Šta je novo?

Beogradska tvrđava i park Kalemegdan

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=371095#p371095:1af1m0iy je napisao(la):
grand master » 11 Feb 2016 12:46[/url]":1af1m0iy],ali to me nije sprečilo da slikam par slikam....

veliki plus :kk: :) :kk:

Ne brini za kvalitet slika, tvoje sličice sa ,,terena,, ma kakvog kvalitet,a, mnogo više vrede
nego gomila ovde okačenih copi-paste, gde ni dupe iz fotelje nije pomereno
:sesir:
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=371095#p371095:5jqcmem4 je napisao(la):
grand master » 11 Feb 2016 01:46 pm[/url]":5jqcmem4]Juče sam se šetao Kalishem,kad me je zahvatila oluja,ali to me nije sprečilo da slikam par slika:

1.Čamac ispod mosta kod Zindan kapije:
image.jpg


2.Betonski zid iza Amama(sa dodatkom odbojnih grafita):
image.jpg

image.jpg


3.Nekakva skulltura napravljena od srednjevekovnog kamena i betona od strane gospode iz planetarijuma:
image.jpg


4.Ostatak neke gradjevine pored planetarijuma:
image.jpg


5.Pronasao sam jedan kamen nedaleko od planetarijuma sa natpisom na srpskoslovenskom:
image.jpg

lokacija:
image.jpg


6.Šetao sam se i ispod severnog bedema(iznad barutnog magacina),pa evo par slika:
1.Nije rupa ispod Pobednika jedina rupa u zidu:
image.jpg


2.Bedem i mesto za ,,kampovanje,,:
image.jpg

image.jpg


3.Poprilično duboka rupa kod mesta za kampovanje(duboka je ~3m):
image.jpg

Nisam hteo da je slikam više puta,jer je vreme bilo očajno(vetar je baš jako duvao)

4.I na kraju jedna simbolična slika,koja se po mom mišljenju ne odnosi samo na Kalemegdan,već i na celu Srbiju:
image.jpg


Molim te postavi neke veće fotografije, jer ovo su zanimljivi ali neupadljivi detalji, a ništa se ne vidi...
 
Hvala boca-ica na komplimentima :D

Evo ih istih fotografija ponovo,samo su ovog puta vece:

1.Čamac ispod mosta kod Zindan kapije:
IMG_2873.jpg


2.Betonski zid iza Amama:
IMG_2874.jpg

IMG_2875.jpg


3.Nekakva skulptura napravljena od srednjevekovnog kamena i betona od strane gospode iz planetarijuma:
IMG_2877.jpg


4.Ostatak neke gradjevine pored planetarijuma:
IMG_2876.jpg


5.Pronasao sam jedan kamen nedaleko od planetarijuma sa natpisom na srpskoslovenskom:
IMG_2878.jpg

lokacija:
IMG_2879.jpg


6.Šetao sam se i ispod severnog bedema(iznad barutnog magacina),pa evo par slika:
1.Nije rupa ispod Pobednika jedina rupa u zidu:
IMG_2890.jpg


2.Bedem i mesto za ,,kampovanje,,:
IMG_2888.jpg

IMG_2887.jpg


3.Poprilično duboka rupa kod mesta za kampovanje(duboka je ~3m):
IMG_2886.jpg


4.I na kraju jedna simbolična slika,koja se po mom mišljenju ne odnosi samo na Kalemegdan,već i na celu Srbiju:
IMG_2892.jpg
 
Oдличне фотографије које показују немар према тврђави. Околина Амама дефинитивно треба да се уреди, а онај бетонски зид иза њега замаскира опеком или каменим блоковима. Рупе по зидинама и бедемима су тек посебна прича и сматрам да би прво требало њих средити, а тек онда размишљати о пасарелама.
 
Bolje odrzavanje = bolji izgled = Vise turista = vise para = bolje za kalemegdan = bolje za nas
ne razumem sta fali u ovoj logici

PS. Plus za slike i trud
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=371256#p371256:1gqseksb je napisao(la):
grand master » 12 Feb 2016 02:19 pm[/url]":1gqseksb]....

5.Pronasao sam jedan kamen nedaleko od planetarijuma sa natpisom na srpskoslovenskom:
IMG_2878.jpg

lokacija:
IMG_2879.jpg

...


Hvala za odličnu reportažu.

Mislim, ali ne mogu da se zakunem, da je i na TV bila neka emisija u kojoj su spomenuli ovu ploču.
Moguće je, samo nagađam, da to deo nadgrobne ploče sa preseljenog Tašmajdanskog groblja.

Na jednom drugom forumu je jedan čovek pisao kako je pre više godina na Kalemgdanu video ploče i na jednoj, na svoje zaprepašćenje, pročitao da je - nadgrobni spomenik Gligoriju Vozareviću, prvom srpskomknjižaru i izdavaču ("Crveni krst", ranije poznatiji kao "Vozarev krst" je postavljen nam mestu na kojem je on podigao veliki drveni krst 1847.).
I dok je čovek reagovao, spomenik nestade...

Pa je tako moguće da je i ova ploča, nekim putem, došla sa Taša.
 
Мени се чини да сам на платоу код Победника исто видео једну плочу са неким натписом.
 
Austrijski planovi Kalemegdana:

Plan 1:
plan_2.png


Plan 2:
plan_1.png

Primetio sam jedan veliki objekat u donjem desnom uglu,i u objasnjenju pise:
plan_3.png

sto znaci bolnica na nemackom.
Uporedio sam lokaciju na planu i na google earth-u i evo gde se ta bolnica mozda nalazila:
plan_6.png


Plan 3:

Na satelitskom snimku se vidi barutni magacin koji je na planu ukopan:
 
@relja Juce sam prolazio tu gde je taj kamen, i neko ga je otkopao( verovatno neko sa Beobuilda :!: )
Zaboravio sam telefon,pa ga nisam slikao :( ,ali se jasno vidi da kamen nije nadgrobni spomenik,jer poledjina kamena koja je bila u zamlji previse
gruba i neobradjena za spomenik. Pre mislim da je ovaj kamen bio deo nekog zida sa natpisom u nekoj kuci/crkvi. A mozda je i veoma ostecen spomenik,ne znam :? .
 
Hvala za info. Da li se, posle "otkopavanja" ukazao još neki deo natpisa?
 
Na poledjini kamena nije nista pisalo i zbog toga mislim da nije spomenik(tipa stećak), već deo neke veće zgrade.
 
Plan 3:


Ovo je zaista izvanredan plan tvrdjabe, da li mi mozete reci koji je izvor, i da li ima legenda sa objasnjenim pojmovima?
 
Datumi RAZARANJA Beograda (Sa Neta ali editovano i reformatirano da bude preglednije)
. ....

---- Dopunjena verzija u sledećoj poruci ----
 
1999. amerikanci i jos 16 zemalja bombarduju Beograd.

I nadam se da je to kraj. Zauvek.
 
Datumi RAZARANJA Beograda (Sa Neta, ali dopunjeno i reformatirano da bude preglednije)

0091. Singidunum je rimski vojni logor sa IV Flavijevom legijom.
0441. Huni su srušili Singidunum
0450. (posle) Singidunum je pod vlašću Sarmata
0470. (oko) Istočni Goti proterali su Sarmate iz grada
0488. Gepidi osvojili Singidunum
0504. Goti zauzimaju grad, ali on mirovnim ugovorom...
0510. ... pripadne Vizantiji
0535. Vizantijski car Justinijan I obnavlja Singidunum
0584. Avari osvajaju i razaraju antički Singidunum
0592. Vizantija ga je povratila
0596. Avari srušili bedeme grada, ali je vizantijska vojska zadržala grad
0630. (oko) Sloveni su osvojili Singidunum
0827. Bugari će preuzeti vlast nad tvrđavom
0878. Javlja se grad sa čisto slovenskim imenom -- Beograd
0896. Ugarska vojska je napala Beograd
0971. Vizantija osvaja Beograd, a od nje ga
0976. (posle) preuzima car Samuilo
1018. Car Vasilije II ruši makedonsko carstvo i Beograd opet postaje vizantijski
1071. Ugarska opseda Beograd
1072. Vizantija preuzela Beograd
1096. Ugarska vojska razorila Beograd, ali ga je Vizantija zadržala
1127. Mađarski kralj Stevan II ruši Beograd i njegovim kamenom gradi Zemun
1154. Vizantijski car Manojlo I uzvraća istom merom Ruši Zemun i beogradskim kamenom ponovo gradi Beograd
1182. Ugarska napala i opljačkala Beograd
1185. Vizantija povratila Beograd diplomatskim putem
1230. Beograd je u sastavu Bugarske
1232. Grad je pripao Ugarskoj
1284. Srpski kralj Dragutin dobio je od ugarskog kralja vlast nad Beogradom, i tako Beograd postade prvi put srpski
1316. Njegov brat Milutin oružano osvaja Beograd
1319. Ugarski kralj osvaja i spaljuje Beograd
1382. Protivnici ugarske krune, braća Horvati, osvajaju Beograd
1386. Ugarska je povratila Beograd
1403. Despot Stefan Lazarević dobija od ugarskog kralja vlast nad Beogradom. Obnovio je tvrđavu i gradsko naselje, i učinio ga srpskom prestonicom
1427. Ugarska preuzima Beograd
1440. Turska napada Beograd, ali će grad, uz velika razaranja, biti odbranjen
1456. Ugarska i krstaška vojska odbraniće od turske vojske Beograd. Grad je razrušen
1521. Ugari predali Beograd Turcima, posle dvomesečne opsade
1688. Austrija preotela Beograd od Turaka
1690. Turci isteruju Austrijance iz Beograda
1717. Austrijanci ponovo isteruju Turke (princ Eugen Savojski), obimna rekonstrukcija grada
1739. Turci vraćaju Beograd
1789. Austrijanci su ponovo u Beogradu, ali ga...
1791. ...ustupaju Turcima mirnim putem
1806. Srpski ustanici zauzimaju Beograd koji je, tada, postao centar nove Srbije
1813. Turci ponovo zauzimaju Beograd
1815. Drugi srpski ustanak. Na scenu stupa Miloš Obrenović
1830. Sultanov hatišerif o autonomiji Srbije
1867. Mihailu Obrenoviću predati ključevi Beograda
1878. Na Berlinskom kongresu priznata nezavisnost Srbije
1882. Srbija postaje kraljevina, a Beograd njena prestonica
1914. Austrijska vojska ulazi u Beograd i ostaje samo tri meseca, da bi...
1915. (oktobra) ... ponovo ušla i ostala tri godine
1918. Prvog novembra Beograd opet postaje srpski, ali decembra iste godine postaje jugoslovenski, bez borbe
1941. Nemci bombarduju Beograd 6. i 7. aprila, i 12. aprila ulaze u njega tako razrušenog
1944. Amerikanci bombarduju Beograd
1944. Beograd oslobođen od Nemaca mukama i žrtvama ruskim i partizanskim
1999. Amerikanci i jos 16 zemalja bombarduju Beograd
1999. I tu je kraj. Za sada

(Iz knjige „Beli grad, kulturna istorija Beograda", grupa autora, izdavač: MEDIART, 1997, i kasnije, Beobuild, 2016.)
 
Nemojte "tu je kraj. Za sada"
Nego tu je kraj i TACKA.

Dosta su nas razarali 2000 godina.
 
Slazem se sa spatiotecteom a i nije u nasem duhu izgradnje ;)
 
To bi bilo divno ... ali ... ova lista ima 57 stavki! :(
 


Može se reći da je najmirniji period bio za vreme ovog prvog rimskog logora (Huni prekinuli), pa onda kada su Sloveni zagospodarili (prekinuli Bugari), i pod Turcima (Austrijanci prekinuli).

Nadam se da nam predstoji novi skok na grafiku, tj. miran period.
 
Nadam se da nam grafik uopste nece ni trebati :)
 
Astrodule me je preduhitrio sa grafikom. Bio sam radoznao da li će na njemu biti moguće prepoznati klastere, tj nagomilavanje tačaka. To bi odgovaralo jednoj istoriji u kojoj se relativno duži mirni periodi smenjuju sa puno nasilnih, ali kratkih, dakle nagomilanih uglavnom u nemirnim vremenima. Nažalost, kao što vidite, nagib ove linije je skoro konstantan. Za Beograd skoro da nisu postojala mirna vremena. Razaran je sa neverovatnom preciznošću u maltene pravilnim vremenskim razmacima, tokom čitavih 2000 godina, a verovatno i pre toga. Pažnje su vredna samo ova tri izuzetka koja je astrodule pomenuo.

Mislim da bi bilo vredno zapamtiti da je od ta tri daleko najduži bio čuveni Pax Romana. Beograd je samo kao Rimski grad imao čitavih 350 godina mira. Nikada više i verovatno nikada pre.

Zaista tužno, ali, zar ne bi bar ova činjenica mogla da posluži kao podsticaj da se već jednom negde u gradu, na otvorenom i javnom mestu, konzerviraju i prikažu ostaci iz Rimskog peroda? Apsurdno je da tako dug i značajan deo istorije Beograda nije obeležen baš nigde. Možda na Kalemegdanu ili na Studentskom Trgu tokom predstojećih radova na podzemnoj garaži.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=uvPbj9NX0zc[/youtube]
 
Vrh