Šta je novo?

Beogradske reke i priobalja

Znaci ostali svi koji su mogli da se utale, minus cunamiji ali to je vec licni obracun
NIje tačno, ovaj point su sve bivši cunami, još čini mi se par navedenih. to što su se rebrendirali, možda kao fol promenili vlansike, ne menja činjenicu da su to ti najogori splavovi koji se samo izdaju za žurke, a zauzimaju mesto na graskom šetalištu (keju), ge im mesto nikako nije.
Takođe, zabranio bih svako prisustvo splava koji nema javnu/ugostiteljku namenu. Pa ne može da bude dozvoljeno, koliko god platio, da neko zauzme mesto da tu stavi svoju vikendicu.
 
Na grupi Blok 45 neko okačio sliku sa keja 1981.
Prelepo!
Bez splavova i bez šiblja u koritu Save.
81C341E7-769B-4DE4-B876-3704EB12061E.jpeg
 
Отприлике је сваки сплав имао своју клијентелу. Разумем да многима није све једно што су остали без места где су волели да седе, али искрено исто се дешавало и са бројним местима на копну. Могао бих да набројим десетину кафића, кафана и клубова где сам ја излазио а више их нема.
 
Отприлике је сваки сплав имао своју клијентелу. Разумем да многима није све једно што су остали без места где су волели да седе, али искрено исто се дешавало и са бројним местима на копну. Могао бих да набројим десетину кафића, кафана и клубова где сам ја излазио а више их нема.

Istina, to je sve prirodni proces dinamike jednog grada.
 
Gusar, kao i Knjaz, alternativna mesta koja su obeležila srednju, pa i neki period posle moje generacije. Knjaz je i do skora pravio fenomenalne svirke u letnjem delu, gde su dolazile vrlo specifične njuške, od reditelja, glumaca i ostalih umetnika do onih u poodmaklim godinama, još uvek zaglavljenim u metal, hard rock stilu života. :)

Inače Veso je duša od čoveka i tu je 30 godina, totalno underground priča, prosečan stanovnik bloka nije ni znao da je to ugostiteljski splav, da ne pričam o onima koji dolaze namenski na kej sa drugih strana.

Faliće Bg-u ta underground, neprovaljena mesta sa posebnim šmekom, kao što biciklistima fali Toplica kod BW. Mislim podražavam da se ukloni sve, ali ne podržavam da sad na Vesino mesto dođe opet neki Cunami style splav.
 
Stvari su napravljene tako da krajnji rezultat ide upravo ka tome.

Pa ništa, ostaćemo mi sada već matori da svedočimo kao poslednji Mohikanci. :)
A i ima BG još takvih mesta, mada neka neizbežno hrle u komercijalizaciju, a neka i dalje tajanstveno odolevaju, kao kafanica na donjem Dorćolu kod @MC_ :)

Meni jedino žao što klinci neće biti u prilici da slušaju live koncerte, nije kao da su sad mnogo izgubili što nisu videli prepariranog Sergeja Trifunovića na stepeništu SKC-a. Doduše daje i to neki šmek iskustvima.
 
Да ли неко зна, питам конкретно за Весу, да ли ће тај сплав/ти сплавови које уклоне, заиста бити постављени на неку другу локацију ван града? Негде сам прочитао Јаково као алтернативу.
 
Pa one koje nisu rasturili sele u Jakovo, to vrv znaci da Vasa ide tamo dok ne postave i tamo neke uslove.
 
Način na koji su počeli da uklanjaju splavove, čisto sumnjam da će išta ostati za bilo gde drugde uz obalu.
 
Danas u opštini Novi Beograd licitacija za 51 mesto za splav na potezu od Ušća do Zemuna. Za 51 mesto postoje 172 prijave.

Samo dve veličine splavova, 700 i 450 kvadrata.

Od Brankovog mosta do ušća neće postojati ni jedan splav. Ko od njih dobije lokaciju premešta se preko puta Ratnog ostrva.

Veoma pohvalna inicijativa uvođenja reda. Međutim tu postoje i ozbiljni problemi. Kako će ti "ugostiteljski objekti" da se snabdevaju? Šetalište nije napravljeno kao ulica, pogotovo ne za teže kamione natovarene robom. Da li to znači da će Grad od sada redovno popravljati uništeni asvalt i kamene ploče? Ili sami vlasnici splavova, iako im taj prostor ne pripada (ali ga koriste i to nenamenski)? Kako će da postavljaju po Šapiću "zvanične" priključke za vodu, kad po zakonu odbrambeni nasip ne sme da se buši? Možda će glavna snabdevačka cev ići paraleno nasipu ali u inundacionoj zoni, tj na rečnoj strani nasipa? Ili se nasip buši kod svakog splava? Šta sa kanalizacijom? Direktno u reku, kao i do sada? Da li će najzad biti sprečena privatizacija pojasa zemlje između nasipa i reke? Ili će od sada već i skoro zvanično taj deo biti posmatran kao privatno "ekonomsko dvorište" svakog splava? Onako kako u praksi već odavno jeste i što se uprkos jasnog zakona toleriše? Šta sa šupama, ostavama, zidovima, raznim konstrukcijama, čitavim ugostiteljskim baštama između drveća, objektima za patke i kokoške, za pse čuvare, sa ljuljaškama za goste, sa ostavama za drva, sa pravim sportskim terenima i privatnim ulicama, improvizovanim strujnim razvodom i lokalnim osvetljenjem, sve u tobože "zabranjenom" inundacionom pojasu nasipa. Šta sa drvećem koje seku kad god imaju i privid nekog izgovara, a koje ustvari štiti nasip od erozije, od talasa i leda?

 
ZAKON O VODAMA
("Sl. glasnik RS", br. 30/2010, 93/2012, 101/2016, 95/2018 i 95/2018 - dr. zakon)
https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_vodama.html



Vodni objekti za zaštitu od poplava, erozije i bujica

Član 16​

Vodni objekti za zaštitu od poplava (u daljem tekstu: zaštitni vodni objekti) su: glavni, sekundarni i letnji nasipi sa pripadajućim objektima (ustave, crpne stanice), kejski i odbrambeni zidovi, rasteretni i lateralni kanali, kao i brane sa akumulacijama i retenzijama sa pripadajućim objektima za odbranu od poplava i drugi objekti za zaštitu od poplava.

Sastavnim delom nasipa za odbranu od poplava iz stava 1. ovog člana smatra se i zaštitni pojas sa šumom i zaštitnim zelenilom (zaštitne šume) u inundacionom području, u širini 50 m pored nasipa, odvodni kanali paralelni nasipu u branjenom području, na udaljenosti od 10 m do 50 m od nožice nasipa (zavisno od karakteristika vodotoka i objekta), kao i servisni putevi u branjenom području za sprovođenje odbrane od poplava.

Vodni objekti za zaštitu od erozije i bujica su: pregrade, ustave, regulacija donjih tokova bujica, obaloutvrde, biotehnički objekti i drugi objekti za zaštitu od erozije i bujica.



VI ZABRANE, OGRANIČENJE PRAVA I OBAVEZE VLASNIKA I KORISNIKA VODNOG ZEMLJIŠTA I VODNIH OBJEKATA

1. Zabrane i ograničenja

Član 133​

Radi očuvanja i održavanja vodnih tela površinskih i podzemnih voda i zaštitnih i drugih vodnih objekata, sprečavanja pogoršanja vodnog režima, obezbeđenja prolaza velikih voda i sprovođenja odbrane od poplava, kao i zaštite životne sredine, zabranjeno je:

1. na nasipima i drugim vodnim objektima kopati i odlagati materijal, napasati krupnu stoku, vući posečeno drveće, prelaziti i voziti motorno vozilo, osim na mestima na kojima je to dozvoljeno i obavljati druge radnje kojima se može ugroziti stabilnost tih objekata;

2. na vodnom zemljištu:

1) graditi objekte kojima se smanjuje propusna moć korita,

2) odlagati čvrsti otpad i opasan i štetan materijal,

3) skladištiti drvo i drugi čvrst materijal na način kojim se remete uslovi prolaska velikih voda,

4) vađenje rečnog nanosa suprotno izdatoj vodnoj saglasnosti ili bez vodne saglasnosti;

5) prati vozila i druge mašine,

6) vršiti druge radnje, osim u slučaju:

(1) sprovođenja mera očuvanja, unapređenja i prezentacije prirodnih vrednosti,

(2) preduzimanja radnji radi zaštite ljudi, životinja i imovine;

3. u poplavnom području graditi objekte na način kojim se ometa proticanje vode i leda ili suprotno propisima za gradnju u poplavnom području;

4. saditi drveće na odbrambenom nasipu, u inundacijskom pojasu širine najmanje 10 m od nebranjene nožice nasipa prema vodotoku, a u branjenoj zoni suprotno izdatoj vodnoj saglasnosti;

5. kopati bunare, rovove i kanale pored nasipa u pojasu širine najmanje 10 m od nebranjene nožice nasipa prema vodotoku, odnosno do 50 m prema branjenom području, osim ako je njihova funkcija zaštita od štetnog dejstva voda ili je tehničkom dokumentacijom, urađenom u skladu sa ovim zakonom, dokazano da nije ugrožena stabilnost nasipa;

6. menjati ili presecati tokove podzemnih voda, odnosno iskorišćavati te vode u obimu kojim se ugrožava snabdevanje pitkom ili tehnološkom vodom, ugrožavaju mineralna i termalna izvorišta, stabilnost tla i objekata;

7. menjati pravac i jačinu toka površinske vode koja prirodno protiče ili otiče sa vodnog zemljišta koje je u privatnoj svojini;

8. graditi objekte, saditi drveće, orati i kopati zemlju i obavljati druge radnje kojima se remeti funkcija ili ugrožava stabilnost melioracionih kanala za odvodnjavanje i u obostranom pojasu širine od najmanje 5 m od tih kanala preduzimati radnje kojima se ometa redovno održavanje ovih kanala;

9. odlagati čvrsti otpad i druge materijale u vodotoke, akumulacije, retenzije, melioracione i druge kanale, upuštati zagađene vode ili druge materije i vršiti radnje, kojima se može oštetiti korito i obala vodotoka, uticati na promenu njegove trase, nivoe vode, količinu i kvalitet vode, ugroziti stabilnost zaštitnih i drugih vodnih objekata ili otežati održavanje vodnog sistema;

10. vršiti, bez odgovarajućih vodnih akata, intervencije u koritu (osiguranje obala, pregrađivanje korita, proširenje i produbljenje korita i drugo);

11. izvoditi radove koji bi mogli ugroziti stabilnost brane ili njenu namenu, kao i menjati prirodne uslove u okolini akumulacionih i retenzionih basena na način kojim bi se prouzrokovalo klizanja terena, pojave erozije ili nastajanje vododerina i bujica;

12. izvoditi druge radove koji bi mogli da ugroze stabilnost i otežaju održavanje regulacionih, zaštitnih i drugih vodnih objekata.

Zabrana vršenja radnji iz stava 1. ovog člana može se proširiti i izvan granica vodnog zemljišta, ako bi se tim radnjama ugrozio vodni režim ili vodni objekti.
 
Danas u opštini Novi Beograd licitacija za 51 mesto za splav na potezu od Ušća do Zemuna. Za 51 mesto postoje 172 prijave.

Samo dve veličine splavova, 700 i 450 kvadrata.

Od Brankovog mosta do ušća neće postojati ni jedan splav. Ko od njih dobije lokaciju premešta se preko puta Ratnog ostrva.

Veoma pohvalna inicijativa uvođenja reda. Međutim tu postoje i ozbiljni problemi. Kako će ti "ugostiteljski objekti" da se snabdevaju? Šetalište nije napravljeno kao ulica, pogotovo ne za teže kamione natovarene robom. Da li to znači da će Grad od sada redovno popravljati uništeni asvalt i kamene ploče? Ili sami vlasnici splavova, iako im taj prostor ne pripada (ali ga koriste i to nenamenski)? Kako će da postavljaju po Šapiću "zvanične" priključke za vodu, kad po zakonu odbrambeni nasip ne sme da se buši? Možda će glavna snabdevačka cev ići paraleno nasipu ali u inundacionoj zoni, tj na rečnoj strani nasipa? Ili se nasip buši kod svakog splava? Šta sa kanalizacijom? Direktno u reku, kao i do sada? Da li će najzad biti sprečena privatizacija pojasa zemlje između nasipa i reke? Ili će od sada već i skoro zvanično taj deo biti posmatran kao privatno "ekonomsko dvorište" svakog splava? Onako kako u praksi već odavno jeste i što se uprkos jasnog zakona toleriše? Šta sa šupama, ostavama, zidovima, raznim konstrukcijama, čitavim ugostiteljskim baštama između drveća, objektima za patke i kokoške, za pse čuvare, sa ljuljaškama za goste, sa ostavama za drva, sa pravim sportskim terenima i privatnim ulicama, improvizovanim strujnim razvodom i lokalnim osvetljenjem, sve u tobože "zabranjenom" inundacionom pojasu nasipa. Šta sa drvećem koje seku kad god imaju i privid nekog izgovara, a koje ustvari štiti nasip od erozije, od talasa i leda?

Одлична питања
 
Nije im bilo dovoljno to što već 13 godina namerno blokiraju završetak prve faze uređenja Zemunskog keja samo da prostor ne bi pripao pešacima, kao što i dalje jeste u planu, nego da bi ga iznajmili kafanama, a sada izbacuju i jedriličarski klub koji je tu već 77 godina. I to tako što su mu kao nekomercijalnom udruženju bukvalno onemogućili da učestvuje na licitaciji za mesto budući da su i ceo priobalni deo reke namenili kafanama na splavovima, pa onda oni kao sportski klub nemaju pravo da učestvuju!? To je dakle neprekidnih 600 metara ilegalnih kafanskih stolova i čitavih zgrada, od Venecije uzvodno, na obali, a sada i još jedan njihov paralelni red, ovaj put u vodi. A ovo što je Šapić rekao u videu je čista demagogija jer oba njegova "argumenta" nemaju nikakve veze za pitanjem i problemom.


Ovako bi obala kod Šarana koju NEĆE da završe TREBALA da izgleda:

071216-ZMKJ-VS-04.jpg

Render uredjenja Zemunskog keja od Njegoseve do Siroke staze, CIP.jpg
 
Vrh