Šta je novo?

Beogradske reke i priobalja

Ovaj deo bi valjda ceo trebao da se radi uklanjanje mulja? Ili je neko ono za svoj splav dove uzvodno baržu da uklanja mulj na obali ?

Inače, ovo se gro nataložilo poslenjih 30-40 godina, kako je dolazi jedan drugi splav, tako se lakše taložio mulj zbog usporavanja vode. A pre negde 20 tak godina u visini bivšeg Toše, je iz vode isečen i izvađen omanji brod koji je prvi krenuo ozbiljno da utiče na formiranje ovog ostrva. Otprilike ovde negde. Kako je to bilo nakon bombardovanja nekoliko godina, cenim da je ovo 20tak godina najtačnija odrednica.
 
Investitorski urbanizam vs klimatske promene: kako je ekološki ugrožena beogradska obala Save?

Sojenice, splavovi i jahte, betonska šetališta i zgrade umesto nasipa i parkova, narušena otpornost na poplave, uništeni ekosistemi:
dr Ivan Simić sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu nudi detaljnu mapu – i dijagnozu ugrožene obale Save u Beogradu
20/04/2023 autor: dr Ivan Simić

Na Savi su narušeni kvalitet života, postojeći ekosistemi i otpornost na klimatske promene

Kako i kada se dogodilo to da je gotovo polovina beogradskog priobalja u ovom trenutku ekološki gotovo nepovratno izgubljena?

priobalje-save-fin.jpg


savski-nasip-01-fin.jpg


brodogradiliste-fin.jpg


map-sajam-fin.jpg


Beograd na vodi – osnova ekološke devastacije na području „Beograda na vodi“ leži u činjenici da je priobalje svedeno na veoma uzak pojas za biciklističke i pešačke staze za mestimičnim proširenjima za dečija igrališta. Osim sporadičnih nizova za drvorede, sve površine su apsolutno pokrivene nepropusnim materijalima. Ne postoje značajnije površine ostavljene za ekološki vredno zelenilo.

Pored toga, uzak pojas javnog šetališta deluje samo kao skučeni tranzit opkoljen pseudo javnim prostorima koji prevashodno služe kao mamac za potrošnju u okolnim restoranima, kafićima i tržnim centrima. Objekti kolosalnih razmera (šoping centar „Galerija“, kula „Beograd“) su pozicionirani toliko blizu obale da su joj oduzeli njen najvredniji ekološki, prostorni i društveni potencijal.


bgd-na-vodi-01-1.jpg



 
Извини Зума, али овај текст је више политички него научни. То могу и да разумем, али конзистентност му фали да би био схваћен озбиљно.

Занимљиво како не сметају сојенице и сплавови на Ади Међици, Ади Циганлији и комплетној макишкој обали Саве. Чист популизам...
 
Mogu da se velikim delom složim sa Galeksom. Sojenice i splavovi donekle su devastirali ogroman deo priobalja u delovima čak van graskog naselja, vidimo i nasavak sada na Dunavu, pošto je sava sve do ostružice, a delom i ka Obrenovcu već okupirana istima. Celokupni forland je uglavnom poravnat, nasut, isušeni kanali itd...
 
.........
Beograd na vodi – osnova ekološke devastacije na području „Beograda na vodi“ leži u činjenici da je priobalje svedeno na veoma uzak pojas za biciklističke i pešačke staze za mestimičnim proširenjima za dečija igrališta. Osim sporadičnih nizova za drvorede, sve površine su apsolutno pokrivene nepropusnim materijalima. Ne postoje značajnije površine ostavljene za ekološki vredno zelenilo.
...........

Kako bih ti (ili autoru) rekao... isto je bilo i pre izgradnje BnV, tj još od kada su se kralj Milan i kraljica Natalija ukcali na prvi voz, pa od tada još duže od 100 godina dok su se tu nalazili ranžirni koloseci i železničke kompozicije sa svim oblicima zagađenja koje donose, uz izlive kanalizacije u Savu.

Moja ideja (laika koji se ništa ne pita) je bila da se na tom prostoru izgradi kvart koristeći samo najnovije zelene tehnologije (nešto što bi stvarno bilo zapaženo u međunarodnim razmerama, i donelo bi profit), ali pošto se ništa nije promenilo na bolje u odnosu na prethodno stanje, možemo da pričamo samo o - protraćenom potencijalu za nešto bolje i kvalitetnije.
 
download (5).png
download (8).png
download (9).png
download (10).png


 
Kako bih ti (ili autoru) rekao... isto je bilo i pre izgradnje BnV, tj još od kada su se kralj Milan i kraljica Natalija ukcali na prvi voz, pa od tada još duže od 100 godina dok su se tu nalazili ranžirni koloseci i železničke kompozicije sa svim oblicima zagađenja koje donose, uz izlive kanalizacije u Savu.

Moja ideja (laika koji se ništa ne pita) je bila da se na tom prostoru izgradi kvart koristeći samo najnovije zelene tehnologije (nešto što bi stvarno bilo zapaženo u međunarodnim razmerama, i donelo bi profit), ali pošto se ništa nije promenilo na bolje u odnosu na prethodno stanje, možemo da pričamo samo o - protraćenom potencijalu za nešto bolje i kvalitetnije.

"Protraćeni potencijal", pa naravno, tačno to. Ali reč "devastacija" se i odnosi upravo na "Protraćeni potencijal", i zato je sasvim primerena u ovom slučaju. Retko u gradu postoji priilka da se bira kako će jedan od njegovih centralnih delova izgledati sledećih par stotina godina. To je istorijska prilika epskih razmera. Zato se tada OBAVEZNO bira gradnja koja će zadvoljiti sadašnje i buduće potrebe, a NE da sledimo ono što je bilo do tada. Veoma je pogrešno reći da ovde ni ranije nije bilo nešto bolje, pa pošto sada ipak jeste bolje (recimo zbog BNV-a) , to onda znači da je i "dobro". Nije "dobro" zato što prostor nije upotrebljen na način primeren urbanističkim idejama 21. veka i potrebama Beograda sutra. Zato je autor rekao da je Beogradom na vodi prostor devastiran. Naravno da jeste devastiran jer nije napravljeno ono što je ovde trebalo i moralo da se napravi. Nebitno je što je bolje nego što je bilo ranije, onda kad nije bilo izbora. Industrija i transport su ranije MORALI da budu na obali. Sada ne moraju. Pa, umesto da se sada umesto industrije obalu predaju ljudima (slobodnom vremenu, rekreaciji, ekologiji, socijalnim potrebama, kulturi ...), oni su je predali biznisu i ponovo sa reke proterali ljude. Sada su dobrodošli samo kao mušterije primarnih korisnika obale - biznisa.

Da ne ponavljam dugu priču zašto je radikalna promena ideja o ulozi javnih prostora i zelenila apsolutno neophodna, o klimatskim promenama koje su izvan kontrole, o tome da više ni jedno drvo ne može da raste bez zalivanja, zašto zelenila ni izdaleka nemamo dovoljno, zašto reke moraju da teku kroz centar zelenog prostora, o psihološkim aspektima javnih prostora, o potrebi da postoji osećaj zajednice koja mora da ima svoja zajednička mesta, da svi slojevi društva vide grad kao nešto što nam bar malo i bar donekle "pripada", zašto je izacivanje automobila nužno pa treba osloboditi mesta za celu mrežu biciklističkih i pešačkih staza, zbog čega će preopterećivanje prostora i komunikacija u centru grada blokirati Beograd koji nema istorijskih uslova za transport roba i ljudi tog obima itd, itd, za to bi bio potreban ceo esej.

Jer čak i kad procenjujemo vrednost samo ove nove arhitekture, same za sebe, nevezane za šire potrebe okruženja, šta vidimo? Ja vidim samo budući geto.

Kad se jednom prodaju svi stanovi pa investitor prestane investira u izgled i "imidž", da daje ogromne pare na privatno gradsko zelenilo i na silne čuvare, šta će ovde ostati? Kakvu prednost imaju stanari OVDE? Ako ne žele ceo život da provedu zaključani u stanu, gde da izađu a da ne moraju da kupe "stolicu" na pola sata? Koji im prostor po glavi stanovnika pripada u bloku? Na obali? Gde će dete da izađe? Gde će tinejdžeri da se druže? Kad odete u penziju, gde OVDE da izađete? U disko klub!? U kafanu? Pristajanjem na ovakav lažni "razvoj" sami ste sebe osudili na zatvor do smrti. Ovde posle penzije možete samo kao zombiji da sedite u fotelji ispred televizora i da čekate da umrete. Ovde izvan stana ničega za stanare nema. Sav ostali raspoloživi prostor u prizemlju su zauzeli aneksi. I ulice. Šta je ovde "vaš" komšijski prostor? Po čemu je onda ovo uopšte stambeni blok?

Kad prestanu investicije u čišćenje, u cvetne leje, održavanje ukrasnog šiblja i medisko pranje mozga o "luksuznoj četvrti", kad se oljušti farba, bogataši će odavde da pobegnu, a ostaće samo ... geto. Takva je sudbina koju neumoljivo diktira ovakva gustina stanovanja i struktura slobodnog prostora po glavi stanovnika. Kako on sada IZGLEDA je nebitno. To je prolazno. Primerenost javnih prostora funkciji bloka je ono što je bitno. A ovo je namenjeno samo zaradi par stranaca, a NE životu porodice.

Košnice:

IMG_4914.JPG


IMG_4919.JPG


IMG_4920.JPG


IMG_4921.JPG


IMG_4922.JPG


Book cover American project, Sudhir Venkatesh.jpg


High-Risers, Cabrini-Green and the Fate of American Public Housing.jpg


View SW from Park Ave. along E. 132nd St., Harlem.jpg
 
Pa dobro, videćete ko je pravu. Ovakva gustina stanovanja i kvalitet života su međusobno nekompatibilni. Posle izvesnog vremena bogati ljudi ovde više neće želeti da žive. A samo oni mogu plaćati ogromnu režiju, čuvare, čistoću, svoje privatne parkove na krovu, itd. Po prvi put u istoriji urbanizma ljudima je potpuno oduzet zajednički prostor grada. U zatvorenim blokovima starog Beograda stanarima je pripadalo zajedničko dvorište unutar bloka, i TU se odvijao život porodica. Na Novom Beogradu je stepen zauzetosti parcele dovoljno mali za velokodušnu količinu zelenila, igrališta i parkova između zgrada. Ovde su rekli da će povećanje gustine stanovanja uz istovremeno ukidanje visinskog ograničenja kreirati "jeftiniji grad" i više mesta između zgrada. Onda su sve zajedno prevarili tako što su sav tako dobijeni prostor između zgrada popunili aneksima. Tako smo prvi put došli do situacije da stanari, a zatim i građani uopšte, upotrebljive zajedničke i javne prostore (za taj broj ljudi po jedinici površine) ustvari nemaju uopšte. Dva ili tri metra trotoara je samo minimalan i nužan prolaz neupotrebljiv za bilo šta drugo. I tako ne ostaje više ništa. Grad im je oduzet. Ovo je dugoročno neodrživo. Kao što arhitekte u onom članku kažu, devastacija prostora. Doduše, uska traka objekata na samoj obali ima neke šanse isključivo u smislu komercijalne uspešnosti, ali unutrašnost ovih stambenih blokova koji liče na ljudske košnice od betona, ni to. Žao mi je ako to ne vidite.
 
Иначе, ситуација са паркираним аутомобилима али и вожњом по обали на потезу од Бранковог моста па до Небојшине куле се отима контроли. Почели су да се паркирају уз сам насип, по зеленим површинама, испред Капетаније...Возе по насипу, по зеленој површини код оне несрећне спиралне рампе А на самој Бетон Хали имају велики јавни паркинг у ком има увек места преко дана.

Не вреди, једини део обале у центру који је колико-толико био резервисан за пешаке и бициклисте је преотет од стране кола.
 
У том целом делу треба потпуно протерати аутомобиле, без икаквих компромиса или излажења у сусрет

Какви црни путеви кроз доњи град и паркинзи по Калемегдану све то да се рашчисти заједно са Зоо вртом и теренима и крене у рестаурацију археолошког наслеђа
 
Да, али само ако је без компромиса!
 
Народ је својевремено био огорчен Фуџимотовим пешачко-уметничким комплексом, народ неће мир, зеленило, реку, ваздух и простор за себе, народ хоће да колима уђе дирек на сплавове.

Река је канализационо-сплаварски колектор, зеленило је за кучкарска говна или паркинг, пешачке стазе су за кола, бици стазе су за доставна возила.

Воља већине је испоштована.
 
Меморијална 25. једриличарска регата „Зоран Радосављевић“ одржана је овог викенда на регатним пољима на реци Сави и у Бежанијском зимовнику у Београду, уз подршку Министарства одбране и Војске Србије.
Већ традиционално, ова манифестација организује се у част пасионираног једриличара, мајора пилота Зорана Радосављевића, припадника елитне 127. ловачке авијацијске ескадриле Ратног ваздухопловства и ПВО Војске Југославије, који је херојски погинуо бранећи отаџбину током НАТО агресије 1999. године.

443818579_860019219496237_702850512202673560_n.jpg
443733464_860019109496248_6391396737077682438_n.jpg
445174308_860019136162912_4123083902624830589_n.jpg



 
Vrh