Kako bih ti (ili autoru) rekao... isto je bilo i pre izgradnje BnV, tj još od kada su se kralj Milan i kraljica Natalija ukcali na prvi voz, pa od tada još duže od 100 godina dok su se tu nalazili ranžirni koloseci i železničke kompozicije sa svim oblicima zagađenja koje donose, uz izlive kanalizacije u Savu.
Moja ideja (laika koji se ništa ne pita) je bila da se na tom prostoru izgradi kvart koristeći samo najnovije zelene tehnologije (nešto što bi stvarno bilo zapaženo u međunarodnim razmerama, i donelo bi profit), ali pošto se ništa nije promenilo na bolje u odnosu na prethodno stanje, možemo da pričamo samo o - protraćenom potencijalu za nešto bolje i kvalitetnije.
"Protraćeni potencijal", pa naravno, tačno to. Ali reč "devastacija" se i odnosi upravo na "Protraćeni potencijal", i zato je sasvim primerena u ovom slučaju. Retko u gradu postoji priilka da se bira kako će jedan od njegovih centralnih delova izgledati sledećih par stotina godina. To je istorijska prilika epskih razmera. Zato se tada OBAVEZNO bira gradnja koja će zadvoljiti sadašnje i buduće potrebe, a NE da sledimo ono što je bilo do tada. Veoma je pogrešno reći da ovde ni ranije nije bilo nešto bolje, pa pošto sada ipak jeste bolje (recimo zbog BNV-a) , to onda znači da je i "dobro". Nije "dobro" zato što prostor nije upotrebljen na način primeren urbanističkim idejama 21. veka i potrebama Beograda
sutra. Zato je autor rekao da je Beogradom na vodi prostor
devastiran. Naravno da jeste
devastiran jer nije napravljeno ono što je ovde
trebalo i moralo da se napravi. Nebitno je što je bolje nego što je bilo ranije, onda kad nije bilo izbora. Industrija i transport su ranije MORALI da budu na obali. Sada ne moraju. Pa, umesto da se sada umesto industrije obalu predaju ljudima (slobodnom vremenu, rekreaciji, ekologiji, socijalnim potrebama, kulturi ...), oni su je predali biznisu i ponovo sa reke proterali ljude. Sada su dobrodošli samo kao mušterije primarnih korisnika obale - biznisa.
Da ne ponavljam dugu priču zašto je radikalna promena ideja o ulozi javnih prostora i zelenila apsolutno neophodna, o klimatskim promenama koje su izvan kontrole, o tome da više ni jedno drvo ne može da raste bez zalivanja, zašto zelenila ni izdaleka nemamo dovoljno, zašto reke moraju da teku kroz centar zelenog prostora, o psihološkim aspektima javnih prostora, o potrebi da postoji osećaj zajednice koja mora da ima svoja zajednička mesta, da svi slojevi društva vide grad kao nešto što nam bar malo i bar donekle "pripada", zašto je izacivanje automobila nužno pa treba osloboditi mesta za celu mrežu biciklističkih i pešačkih staza, zbog čega će preopterećivanje prostora i komunikacija u centru grada blokirati Beograd koji nema istorijskih uslova za transport roba i ljudi tog obima itd, itd, za to bi bio potreban ceo esej.
Jer čak i kad procenjujemo vrednost samo ove nove arhitekture, same za sebe, nevezane za šire potrebe okruženja, šta vidimo? Ja vidim samo budući geto.
Kad se jednom prodaju svi stanovi pa investitor prestane investira u izgled i "imidž", da daje ogromne pare na privatno gradsko zelenilo i na silne čuvare, šta će ovde ostati? Kakvu prednost imaju stanari OVDE? Ako ne žele ceo život da provedu zaključani u stanu, gde da izađu a da ne moraju da kupe "stolicu" na pola sata? Koji im prostor po glavi stanovnika pripada u bloku? Na obali? Gde će dete da izađe? Gde će tinejdžeri da se druže? Kad odete u penziju, gde OVDE da izađete? U disko klub!? U kafanu? Pristajanjem na ovakav lažni "razvoj" sami ste sebe osudili na zatvor do smrti. Ovde posle penzije možete samo kao zombiji da sedite u fotelji ispred televizora i da čekate da umrete. Ovde izvan stana ničega za stanare nema. Sav ostali raspoloživi prostor u prizemlju su zauzeli aneksi. I ulice. Šta je ovde "vaš" komšijski prostor? Po čemu je onda ovo uopšte stambeni blok?
Kad prestanu investicije u čišćenje, u cvetne leje, održavanje ukrasnog šiblja i medisko pranje mozga o "luksuznoj četvrti", kad se oljušti farba, bogataši će odavde da pobegnu, a ostaće samo ... geto. Takva je sudbina koju neumoljivo diktira ovakva gustina stanovanja i struktura slobodnog prostora po glavi stanovnika. Kako on sada IZGLEDA je nebitno. To je prolazno. Primerenost javnih prostora funkciji bloka je ono što je bitno. A ovo je namenjeno samo zaradi par stranaca, a NE životu porodice.
Košnice:
