Šta je novo?
Od:
Filteri

Beogradska tvrđava i park Kalemegdan

761_001.jpg
 
Drakche je napisao(la):
Pogledajte prilog 138642Pogledajte prilog 138643

bez konteksta
Kliknite za proširenje...
Инспирисан овом идејом од Дракчета кренух да се копам мало по интернету има ли уопште податка где је била црква коју је подигао Деспод Стефан Лазаревић. Погледао сам мало време када је изашла ова вест:
beogradske.rs

ПОТРАГА ЗА ТЕМЕЉИМА ЦРКВЕ УСПЕЊА - beogradske.rs

Град Београд донео је коначну одлуку да финансира археолошке радове на проналаску темеља Цркве Успења Пресвете Богородице.
beogradske.rs beogradske.rs
Видим нисмо ништа о томе писали, па реко да видим, зна ли неко где је била митрополија?
 
Имаш у Поповићевој књизи, качена је у pdf. формату више пута.
 
:sesir:

Има на више места, али хајде, ово је најопштије..
 
kaldrma.rs

Kalemegdanske zablude

Postoji Äitav niz terminoloÅ¡kih zabluda i greÅ¡aka vezanih za Beograd. Äesto su njihovom stvaranju doprinosili mediji, koji su ponavljanjem greÅ¡aka, uticali na to da se one vremenom ukorene meÄu BeograÄanima. MeÄu gradskim lokacijama oko kojih je danas najveÄi broj zabluda [...]
kaldrma.rs kaldrma.rs

Kalemegdanske zablude
28/07/2022
Od Kaldrma

Postoji čitav niz terminoloških zabluda i grešaka vezanih za Beograd. Često su njihovom stvaranju doprinosili mediji, koji su ponavljanjem grešaka, uticali na to da se one vremenom ukorene među Beograđanima.

Među gradskim lokacijama oko kojih je danas najveći broj zabluda u svakodnevnom opticaju, ističe se posebno Kalmegdan. Tu se izdvaja čak pet krupnih grešaka.

Prva zabluda – pogrešno je koristiti termin Kalemegdanska tvrđava, jer je to lingvistički apsurd, s obzirom da sama reč Kalemegdan znači tvrđavsko polje, pa bi u bukvalnom prevodu to bilo “tvrđava tvrđavskog polja“.

Kalemegdan je naziv parka, a tvrđava nije kalemegdanska, već beogradska.

Druga zabluda – Rimski bunar ne samo da nije rimski, odnosno, antički, nego je izgrađen mnogo kasnije u 18. veku i gradili su ga Austrijanci. Znači nije iz antičkog doba, već su mu Beograđani dali pridev rimski kako bi ukazali na njegovu mističnost i starost.

U Ratnom arhivu u Beču postoji dokument koji svedoči da je izgradnja bunara bila okončana 1731. godine i da je u njega tada bio ugrađen mehanizam za izvlačenje vode. Srbi su tvrđavu dobili tek 1867. godine, ali nisu imali podatke otkad je njen bunar.

zgrađen je da bi u slučaju opsade Gornji grad, kao poslednje uporište bio snabdeven vodom. Kada se kopanjem došlo do 54 metara dubine naišlo se na nepropustljivi sloj, pa je jedino rešenje bilo da se prokopa tunel do savske vode. To se nije uradilo, ali su površinske vode počele da se slivaju u bunar.

Tako je ovaj nesvakidašnji bunar vodu umesto odozdo dobijao odozgo.

Funkcionisao je do početka 20.veka, a onda je potopljen zato što se voda nije vadila. Poslednji put je temeljno očišćen davne 1940 godine.

Treća zabluda – Donjogradska kapija iz 1717. godine isprva je u narodu važila kao Kapija princa Evgenija Savojskog, vojskovođe koji je osvojio Beograd ali nije učestvovao u izgradnji ove kapije. Kasnije je dobila ime Karlova kapija, a Beograđani i danas pretenciozno tvrde da je ime dobila po caru Karlu Velikom.

On jeste bio veliki osvajač, ali s obzirom na vreme u kome je živeo, do tada nepostojeće Srbije (početak 9.veka) nije nikako stigao. Kapiju je mnogo kasnije podigao Karlo VI, habsburški car, a za gradnju ovog monumentalnog zdanja u duhu barokne arhitekture angažovao je znamenitog arhitektu Baltazara Nojmana.

Četvrta zabluda – smatra se da je Karađorđe posle Prvog srpskog ustanka ušao u Srbiju kroz kapiju ispod današnjeg spomenika Zahvalnosti Francuskoj, po čemu je ona nazvana Karađorđeva kapija. Tu je čak 1913. bio podignut i veliki spomenik Karađorđu, upravo jer se verovalo da je to bila tačka njegovog prodora u tvrđavu.

Iako je izgrađena početkom 19.veka u vreme ustanka je bila zazidana i to sve do 1952. godine. Karađorđe je ušao u tvrđavu sa Carigradskog druma, preko Stambol kapije, pa je samo ime legenda.

Peta zabluda je napravljena namerno i odnosi se na Turbe Damad Ali paše, koji je poginuo 1716. u bici kod Petrovaradina i sahranjen u Beogradu. Već sledeće godine došli su Austrijanci i srušili grob i džamiju pored. Znatno kasnije, 1784. godine, umro je komandant beogradske vojske Mehmed Izet paša kome je podignuto današnje turbe.

Zabluda oko ovog groba nije samo deo tradicije jer je turbe obnovio izvesni Ali paša pred tursko napuštanje Beograda, već su joj itekako doprinele i kasnije političke igre.
Naime, u trećoj deceniji 20. veka trebalo je privoleti tadašnju Muslimansku stranku Mehmeda Spaha u koalicionu vladu, pa je kao deo političkog dogovora turbe bilo obnovljeno i posvećeno turskom vojskovođi Damad Ali paši, a taj naziv mu je ostao sve do današnjih dana.
 
Ne secam se da sam ikada cuo da neko kaze "Kalemegdanska tvrđava"., mada to, cak, ima vise smisla od toga da se kalemegdanom naziva samo tvrdjava.
Ipak, nemam nista protiv toga sto ljudi park i tvrdjavu skupa nazivaju "Kalemegdan".
"Beogradska tvrdjava" mi je sasvim ok, mada mi to nije dovoljno identitetski tj. malo je bezlicno.

Mogu da pojasnim. Nama ne mora biti mnogo znacajno sta pojam "kalemegdan" stvarno znaci na turskom, vec ono sto je ustaljeno u svakodnevnom govoru na nasem jeziku.
Lingvsitika je prepuna ovakvih "apsurda", mnogim pojmovima ne znamo tacno znacenje, ni poreklo, pa ih ipak bez problema koristimo kao atribute.

Zato "kalemegdanska tvrdjava" ima smisla samo ako zelimo da kazemo da je to tvrdjava koja pripada kalemegdanskom parku / ili polju, mada tako niko ne razmislja. pre bi pomislili da park pripada tvrdjavi, a ne obrnuto.
 
Московски Кремљ (тврђава).
Петроварадинска тврђава.
Смољенски Кремљ (тврђава).
Брестска крепост (тврђава).


Због чега је безлично да тврђава града Београда београдска?
 
Саша je napisao(la):
Београдска тврђава, Чесма Мехмед-паше Соколовића

Примери немара, лошег одржавања и вандализма: сломљена и оборена стаклена ограда, одваљено камење и цигле, жврљотине, украдене/однете луле с чесме, недостају плоче, једина преостала лула (с друге стране) штрчи на пластичној цеви, отпаци, жбуње по ширини прерасло две трећине степеништа, недовршени радови на постављању кабла ...:











































С 50 динара додатих на збирну цену за улазницу за Римски бунар, Барутану и Сат-кулу, приступ би био ограничен, Чесма заштићена и чиста, и једно лице више имало запослење.
Kliknite za proširenje...
Iskreno voleo bih da ovaj korten i deking jos vise strule i onda na kraju budu pocupani, a da se obnovi samo sama česma. Ta rekonstrukcija je sama po sebi bila sramna... Ali tesko će se to desiti jer je bila finansirana spolja.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh