Гага
Professional
Пошто је везано за београдске реке, један јако интересантан и поучан чланак о броду „Ватрогасац“ који припада Ватрогасно-спасилачкој бригади Београд. Ето податак који нисам знао, да су немци на основу пројекта овог нашег брода направили себи исти такав.
Брод „Ватрогасац” у „ферари” бојама
Jединствена лађа се после шестомесечног ремонта вратила на дужност у Ватрогасно-спасилачку бригаду Београд. – Опремљен воденим топовима који у минуту избаце и по 10.000 литара воде, и рефлекторима који би могли да осветле пола фудбалског стадиона
Брод „Ватрогасац” по свом изгледу и функцијама јединствена је лађа у региону. Сличан постоји још само на Рајни, направљен на основу пројекта нашег брода. У саставу је Ватрогасно-спасилачке бригаде Београд, а пре три месеца је ремонтован. Осим за гашење пожара, служи и за акције спасавања. Његова посада је у току 1990. из таласа Саве и Дунава извукла 200 људи, због чега је брод добио плакету „Подвиг војника”. Опремљен је воденим топовима који у минуту избаце и по 10.000 литара воде, као и рефлекторима који би могли да осветле пола фудбалског стадиона.
Сада се овај „тридесетчетворогодишњи младић” поносно шепури код Бранковог моста у новом црвено-белом оделу.
– Ватрогасни бродови су углавном црвене боје, али смо ми желели да то буде посебна нијанса, такозвана ферари. Када смо добили узорке, ухватили смо се за главу. Ту је било нијанси и нијанси. Ваљда смо погодили праву – објашњава Владо Вукас, командир Ватрогасно-спасилачке јединице брод. Њега су готово сви радници у току ремонта у Мачванској Митровици добро запамтили јер им је данима „висио над главом” како би све било урађено на најбољи начин.
„Ватрогасац” је изграђен у доба социјализма, када је било довољно пара.
– Урађен је тако квалитетно да су инжењери који су га обнављали били изненађени затеченим стањем. Они који су га градили, можда нису ни били свесни колико су га добро направили. Да би брод био употребљив, потребно је најмање троје људи, а највише га може опслуживати 12 особа – каже Раде Милошевић, начелник Управе за ванредне ситуације у Београду.
„Ватрогасац” има плитко корито па може да пристане уз обалу или уз запаљени брод, сплав, баржу. Управо оваква „грађа” омогућила му је да приђе тик уз сплав „Грош” који се у јуну прошле године усред ноћи претворио у буктињу.
– Има три мотора укупне снаге 1.200 коња. Максимална брзина му је 35 километара на сат, што је добар резултат и за глисере, а камоли за брод од 92 тоне – истиче Милошевић.
Фото Т. Јањић
На броду је као у војсци. Зна се где се шта налази и ко шта ради.
– Ознака „С” на палуби место је на коме посада у случају невоље треба да се окупи, јер се ту налазе појасеви за спасавање. Брод може да буде и мини болница, а на платформи може да се организује центар за реанимацију. Прилагођен је и за подводна истраживања и вађење заосталих мина. На предњем делу су дизалице које могу да подигну и по тону терета – каже Вукас.
Палуба је премазана мешавином пластике, боје и кварцног песка како се, када је влажно, не би клизала.
Брод има и 12 прикључака за пуњење ватрогасних цистерни. Користи воду из реке. За пуњење једне цистерне потребно је око два минута, што олакшава рад ватрогасаца на копну.
Једино место на коме постоји звоно, осим на цркви, јесте брод. „Ватрогасац” није изузетак.
– Када једном ударите звоно, брод скреће лево, када ударите два пута, иде десно, а више удараца означава опасност – објашњава Вукас.
Посаде које су овај брод опслуживале 34 године спасиле су око 500 људи.
– Брод је некада био усидрен ближе Бранковом мосту, па је било и више интервенција. Чудан је осећај када човека извучете из воде и спасите му живот. Тај први сусрет, када вас онај кога су покрили таласи погледа у очи и у први мах не зна да ли је отишао на онај свет или је жив, не може се описати – прича Вукас.
Командир Владо Вукас и чланови посаде Жарко Бољевчић и Миливоје Филиповић сложни су у једном – „Мој брод”, како га из милоште зову, њима је и прва и друга кућа. Место на коме раде и уживају, а понекад је и сигурна лука у коју збришу од заморних породичних обавеза.
-----------------------------------------------------------------------
Почаст претходном заповеднику
„Ватрогасац” је после ремонта 17. јула свечано допловио у Београд, под командом Зорана Младеновића, капетана који је на овом броду дочекао пензију. Уз речи Капетанове заклетве, заставу Србије са потписима свих чланова свечано му је предао садашњи капетан Владо Вукас. Тим чином обновљена је традиција одавања почасти претходном заповеднику.
Угостио глумце и певаче
„Ватрогасац” је угостио многе познате личности. Посетиле су га глумачке величине попут Павла Вуисића и Бате Живојиновића, а од певачких звезда – Лепа Брена.
„Ватрогасац” је учествовао у великом броју интервенција. Памти се акција у „Луци Београд” 2004. године, када се преврнуоброд „Љубица” натоварен гвожђем и нафтом, затим гашење пожара 2007. на броду „Крајина”, којим су пловили и краљ и маршал, борба са ватреном стихијом на брод-ресторану „Стара Стенка” 2010. године...
Бранка Васиљевић
објављено: 23.09.2013.
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... ma.sr.html
Брод „Ватрогасац” у „ферари” бојама
Jединствена лађа се после шестомесечног ремонта вратила на дужност у Ватрогасно-спасилачку бригаду Београд. – Опремљен воденим топовима који у минуту избаце и по 10.000 литара воде, и рефлекторима који би могли да осветле пола фудбалског стадиона
Брод „Ватрогасац” по свом изгледу и функцијама јединствена је лађа у региону. Сличан постоји још само на Рајни, направљен на основу пројекта нашег брода. У саставу је Ватрогасно-спасилачке бригаде Београд, а пре три месеца је ремонтован. Осим за гашење пожара, служи и за акције спасавања. Његова посада је у току 1990. из таласа Саве и Дунава извукла 200 људи, због чега је брод добио плакету „Подвиг војника”. Опремљен је воденим топовима који у минуту избаце и по 10.000 литара воде, као и рефлекторима који би могли да осветле пола фудбалског стадиона.
Сада се овај „тридесетчетворогодишњи младић” поносно шепури код Бранковог моста у новом црвено-белом оделу.
– Ватрогасни бродови су углавном црвене боје, али смо ми желели да то буде посебна нијанса, такозвана ферари. Када смо добили узорке, ухватили смо се за главу. Ту је било нијанси и нијанси. Ваљда смо погодили праву – објашњава Владо Вукас, командир Ватрогасно-спасилачке јединице брод. Њега су готово сви радници у току ремонта у Мачванској Митровици добро запамтили јер им је данима „висио над главом” како би све било урађено на најбољи начин.
„Ватрогасац” је изграђен у доба социјализма, када је било довољно пара.
– Урађен је тако квалитетно да су инжењери који су га обнављали били изненађени затеченим стањем. Они који су га градили, можда нису ни били свесни колико су га добро направили. Да би брод био употребљив, потребно је најмање троје људи, а највише га може опслуживати 12 особа – каже Раде Милошевић, начелник Управе за ванредне ситуације у Београду.
„Ватрогасац” има плитко корито па може да пристане уз обалу или уз запаљени брод, сплав, баржу. Управо оваква „грађа” омогућила му је да приђе тик уз сплав „Грош” који се у јуну прошле године усред ноћи претворио у буктињу.
– Има три мотора укупне снаге 1.200 коња. Максимална брзина му је 35 километара на сат, што је добар резултат и за глисере, а камоли за брод од 92 тоне – истиче Милошевић.
Фото Т. Јањић
На броду је као у војсци. Зна се где се шта налази и ко шта ради.
– Ознака „С” на палуби место је на коме посада у случају невоље треба да се окупи, јер се ту налазе појасеви за спасавање. Брод може да буде и мини болница, а на платформи може да се организује центар за реанимацију. Прилагођен је и за подводна истраживања и вађење заосталих мина. На предњем делу су дизалице које могу да подигну и по тону терета – каже Вукас.
Палуба је премазана мешавином пластике, боје и кварцног песка како се, када је влажно, не би клизала.
Брод има и 12 прикључака за пуњење ватрогасних цистерни. Користи воду из реке. За пуњење једне цистерне потребно је око два минута, што олакшава рад ватрогасаца на копну.
Једино место на коме постоји звоно, осим на цркви, јесте брод. „Ватрогасац” није изузетак.
– Када једном ударите звоно, брод скреће лево, када ударите два пута, иде десно, а више удараца означава опасност – објашњава Вукас.
Посаде које су овај брод опслуживале 34 године спасиле су око 500 људи.
– Брод је некада био усидрен ближе Бранковом мосту, па је било и више интервенција. Чудан је осећај када човека извучете из воде и спасите му живот. Тај први сусрет, када вас онај кога су покрили таласи погледа у очи и у први мах не зна да ли је отишао на онај свет или је жив, не може се описати – прича Вукас.
Командир Владо Вукас и чланови посаде Жарко Бољевчић и Миливоје Филиповић сложни су у једном – „Мој брод”, како га из милоште зову, њима је и прва и друга кућа. Место на коме раде и уживају, а понекад је и сигурна лука у коју збришу од заморних породичних обавеза.
-----------------------------------------------------------------------
Почаст претходном заповеднику
„Ватрогасац” је после ремонта 17. јула свечано допловио у Београд, под командом Зорана Младеновића, капетана који је на овом броду дочекао пензију. Уз речи Капетанове заклетве, заставу Србије са потписима свих чланова свечано му је предао садашњи капетан Владо Вукас. Тим чином обновљена је традиција одавања почасти претходном заповеднику.
Угостио глумце и певаче
„Ватрогасац” је угостио многе познате личности. Посетиле су га глумачке величине попут Павла Вуисића и Бате Живојиновића, а од певачких звезда – Лепа Брена.
„Ватрогасац” је учествовао у великом броју интервенција. Памти се акција у „Луци Београд” 2004. године, када се преврнуоброд „Љубица” натоварен гвожђем и нафтом, затим гашење пожара 2007. на броду „Крајина”, којим су пловили и краљ и маршал, борба са ватреном стихијом на брод-ресторану „Стара Стенка” 2010. године...
Бранка Васиљевић
објављено: 23.09.2013.
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... ma.sr.html
