Beogradska tvrđava i park Kalemegdan

[Вожд]

Каква плажа на муљу реке чије корито нагло понире у дубину, а притом је пловни пут? Шта мислиш зашто је затворена плажа између Бранковог и трамвајског моста?

 

[Zuma]

Обалоутврда или спољни бедем већ постоји и од цигле је, унутрашњи такође, уколико се уклони земља из рова који их дели, ради враћања оригиналног изгледа тог дела тврђаве, зашто би га онда опет делио правећи на половини рова још једну обалоутврду, па у једну половину рова насипати земљу, а у другој половини да ПОЛАКО тече вода.. Мислим.. Оно.

1. Postoji spoljni bedem ali ne postoji obaloutvrda, jer je taj bedem šupalj, tj. nije ni bio predviđen da zadržava rečnu vodu tako da ne može da prođe. Baš obrnuto, zbog drenaže padavina sa prostora Donjeg Grada.

2. Zato što tako izgledaju sve ovakve tvrđave. Imaju bedem, pa onda rov, pa opet bedem iza tog rova. A nama je konačni cilj da se ona rekonstruiše tako da što više liči na originalno stanje. Zbog toga se i ovde rov mora iskopati. Ispred kapije je uvek rupa, jer inače u ratu kapija ne izdržala nalete ni jedan dan. Moramo rekonstruisati ambijent tako da on i ovde sledi te osnovne karakteristike i prirodni ritam fortifikacija: "bedem-rov-bedem", tako da i ova kapija liči na svaku drugu rekonstruisanu kapiju Beogradske tvrđave. Međutim onda je pitanje kuda će ljudi da prolaze. Predložio sam nekoliko mogućih rešenja. Svako od njih je kompromis. Jedno od tih rešenja je da u rovu budu dva nivoa, viši i niži. Ima i drugih.

 

[Zuma]

Није могло бити шеталиште, већ стражарска стаза, а у модерније доба види се на фотографијама да је некакав утабани путић, никако "улица". Наравно, реконструкцијом бедема би се та стаза открила, или реконструисала, то није спорно, али некакво широко шеталиште за опуштене породичне шетње уз реку, унутрашњи бедем и неравни камен баш и нису.

Ovo nije "putić". Za tadašnje norme to je ulica.

Pre probijanja bulevara Vojvode Bojovića kroz tvrđavu ljudi nisu imali vozilima kuda da prođu da bi zaobišli tvrđavu sa donje strane. A da nema blata i slično. Zato je to prvobitno bila prava, kaldrmisana ulica po vrhu bedema. Tako je izgledala svaka Beogradska ulica u to vreme. Sem toga, ova ulica nije baš mnogo uža od javnog dela šetališta Beograda na vodi danas. Ili od šetališta linijskog parka upravo ovde. Pa ako je to dovoljno, onda je dovoljno i ovo. Plus što bi postojao i donji prolaz.

 

[Вожд]

Спољни бедем постоји па онда ров, који како кажеш бедем не штити од воде, ОК, а онда напишеш да би кроз ров провукао стазу. ОК.
Кроз ров који би се, када се ниво Саве подигне напунио водом, тако да шетња дном рова не би била могућа.

Као решење понудиш враћање дела земље у ров. ОК, али ако смо рекли да враћамо оригинални изглед рова, значи празан, чистих зидова, откуд сад земља у рову?

 

[Zuma]

Каква плажа на муљу реке чије корито нагло понире у дубину, а притом је пловни пут? Шта мислиш зашто је затворена плажа између Бранковог и трамвајског моста?

Ne ponire naglo. Proveo sam tamo dosta vremena. Ima dosta mesta, uvek je puna pecaroša i ništa im nije. Jedan je tamo i kuću napravio. Sve dok se ne kupate ništa vam neće biti.

 

[Вожд]

Ovo nije "putić". Za tadašnje norme to je ulica.

Pre probijanja bulevara Vojvode Bojovića kroz tvrđavu ljudi nisu imali vozilima kuda da prođu da bi zaobišli tvrđavu sa donje strane. A da nema blata i slično. Zato je to prvobitno bila prava, kaldrmisana ulica po vrhu bedema. Tako je izgledala svaka Beogradska ulica u to vreme. Sem toga, ova ulica nije baš mnogo uža od javnog dela šetališta Beograda na vodi danas. Ili od šetališta linijskog parka upravo ovde. Pa ako je to dovoljno, onda je dovoljno i ovo. Plus što bi postojao i donji prolaz.

Али урачунај и објекат за стражу над сводом капије, дакле под условом да објекат није заузимао целу ширину, могла је бити само стаза, евентуално овај десни део уз ивицу. То је ширина стазе.

Нису имали "људи" шта ту да траже с обзиром на то да је то била тврђава са гарнизоном повезана интерним комуникацијама и ту никаквих кретања није ни могло бити осим смена страже.

 

[Zuma]

Спољни бедем постоји па онда ров, који како кажеш бедем не штити од воде, ОК, а онда напишеш да би кроз ров провукао стазу. ОК.
Кроз ров који би се, када се ниво Саве подигне напунио водом, тако да шетња дном рова не би била могућа.

Као решење понудиш враћање дела земље у ров. ОК, али ако смо рекли да враћамо оригинални изглед рова, значи празан, чистих зидова, откуд сад земља у рову?

Pa ne može i jedno i drugo. Ili se rov iskopa do kraja, pa onda spoljna staza mora da ide po ivici spoljnog bedema (skrivena staza), a ne kroz rov, ili se iz rova iskopa samo pola zemlje (granica po dužini, ne popreko), tako da deo gde je šetalište u rovu uglavnom bude više od uobičajenih vodostaja.

 

[Вожд]

Ne ponire naglo. Proveo sam tamo dosta vremena. Ima dosta mesta, uvek je puna pecaroša i ništa im nije. Jedan je tamo i kuću napravio. Sve dok se ne kupate ništa vam neće biti.

Довољно нагло да изненади. Доста места је условни термин, да би јавна плажа постојала, мора испунити одређене услове. Овде, чим се муљ навлажи, упада се до колена, то је нестабилно тло које ионако треба да лети одатле по свим прописима. Направио кућу, браво! Све док се не купате на плажи? Хајде гарантуј да се баш нико, нити један пијани средњошколац неће бућнути и запливати право у сусрет пуном шлепу шљунка..

 

[Вожд]

Pa ne može i jedno i drugo. Ili se rov iskopa do kraja, pa onda spoljna staza mora da ide po ivici spoljnog bedema (skrivena staza), a ne kroz rov, ili se iz rova iskopa samo pola zemlje (granica po dužini, ne popreko), tako da deo gde je šetalište u rovu uglavnom bude više od uobičajenih vodostaja.

Не може, о томе ти и говорим, би ли се актуелни шетачи верали по ивици спољног бедема, односно пентрали на унутрашњи?
Би ли ико паметан оставио пола земље у рову, по дужини, а у остатку допустио води да га поткопава и одрања у ову ископану половину?

 

[Zuma]

Не може, о томе ти и говорим, би ли се актуелни шетачи верали по ивици спољног бедема, односно пентрали на унутрашњи?
Би ли ико паметан оставио пола земље у рову, по дужини, а у остатку допустио води да га поткопава и одрања у ову ископану половину?

Ako se baš insistira na šetnji unutar rova, onda bi dopustili. Ako je to najbliže što se može postići u vraćanju ovako značajne kapije u bar donekle originalno stanje. Nikakvog potkopavanja vode ne bi bilo. Ako se napravi zidić od cigala koji drži jednu stranu zemlje u rovu. Gledao sam popravku zidane tunelske kanalizacije u Zemunu. Neke je napravila još Marija Terezija. I dalje su u savršanom stanju, sem što se nagomilalo đubre. Nikakva voda ni kiseline ih ih nije ni načela. Traju kao i bedemi tvrđave.

Međutim ja sam sada sve bliži ideji da je najbolje napraviti bočno proširenje u obliku delimično viseće drvene kozole na skrivenom putu. Onda nema nikakvih problema. A u rovu onda može biti ekološka bašta vodenih eko sistema u koju bi se gledalo odozgo. Ribe ptice, biljke, itd.

Ovo je primer iz Popovićeve knjige (drugog bedema). Bez krova, naravno.

"Prema unutrašnjoj strani površina šetne staze bila je proširena drvenom galerijom za oko 1,5 m, koju su činile horizontalno postavljene grede podvučene pod zid kruništa, kako to svedoče očuvani tragovi kod gornjogradske Istočne kapije. Na taj način gornja površina bedema je proširena na oko 3 m, što je bilo neophodno radi neometanog kretanja posade i branioca."

Tako bi imali dva bogata šetališta, na svakom bedemu po jedno. A rov može da iskopa do kraja. Da kapija zasija u svoj veličini. I da se naprave drveni mostići gde treba. Sve kako je i bilo.

 

[vranac]

Интересантне су те замисли, вађење тона и тона земље и шута између приобалног бедема и обалоутврде, реконструкција оба елемента по целој дужини, уградња пумпи за воду и остало, али Зума хајде сада да будемо реални - у догледно време од тога нема ништа. Можемо бити срећни уколико се Водена капија конзервира пре поновног затрпавања.
То ни грађанство ни власти не занима, тврђава је данас примарно јавни парк, па културно-историјски споменик и тако је од посматрана и коришћена. И то слабо.
Уколико би неком магијом, после опсежних архео истраживања комплетног приобалног простора тврђаве и кренуо са враћањем оригиналног изгледа са дубоким каналом између реке и евентуалног шеталишта по бедему, побуну би изазвао. Сећаш ли се дискусије овде о измештању кошаркашких терена, колико је форумаша оштро негативно реаговало на такав предлог, јер је њима то изгледа битније него сама тврђава. Тако је и ово..

Овуда тренутно иде стаза уз реку..
Pogledajte prilog 197421
Зар мислиш да би њени корисници благонаклоно гледали на спуштање исте за једно пет метара у дубину да би уживали у погледу на зидине са обе стране. И то у периодима када тај простор није поплављен?

Kakav problem predstavlja na primer otkopavanje bedema sa unutrašnje strane tvrdjave, i na primer obnova te staze povrh bedema?

 

[Вожд]

Kakav problem predstavlja na primer otkopavanje bedema sa unutrašnje strane tvrdjave, i na primer obnova te staze povrh bedema?

Само финансијски и никакав више.
Ако си пратио почетак радова на тзв. Л. парку фоткао сам целу дужину приобалног бедема и стање у коме се налази и указао на потребу обнове и искључивање Београдске тврђаве из плана за поменути парк.

Овде говоримо о Зумином предлогу да се ров на коме је садашње шеталиште ископа, те да стаза на бедему њу практично замени и реакцији плебса на такав захват. Сећам се оштре реакције групе шетача када је уклањано растиње уз спољни бедем, (када смо се овде понадали његовој обнови) који су то назвали фашизмом..

 

[Вожд]

Ako se baš insistira na šetnji unutar rova, onda bi dopustili. Ako je to najbliže što se može postići u vraćanju ovako značajne kapije u bar donekle originalno stanje. Nikakvog potkopavanja vode ne bi bilo. Ako se napravi zidić od cigala koji drži jednu stranu zemlje u rovu. Gledao sam popravku zidane tunelske kanalizacije u Zemunu. Neke je napravila još Marija Terezija. I dalje su u savršanom stanju, sem što se nagomilalo đubre. Nikakva voda ni kiseline ih ih nije ni načela. Traju kao i bedemi tvrđave.

Međutim ja sam sada sve bliži ideji da je najbolje napraviti bočno proširenje u obliku delimično viseće drvene kozole na skrivenom putu. Onda nema nikakvih problema. A u rovu onda može biti ekološka bašta vodenih eko sistema u koju bi se gledalo odozgo. Ribe ptice, biljke, itd.

Ovo je primer iz Popovićeve knjige (drugog bedema). Bez krova, naravno.

"Prema unutrašnjoj strani površina šetne staze bila je proširena drvenom galerijom za oko 1,5 m, koju su činile horizontalno postavljene grede podvučene pod zid kruništa, kako to svedoče očuvani tragovi kod gornjogradske Istočne kapije. Na taj način gornja površina bedema je proširena na oko 3 m, što je bilo neophodno radi neometanog kretanja posade i branioca."

Tako bi imali dva bogata šetališta, na svakom bedemu po jedno. A rov može da iskopa do kraja. Da kapija zasija u svoj veličini. I da se naprave drveni mostići gde treba. Sve kako je i bilo.

Pogledajte prilog 197519

Спољни бедем је из времена аустријске владавине, како ћеш круниште које припада средњем веку да натакариш на аустријски бедем? У рову коме смо вратили аутентичан изглед зидати зид по средини? И рибице, а шта са Савом која то повремено плави и оставља сасушени муљ када се повуче, јер је отвор наспрам Водене капије отворен, а ту су и подземне воде..

 

[Zuma]

Analizirao sam nekoliko varjanti za uređenje okoline Vodene kapije 1. Konačni zaključak je da je sledeća verzija ipak najbolja. U skladu sa tim sam aužurirao svoj stari plan i napravio još dve ilustracije. Da ne bi tražli unazad, evo kratke rekapitulacije razloga za izabrani pristup.


1. Zašto insistiram da se rov između dva dela priobalnog bedema ponovo iskopa?

Zato što Beogradska tvrđava svuda ima isti redosled elemenata: Bedem-rov-bedem. Kao i svaka druga tvrđava ovog tipa. Bez rova ispod bedema takva fortifikacija nema smisla. Bez rova bedem ne može biti dovoljno visok. A zatim je moguć i direktan pristup napadača kapiji, pa bi tvrđava bila osvojena već prvi sledeći put, a fortifikacije odmah srušene. Postojanje rova je sama suština tvrđave. Ako smo je već nasledili, kao minimum je da se rekonstruiše bar ono što je ustvari i čini tvrđavom. To se ne može izbeći. Tvrđava nije park sa povremenim ambijentalnim ukrasima u obliku nekog zida koji viri iz zelenila. Njena fortifikacijska suština MORA da se vrati i da bude jasno vidljiva da bi ona bila ono što jeste. A ovde to znači rov između bedema.

Takođe, Beogradska tvrđava nije samo "tvrđava na bregu" nego i "tvrđava na reci", "tvrđava u vodi". A danas praktično niko u gradu nema tu mentalnu sliku u glavi. Iako je donji, "vodeni" deo tvrđave bitniji od gornjeg, jer je sam Grad bio DOLE, a ne gore. TU se odvijao pravi život grada. Uz reku, uz nekoliko pristaništa, uz kulu Mlinaricu u samoj reci. Zbog toga ovaj vodeni deo bedema treba videti kao jedinstvenu priliku da se rekonstruiše PRAVI ambijent tvrđave na obali reke, a ne samo kao teškoću. Mi nigde drugde nemamo takvu šansu, ovo parče preživelog bedema uz vodu, sa kapijom, je jedino što nam je ostalo od tako bitnog dela istorije grada. ZATO rov mora da se iskopa, jer tek tada i bedemi i kapija dobijaju smisao. Inače smo ih redukovali na ukras, nebitnu pozadinu biznisa ili rekreacije, na sivu, zadimljenu sliku na kafanskom zidu.


2. Ako se rov ponovo iskopa onda ispred kapije više nema puno slobodnog prostora, pa treba videti kako da se tuda provuče veoma prometno šetalište. Kako to izvesti?

Kad se malo razmisli, postaje jasno da je rešenje ustvari sasvim jednostavno. Dovoljno je da opšti princip uređenja bude da se rekonstruiše sve kako je i bilo, pa se sasvim usput dobija već gotovo šetalište. I to ne jedno nego dva. Naime, da bi u ratu bila moguća odbrana tvrđave, na vrhu svakog odbrambenog bedema je uvek MORAO postojati neki manipulativni prostor za posadu, tj radna platforma. Nešto što omogućuje se minimalno dva teško natovarena ratnika mimoiđu u trku. Kao što Popović kaže u citiranom tekstu, to je minimalno tri metra širine. Umesto da se samo zbog toga veoma skupi bedemi prave deblji nego što je neophodno, kroz čitavu istoriju tvrđava ljudi su na vrh svakog bedema užeg od toga stavljali dodatne drvene platforme da bi tako dobili na korisnom prostoru. Pa je naše rešenje jednostavno. Samo vratimo te platforme koje su i ranije postojale, pa em dobijamo na autentičnosti, em tako imamo i već gotovo šetalište sasvim dovoljne propusnosti (pošto ih ima dva, na svakom bedemu po jedan).

Da je to bilo univerzalno rešenje uvek istog problema dubokog rova i uskih bedema, vidimo na nizu primera. Evo jednog još iz doba Rimljana. Kad su probili put kroz Dunavska "Gvozdena vrata", kod Trajanove table. Ispod vidite četvrtaste rupe gde su bile noseće drvene grede za proširenje puta. To je isto kao na tvrđavi. Umesto da uklanjaju kamen do pune dubine, uklone ga samo do pola, a ispod druge polovine puta stave na drvenu platformu koja se oslanja na zid. Ovo spominjem da bi bilo jasno da nije bitno šta je iz kog perioda, ove platforme za proširivanje prostora na vrhu bedema su se koristile uvek.

Dakle, evo šta treba uraditi:

Šetalište nema potrebe da bude šire nego što je već napravljeno u produžetku kapije. Širina "skrivenog puta" ispod povišenog dela spoljnog bedema doseže vrlo blizu polovine te širine. Onda treba postaviti nosače koji nose drugu polovinu, i to je sve. Bedemi su ovde dvostruki, vrlo stabilni i dovoljno široki, pa su pouzdana osnova za oslanjanje držača polovine šetne staze. Ako želimo egzotiku, dodatno, pod može biti od sigurnosnog stakla, tako da se vidi pravo nadole, u rov, vodu i zelenilo. Kome to smeta ima drugu polovinu staze, onu na bedemu.

Ažurirani plan čitavog područija. Postoji posebno zanimljiv deo ispred same Vodene kapije, gde se dva drvena mostića ukrštaju na različitim nivoima. Postoji i njihova vertikalna veza. Jedan krak mostića se kroz otvor na spoljnom bedemu spušta na obalu i mesto sa klupama za sunčanje, muziku i žurke. Sa samog šetališta, u delu gde on ide preko višeg drvenog mostića, pruža se divan pogled duž tunela Vodne kapije i na drugu stranu unutrašnjeg bedema. Postoji i pogled na reku pošto se ide uz povišeni deo spoljnog bedema. Sve ovo je moralo da postoji i ranije da bi obrana tvrđave mogla da se kreće duž spoljnog bedema bez prekida zbog otvora ka reci, a ukrštena komunikacija ka reci je takođe morala da postoji zbog kapije, pa nisam ništa izmislio. Ovako bi samo vratili autentično stanje, čime je usput rešen i savremeni problem prolaza kad se iskopa rov. Dobijamo dva šetališta. Jedno niže, uz spoljni bedem i sa bliskim pogledom na fasadu Vodene kapije i prolaz kroz nju, i jedno više, po kaldrmisanoj ulici na daljoj strani vrha unutrašnjeg bedema. Na reci bližoj strani vrha unutrašnjeg bedema se nalaze klupe za sedenje između topovskih zaklona (klik za veću rezoluciju).

Tako bi ovo postalo fantastično i jedinstveno ambijentalno iskustvo tvrđave sa bedemima u reci, tj rekreacija važnog dela onoga kako je Beograd zaista izgledao.

 

[GOJE]

Немам представу колико је ово реално из много разлога, али велико браво за уложени труд, разраду и креативну радионицу.

 

[Вожд]

Лепо је то, али хоћеш ли оштетити оригинални спољни бедем бушећи отворе за носеће греде у њему? И зар нећеш нашкодити аутентичном изгледу тврђаве ширењем стазе изнад рова, доводећи у питање поенту вађења земље из њега ако ћеш га прекрити висећим шеталиштем? А са друге стране ћеш сузити пешачку и укинути бициклистичку стазу у нивоу садашњег рова. И шта ћеш са водом и муљем који у ров улазе кроз отвор наспрам водене капије? Такође никаква плажа на муљу са спољне стране није могућа због хигијене, дубине Саве и пловног пута, речју опасности. Такође мост испод висећег шеталишта ка Сави би био плављен с времена на време, а и где би водио? У Саву?

 

[Вожд]

Оно што је реално јесте конзервација, односно заштита овога што је остало од капије, а што се презентације тиче питање је.. Тај простор плави река, плаве га и подземне воде. Такође, као да постоји некакав проблем код надлежних институција у вези са овим.

 

[Zuma]

Лепо је то, али хоћеш ли оштетити оригинални спољни бедем бушећи отворе за носеће греде у њему? И зар нећеш нашкодити аутентичном изгледу тврђаве ширењем стазе изнад рова, доводећи у питање поенту вађења земље из њега ако ћеш га прекрити висећим шеталиштем? А са друге стране ћеш сузити пешачку и укинути бициклистичку стазу у нивоу садашњег рова. И шта ћеш са водом и муљем који у ров улазе кроз отвор наспрам водене капије? Такође никаква плажа на муљу са спољне стране није могућа због хигијене, дубине Саве и пловног пута, речју опасности. Такође мост испод висећег шеталишта ка Сави би био плављен с времена на време, а и где би водио? У Саву?

Ne, zato što je sve to moralo da postoji i ranije. TO je autentični izgled tvrđave, sa drvenim platformama na vrhu svih užih bedema, za kretanje posade. Ovo kako mi sada zamišljamo tvrđavu nije autentično.

Pešačka staza se ne ukida. Nastavlja se u istoj širini u kojoj je i sada. I još dobijamo dodatnu stazu na vrhu unutrašnjeg bedema. Dakle ima više, a ne manje prostora na prolaz pešaka.

Biciklistička staza se i sada sužava i prelazi u pešačku da bi se prošao metalni mostić. Bilo bi isto kao i sad. A što se tiče budućnosti, ionako su već odlučili da se biciklistička staza izmesti sa unutrašnje strane unutrašnjeg bedema, pored bulevara Vojvode Bojovića. Po Zavodu, inače "ne može da se sagleda kapija". Pa je davno bila vest kako se već radi projekat za izmeštanje bici staze duž zone spoljnog bedema. Dakle to je ionako već predviđeno, pa se ovim ništa ne pogoršava. Provući i bicikle u pešake kroz prostor uskog rova, a da se pritom ispoštuje i vidljivost na kapiju, prosto ne ide. Ima previše malo mesta. Pa su oni tu u pravu.

Što se tiče vode i mulja, to nije problem. Na ulazu podzemne cevi koja uzvodno sprovodi vodu iz reke u rov, postoje rešetke i filter. Dakle u rov sa vodom ne bi ulazilo đubre. Samo veoma fin rastvoreni mulj. A to je nebitno. Čim sine Sunce mulj postaje obična zemlja. A dok ima vode mulj se ne vidi. Dole bi bilo lepo rečno zelenilo, ribe i ptice.

Kroz otvor ka reci naspram kapije u rov ne ulazilo skoro ništa jer su istureni delovi bedema zakošeni u nizvodom smeru. Pošto se malo stvari koje plivaju u reci kreće uzvodno, ni tuda ne bi ulazilo đubre. Eventualno ponešto, zbog talasa, ali ovde je struja jaka, pa sumnjam da bi to bio problem.

 

[Вожд]

Završena obnova najpoznatije kapije Beogradske tvrđave FOTO

Završena je restauracija najpoznatije kapije Beogradske tvrđave - Zindan kapije, saopštio je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.

www.b92.net

 

[Zuma]

Оно што је реално јесте конзервација, односно заштита овога што је остало од капије, а што се презентације тиче питање је.. Тај простор плави река, плаве га и подземне воде. Такође, као да постоји некакав проблем код надлежних институција у вези са овим.

Bedem je preživeo stotine godina u vodi, pa valjda može još. Pogotovo iz neku zaštitu kamena koja postaje moguća tek kad se taj rov isprazni, a i sve ostalo iskopa kako je i bilo predviđeno dok su svi zamišljali da će se PRVO raditi arheološka istraživanja, a zatim i konzervacija i restauracija.

 

[Вожд]

Ne, zato što je sve to moralo da postoji i ranije. TO je autentični izgled tvrđave, sa drvenim platformama na vrhu svih užih bedema, za kretanje posade. Ovo kako mi sada zamišljamo tvrđavu nije autentično.

Pešačka staza se ne ukida. Nastavlja se u istoj širini u kojoj je i sada. I još dobijamo dodatnu stazu na vrhu unutrašnjeg bedema. Dakle ima više, a ne manje prostora na prolaz pešaka.

Biciklistička staza se i sada sužava i prelazi u pešačku da bi se prošao metalni mostić. Bilo bi isto kao i sad. A što se tiče budućnosti, ionako su već odlučili da se biciklistička staza izmesti sa unutrašnje strane unutrašnjeg bedema, pored bulevara Vojvode Bojovića. Po Zavodu, inače "ne može da se sagleda kapija". Pa je davno bila vest kako se već radi projekat za izmeštanje bici staze duž zone spoljnog bedema. Dakle to je ionako već predviđeno, pa se ovim ništa ne pogoršava. Provući i bicikle u pešake kroz prostor uskog rova, a da se pritom ispoštuje i vidljivost na kapiju, prosto ne ide. Ima previše malo mesta. Pa su oni tu u pravu.

Što se tiče vode i mulja, to nije problem. Na ulazu podzemne cevi koja uzvodno sprovodi vodu iz reke u rov, postoje rešetke i filter. Dakle u rov sa vodom ne bi ulazilo đubre. Samo veoma fin rastvoreni mulj. A to je nebitno. Čim sine Sunce mulj postaje obična zemlja. A dok ima vode mulj se ne vidi. Dole bi bilo lepo rečno zelenilo, ribe i ptice.

Kroz otvor ka reci naspram kapije u rov ne ulazilo skoro ništa jer su istureni delovi bedema zakošeni u nizvodom smeru. Pošto se malo stvari koje plivaju u reci kreće uzvodno, ni tuda ne bi ulazilo đubre. Eventualno ponešto, zbog talasa, ali ovde je struja jaka, pa sumnjam da bi to bio problem.

ОК, наведи извор по коме је то постојало у оригиналној варијанти тврђаве.

Стаза је данас у ширини рова, значи ископаћеш садржину рова да би исти потпуно прекрио стазом исте ширине коју би забио у спољни бедем?

Стаза по сачуваном делу бедема данас постоји, она је све време ту. Е сад, да ли ће срушени део бедема икада бити реконструисан какав је био или само конзервиран у стању у каквом је сада.

Измештање бици стазе поред реке иза бедема и раположење бициклиста гледе тога.. Хм..

Какве узводне цеви, имаш отвор у бедему наспрам Водене капије кроз који си провукао стазу испод висеће стазе.. Довољно је да се ниво реке подигне у плавном периоду она је пуна муља,
а када поплави ров и нанесе муљ, фино речно зеленило и рибице и птице су мало угрожени у том рову, нарочито када се вода повуче па огреје сунце и количина муља у рову постане мало превелика..

 

[Вожд]

Bedem je preživeo stotine godina u vodi, pa valjda može još. Pogotovo iz neku zaštitu kamena koja postaje moguća tek kad se taj rov isprazni, a i sve ostalo iskopa kako je i bilo predviđeno dok su svi zamišljali da će se PRVO raditi arheološka istraživanja, a zatim i konzervacija i restauracija.

Каква археолошка истраживања, конзервација и рестаурација целог приобалног бедема одједном, нити средстава, ни људи, ни воље за то..

 

[Zuma]

Каква археолошка истраживања, конзервација и рестаурација целог приобалног бедема одједном, нити средстава, ни људи, ни воље за то..

Tako piše u "Uslovima ..." Zavoda za zaštitu spomenika. To je uslov za gradnju "Linijskog parka". Gde god površina koja je zvanično u granicama tog projekta zahvata arheološke slojeve uopšte, a pogotovo tvrđave, mora se uraditi istraživanje. Bez toga on na tim mestima ne sme da se gradi.

Sad, naravno, koliko smo mi pravna država je drugo pitanje. Ali tako je po zakonu.

 

[Вожд]

И је ли истражен простор до сада успостављеног линијског парка од Бетон хале до бастиона Св. Јакова?

 

[Дошљак]

Плашим се да није осим у зони капије.