Beogradske reke i priobalja

[Zuma]

Ja bih se ranije uvek prvi složio da je svuda neophodna ravnoteža i mera. Ali ako godinama gledate da grad neumoljivo ide u samo jedan ekstrem, da se sistematski unitavavaju svi nasleđeni potencijali koji su ga mogli učiniti posebnim i uspešnim, a pri tome to efektivno podržavaju čak i oni od kojih se to ne bi očekivalo, onda se pre ili kasnije shvati da više nije moguće "naći ravnotežu" ako ste sasvim na jednom kraju nekog intervala. Jer na samom kraju intervala je rupa, iza njegovog kraja više nema ničega, pa na tom mestu ni ravnoteža ničega i nečega prestaje da bude moguća. Preostaje samo da budete ekstremni u suprotnom smeru, jer samo to može da povrati željeni srednji položaj, tj "ravnotežu suprotnosti". Ako su jedni ekstremni, i to baš oni koji odlučuju, onda ni drugi ne mogu biti umereni i "uravnoteženi".

 

[Дошљак]

Главни проблем са зеленилом Београда није трапаво уређење паркова већ нестанак дворишта у малтене целом Врачару, и лепом делу Звездаре и Вождовца. Ту је изгубљено пуно стабала, жбуња и траве.

 

[solecar]

Bolje i trapavo uređeni park sa drvećem nego uređeni park sa gomilom sadržaja od metala i betona, sa travom i drvećem na nivou statističke greške.​

 

[Zuma]

Bolje i trapavo uređeni park sa drvećem nego uređeni park sa gomilom sadržaja od metala i betona, sa travom i drvećem na nivou statističke greške.​

Tačno. Sem izgradnje tobože "korisnih" sadržaja umesto zelenila i betoniranja u parku, problem je i način okresivanja uličnih drvoreda koji nisu u parku. Krošnje se zbog pristupačnosti i lakoće održavanja redukuju na neke sasvim simbolične dimenzije. Tu sve zajedno po jednom drvetu nema stotinak listova. Zbog vizuelnog preklapanja po visini udaljenih listova kad se gledaju odozdo, krošnja možda sa trotara izgleda dovoljno zeleno, ali je broj i ukupna aktivna površina listova beznačajna. Takav drvored nema nikakvu korisnu ekološku funkciju. Služi samo kao ukras i pozorišna kulisa. Nešto kao svi oni "super zeleni" renderi novih projekata. Ili tobožnji travnjaci uz kolovoz od pola metra širine? Zbog toga grad izgleda zeleniji nego što realno jeste ako pod zelenilom podrazumevate samo onaj aktivni deo zelenila koji zaista čisti vazduh, prigušuje buku, proizvodi kiseonik i menja mikroklimu. Tome u nezenemarljivoj meri doprinosi samo ono drveće koje je dovoljno veliko i ima dovoljno veliku krošnju. Setite se da je zapremina lopte (tj krošnje drveta) proporcionalna trećem stepenu prečnika lopte (tj krošnje). To znači da kada se prečnik krošnje smanjuje zbog preteranog okresivanja, ukupan broj listova u krošnji se smanjuje DRASTIČNO brže nego što se smanjuje njen prečnik. A koliko se mesta u gradu možete setiti gde postoji veliko drveće ili zelenilo koje ima dovoljno veliku zapreminu? "Zeleni Beograd" je samo iluzija.

Zapremina krošnje V = 4/3 π (R/2)³