Beogradske reke i priobalja

[direktor]

A sta mislite kao bi izgledalo da rakovicki basen radi ful kapacitetom ,ovako je topcidr kovnica sama farba ovo je novcanica od 100 din

 

[Zuma]

Primećujete li detalj koji nam tek farba i naslage blata sa prethodnih slika omogućuju da vidimo: Voda u rukavcu je toliko savršeno nepomična, da Topčiderka po izlasku nastavlja da ide savršeno pravo. Nit levo, nit desno, sve dok ne udari u suprotnu obalu. To znači da se sve što nosi taloži baš u rukavcu. Koncentracija otrova na ovom mestu mora da je neverovatna.

 

[relja]

Visok vodostaj iz 1941. godine. Beogradsko more

Zuma, odakle ti ova fotografija, da li može da se nađe u većoj rezoluciji?
Interesantna je - vide se mostovi, ušće je nasuto, ali se ne vidi pista Zemunskog aerodroma (tu je, ali se ne vidi, kao da je kamuflirana).

 

[direktor]

 

[astrodule]

Primećujete li detalj koji nam tek farba i naslage blata sa prethodnih slika omogućuju da vidimo: Voda u rukavcu je toliko savršeno nepomična, da Topčiderka po izlasku nastavlja da ide savršeno pravo. Nit levo, nit desno, sve dok ne udari u suprotnu obalu. To znači da se sve što nosi taloži baš u rukavcu. Koncentracija otrova na ovom mestu mora da je neverovatna.

Mislim da je to počelo da se dešava od izgradnje mosta jer nanosi više ne mogu da idu desmo zbog onih pmoćnih stubova što su srušeni i verovatno ostali u rukavcu...

 

[relja]

http://www.b92.net/info/vesti/index.php ... _id=748765

Društvo | nedelja 1.09.2013 | 19:42 -> 22:32
Pomor ribe u Čukaričkom rukavcu
Izvor: Tanjug

Beograd -- U marini Stenka u Čukaričkom rukavcu došlo je do sporadičnog pomora riblje mlađi zbog nagomilanog mulja.

Šef odseka za inspekcijski nadzor u oblasti održivog korišćenja ribiljeg fonda pri Ministarstvu prirodnih resursa, Vinko Bajkanović, rekao je Tanjugu da pomor ribe "nije ozbiljnog obima", a u tom rukavcu do toga dolazi povremeno zbog nataloženog mulja.

Nije reč o zagađenju već nedostatku kiseonika usled nagomilanog mulja, objasnio je Bajkanović. On je naveo da je predviđeno povremeno cišćenje kako bi se omogućio bolji protok vode.

On je naveo da je predviđeno povremeno čišćenje kako bi se omogućio bolji protok vode. Prošle nedelje vodostaj je bio još niži, ali nije bilo zagađenja, neprijatnih mirisa i mrtve ribe.

I jedan zanimljiv komentar na vest:

http://www.b92.net/info/komentari.php?n ... #k10469470

Radio sam kao podizvodjac na izgradnji pristupne prilaznice novog mosta i bio sam prisutan kada je ljudima iz marine ada od strane firme Deka ponudjeno besplatno prokopavanje i produbljavanje rukavca, kada su masine vec tu u pogonu zbog pristupnice...Direktor JP Ada je ladno odbio tu ponudu iz samo njemu znanih razloga...Sada nek se guse ribe i mi u smradu...
(Rajko, 1. septembar 2013 20:52)

 

[MilisaV]

kad je besplatno ne može da se ugradi.

 

[Zuma]

Zuma, odakle ti ova fotografija, da li može da se nađe u većoj rezoluciji?
Interesantna je - vide se mostovi, ušće je nasuto, ali se ne vidi pista Zemunskog aerodroma (tu je, ali se ne vidi, kao da je kamuflirana).

Fotografija je snimljena rano ujutro, 24. Maja 1941. Snimio ju je avion Mađarske vojske u akciji koja je imala za cilj izradu novih vojnih mapa. Ostale podatke imate ovde:

The mysterious disappearance of the Great War Island in 1941
http://donauinseln.blogspot.com/2013/05 ... great.html

Fotografija je zanimljiva i zato što odjednom daje kompletnu sliku visina, odnosno postojanja nasipa, priobalnih delova čitavog Beograda, što je potpuno nemoguće pronaći na drugi način na ovako velikoj površini. Naprimer pogledajte Adu Ciganliju ili zimovnik na levoj obali Save. Takođe, odmah pored desne ivice puta Beograd - Zemun počinje Dunav. To je otprilike 3 kilometra vode, mereno od one druge krivine prema Zemunu do početka tadašnjeg ostrva na levoj obali.

Nisam uspeo da pronađem sliku veće rezolucije. Međutim postoji centralni deo ove slike koji je izdvojen sa originala i dat u većoj rezoluciji. Evo obe verzije zajedno:

 

[relja]

Hvala Zuma.
Da, na privatnim fotografijama nemačkih vojnika iz tih prvih nedelja okupacije se može videti kako je Sava poplavila VRO, ulicu Braće Krsmanovića na Savamali...sve se uklapa.

VRO se "stabilizovalo" 1944 godine kada je na jedan nemački šlep (brod?) potonuo na ušću i time omogućio zadržavanje nataloženog dunavskog mulja.

 

[Zuma]

Hvala Zuma.
Da, na privatnim fotografijama nemačkih vojnika iz tih prvih nedelja okupacije se može videti kako je Sava poplavila VRO, ulicu Braće Krsmanovića na Savamali...sve se uklapa.

VRO se "stabilizovalo" 1944 godine kada je na jedan nemački šlep (brod?) potonuo na ušću i time omogućio zadržavanje nataloženog dunavskog mulja.

Nikada nisam naleteo na opsirniju informaciju o tom brodu iako se sama tvrdnja u istom ovom obliku redovno ponavlja. Znas li gde se to tacno desilo i kada? Koliki je bio taj brod? Voleo bih da saznam kao je moguce da jedan jedini brod bude odgovoran za tako velike posledice. Ratno ostrvo ima gigantske razmere. Ili je u pitanju prica koja je zbog upecatljivosti onoga sto tvrdi sponatano postala istina, ili ovde ima dosta preterivanja pa je brod odgovoran za samo vrlo mali deo ostrva, ili je to stvarno morala biti maltene neka singularna tacka iz teorije haosa. A poseban problem je kratko vreme za koje se to toboze desilo. Zna li iko nesto vise o ovome?

 

[relja]

Zuma, ne mogu sada da nađem, ako naletim setiću se i postaviču ovde.
Da ne pripisujem pokojniku nešto što možda nije izgovorio:
Čedomir Janjić, jedan od osnivača i upravnik Muzeja vazduhoplovstva, je pisao o tome, a i ispričao na Studiju B (mislim da je emisija Moj Beograd"). On je bio svedok potapanja tog broda 1944. Da li je on izrekao da je to stavilizovalo tu masu - ja ne želim da tvrdim.
Ali, fakat je da je do tada VRO bilo nestabilno i da je Dunav svojom snagom otkidao komade zemlje. To je prestalo i počelo je raste drveće na sve stabilnijem tlu. Takođe, nivo Dunava je porastao pregrađivanjem Đerdapa 1960-tih, a VRO nije potonulo - znači da je Dunav u međuvremenu naneo materijal na neku stabilnu osnovu.

Ako nađem nešto konkretno, postaviću.

 

[Somi303]

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=iBBV4lxmvzg[/youtube]

 

[Zuma]

Uvek sam se pitao da li novinar sam zna šta treba, a šta ne treba da piše, ili se zabranjene teme i potrebni akcenti redovno i eksplicitno dogovaraju na sastancima.

Šta smo saznali iz priloga? Riba umire zato što nema kisonika, ima puno mulja koji je zatvorio prilaz, stvar će se privremeno popraviti kopanjem prolaza kroz koji će "ući sveža voda", čišćenje ide u tri faze međusobno razdvojene godinama.

Šta je implicitna sugestija? Da, kad prolaz postoji, Sava na neki čudan način ubacuje svežu vodu unazad u rukavac. Iako je rukavac slepo crevo, a zbog priliva Topčiderske reke, sporog toka, nedostatka vrtloga, voda iz rukavca samo veoma polako i ravnomerno ističe, dok je on sam postavljen pod oštrim uglom u odnosu na tok Save. Kao dokaz o stvarnom kretanju vode unutar rukavca pogledajte oblik razlivene farbe na prethodnoj fotografiji "Čukarička Plava Laguna". Takođe, najviše vremena je posvećeno preteranoj količini mulja pa ispada da je to glavni problem.

Šta je istina u kojoj neprijatne informacije nisu izostavljane ili tek ovlaš spomenute? Za ovo je dovoljno setiti se da bi Čukarički rukavac bio među većim jezerima u Srbiji kad bi naslagama mulja bio sasvim odvojen od Save. Nagradno pitanje je kako u tim jezerima ribe uspevaju da prežive? Očigledno je da je glavni problem ustvari ogromno zagađenje, a ne mali protok zbog fizičke prepreke koju predstavlja mulj. Kiseonika nema zbog raznih hemijskih reakcija sa zagađivačima, a pre svega truljenja organskih materija u kojoj oksidacija uzima kisonik iz vode. Takođe, problem je što je taj mulj veoma zagađen, pa ga svako uznemiravanje podiže sa dna i stara zagađenja ponovo ubacuje u vodu.

Jednostavan zaključak je da od ovoga što oni planiraju neće biti preterane koristi. Pomori se dešavaju skoro svake godine, pa su u poslednje vreme morali da ga redovnije čiste, ali uvek na isti ovakav način. Sa nikakvim trajnim rezultatima sem bacanja para. Čistili su ga 2011., pa 2012., a sad se ispostavilo da mora i ove godine. I pored toga do druge faze planiraju da prođe više godina, a niko živi ne može pogoditi koliko će onda trebati do treće faze i potpunog čišćenja.

 

[Zuma]

Mala kompilacija trovanja i ne naročito uspešnih pokušaja spašavanja onoga što je preostalo:


22. 06. 2009.

Pomor ribe u čukaričkom rukavcu

U čukaričkom rukavcu kod Ade ciganlije došlo je do pomora velike količine ribe. Vlasnici čamaca najpre su u marini primetili manju količinu uginule ribe, koja se potom drastično povećavala. Prema procenama, uginulo je više tona ribe.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story ... kavcu.html


06. 07. 2009.

Reke čekaju čišćenje

Bez obzira na pomake u predupređenju ekoloških akcidenata, talog starih tobože nezgoda, koje je bolje nazvati nemarom proizvođača i države, iako nigde nije toliko opasan da zapreti ljudima, ubija ribe. Dva pomora, čije žrtve teže oko 600 kilograma, desila su se u mesec dana. Poslednji put to se dogodilo u Čukaričkom rukavcu, zaprljanom istakanjem nafte toj lokaciji, kao i fabričkim izlučevinama koje su pristizale Topčiderskom rekom. Čim se mulj s dna rukavca podigao, oko 400 kilograma ribe je uginulo.

http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... je.lt.html


19. 05. 2011.

Prolazak čamaca je onemogućen a veliki problem je i za veslačke klubove koji tu treniraju. Već četiri dana radnici Beogradvoda rade na na usisavanju mulja i njegovom prebacivanju u veće dubine u okviru samog rukavca.

http://www.studiob.rs/info/vest.php?id=64424


24. 07. 2011.

Pomor u Savi!

BEOGRAD - Tuga!

Koliko nam je voda zagađena kada su i patke počele da umiru u njoj!? U celoj Srbiji vlada opšti pomor ribe, ali da od zagađene vode umiru i patke, još nismo čuli. U marini na Adi Ciganliji građani su bili šokirani kada su u vodi videli veliki broj uginulih riba i pataka.

Koliko je ribica uginulo, teško je reći, ali ljudi koji imaju splavove u marini kažu da je uginulo oko petnaest divljih pataka koje su doskoro krasile Čukarički rukavac i marinu.
- Gledao sam ih kako se jedva kreću ošamućene, doplutale bi do obale i tu klonule. Kao da su se otrovale. Duša me boli što životinje ni krive ni dužne stradaju - priča nam gotovo u jednom dahu M. L, vlasnik jednog splava.

http://www.kurir-info.rs/pomor-u-savi-clanak-101162


10. 08. 2012.

Počinje čišćenje Čukaričkog rukavca

JVP "Boegradvode" obavljaće radove sa reke tako što će specijalni bager, koji će biti dopremljen skelom, očistiti deo mulja i napraviti "riblji put"

Javno vodovodno preduzeće ”Beogradvode” najavilo je da će, uz podršku Sekretarijata za zaštitu životne sredine, početi radove na uspostavljanju najnužnije prohodnosti Čukaričkog rukavca u delu ušća Topčiderske reke u Savu.

S obzirom na to da radove nije moguće izvesti sa kopna, JVP “Beogradvode” će ove radove obaviti sa reke. Skelom će biti dovezen specijalni bager koji će u naredna tri dana ukloniti deo mulja i time otvoriti izlaz iz Čukaričkog rukavca. ...

http://www.telegraf.rs/vesti/beograd/29 ... og-rukavca


11. 08. 2012.

"Pauk" čisti reku

- „Riblju stazu" i prolaz za čamce kopamo na oko dva metra dubine. Ovo nije trajno rešenje, jer nas ono očekuje tek po završetku svih radova oko novog mosta. Mulj ne sme da se vadi van Čukaričkog rukavca, već se razbacuje okolo. On je specifičan i po tome jer je nemoguće da se u njemu iskopa kanal koji bi opstao. Zato, da bi se dobio prolaz od par metara, mulj se razbacuje na širini od oko pedeset metara. Sam rukavac je najplići na ušću, gde mu je širina do sto metara - objasnio je Milovanović.

http://pressonline.rs/sr/vesti/beograd/ ... +reku.html


Danas

Most završen, stubovi mosta u rukavcu uklonjeni, a oni OPET kopaju kanal u mulju, pomerajući ga desetak metara u stranu? Šta je sa otrovima, fekalijama i ostalim zagađenjima koje samo dobro promešaju, ponovo razmute u vodi, i onda ostave na istom mestu da i dalje zagađuju izvore vode i truju sve živo u njoj? Pa svake sledeće godine ponovo razbacuj na stranu za još malo para? Nije li bolje ono što sam predložio? Zatvoriti i isušiti rukavac, pa bagerima, jeftino, i za veoma kratko vreme odneti SVE otrovne naslage i mulj, koje onda mogu da čekaju neutralizaciju na mestu koje će SIGURNO biti bezbednije od ovoga?

 

[Zuma]

I nešto malo lepše, kao potsetnik šta je nagrada ako se sve ovo sredi kako treba ...

 

[boca-ica]

....odneti SVE otrovne naslage i mulj, koje onda mogu da čekaju neutralizaciju na mestu koje će SIGURNO biti bezbednije od ovoga?...

Slažem se sa predloženim :kk:

samo ne mogu da dočaram dve stvari sebi
koliko bi to kubnih metara bilo mulja ?
i koje je to bezbedno mesto ?

Jednostavnije i jeftinije samo sve odgurati (fazno ) do glavne rečne matice
jer gde god da se stave opasne materije kao prirodna zakonitost opet bi završile u vodi
a usput bi potrovalo još podosta dr. i možda dospelo i ,,dubinsku,, vodu

Fazno ubacivanje u gl. rečni tok-maticu dozvoljava strogu kontrolu koncetracije ubacivanog mulja
(koj se do sada presporim prirodnim putem sliva u Savu) tako da ne bi moglo doći
do ozbljnijih šteta-pomora živog sveta.

takodje za išta drugo i nema ni para. . .
pa hajde bar dok imaju volju da bager, zamene sa buldužerom

 

[Zuma]

Spominje se procena od 120.000 kubika mulja. To odgovara veličini od 150m x 150m x 5m, ili recimo 100x100x12m. Problem je u tome što oni kažu da mulj "nije inertan", pa se ne sme trajno odložiti bilo gde pre nego što se uradi hemijska neutralizacija. Prema tome ni u reke. Samo što je ta neutralizacija daleko najskuplja stavka za koju sada nema para, dok samo vađenje nije veći problem.

Međutim, pošto izgleda malo verovatno da će izvađeni mulj da stupa u neku hemijsku reakciju sa vazduhom, ispada da je jedina stvarna opasnost kontakt sa vodom. Pretpostavljam da se plaše da će, ako se mulj samo negde odloži bez prethodne prerade, površinske vode vremenom rastvarati i spirati otrovne supstance, pa će one opet završiti u rekama i podzemnim vodama. Ono što mi je potpuno nejasno je činjenica da su ti otrovi VEĆ u vodi, upravo ono što bi tobože preradom trebalo sprečiti da se desi ako se izvađeni mulj samo negde odloži (naravno, ako je moja pretpostavka glavne opasnosti tačna). Ovde fali neka ključna informacija.

Ako je stvarno problem samo budući kontakt privremenog mesta za odlaganje sa vodom, onda se može prilično jeftino improvizovati odlagalište mulja koje bi služilo samo dok se ne uradi konačno procesuiranje. Pronađe se neko mesto koje je relativno suvo, pusto i sa malo živog sveta, pa se i ispod i iznad mulja stavi nekoliko slojeva vodonepopusnog plastičnog materjala, a ispod i iznad tih slojeva plastike, jedan sloj šljunka da se sve zajedno odvoji od površinskih voda odozdo i živog sveta odozgo, i to je sve. Umesto šljunka, sve bi moglo ići i na neku tvrdu prirodnu podlogu sa niskim betonskom zidićem protiv priliva površinskih voda svuda unaokolo. Ovako može da stoji godinama bez štetnih posledica. Pošto mulj ionako treba vaditi, a zatim transportovati negde na neutralizaciju, ne vidim šta se bitno ovakvim redosledom poteza gubi sem eventualno dužeg putovanja, šljunka, plastike i jednog više odlaganja / tovarenja. Ali za to dobijamo recimo jednu deceniju trovanja manje, i ne moramo trošiti pare na neefikasna čišćenja rukavca svake godine.

 

[Zuma]

Pronašao sam još podataka vezanih za farbanje Topčiderke u onu upečatljivu nijansu plave boje.
Pošto se temeljno čišćenje stalno odlaže, nije na odmet povremeno se potsećati da ovo što vidimo na starim slikama nije prošlost. Još uvek je jednim delom sa nama, i danas: deo gore, u rukavcu, i deo ispod njega, u Beogradskim izvorima vode.

23. 10. 2010. - Autor: I. BOGOJEV
Topčiderka plava zbog nafte!

Analiza uzorka vode iz indigoplave Topčiderske reke, koja je u sredu poprimila tu „neprirodnu" nijansu, pokazao je da je koncentracija naftnih ugljovodonika prešla dozvoljeni prag.

http://www.pressonline.rs/info/beograd/ ... nafte.html

I naročito preporučujem reportažu sa jednog pomalo nadrealnog pecaroškog izleta, iz maja 2010.

http://musicarenje.forum3.biz/t957-topeiderska-reka

 

[stf]

Тренутно се чисти корито Грочице у Гроцкој, од пешачког мостића до Смедеревског пута у дужини од 200 метара. У плану је поред чишћења од муља, бетонирање дна и фуговање обалоутврда.

 

[Zuma]

Upravo sam video splav Kolos na sred reke, nizvodno od Brankovog mosta. Jedan manji brodic ga negde odvlaci.

 

[Homer Jay]

Najzad!

Петак, 20. септембар 2013.

Пловни објекат „Колос” уклоњен из заштићене зоне Старог сајмишта

Заједничком акцијом Комуналне полиције, градске инспекције и Јавног водопривредног предузећа „Београдводе”, уз асистенцију полиције, данас је из заштићене зоне Старог сајмишта уклоњен пловни објекат „Колос”.

Како је за Беоинфо рекао Милош Миловановић, директор „Београдвода”, овај објекат био је највећи на приобаљу, није ометао саобраћај, али је претио да угрози мостове.

– Имали смо мало времена да реагујемо јер је Сава у порасту. Простора је било само неколико десетина центиметара да би се провукао испод Бранковог моста, па је данас био последњи дан за такву интервенцију. Акција је успешно изведена и сплав „Колос” измештен је у Дунавски рукавац – прецизирао је Миловановић.

„Колос” има масу од безмало седам стотина тона и представљао је претњу за Бранков мост уколико би се сам неконтролисано откачио. Сплав „Колос” налазио се у заштићеној зони Старог сајмишта, где према Одлуци о постављању пловних објеката није дозвољено постављање пловних објеката.

Izvor: Grad Beograd

 

[Johnest_Hon]

Nek plovi do Rodosa!!! :laugh:

 

[relja]

Ode!
Gledam na kamerama-stvarno ga nema više!

Lepa vest.


edit:

http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/406728 ... g-sajmista

Splav "Kolos" odvučen sa Starog sajmišta
M. M. M. | 20. 09. 2013. - 16:48h izmena vesti 16:49h | Foto: Beoinfo | Komentara: 0

Splav "Kolos" danas je, uz asistenciju policije, zajedničkom akcijom Komunalne policije i Javnog vodoprivrednog preduzeća Beogradvode uklonjen iz zaštićene zone Staroga sajmišta.

- Imali smo malo vremena da reagujemo jer je Sava u porastu. Prostora je bilo samo nekoliko desetina centimetara da bi se splav provukao ispod Brankovog mosta, pa je danas bio poslednji dan za takvu intervenciju. Akcija je uspešno izvedena i "Kolos" je izmešten u Dunavski rukavac - rekao je Miloš Milovanović, direktor "Beogradvoda".

Ovaj splav nalazio se u zaštićenoj zoni Starog sajmišta, gde prema gradskoj Odluci o postavljanju plovnih objekata nije dozvoljeno postavljanje splavova.

Splav težak skoro 700 tona predstavljao je pretnju za Brankov most ako bi se sam nekontrolisano otkačio, dodaju u gradskim službama.

 

[direktor]

Konacno olllleee ode bag**

 

[Гага]

Ово ругло би требали да одвуку што даље од Београда. Надам се да ће ускоро и онај мањи сплав да склоне, па оне две преврнуте кршине код Ушћа и све остале кршеве и на Сави и Дунаву. Да се коначно уведе ред.