Beogradska tvrđava i park Kalemegdan
- Začetnik teme Влада
- Datum pokretanja
Тако сам и ја размишљао у првом средње, али то зависи од много ствари.. Нпр. наш завод је конзервативног става да се не могу реконструисати недостајући делови, осим у модерним материјалима, погледај бедем код Небојша куле и капије које су рађене након тога..
Poslednja izmena:
Jankomarko
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 07.04.2021.
- Poruke
- 139
- Pohvaljen
- 145
Kakav se ono Luna park montira u donjem gradu, koliko dugo se planira da to ruglo stoji tu i koja je bu**** to dozvolila?
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.054
- Pohvaljen
- 24.222
Nije sem same Vodne kapije 1, a čak su kod i nje istražili samo njenu unutrašnost, što nije istraživanje kako ono treba da se radi. Ako imate bilo koji zid, pa znate samo kako izgleda njegova jedna strana, ali ne i druga, kakvo je to istraživanje? Šta je odmah sa druge strane zida kapijskog prolaza? Šta dalje levo, a šta desno od prolaza? Šta je ispod poda? Koji usput, bukvalno tone na jednom mestu, pa je dole definitivno neki ozbiljan prolaz za vodu, nešto gde ona ponire i nosi sa sobom zemlju? Kako je konstruktivno spojen bedem i kapija? Gde se tačno u mlađem bedemu krije stariji bedem Despota Stefana? Odneli su zemlju iz prolaza i to je istraživanje? Jeste iskopan i deo rova ispred ulaza, ali samo do nivoa koji je vrlo malo ispod ravni poda kapije? A bedemi idu još najmanje 4 metra u dubinu. Sa spoljnog dela priobalnog bedema čak ni nabacano đubre i šut nisu uklonili. Posle "konzerviranja" sve je ostalo da visi kako je i visilo posle bagera. Da ne spominjemo obećano istraživanje bastiona Sv Jakova. Takođe, između jeste bilo još par uskih sondi da bi videli preko čega idu nove betonske stepenice. Onda su naravno otkrili savršeno očuvani i zakošeni nizvodni deo spoljnog bedema, samo da bi ipak upravo na tom mestu izlili beton. Između je samo geotekstil i uzak sloj peska. I sad će te stepenice kao da ruše!? Sumnjam. Daleko je to od istraživanja čak i samo kapije u meri u kojoj se to mora odraditi, a gde su svi ostali delovi koje zahvata linijski park?
Spoljni bedem, bukvalno naspram same kapije, dakle njen nerazdvojni deo, je ostavljen u ovakvom stanju. Često sam se pitao šta će se desiti kad zbog recimo vode oslabi trenje između delova ovog haotično nabacanog građevinskog šuta koga su tu ubacili prilikom zatrpavanja rova (jer on NIJE vezan za glatko lice na ovoj dubini dobro očuvanog bedema), pa se sve kao lavina sruči nadole? Tačno na na ove šipke koje drže prolaz za pešake? Prepostavljam ipak da je čitava mreža metalnih cevi ubačenih beton dovoljno čvrsta da joj ništa ne bude, ali zar se istraživani ostaci tvrđave ostavljaju u ovakvom stanju?
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.054
- Pohvaljen
- 24.222
Da, znamo. Znamo i šta nam govori. Ne znamo samo koliko će se njih potruditi da svojim ličnim doprinosom bar malo pomogne da se tu nešto promeni nabolje. Umesto da sve ostavi nekom drugom. Obično tako što posle par emotivnih poruka redovno zauvek zaboravi na sve, i tako efektivno prihvati sve. Ima puno pravednih i emotivnih. Ali malo upornih.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.054
- Pohvaljen
- 24.222
Malo slika za podsećanje.
Pozicija vrha otkopanog nizvodnog dela spoljnog priobalnog bedema
Na jednom mestu su ga otkopali i dublje. Pitanje je koliko još duboko ide.
Onda su mu deo do kapije, naravno, betonirali.
Morao sam da sam, nekim improvizovanim "poljskim" metodama merim i crtam plan da bih shvatio koliki je tačno deo zakačen. Ispalo je da je samo kraj bedema ispod betona. Doduše, vodite računa da ovde prostor na fotografiji prividno sabijen uz pomoć zuma, pa taj betonirani "kraj" bedema u stvarnosti uopšte nije tako kratak kad se izrazi u metrima.
Međutim to ovde nije od baš velike pomoći pošto se i za ovoliko svejedno mora rušiti ovaj neprimereni betonirani "vidikovac". Bez toga se ne može rekonstruisati ni sama Vodena kapija pošto su i otvor u spoljnom bedemu i delovi bedema oko tog otvora njen nerazdvojni deo. Tek sve zajedno čini funkcionalnu celinu. Pošto je čitav smisao Vodene kapije da se izađe na obalu reke. Bez tog spoljnog otvora i bedema koji ga čine sve zajedno nema svrhu. Pa je pravljenje betonskog vidikovca upravo na bedemu (vidikovca koji će se tobože odmah i rušiti čim se odradi tender za nastavak radova??) potpuna besmislica. Pogotovo što na untrašnjem bedemu postoji još viši i bolji vidikovac, za koji je, usput, taj bedem i projektovan. Sa BOLJIM klupama, ako treba, jer ima više mesta. Itd. Sve zajedno je totalni apsurd. Sem, naravno, ako čovek iz ovakvih stvari i činjenice da se čak i sama kapija u užem smislu (dovratak, prolaz) sasvim bukvalno raspada pred našim očima, ne zaključi da je cela priča o rekonstrukciji raznih delova tvrđave kao o podrazumevanom delu linijskog parka otpočetka bila čista laž.
Pozicija vrha otkopanog nizvodnog dela spoljnog priobalnog bedema
Na jednom mestu su ga otkopali i dublje. Pitanje je koliko još duboko ide.
Onda su mu deo do kapije, naravno, betonirali.
Morao sam da sam, nekim improvizovanim "poljskim" metodama merim i crtam plan da bih shvatio koliki je tačno deo zakačen. Ispalo je da je samo kraj bedema ispod betona. Doduše, vodite računa da ovde prostor na fotografiji prividno sabijen uz pomoć zuma, pa taj betonirani "kraj" bedema u stvarnosti uopšte nije tako kratak kad se izrazi u metrima.
Međutim to ovde nije od baš velike pomoći pošto se i za ovoliko svejedno mora rušiti ovaj neprimereni betonirani "vidikovac". Bez toga se ne može rekonstruisati ni sama Vodena kapija pošto su i otvor u spoljnom bedemu i delovi bedema oko tog otvora njen nerazdvojni deo. Tek sve zajedno čini funkcionalnu celinu. Pošto je čitav smisao Vodene kapije da se izađe na obalu reke. Bez tog spoljnog otvora i bedema koji ga čine sve zajedno nema svrhu. Pa je pravljenje betonskog vidikovca upravo na bedemu (vidikovca koji će se tobože odmah i rušiti čim se odradi tender za nastavak radova??) potpuna besmislica. Pogotovo što na untrašnjem bedemu postoji još viši i bolji vidikovac, za koji je, usput, taj bedem i projektovan. Sa BOLJIM klupama, ako treba, jer ima više mesta. Itd. Sve zajedno je totalni apsurd. Sem, naravno, ako čovek iz ovakvih stvari i činjenice da se čak i sama kapija u užem smislu (dovratak, prolaz) sasvim bukvalno raspada pred našim očima, ne zaključi da je cela priča o rekonstrukciji raznih delova tvrđave kao o podrazumevanom delu linijskog parka otpočetka bila čista laž.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.054
- Pohvaljen
- 24.222
Deo prolaza kapije gde je kaldrmisani pod potonuo zajedno za zemljom ispod kaldrme. Očigledno je ispod neki prolaz ili kanal za vodu koja polako prolazi i sa sobom odnosi zemlju, tj temelje same kapije i bedema. Sasvim desno je vidljivo i parče jedne od bar tri velike pukotine. Na koji je način recimo ovo tobože "konzervirano" onim drvenim letvama?
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.054
- Pohvaljen
- 24.222
Još jedno markiranje pozicija mog predloga gornje i donje pešačke staze. Sada na slici širim vidnim uglom, tako da se vidi i prolaz same kapije kroz unutrašnji bedem, sa leve strane, kao i širina celog područija ispred nje. Vidljiv odnos širine nižeg šetališta i raspoloživog slobodnog prostora.
Fantastični vidik ušća koji se posmatraču otvara sa unutrašnjeg bedema Vodene kapije. Takođe izlaz na bivše pristanište i buduću "plažu" levo i desno. Tamo bi vodio drveni mostić i rampa ili stepenice. Ovo je daleko bolje od vidika sa betona koji je sada napravljen.
Fantastični vidik ušća koji se posmatraču otvara sa unutrašnjeg bedema Vodene kapije. Takođe izlaz na bivše pristanište i buduću "plažu" levo i desno. Tamo bi vodio drveni mostić i rampa ili stepenice. Ovo je daleko bolje od vidika sa betona koji je sada napravljen.
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.233
- Pohvaljen
- 5.075
06.05 pon. i još uvek je ploča ležala.
Šjaku su zamenili bet. pločom naj verovatnije zbog početka urušavanja podzemnog laguna, ispod terena
a koj bi se tako samo otvoren, morao istržiti od strane arheologa Ako još lagum na dr teren pruža a to značii da bi na duge staze ,,klub,, ostao bez značajjnih prihoda.
Naj tiiše, naj jeftinije i naj brže je upravo betonska ploča. I tajna prekrivena bar 100 god.
More.... samo najuriti Džubrad odatle.
Šjaku su zamenili bet. pločom naj verovatnije zbog početka urušavanja podzemnog laguna, ispod terena
a koj bi se tako samo otvoren, morao istržiti od strane arheologa Ako još lagum na dr teren pruža a to značii da bi na duge staze ,,klub,, ostao bez značajjnih prihoda.
Naj tiiše, naj jeftinije i naj brže je upravo betonska ploča. I tajna prekrivena bar 100 god.
More.... samo najuriti Džubrad odatle.
Зума зар заиста мислиш да наши археолози не знају шта треба радити када је тај простор у питању или архитекти у случају каснијег прилагођавања за употребу корисницима?
Овде је кључно питање политичке воље владајућих структура које од напуштања доњег града од стране војске нису учинили неопходно како би овај простор био адекватно уређен, дакле кључ јесте у притиску на оне који одлучују о већим улагањима у заштиту и презентацију културно-историјског наслеђа..
Овде је кључно питање политичке воље владајућих структура које од напуштања доњег града од стране војске нису учинили неопходно како би овај простор био адекватно уређен, дакле кључ јесте у притиску на оне који одлучују о већим улагањима у заштиту и презентацију културно-историјског наслеђа..
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.054
- Pohvaljen
- 24.222
Naravno da arheolozi znaju šta treba raditi. I da rade sve što mogu. Ovakvim primedbama uopšte ne ciljam na njih.
Problem su političari od kojih zavisi šta arheolozi mogu da urade. Dotle je, nadam se, sve jasno.
Ono gde su stvari većini manje bitno jasne je činjenica da je poslednja faza kapitalizma skoro sasvim ne-demokratska, i to PO DEFINICIJI. To je sama priroda tog sistema, a ne neki izuzetak, neko kvarenje "ispravnog", demokratskog stanja koje bi tobože "trebalo" da postoji. I to je tako ne samo kod nas. TO retko ko razume.
Davno je prošlo vreme kad je poželjni opšti organizacioni princip medžmenta države bio "opšte dobro". Nauka manipulacije masom uz podrazumevanu kontrolu medija je toliko usvršena da je sada moguće praktično garantovati da se na minimalno 50% stanovništva uvek može uticati, tako da glasaju kako god manipulator želi. Pošto se odluke donose prostom većinom, a manje obrazovani deo naroda je dovoljno brojan za prostu većinu i uvek je pod kontrolom, političari su zato, logično, prestali da se rukovode opštim dobrom kao osnovnim načelom, budući da je raskinuta povratna sprega od birača unazad ka vlasti. Jednostavno je nebitno da li je nešto dobro ili loše po čitavu zajednicu ako ne postoji način da loše odluke imaju loše posledice po one koji su ih doneli.
Zbog toga su političari sada postali menadžeri interesnih grupa. Oni mere koliko je moćna svaka interesna grupa, pa odlučuju u skladu sa željama one kombinacije interesnih grupa koje zajedno imaju bar 50% "ekvivalentnih glasova" (dakle procenata moći, nekog društvenog uticaja). NE 50% glasova glasača, nego 50% glasova interesnih grupa.
Da bi narod u takvom, lažno demokratskom sistemu, imao ikakav uticaj, ima SAMO JEDAN način. Da se sam, odnosno njegovi delovi, formalno ili neformalno, organizuje u niz interesnih grupa koje se bave informativnim radom u meri koja je dovoljna za pojavu izvesnog nivoa društvene moći tih organizacija, pokreta ili nekog kulturnog narativa. To su partije, razne aktrivističke grupe i, najčešće, ono oko čega se većina nepovezanih osoba slaže na socijalnim mrežema.
Dakle, za obične ljude, jedini način da se utiče na događaje u državi je stalno i argumentovano obrazlaganje kako bi stvari trebale da izgledaju, čime se formira narativ. Tek jasno formulisan, mnogima razumljiv, argumentovan i dovoljno prošireni narativ uspeva da funkcioniše kao ekvivalentna interesna grupa. A kao što smo videli, samo se interesna grupa sa izvesnim minimalnim nivoom društvenog uticaja pita za nešto. Narod se ne pita ni za šta. Kao ni arheolozi. Oni samo uz podršku naroda (u prevodu, aktivnih interesnih grupa, ako one uspeju da formiraju dominantan ili bar uticajan narativ) nešto mogu da urade.
Ovo je najkraći mogući opis političkog sistema u kome živimo. Bez razumevanja političke suštine ovih odnosa i oslobađanja od propagandnih iluzija, ništa se ne može uraditi. U takvom sistemu, nebitno je šta je ispravno. Bitno je postojanje bar nekog uticaja na formiranje narativa. A za to, svi koji nešto znaju moraju redovno da se trude da to znaju i drugi.
Problem su političari od kojih zavisi šta arheolozi mogu da urade. Dotle je, nadam se, sve jasno.
Ono gde su stvari većini manje bitno jasne je činjenica da je poslednja faza kapitalizma skoro sasvim ne-demokratska, i to PO DEFINICIJI. To je sama priroda tog sistema, a ne neki izuzetak, neko kvarenje "ispravnog", demokratskog stanja koje bi tobože "trebalo" da postoji. I to je tako ne samo kod nas. TO retko ko razume.
Davno je prošlo vreme kad je poželjni opšti organizacioni princip medžmenta države bio "opšte dobro". Nauka manipulacije masom uz podrazumevanu kontrolu medija je toliko usvršena da je sada moguće praktično garantovati da se na minimalno 50% stanovništva uvek može uticati, tako da glasaju kako god manipulator želi. Pošto se odluke donose prostom većinom, a manje obrazovani deo naroda je dovoljno brojan za prostu većinu i uvek je pod kontrolom, političari su zato, logično, prestali da se rukovode opštim dobrom kao osnovnim načelom, budući da je raskinuta povratna sprega od birača unazad ka vlasti. Jednostavno je nebitno da li je nešto dobro ili loše po čitavu zajednicu ako ne postoji način da loše odluke imaju loše posledice po one koji su ih doneli.
Zbog toga su političari sada postali menadžeri interesnih grupa. Oni mere koliko je moćna svaka interesna grupa, pa odlučuju u skladu sa željama one kombinacije interesnih grupa koje zajedno imaju bar 50% "ekvivalentnih glasova" (dakle procenata moći, nekog društvenog uticaja). NE 50% glasova glasača, nego 50% glasova interesnih grupa.
Da bi narod u takvom, lažno demokratskom sistemu, imao ikakav uticaj, ima SAMO JEDAN način. Da se sam, odnosno njegovi delovi, formalno ili neformalno, organizuje u niz interesnih grupa koje se bave informativnim radom u meri koja je dovoljna za pojavu izvesnog nivoa društvene moći tih organizacija, pokreta ili nekog kulturnog narativa. To su partije, razne aktrivističke grupe i, najčešće, ono oko čega se većina nepovezanih osoba slaže na socijalnim mrežema.
Dakle, za obične ljude, jedini način da se utiče na događaje u državi je stalno i argumentovano obrazlaganje kako bi stvari trebale da izgledaju, čime se formira narativ. Tek jasno formulisan, mnogima razumljiv, argumentovan i dovoljno prošireni narativ uspeva da funkcioniše kao ekvivalentna interesna grupa. A kao što smo videli, samo se interesna grupa sa izvesnim minimalnim nivoom društvenog uticaja pita za nešto. Narod se ne pita ni za šta. Kao ni arheolozi. Oni samo uz podršku naroda (u prevodu, aktivnih interesnih grupa, ako one uspeju da formiraju dominantan ili bar uticajan narativ) nešto mogu da urade.
Ovo je najkraći mogući opis političkog sistema u kome živimo. Bez razumevanja političke suštine ovih odnosa i oslobađanja od propagandnih iluzija, ništa se ne može uraditi. U takvom sistemu, nebitno je šta je ispravno. Bitno je postojanje bar nekog uticaja na formiranje narativa. A za to, svi koji nešto znaju moraju redovno da se trude da to znaju i drugi.
Poslednja izmena:
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.565
- Pohvaljen
- 17.771
Sarkazam, ili stvarno postoji lagum ispod šanca? (da ne ulazim sada i u statiku06.05 pon. i još uvek je ploča ležala.
Šjaku su zamenili bet. pločom naj verovatnije zbog početka urušavanja podzemnog laguna, ispod terena
a koj bi se tako samo otvoren, morao istržiti od strane arheologa Ako još lagum na dr teren pruža a to značii da bi na duge staze ,,klub,, ostao bez značajjnih prihoda.
Naj tiiše, naj jeftinije i naj brže je upravo betonska ploča. I tajna prekrivena bar 100 god.
More.... samo najuriti Džubrad odatle.
)
Eroberung der Festung Belgrad 1688 :: Bayerisches Armeemuseum :: museum-digital
Querformatige Darstellung des Kampfes zwischen von rechts anstürmenden europäischen, vielleicht bayerischen Reitern und durch Turbane sowie Schnauzb
global.museum-digital.org
jer_petar
Beginner
12/05
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.233
- Pohvaljen
- 5.075
@ jer__petar
+1
za sličice ploce
@relja
Ja biih proverio ispod naj suvljeg kvadrata ( svetlije boje) te ploče.
upravo sa slčice jer_petra
Indikativna manja prisutnost vlage u betonu ukazuje na aspiraciju vlage i sa donje strane ploce u tom delu. sto i nije neka mudrost.
Tako i tako morace da uklone celu divljie iizlivenu betonsku plocu sa kulturno istoriskog spomenika.
Ali bez (vibracionog) pikanera
+1
za sličice ploce
@relja
Ja biih proverio ispod naj suvljeg kvadrata ( svetlije boje) te ploče.
upravo sa slčice jer_petra
Indikativna manja prisutnost vlage u betonu ukazuje na aspiraciju vlage i sa donje strane ploce u tom delu. sto i nije neka mudrost.
Tako i tako morace da uklone celu divljie iizlivenu betonsku plocu sa kulturno istoriskog spomenika.
Ali bez (vibracionog) pikanera
Poslednja izmena:
Zion Williamson
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 14.05.2019.
- Poruke
- 1.234
- Pohvaljen
- 2.694
I sta ce biti na tom betonu? Boutique 4 ili tereni za pickleball?