Šta je novo?

Beogradska tvrđava i park Kalemegdan

Комплекс Зиндан капије

DSC_0120.JPG
DSC_0121.JPG
DSC_0123.JPG
DSC_0125.JPG
DSC_0127.JPG
DSC_0129.JPG
DSC_0130.JPG
DSC_0131.JPG
DSC_0134.JPG
DSC_0135.JPG
DSC_0137.JPG
DSC_0138.JPG
DSC_0141.JPG
DSC_0142.JPG
 

Šteta što je jedna od četri glavne gradske kapije iz vremena Despota Stefana Lazarevića, i to baš ona koja je izlazila na vrh Kalemegdanskog grebena, i do danas ostala zapuštena. A pri tome je izgledala ovako spektakularno. Još jedna, bar za sada propuštena prilika. Ovo bi svakako trebalo rekonstruisati onoliko koliko se može uzevši u obzir obližnji, kasnije izgrađeni bedem. Koliko se može videti na aero snimcima mesta za takvu rekonstrukciju ipak ima dovoljno.

screenshot-72-png.135517


A evo gde je bila južna kapija Gornjeg grada i kako je ceo grad tada izgledao. Inače ova mapa bi mogla da nam bude osnovni orjentacioni plan kad je u pitanju razmišljanje o prioritetima i izboru šta bi se sve eventualno moralo rekonstruisati i prikazati u Donjem i Gornjem gradu. U svakom slučaju je to i za nas i za Beograd jedan od najvažnijih perioda.

Beogradski grad sa predgradjem u 15. veku

14-Beogradski-grad-sa-predgradjem-u-15-veku-Popovic-sl-63.png
 
Poslednja izmena:
Ако добро видим, где је данас К-дистрикт у време османлија била је џамија.
 
Na vrhu kapije se pojavio lep kaldrmisani pod, ili put, ako se ona nastavlja i izvan zgrade na kapiji.

IMG_2070.JPG


IMG_2073.JPG


Ispalo je da su bedemi dublji i komplikovaniji nego što je izgledalo do sada.

IMG_2061.JPG


Dublji deo bedema nije u istoj liniji kao i njegov gornji deo, ali jeste u liniji sa nizvodnim delom.

IMG_2063.JPG


Nivo vode verovatno pokazuje trenutni nivo Save. Vidi se prvi znakovi i probijanja podzemnih voda iz pravca tvrđave.

IMG_2087.JPG


IMG_2104.JPG
 
Poslednja izmena:
Da li znate da je rimski vodovod dovodio vodu iz MML-a, podzemnim kanalom preko Bulevara sve do mesta na kome je cesma M. Sokolovica.
 

Промоција монографије „Београдска тврђава од војног утврђења до споменика културе”


У склопу обележавања Дана Завода за заштиту споменика културе града Београда, у четвртак, 19. маја у 14 часова, у сали Завода биће организована промоција монографије „Београдска тврђава од војног утврђења до споменика културе” ауторке архитекте др Марине Нешковић, конзерватора саветника Републичког завода за заштиту споменика културе – Београд, саопштено је из Завода за заштиту споменика културе града Београда.

Уз Завод за заштиту споменика културе града Београда суиздавач монографије је Архитектонски факултет Универзитета у Београду.

Београдска тврђава, као једно од најзначајнијих културних добара на подручју града Београда, заштићена је међу првим споменицима после Другог светског рата. Од тада се на Тврђави спроводе систематска истраживања и изводе конзерваторско-рестаураторски радови, захваљујући којима је данас у великој мери истражен и презентован споменички комплекс. Монографија представља резултат научних истраживања обједињених у докторској дисертацији одбрањеној на Архитектонском факултету у Београду 2015. године. На основу историјског и урбаног развоја Београда с једне и савремених начела заштите и очувања културног наслеђа с друге стране, Београдска тврђава се третира као специфично историјско језгро града. Са циљем да се испитају нове могућности ревитализације, посебно у оквиру контактних градских зона и простора приобаља, посебна пажња се посвећује редефинисању значења и ревалоризацији Тврђаве. Вредносну оцену рада дали су др Весна Бикић, др Нађа ***товић Фолић, др Мирјана Ротер Благојевић.

На промоцији ће говорити архитекта проф. др Дубравка Ђукановић, директорка Републичког завода за заштиту споменика културе – Београд, архитекта др Марина Павловић, помоћник директора Завода за заштиту споменика културе града Београда и ауторка др Марина Нешковић. Модератор разговора је историчарка уметности Бојана Ибрајтер Газибара.

01-foto-Zavod-za-zastitu-spomenika.jpg


 
Беографска тврђава

Радови на Зиндан капији и поред ње су замашнији него што сам мислио. Није то само обнова, већ и права реконструкција појединих делова утврђења. Узбудљиво је гледати како се попуњавају и расту тамо где их дуго није било.





У горњем делу слике се види грађевина у ул. Пјарона де Монтезира поред Педагошког музеја:


Било би одлично ако среде и за јавност отворе унутрашњи простор у који су сада поставили осветљење:




































 
Poslednja izmena:
Svaka cast na reportazi...Uzivao sam gledajuci sta se sve radi iz ranoraznih uglova. Hvala.
 
Cini mi se da se rekonstrukcija bas i ne uklapa u celinu.
Obe kule kod Zindan kapije su 1930-ih rekonstruisane na potpuno pogresan nacin, da lice na nekakav viteski zamak.
 
Vrh