Šta je novo?
Od:
Filteri

Beogradske reke i priobalja

Ja bih se ranije uvek prvi složio da je svuda neophodna ravnoteža i mera. Ali ako godinama gledate da grad neumoljivo ide u samo jedan ekstrem, da se sistematski unitavavaju svi nasleđeni potencijali koji su ga mogli učiniti posebnim i uspešnim, a pri tome to efektivno podržavaju čak i oni od kojih se to ne bi očekivalo, onda se pre ili kasnije shvati da više nije moguće "naći ravnotežu" ako ste sasvim na jednom kraju nekog intervala. Jer na samom kraju intervala je rupa, iza njegovog kraja više nema ničega, pa na tom mestu ni ravnoteža ničega i nečega prestaje da bude moguća. Preostaje samo da budete ekstremni u suprotnom smeru, jer samo to može da povrati željeni srednji položaj, tj "ravnotežu suprotnosti". Ako su jedni ekstremni, i to baš oni koji odlučuju, onda ni drugi ne mogu biti umereni i "uravnoteženi".
 
Главни проблем са зеленилом Београда није трапаво уређење паркова већ нестанак дворишта у малтене целом Врачару, и лепом делу Звездаре и Вождовца. Ту је изгубљено пуно стабала, жбуња и траве.
 
solecar je napisao(la):
Bolje i trapavo uređeni park sa drvećem nego uređeni park sa gomilom sadržaja od metala i betona, sa travom i drvećem na nivou statističke greške.​
Kliknite za proširenje...

Tačno. Sem izgradnje tobože "korisnih" sadržaja umesto zelenila i betoniranja u parku, problem je i način okresivanja uličnih drvoreda koji nisu u parku. Krošnje se zbog pristupačnosti i lakoće održavanja redukuju na neke sasvim simbolične dimenzije. Tu sve zajedno po jednom drvetu nema stotinak listova. Zbog vizuelnog preklapanja po visini udaljenih listova kad se gledaju odozdo, krošnja možda sa trotara izgleda dovoljno zeleno, ali je broj i ukupna aktivna površina listova beznačajna. Takav drvored nema nikakvu korisnu ekološku funkciju. Služi samo kao ukras i pozorišna kulisa. Nešto kao svi oni "super zeleni" renderi novih projekata. Ili tobožnji travnjaci uz kolovoz od pola metra širine? Zbog toga grad izgleda zeleniji nego što realno jeste ako pod zelenilom podrazumevate samo onaj aktivni deo zelenila koji zaista čisti vazduh, prigušuje buku, proizvodi kiseonik i menja mikroklimu. Tome u nezenemarljivoj meri doprinosi samo ono drveće koje je dovoljno veliko i ima dovoljno veliku krošnju. Setite se da je zapremina lopte (tj krošnje drveta) proporcionalna trećem stepenu prečnika lopte (tj krošnje). To znači da kada se prečnik krošnje smanjuje zbog preteranog okresivanja, ukupan broj listova u krošnji se smanjuje DRASTIČNO brže nego što se smanjuje njen prečnik. A koliko se mesta u gradu možete setiti gde postoji veliko drveće ili zelenilo koje ima dovoljno veliku zapreminu? "Zeleni Beograd" je samo iluzija.

Zapremina krošnje V = 4/3 π (R/2)³

Odnos precnika i zapremine lopte.png
 
Poslednja izmena:
Zuma je napisao(la):
Ja sam tuda često prolazio. Kad je manji vodostaj, mnogo puta sam video da je voda u zemljanom kanalu koji od cevi vodi do trenutnog nivoa reke crna i masna. Sasvim različita od boje vode u reci. Dakle tuda sigurno nešto izlazi. Problem je što ovaj izliv nije uvek aktivan, i što je pitanje šta se kada tu izliva. Mogla bi biti kišna kanalizacija, mogla bi biti fekalna, ili neka njihova mešavina. Ili različita mešavina u raznim trenucima. Nekada ne izlazi ništa. Zbog toga nekada smrdi, a nekada ne. Našao sam jednu takvu fotografiju, mada je već bio mrak pa se ne vidi previše dobro. Inače odavde će da kreće cev Interceptora ispod Save, pa je crpna stanica sigurno povezana sa kompletnom kanalizacijom Novog Beograda i Zemuna. Mada će se za to graditi nova zgrada, pa će tako otići još jedan deo bivšeg parka na ušću.

Pogledajte prilog 235391
Kliknite za proširenje...
Moram da vam kazem da postoji i koleektor sa NBGd koji se iyliva negde kod R. Ostrva, tako da smrdi i oko istog.
 
Zuma je napisao(la):
Dakle, ko je "Priobalnu zonu Novog Beograda" uklonio sa spiska "Celina pod prethodnom zaštitom"?
Ako je to uopšte urađeno jer je ovde i to moguće.
Kada se to desilo?
Gde je objavljena odluka o tome?
Sa kakvim obrazloženjem? Mora da dato NEKO obrazloženje?
Kakvo? Da li je dozvoljno da ga čujemo?
Ili bi to bio previše ambiciozan zahtev u ovako demokratskom sistemu, uzevši u obzir naš izrazito niski status i rođenje u pogrešnoj klasi?
Kliknite za proširenje...
Jako cenim tvoj trud, ali zar ne vidis da vise nema nade za Beograd?
 
Дошљак je napisao(la):
Главни проблем са зеленилом Београда није трапаво уређење паркова већ нестанак дворишта у малтене целом Врачару, и лепом делу Звездаре и Вождовца. Ту је изгубљено пуно стабала, жбуња и траве.
Kliknite za proširenje...
Tako je.
Odlicno primeceno.
Fascinantno je da su cak i socijalisticki garditelji ostavljali dvorista iza zgrada, tako da je bilo moguc ekretanje kroz dvorista i prolaze.
Sada imamo otekle zgrade koje uyiomaju svaki kvadrat.
 
astrodule je napisao(la):
Što je najgore, skoro svaki dan vidim da kose (ili sveže otkose).

Problem (stari) je što nemaju dovoljno ljudstva definitivno.
Kliknite za proširenje...
Imaju ljudstva x3 ali su svi uhlebljeni u administraciji i guraju papir.

Ne znam da li zakon dozvoljava da javna preduzeca (GSP znam da ima) zaposljavaju radnu snagu iz drugih drzava, tipa iz Indije, Nepala, itd.. To bi resilo dosta problema pogotovu vezano za odrzavanje
 
Оператива се узима по потреби на уговир сезонски и многима то не одговара. Био је онај видео Марке Жваке са пензионисаним грађевинаром из Зеленила који је то детаљно објаснио.
 
И још су буквално свима на извол'те. 3. Београд коначно добија скајлајн.
1747724130945.png

А, ако добро погледате прву слику претходног поста, скроз леви објекти себи праве и неку врсту обалоутврде.
 
prave sojenice, terene, bazene, briga njih... generalno tako je i u uzvodnom delu Save, a ne znam šta je gore, da li na Savi gde to rade na korak od ljudi koji žive u blokovima i generalno bi mogli sa petominutnom šetnjom da stignu da uživaju u prirodi ili ovde na Dunavu gde naspram celog grada krče šumu koja je davala divan šmek kada se pogleda od Zemuna.
 
GOJE je napisao(la):
И још су буквално свима на извол'те. 3. Београд коначно добија скајлајн.
Pogledajte prilog 238702
А, ако добро погледате прву слику претходног поста, скроз леви објекти себи праве и неку врсту обалоутврде.
Kliknite za proširenje...
То су први кораци, пусти се дивљаштво, потом се људи навикну, онда се крене са све већом и већом градњом. Обично тад се деси питање, како се ово догодило.

Е, па почело је много давно, на Ади Циганлији и на Ади Међици. Тако се догодило.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh