Šta je novo?
Od:
Filteri

Beogradska tvrđava i park Kalemegdan

Ne dopadaju mi se bas ovi kupasti pokrovi na okruglim kulama Zindan Kapije. Stajalo bi k'o piletu sise.
 
Када би прочитао текст постављен у линку, видео би да је то претпостављени изглед у једном периоду историје, који се касније мењао и због тога се ради само истраживање и делимична обнова затеченог, тамо где је могуће, јер је потпуна обнова упитна због постојања различитих историјских слојева.
 
Zanima me stanje ove dve kule iznutra.
Imaju li spratnu konstrukciju?
Imaju li podzemne prostorije?
 
MC_ je napisao(la):
Zanima me stanje ove dve kule iznutra.
Imaju li spratnu konstrukciju?
Imaju li podzemne prostorije?
Kliknite za proširenje...

Koja li je tajna mračne i krvave Zindan kule ? :cool:

IMG_4058.JPG


Ali čekaj ... Evo jednog jednog svetla u njenoj tami!

IMG_4067.JPG


Rešetke :(

Zatvor?

IMG_4070.JPG


Ili ipak ne ...

IMG_4051.JPG


Isečene? Zatvorenici su pobegli?

IMG_4052.JPG


Isto to, sa zadnje strane. Previše svetla za herojske priče. Propade mi novi roman epske fantastike na samom početku.

IMG_4049.JPG
 
Београдска тврђава





Топли дани, вода се пије много, много се флашица користи, канте за отпатке су премале и нередовно се празне ... Одбачених флашица има у капијама, на степеништима, поред пролаза и стаза:





Зиндан капија:
























 
Ove zidine gornjeg grada deluju malo monotono. Njihovo nadzidavanje je bilo cista funkcija, bez ikakvog estetskog elementa.
Mozda bi to moglo da se ucini zanimljivijim, bez prevelikih intervencija koje bi na bilo koji nacin oskrnavile istorijski spomenik.
 
Te зидине су у стању из последњих реконструкција тврђаве. Постоји могућност да се реконструишу тако да буду као из периода средњег века, са грудобранима и кулама простим уклањањем грађе додате накнадно. Писано је о томе на теми.
 
TheGray je napisao(la):
Izvini Zuma, nisam ispratio, kako ti se zvao prethodni roman?
Kliknite za proširenje...

Samo mala šala. Pročitao sam ih mnogo, ali nisam napisao ni jedan. Kad je u pitanju mesto toliko nabijeno istorijom kao što je Beogradska tvrđava, vremenom se shvati da je hladni, faktografski pogled na okolinu ustvari manje veran stvarnosti od nekog koji istovremeno koristi i imaginaciju. U prvom slučaju se vidi samo gomila starih cigli. Tada čak ni sama tvrđava nije vidljiva jer je oko vas ... šta? Park ukrašen delovima starih zidova? Mesto bez saobraćaja da psi i deca mogu da trče?

Povremeno treba promeniti perspektivu malo radikalnije nego što nam rutina sugeriše da je "normalno".

IMG_4041.JPG


IMG_4043.JPG
 
Drakche je napisao(la):
Ove zidine gornjeg grada deluju malo monotono. Njihovo nadzidavanje je bilo cista funkcija, bez ikakvog estetskog elementa.
Mozda bi to moglo da se ucini zanimljivijim, bez prevelikih intervencija koje bi na bilo koji nacin oskrnavile istorijski spomenik.
Kliknite za proširenje...
Ево нешто детаљније на ту тему.
Postavljalo se pitanje o stepenu očuvanosti srednjovekovnih zidina i mogućnostima obnove i njihove prezentacije. Pošto odgovor na to nije jednostavan, odgovoriću kroz više poruka..

1. Severoistočni bedem Gornjeg Grada

Odmah po povratku u zemlju i po preuzimanju grada 1403. /1404. godine, despot Stefan je započeo radove na pretvaranju Beograda u prestonicu despotovine Srbije. Prvi radovi su bili na utvrđivanju velike površine pored zamka, koja dugo nije bila deo neke utvrđene celine, a koja je postala Gornji Grad, opasan širokim rovom.

Severoistočni bedem je dužine oko 200 m, zamišljen kao dvojni bedem sa tri kule, otvorene prema unutrašnjosti da u slučaju pada ne bi bile od koristi neprijatelju. Drugi bedem je zamišljen kao niži bedem, προτείχισμα, sa skrivenim putem za kretanje branilaca, sa 5 bastaja i lučnom eskarpom koja je štitila od kamenja iz katapulta (utvrđenja su napravljena za borbu hladnim oružjem, vatreno oružje još nije bilo ušlo u širu upotrebu).

Ovaj bedem je ostao u nepromenjenom obliku do 1683. godine (naravno, bilo je oštećenja 1440./1456./1521. godine ali su ona sva sanirana.)
Tada počinje Bečki ili Veliki rat. Turci 1683. god. nisu osvojili Beč ali nisu ni Austrijanci naredne Budim. Ipak, dve godine kasnije uspevaju, Budim pada i ratni vihor se posle više od 160 godina ponovo približava Beogradu..

Kada je bila rekonstrukcija ovog bedema?

Popović određuje taj period od 1683-1688. godine.. Turci su srušili sve kule do nivoa šetne staze i tim materijalom popunili skriveni put između dva bedema. Tako su dobili jači bedem debljine od 4-5,5 metara a srednjovekovna eskarpa - lučno podnožje bedema - je ostala.. Mene je dugo bunila sudbina kule IX jer su sve ostale kule bile srušene a ona se u planovima često drugačije označavala i uredno je stajala na gravirama koje prikazuju osvajanje Beograda 1688, godine, pa čak i 1717. godine! Ipak, kasnije sam pronašao fotografije iz 1913. god., gde je ona srušena kao i sve druge kule Gornjeg Grada..
(na ovom linku možete naći kratku istoriju razaranja srednjovekovnog Beograda, jedna od mojih prvih poruka na forumu - koga zanima malo više - viewtopic.php?p=524019#p524019 )

fotografija sa foruma, postavio @Vožd
Pogledajte prilog 100543

U 20. veku, ovaj bedem je do 60-ih bio u jako lošem stanju, kada je temeljno rekonstruisan.

Mogućnosti za rekonstrukciju

Ovo se odnosi na kule XI, X, IX (danas opservatorija) i mala kula VIII, od koje je išao bedem ka Istočnoj kapiji

Rekonstrukcijom bi se bedem vratio u prethodno stanje, pre 1683. godine, što važi i za malu kulu VIII sa susednog Severozapadnog bedema a koja se može smatrati delom ove celine, zbog veze sa kulom IX (dvojni bedem).

Iako i sam Popović kaže da je turska rekonstrukcija degradirala bedem, on ostaje pri tome da se bedem ne može menjati... Obnovom pre desetak godine je čak ovaj turski umetak obnovljen a na njemu su uklesane krenelacije (zupci) i otvori strelnica od zamišljenog dvojnog bedema - potpuni apsurd!

Jako je teško složiti se sa takvim pristupom jer je jasno da je bedem unazađen/degradiran a da postoje svi elementi za njegovu obnovu, osim možda za mašikulu nad Despotovom kapijom. Ukoliko je kasnija faza degradirala objekat moguće je pristupiti njenom uklanjanju ali ta odluka, ipak, uvek zavisi onog ko je sprovodi rekonstrukciju.. Obnova navedenih kula i bedema, uz obnovu pokretnih mostova, ne bi ugrozila druge celine a ovaj deo bi neuporedivo lepše izgledao i imao bi pravu srednjovekovnu atmosferu. Jedino pitanje je kula IX, danas opservatorija, da li joj vratiti originalni oblik ili zadržati sadašnji, kao pogrešno rekonstruisanu zatvorenu kulu (verovatno bi većina bila za to da se zadrži ovakva kakva je, kao mali Muzej astronomije).

Rekonstrukcije Severoistočnog bedema, arh. Vladan Zdravković (2004. i ranije)
Pogledajte prilog 100540
2. most ispred Despotove kapije, pogled iz rova
Pogledajte prilog 100539
Pogledajte prilog 100538Pogledajte prilog 100542
 
dex libris je napisao(la):
Austrijska opsada 1717. je donela nova razaranja. U eksploziji baruta u Donjem gradu je nestala crkava Uspenja Bogorodice, najvažnija crkva srednjovekovnog grada. U rekonstruciji koja je usledila Donji grad je potpuno izmenjen - srušen je severni zid Zapadnog podgrađa sa kapijom kao i sve kuće u njemu, kompletno civilno naselje u ostatku Donjeg grada, ostaci Bogorodičine crkve su razvučeni a zatim je urađena nivelacija terena - deo terena bliže bregu je skinut i nasut na raščišćeni teren bliže reci da bi se dobio ravan plato koji danas imamo - nivo nasipa je na nekim mestima i preko 4 metra a to se vidi i po tome gde je danas portal Pristanišne (Ribarske) kapije.
Kliknite za proširenje...

Samo da istaknem ovaj deo. Izgleda mi da bi trebalo imati zdravu rezervu prema reči "zatim", sem ako se baš do detalja zna i redosled tih radova i kako je tačno sve to izvedeno. Moguće je da pošto je prostor bivše padine u Donjem gradu, u delu ka Savi, NASUT na mestima čak i do 4 metra, priobalni deo i dalje puža najveće potencijale u smislu bogatstva sačuvanih ostataka, i to u odnosu na bilo koje drugo mesto na tvrđavi. Ako je neko planirao toliki obim nasipanja, nema smisla da gubi dragoceno vreme i troši radnu snagu za rušenje nepotrebnih starih objekata dublje od nivoa budućeg terena. Čak i kad mu to ne bio problem, a za tolike radove je radna snaga uvek problem, isto kao i vreme, opet bi stari objekti makar smanjivali količinu ispune koji treba dovesti sa drugog mesta, a njihovi temelji davali već gotovo čvrsto fundiranje u močvarnom priobalnom tlu, pa ih i po ta dva osnova nema smisla rušiti imalo više nego što je striktno neophodno. Dakle, em je traćenje resursa rušiti ih dublje od novog nivoa tla (čak do 4 metra naviše!), em je po bar dva dodatna osnova i eksplicitno korisno da se to ne radi.

Ovo pomaže da se jasnije razume šta MORAJU biti prioriteti u projektu linijskog parka u zoni tvrđave. Tvrđava tu nije nešto usputno, nešto što obogaćuje prostor koji ima drugu osnovnu funkciju. Ona ovde mora biti centralna tema svakog projekta uređenja. Srećom, jedno i drugo nije nekompatibilno budući da se objekti tvrđave posle sanacije i rekonstrukcije bez problema mogu koristiti i kao šetalište i kao vidikovac. Oni čak svojom prostornom dinamikom pružaju niz dodatnih mogućnosti.
 
Poslednja izmena:
Ovaj topic treba da bude kod parkova ili kod rekonstrukcija, ne ovde.
 
Samo kada bi se kule obnovile, stekao bi se drugaciji dojam.
Dekoracije radi, dodao bih jos zelenila u vidu brsljana ili sl. loze kao na crkvi Ruzici. Mislim da bi to na ovom mestu bilo ok uciniti.
Po koji jarbol sa zastavama (ne dzinovskim!) bi takodje doprineo ambijentu.
Ispod bedema u kanalu bih napravio stazu i posadio gusto rastinje okolo.

Zapravo, ambijent oko crkve Ruzice bih koristio kao uzor.

Ru%C5%BEica.jpg
 
Poslednja izmena:
Изгледало би монументално, али би се нарушило археолошко налазиште, а опет локација храма је одређена према месту спаљивања моштију Светог Саве , мада се прича да је и она погрешна.
Мени је дража панорама Саборне цркве у близини на сликама пре високе спратности у центру града.
 
Да, ако је идеја сама застава. Одлична идеја, узгред.

Али, није то у питању. Суштина је у јарболу, у цени у уградњи. Боље се да уградити у такву махину коју ексклузивно на нашој тероторији може једна фимра (братска ) да уради него у јарболчиће висине 15м коју може да подигне било која фирма.
 
Funkciju dominatne vertikale koja privlači pogled je već prezuzeo spomenik Pobedniku. Tako da tu sada nema mesta za još jednu u vidu jarbola sa zastavom. Što se tiće predloga za jarbol na levoj obali Save, bolji su "prirodni" markeri prostora (tj nešto što ima i drugu, upotrebnu funkciju, osim očigledno simboličko-propagandne). Recimo predlog za svetionik koji ističe rt i mesto prvog dodira dve reke. To je takođe vertikala iako bitno skladnija i manja. Pri tome je još i izvor svetlosti pa je marker prostora i noću.

recni-rt-na-uscu-2-jpg.133964


recni-rt-na-uscu-4-jpg.134037
 
Poslednja izmena:
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh