nikakav problem. Pritom ne računam ove što su tu zbog splavova. Takođe, OK je imati po neki restoran, štand sa kokicama i sladoledom, recimo kiosk poput ovih uz stajališta gradskog prevoza, ali ne da to dominira. Uz uređenu obalu sa zelenilom, to bi moglo da funkcioniše.

P. S.
Ono što smo dobili pored Dunavskog keja na Dorćolu, više nikada nećemo dobiti. Upravo nas raskrčivanja terena za izgradnja uz elektranu i toplanu na Dorćolu demantuje. A nešto ne videh da se javnost potresla zbog toga i da je bilo ko protestvovao. Ako ništa drugo, @Karlo del Ponte je protestvovao ispred zgrade bivše GŽS, iskazujući svoje stavove po pitanju izmeštanja i ukidanja iste, a nije pisao po forumu ili društvenim mrežama kako je protiv toga i toga, sedeći u toplini doma svoga.

Ma šta god mi mislili o nekim protestima, ti ljudi su barem uložili napor da iskažu svoje nezadovoljstvo van okvira 4 zida svoje sobe.​

 

[Пантограф]

Ja se prvi zalažem za raznolikost obala.

Dakle mišljenja sam da negde pored reke trebaju da budu stambene zgrade, negde poslovne, negde da budu parkovi, negde da budu javne površine, negde da budu objekti javne namene. Negde treba i šumarci.
Treba da budu šetališta naravno.
I to je meni ok pristup. Znači od svega pomalo.

Па добро, и ја се залажем за ту разноликост, али видиш да је чак и Сајам постао непожељан, јер забога, поред реке морају да буду станови... Бар би у једном озбиљном сајамском комплексу имало шта да се још догради: хотел-два, савремен конгресни центар, ритејл простор бољи од Базара... Ал сад Сајам мора у Сурчин. Има ли тамо неки водоток? На страну што је уз реку место, највише, привредним објектима, и док је тако било Београд је заправо, као и Земун, и живео на реци. А логично је - и свуда је случај - да, кад је брдовит терен, дуж река иду пре свега главне саобраћајнице, пруге и друмови (опет морам Беч да поменем, ето, то је варош са два градска аутопута, од којих се један и зове по Дунаву - а богме и у Пешти, која јесте "сишла на Дунав", иде између баш уз обалу и трамвај, и креће воз за Сентандреју, укопан). Па тако је Коваљевски чак и Нови Београд пројектовао пре рата: онолика "рупа" на Бранковом (тј. Мосту краља Александра) тик уз обалу, постоји за главну улицу насеља.

А ми сад нешто форсирамо реку, ко да је не знам каква ексклузива. Као да је море, јбг, јесте то тај комплекс.

 

[MC_]

Па добро, и ја се залажем за ту разноликост, али видиш да је чак и Сајам постао непожељан, јер забога, поред реке морају да буду станови...

U vizuri radikalskog sljama i pridruzenih investitora stanovi moraju biti svuda.

 

[MC_]

Ok to je tacno za Trst sto si naveo kao primer.
Ali ne razumem tvoju argumentaciju, jel to pominjes kao pozitivan primer uredjivanja obala?
Da li bi ti onda voleo da vecina beogradskih obala bude u skladistima i lucnim kapacitetima?

Ne. ja smatram daje ceo B na Vodi mogao da bude zelena povrsina uz redukciju, ali ne i potpuno ukljanjanje pruge.
Sajam ne dirati.

 

[Sweet Dee]

U cemu je velika arhitektonska, istorijska ili kulturna vrednost Sajma? Razumem za najvecu halu, kao spomenik graditeljstva svog vremena, ali zasto je ostatak bitan?

 

[Karlo del Ponte]

Pa ne bi se složio.

Kakav ti je to grad koji umesto urednog rečnog fronta ima stovarišta, industrijske hale, šljunkare i barake pored reka?

Da me ne shvatiš pogrešno, ovo ne pričam u kontekstu BnV nego uopšteno iz ugla struke tj urbanističko arhitektonskog stanovišta.

U Amsterdamu su samo dokove na prvih 3-4 kilometra od Železničke stanice Amsterdam Centar preuredili u neko kul luksuzno stanovanje. Dalje su dokovi pete po prometu luke Evrope, po dužini obale i po površini kopna koje zauzimaju daleko veći od tog nekog centra sa fensi zgradama. U pitanju je svetska turistička destinacija grada na vodi.

Za razliku od skladišta i dokova, Sajam ima određenu arhitektonsku vrednost. Deo je kompaktnog urbanizma, da se omogući da se za 15-20 minuta peške ili sa par stanica tramvajem od glavne autobuske i železničke stanice, glavnih četvrti hotela, dođe do specijalne zone sa sadržajima republičkog, pa i međunarodnog značaja. Nalazi se na jednom od javnim prevozom najbolje opsluženih tački, a što mnogo znači kada doživljava udare potražnje za prevozom kada su neki veći sajmovi.

Ukratko, samo totalni ludak bi ukinuo Beogradski sajam na toj lokaciji. Ako se želi malo lepši pogled sa reke, mogu se napraviti 2-3 nove arhitektonski atraktivne hale sajma bliže obali, i to je to.

A obale, ukoliko se nadzemno-podzemno vrati železnička stanica u centar grada (podzemno, nadzemno, gore dole varijanti mnogo), ostvaruje se preduslov za razvoj priobalja u zoni od Umke do Obrenovca sa priobalnom železnicom na obaloutvrdi kao temeljem funkcionalnosti takvog urbanizma.

 

[Прле]

Градити поред воде је скупо и компликовано (тј опет скупо). Ми смо увек били сиромашни и ратом опустошени, тако да је логично зашто су градили како су градили.
А стоваришта поред реке је прагматично јер је река јефтина артерија за транспорт терета и код ниса никада довољно искоришћена.

 

[MC_]

U cemu je velika arhitektonska, istorijska ili kulturna vrednost Sajma? Razumem za najvecu halu, kao spomenik graditeljstva svog vremena, ali zasto je ostatak bitan?

POstoji i funkcionalna dobit. Sajam postoji, tu je gde jeste. Zasto trositi pare?

I jso nesto. Industrijska postrojenja, paradoksalno cuvaju obalu od ljudi.
Nije dobro da ljudi svuda imaju lak pristup.

 

[MC_]

A obale, ukoliko se nadzemno-podzemno vrati železnička stanica u centar grada (podzemno, nadzemno, gore dole varijanti mnogo), ostvaruje se preduslov za razvoj priobalja u zoni od Umke do Obrenovca sa priobalnom železnicom na obaloutvrdi kao temeljem funkcionalnosti takvog urbanizma.

Da. Zamislite voz do Ade koji polazi of Pancevackog Mosta i pokrva centar, sve do Obrenovca.

 

[Karlo del Ponte]

I tu imamo maniju za tipa baš tim parčetom obale, kao da nemamo preko hiljadu kilometara obala velikih reka u Srbiji. Kao da nam uz određenu infrastrukturnu pripremu stvarno fali mesto gde možemo graditi priobalne čardake ni na nebu ni na zemlji...

 

[Пантограф]

Једноставно је - користи се речни хајпић да се прокрчми ничије (ДП Београдски сајам) у име инстант зараде.

 

[Прле]

Такође у име још већег згушњавања, и прављења још већих саобраћајних проблема, јер вратва прави квадрате, а путеве и естакаде ће - Држава. Нека. Некад. Можда.

 

[Дошљак]

Може ли анкета да се стави на форуму са питањем да ли би сте ишли у Сурчин на сајам књига/аутомобила/намештаја/туризма...

 

[solecar]

Bolje je postaviti pitanje da li bi ste se gurali u 601 na dnevnom nivou da odete da vidite bilo koji događaj, da odete kod lekara, da obiđete neku kulturnu ustanovu, odgledate utakmicu i sl. , obzirom da sve što vam padne na pamet, osim Zoo vrta, ovi su smislili da smeste u Surčin, a na putu do tamo transfer stanica đubreta do otpremanja u Vinču.

Ja lično nemam problem da gradskim prevozom odem do Umke, Crvenke, Dobanovaca, Batajnice, okolina Aerodroma, Nove Galenike, Zemun polja, Višnjice, Petlovog brda, Avale i sl. , jer su to sve mesta do kojih mogu lako i jednostavno da dođem, ali da idem na dnevnom nivou za sve što mi treba u Surčin, ne pada mi na pamet. Sajam mi je na 15 - 20 minuta peške od stana, i tu idem na određene manifestacije i dešavanja. Ali da u Surčin idem zbog toga, ne pada mi na pamet. Sajam knjiga, mogu da sačekam da knjižare po gradu organizuju Noć knjiga, da se u Manježu organizuje prodaja cveća, sadnica i pratećeg materijala, da preskočim Sajam automobila, da na koncerte idem u mesta koja su bliža i lakše pristupačna...​

 

[MC_]

Surcin ima lepu i bogatu tradiciju vezanu za jedan mafijaski klan.
Mozda bi mogao da se napravi muzej vezan za to u Surcinu.

 

[vucko]

Bila bi prava šteta da se Sajam zapali...

 

[solecar]

Ne treba baksuzirati.

 

[Дошљак]

Срећом бетонски је.

 

[MC_]

Verovatnoca pozara na parcelama koje zele investitori je veoma visoka.