Kad se kaže da je nemoguće da se danas nešto uradi kvalitetno kao ranije, pitanje je na šta se misli. Da vlasti to zaista ne mogu ili neće? Mislim da je jasno da je to moguće i danas, i to još bolje nego ranije, pa je očigledno u pitanju ovo drugo. Tako da je ključno da se razume zašto je tako, jer se drugačije problem ne može rešiti. Odgovor je vrlo jednostavan i leži u tome gde su razne Beogradske i Republičke vlasti videle osnovni izvor svojih prihoda.
Ranije su svoje izdržavanje videle u uzimanju dela prihoda PRIVREDE, tj u porezu, a danas vide u prodaji ili iznajmljivanju gradskog ZEMLJIŠTA. Dakle klasična dilema tinejdžera pred punoletstvo: trošti samo zarađeno ili prodati dedovinu i zatim sa parama otići u inostranstvo? Tokom socijalističkog perioda Beograda postojala je stabilna vlast sa dugoročnom vizijom razvoja. Njima je bilo jasno da se stvarni uspeh može postići samo ako se postepeno razvija jaka privreda, pa se onda od nje uzimaju pare. Nasuprot tome sadašnje vlasti smatraju da je pitanje koliko će dugo biti na vlasti veoma nezvesno, pa im neki potencijalni dobitak daleko u budućnosti ništa ne znači. I ne samo to. Shvatili su da se umesto većeg uzimanja od još nejake privrede daleko više isplati što pre prodati sve najvrednije delove Beograda, i to počevši od najskupljih pa onda naniže po listi vrednosti. Zato su prvo krenuli sa rečnim obalama, počevši od potencijalno najveće cene kvadrata, tj od desne Savske obale, od gradnje na samom ušću ispod Tvrđeve i "Beograda na vodi". Dakle odmah unovčiti ono što VEĆ ima znatnu tržišnu vrednost, tj svo najbolje gradsko zemljište koje je generacijama čuvano za posebno važne namene, a ne čekati neke bitno zdravije prihode koji bi eventualno tek trebali da se pojave u budućnosti. Tako se pare dobijaju odmah, u velikim iznosima, i ne zavise od sposobnosti i veštine vlasti da prvo podignu privredu koja će imati znatne prihode, od kojih se onda i oni mogu izdržavati. Problem je što se ti posebno vredni gradski prostori koji su generacijama čuvani za posebne namene jednostavno NE MOGU kvalitetno razviti ako se to radi brzo, bez puno para, sa apsolutno vrhunskim ekspertima, i tek onda kad stvarne i DUGOROČNE potrebe postanu sasvim jasne. Zato i jesu bili ostavljni po strani dok se ne steknu svi uslovi da se odrade onako kako zaslužuju.
I to je čitav problem. Umesto da se pažljivo radi na pravom, dugoročno održivom razvoju Beograda (rentijerstvo, izdavanje prostora, ne stvara novu vrednost), i neophodne pare uzimaju od stvarne zarade gradske privrede, vlasti bukvalno prodaju sve najvrednije delove Beograda pod izgovorom tobožnjeg "razvoja" koje apsolutno nije primereno stvarnim potencijalima i ranije predviđenoj nameni zemljišta koje se prodaje, a još manje budućim razvojim potrebama Grada. Graditi čitave košnice visokih STAMBENIH solitera na svim obalama reka, i to još na bednih dvadesetak metara od vode, je potpuno suludo. To nema veze sa urbanizmom. To je raubovanje prostora, čak i kad bi se gledalo samo po njegovoj nameni, tj kad bi i ostavili po strani prethodnu priču o zdravim i nezdravim izvorima para za gradsku kasu.
Dakle postoji ne samo snažna tendencija, nego i sasvim jasan i svestan plan gradskih vlasti da se građanima uzme što veći deo prostora koji je ranije bio uređen kao javni, ili je tome ranije bio namenjen. Oni svoje prihode za sada vide isključivo u prodaji ovakvog najvrednijeg gradskog zemljišta koje je do sada bilo rezervisano za posebno važne javne namene i dugoročne razvojene potrebe Grada.
Zbog toga je uobičajena priča o "nesposobnosti" gradskih vlasti ne samo neproduktivna nego i misli usmerava u pogrešnom pravcu. Kakvi god da su, oni bi mogli bolje kad bi hteli. Problem je međutim na sasvim drugom mestu, a ne ko šta može ili ne može. U politici, u namerama, ne u sposobnostima. Oni svoje prihode vide u što bržoj prodaji što većeg dela najvrednijeg zemljišta grada, pa ZATO podstiču baš onu njegovu namenu koja investitorima omogućuje najveću moguću zaradu od svakog kupljenog kvadratnog metra, pošto je samo onda prodaja odmah osigurana, a novac koji od njih uzmu najveći. Tako se nasilno stvara trenutno raspoloživ prihod, koji nije zarađen, kao i politički i propagandno važan PRIVID uspešnog gazdovanja, a sve na uštrb dugoročnih interesa Grada, a pogotovo onih koji u njemu žive. Ako ljudi to masovno ne budu razumeli i zatim se suprotstavili ovakvom prividnom "razvoju", koji uopšte NIJE razvoj, ubrzo će ostati bez javnih površina, a grad će se pretvoriti u nešto u čemu će retko ko želeti da živi ako ima ikakvog izbora.
