Beogradska tvrđava i park Kalemegdan
- Začetnik teme Влада
- Datum pokretanja
(RB)2024-40, 4 x Foto, Wk2, Donau und Brücken in Belgrad, April 1941, Serbien | eBay
Original_(RB)2024-40, 4 x Foto, Wk2, Donau und Brücken in Belgrad, April 1941, Serbien.
www.ebay.de
Slazem se. Na celom Kalemegdanu bukvalno nema ruznije stvari od tog mini vasara...
Ovo izgleda toliko jeftino...Cak i sa zadnje strane kada gledas, gde se ne vidi sama zastava, koja je kao poenta, izgleda kao da je neko razapeo sator za svadbu...
Ако нису проблем сами тениски или кошаркашки терени у шанцима старим 300-600 година, зашто би проблем био бетон?
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.734
- Pohvaljen
- 25.852
Jesu problem i teniski tereni. Ovo je pitanje da li se problem povećava, kao i pitanje daljih namera i čitavog pristupa čuvanju i korišćenju objekta najvišeg nivoa zakonske zaštite. Teniski teren pokriven šljakom je lako moguće ukloniti. Kad je u pitanju armirani beton njega prvo treba razbijati. Ovakav beton se uklanja tako što se mrvi kreiranjem vibracija ogromnim pneumatskim mašinama. Vibrira se neka masa velike inercije, pa se onda tako akumulirana mehanička energija koristi za mrvljenje betona. Problem je što se tako kreirane ogromne vibracije prenose i na sve okolne predmete, pa se mrve i okolni bedemi koji nisu stari par godina, nego par stotina godina, i isto toliko slabiji od armiranog betona. To je, za njih, ekvivalentno ozbiljnom zemljotresu. I obično još mnogo gore jer zemljotresi traju određen broj sekundi, a ovo se razbija satima ili danima. Apsurdno je tako nešto i pokušavati baš na ovom mestu.
Pa prvo imamo da neko neovašćeno (nadam se neovašćeno) kopa po tvrđavi, a onda, umesto da se sele, oni se još dodatno "razvijaju", a zatim i betoniraju delove tvrđave. Što je ne samo estetski i kulturno nedopustivo nego će kod uklanjanja svega ovoga i bukvalno oštetiti bedeme tvrđave. Teniskim terenima ovde nije mesto. Oni su ovde ubačeni još davno, kad ni izdaleka nije postojao potreban nivo svesti o značaju i pravom načinu korišćenja ovako važnih delova Srpske istorije. Setite se da su razmatrali čak i pravljenje stadiona. I zoološki vrt, i košarka, i tenis i sve ostalo, svi oni moraju da se sele. Sve to mora da ide da bi tvrđava postala priznati deo kulturne baštine čovečanstva u Unesku. Oni tamo ne misle da je baština čovečanstva samo zgodan okvir za biznis. Da ne spominjem 99,99% Beograđana koji nisu "mušterije" uzurpatora te baštine, pa im je taj deo njihovog nasleđa trajno nedostupan. Dakle ni to što su uopšte i dalje tamo nije u redu, a kamoli ovo.
Pa prvo imamo da neko neovašćeno (nadam se neovašćeno) kopa po tvrđavi, a onda, umesto da se sele, oni se još dodatno "razvijaju", a zatim i betoniraju delove tvrđave. Što je ne samo estetski i kulturno nedopustivo nego će kod uklanjanja svega ovoga i bukvalno oštetiti bedeme tvrđave. Teniskim terenima ovde nije mesto. Oni su ovde ubačeni još davno, kad ni izdaleka nije postojao potreban nivo svesti o značaju i pravom načinu korišćenja ovako važnih delova Srpske istorije. Setite se da su razmatrali čak i pravljenje stadiona. I zoološki vrt, i košarka, i tenis i sve ostalo, svi oni moraju da se sele. Sve to mora da ide da bi tvrđava postala priznati deo kulturne baštine čovečanstva u Unesku. Oni tamo ne misle da je baština čovečanstva samo zgodan okvir za biznis. Da ne spominjem 99,99% Beograđana koji nisu "mušterije" uzurpatora te baštine, pa im je taj deo njihovog nasleđa trajno nedostupan. Dakle ni to što su uopšte i dalje tamo nije u redu, a kamoli ovo.
Bulbulderac17
Advanced
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.369
- Pohvaljen
- 17.440
Pfff e vala svašta.
avatar_one
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 31.05.2010.
- Poruke
- 245
- Pohvaljen
- 967
Čoveče, gledam eto grad i sad pogotovo Kalemegdan i nešto razmišljam.
Kao neko ko je odrastao na istom, iako dete sa NBGDa, negde nam je Tvrđava uvek bila utočište da pobegneš od svega, "sakriješ se" od grada, uživaš u šetnji, pivcu, možda i sa nekom voljenom osobom, tu mi je zapravo bio i prvi poljubac ikada!
Sad od "sadržaja" ne može čovek mira da nađe na istom, ne bi me čudilo da podignu neke lokale na toj betoniranoj ploči, pored tezgi na ulazu, pa raznih kafića i klubova, dino parkova, da li će ostati išta netaknuto da mozak može imati i malo mira?
Kao da ceo centar nije više dovoljan da se ubacuje i nabacuje ne znam ni ja šta više, mora i Kalemegdan da se zabetonira, poseče, uvašari i iztezgari svaki milimetar.
Gledam i baš mi je mučno, nigde više mira nema, samo da šljašti, uzme se kvadrat, proda, rentira, ozvuči i rastrešti.
Šetao sam se skoro i razmišljam, kad sam bio klinac nekako sam osećao da je javni prostor bio moj, da je grad pripadao meni, mogu da odem negde, prošetam se, sednem, uđem... Danas imam utisak kao da je sve javno zapravo nečije, a ne od građana koji tu žive... Otet i privatizovan grad, sad i njegova istorija takođe.
Kao neko ko je odrastao na istom, iako dete sa NBGDa, negde nam je Tvrđava uvek bila utočište da pobegneš od svega, "sakriješ se" od grada, uživaš u šetnji, pivcu, možda i sa nekom voljenom osobom, tu mi je zapravo bio i prvi poljubac ikada!
Sad od "sadržaja" ne može čovek mira da nađe na istom, ne bi me čudilo da podignu neke lokale na toj betoniranoj ploči, pored tezgi na ulazu, pa raznih kafića i klubova, dino parkova, da li će ostati išta netaknuto da mozak može imati i malo mira?
Kao da ceo centar nije više dovoljan da se ubacuje i nabacuje ne znam ni ja šta više, mora i Kalemegdan da se zabetonira, poseče, uvašari i iztezgari svaki milimetar.
Gledam i baš mi je mučno, nigde više mira nema, samo da šljašti, uzme se kvadrat, proda, rentira, ozvuči i rastrešti.
Šetao sam se skoro i razmišljam, kad sam bio klinac nekako sam osećao da je javni prostor bio moj, da je grad pripadao meni, mogu da odem negde, prošetam se, sednem, uđem... Danas imam utisak kao da je sve javno zapravo nečije, a ne od građana koji tu žive... Otet i privatizovan grad, sad i njegova istorija takođe.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.734
- Pohvaljen
- 25.852
Pa to je čitav koncept ove vlasti. Ostaviti imidž uspešog menadžmenta tako što se proda sve što može da se proda, a iz onog što ne može izvući najviše para i "cirkusa". Hleba i igara. Samo sam čekao koloseum i gladijatore, kad eto nama Expa, letećih automobila i "veličanstvenog" stadiona. Pokloniše čitavu obalu Save, od Ade Ciganlije do Ušća, arapskom "Beogradu na Vodi" i niko ništa. Park na ušću Save u Dunav i sve do Zemuna prertvoriše u "kulturno-zabavnu četvrt" i niko ništa. Za Hotel Jugoslavija rekoše da je preskup za sređivanje pa zato treba podići još dve kule "da bi se investitoru isplatilo". Sad ispade da Hotel Jugoslavija zapravo može da se ruši. Međutim umesto da onda odustanu bilo od kula, bilo od horizontalne zgrade hotela, pošto sad investitor ne mora troši puno para na adaptaciju neuslovnog starog hotela, sad će odjednom ponovo da ga prave! Tj maltene istu takvu horizontalnu zgradu Hotela i JOŠ dve kule. Ponovo imamo tri gigantske zgrade na obali reke. To je očigledni dokaz da su svi argumenti o "skupoj restauraciji" kao opravdanje za kule bili čista laž. I, opet, niko ništa da kaže. Na desnoj obali Save, bukvalno odmah pored Nebojšine kule, ponovo su zelenilo pretvorili u građevinsku parcelu i planiraju sportski centar. Fudbalski tereni na bedmima se ne sele. Novakov teniski centar se ne uklanja nego samo menja vlasnika ... itd, itd. Izbetonirano parče tvrđave je samo vrlo mali deo svega toga. I niko se ne buni.
------------------------
"Bread and circuses" (or bread and games; from Latin: panem et circenses) is a metonymic phrase referring to superficial appeasement. It is attributed to Juvenal (Satires, Satire X), a Roman poet active in the late first and early second century AD, and is used commonly in cultural, particularly political, contexts.
In a political context, the phrase means to generate public approval, not by excellence in public service or public policy, but by diversion, distraction, or by satisfying the most immediate or base requirements of a populace, by offering a palliative: for example food (bread) or entertainment (circuses). Juvenal originally used it to decry the "selfishness" of common people and their neglect of wider concerns. The phrase implies a population's erosion or ignorance of civic duty as a priority.
Ancient Rome
This phrase originates from Rome in Satire X of the Roman satirical poet Juvenal (c. 100 AD). In context, the Latin panem et circenses (bread and circuses) identifies the only remaining interest of a Roman populace that no longer cares for its historical birthright of political involvement.
[...] iam pridem, ex quo suffragia nulli / vendimus, effudit curas; nam qui dabat olim / imperium, fasces, legiones, omnia, nunc se / continet atque duas tantum res anxius optat, / panem et circenses. [...]
... Already long ago, from when we sold our vote to no man, the People have abdicated our duties; for the People who once upon a time handed out military command, high civil office, legions — everything, now restrains itself and anxiously hopes for just two things: bread and circuses.
—Juvenal, Satire 10.77–81
Juvenal here makes reference to the Roman practice of providing free wheat to Roman citizens as well as costly circus games and other forms of entertainment as a means of gaining political power. The earliest known Annona (grain dole to nominated citizens) was begun under the instigation of the aristocratic popularis politician Gaius Sempronius Gracchus in 123 BC. The annona remained an object of political contention until it was taken under the control of the autocratic Roman emperors.
Znači pre pada Rima još možemo očekivati da će početi besplatno da dele hleb.
------------------------
"Bread and circuses" (or bread and games; from Latin: panem et circenses) is a metonymic phrase referring to superficial appeasement. It is attributed to Juvenal (Satires, Satire X), a Roman poet active in the late first and early second century AD, and is used commonly in cultural, particularly political, contexts.
In a political context, the phrase means to generate public approval, not by excellence in public service or public policy, but by diversion, distraction, or by satisfying the most immediate or base requirements of a populace, by offering a palliative: for example food (bread) or entertainment (circuses). Juvenal originally used it to decry the "selfishness" of common people and their neglect of wider concerns. The phrase implies a population's erosion or ignorance of civic duty as a priority.
Ancient Rome
This phrase originates from Rome in Satire X of the Roman satirical poet Juvenal (c. 100 AD). In context, the Latin panem et circenses (bread and circuses) identifies the only remaining interest of a Roman populace that no longer cares for its historical birthright of political involvement.
[...] iam pridem, ex quo suffragia nulli / vendimus, effudit curas; nam qui dabat olim / imperium, fasces, legiones, omnia, nunc se / continet atque duas tantum res anxius optat, / panem et circenses. [...]
... Already long ago, from when we sold our vote to no man, the People have abdicated our duties; for the People who once upon a time handed out military command, high civil office, legions — everything, now restrains itself and anxiously hopes for just two things: bread and circuses.
—Juvenal, Satire 10.77–81
Juvenal here makes reference to the Roman practice of providing free wheat to Roman citizens as well as costly circus games and other forms of entertainment as a means of gaining political power. The earliest known Annona (grain dole to nominated citizens) was begun under the instigation of the aristocratic popularis politician Gaius Sempronius Gracchus in 123 BC. The annona remained an object of political contention until it was taken under the control of the autocratic Roman emperors.
Znači pre pada Rima još možemo očekivati da će početi besplatno da dele hleb.
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.407
- Pohvaljen
- 5.249
Naš Zuma bljuje vatru ,
U žaru opravdane ljutnje pravi ne namerni i lapsus
Na desnoj obali Dunava, ne Save.
Dragi Zuma oboje možemo da se samo nerviramo jer ,,oni,, više ne jbu ni 2% ić , zaslepljeni opijenošcu provizijaštva.
Zato lagano, naknadna revitalizacija čuda čini
U žaru opravdane ljutnje pravi ne namerni i lapsus
Na desnoj obali Dunava, ne Save.
Dragi Zuma oboje možemo da se samo nerviramo jer ,,oni,, više ne jbu ni 2% ić , zaslepljeni opijenošcu provizijaštva.
Zato lagano, naknadna revitalizacija čuda čini
Управо супротно, неетично је реконструисати недостајуће делове капија на начин који је карактеристичан за време у ком су изграђене, просто речено, то би био фалсификат. Због тога је и реконструкција бедема уз Небојша кулу рађена на исти начин.
Водену капију, односно оно што је остало, је (по мени) требало конзервирати и прекрити материјалима који би је штитили од влаге, будући да се изградњом Ђердапа ниво Саве подигао и да је доњи град тиме угрожен, било би потребно пуно новца да би се уприличила презентација прилично растурене капије. По речима аутора реконструкције бедема и куле Небојша, просторија у бедему је буквално бетонска када, управо због сталног присуства воде.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.734
- Pohvaljen
- 25.852
To je ustvari zanimljiva priča. Moram da priznam da ja i dalje nisam siguran koja reka protiče između Ratnog ostrva i Nebojšine kule.
Pre nekog vremena mi je dosadilo da uvek imam dilemu šta ću da napišem, pa sam rešio da istražim stvar, da vidim postoji li neki zvanični i dovoljno autoritativni izvor gde to piše zajedno sa objašnjenjem zašto je tako. Prva ideja mi je bila da iskoristim činjenicu da su Sava i Dunav međunarodni plovni putevi, pa da pogledam kod institucije koja je kod nas zvanično zadužena za takve plovne puteve. Uvek mora da postoji neko ko izdaje zvanične nautičke karte za jednu državu. Naprimer kad se u "izveštaju o vodostanju" izda upozorenje o letnjim plićacima opasnim za plovidbu, brodari svih zemalja moraju da imaju iste, optevažeće i veoma precizne oznake gde je tačno taj plićak. Zbog toga svaki plovni ima zvaničnu mapu i izdeljen je oznakama kilometraže. Postoje i table na obali. Nulti kilometar je onda na ušću, pa se zatim oni broje uzvodno. Znači treba samo da pronađem zvaničnu nautičku kartu i pogledam gde je nulti kilometar reke Save. Tako znam i gde je ZVANIČNO ušće Save u Dunav i gde se Sava završava. Tablu je bilo lako pronači. Evo je. Nula kilometara Save.
Zvanične karte svake godine izdaje Plovput. Tu sam morao da vadim parčiće iz dva različita PDF-a, da ih okrećem, skaliram i lepim, ali na kraju evo ekskluzivne nautičke karte i Save i Dunava oko Beograda u nešto upotrebljivijem obliku od originala. Ovo je izdanje za 2021. godinu.
I ovde je nulti kilometar Save tamo gde je i fizička tabla. Znači li to da je Ušće tu, da se Sava tu završava, a da je sve dalje Dunav?
Nažalost sad stvari postaju nejasne. Prvo, u nastavku Save, na zvaničnoj nautičkoj karti, lepo i dalje piše Sava, a ne Dunav. Ali recimo da to odbacimo kao grešku. Gori problem je da postoji JOŠ jedan nulti kilometar NEKE reke, koji je bitno dalje, na matici Dunava, skoro kod Marine Dorćol. Vidite ga planu. Sad postaje nemoguće jednoznačno ukazati na određeno mesto u reci. Ako vi kažete "to je na lokaciji 0+1 km Save", brodari više ne bi znali na šta se misli jer bi tada postojale dve različite tačke koje bi odgovarale toj oznaci kilometraže. Isto bi važilo i za Dunav. Rečenica "To je na lokaciji 0+1 km Dunava" može da označava i tačku 1 km od ušća Dunava u Crno more, i deo kod Beograda. Ovakve dvosmislenosti nisu dozvoljene u nautičkim kartama. I kao treće, na "Plovidbenoj karti Save" (tako se zove) nema prikazanog čitavog dela reke kod Nebojšine kule (onog dela sa sopstvenom numeracijom kilometara, tj 0 do 2,4 km), isto kao što ni na "Plovidbenoj karti Dunava" nema istog tog dela. Pa po svemu ispada kao da, bar što se zvaničnih naziva tiče, pored Beograda protiču TRI velike reke. Tj ovaj srednji deo zvanično mora da se zove nekako drugačije, da bi bilo jasno na kom delu pripada neka određena kilometraža navedena u tekstu. Pošto ni ideja o tri reke nema baš mnogo smisla, moguće je da se taj deo reke kod Donjeg Grada zvanično zove "Rukavac Save" ili "Rukavac Dunava", što je takođe arbitrarno, ili ko zna kako još.
Tako je na kraju ispalo da ni sada ne znam nimalo više nego ranije pravi odgovor na pitanje kako se tačno zovu pojedini delovi reka koje protiču pored Beograda. Meni izgleda da je jedni donekle praktično upotrebljiv kriterijum određivanja tačke gde se spajaju dve reke (zamislite komplikovanu deltu sa puno ostrva gde uopšte nije jasno kojoj reci pripada koji deo toka) da se gledaju i protoci i pravac kretanja najveće mase vode, tj koji tok naglo skreće i koje vode ima bitno više. Međutim i to u opštem slučaju može biti prilično arbitrarno.
Pre nekog vremena mi je dosadilo da uvek imam dilemu šta ću da napišem, pa sam rešio da istražim stvar, da vidim postoji li neki zvanični i dovoljno autoritativni izvor gde to piše zajedno sa objašnjenjem zašto je tako. Prva ideja mi je bila da iskoristim činjenicu da su Sava i Dunav međunarodni plovni putevi, pa da pogledam kod institucije koja je kod nas zvanično zadužena za takve plovne puteve. Uvek mora da postoji neko ko izdaje zvanične nautičke karte za jednu državu. Naprimer kad se u "izveštaju o vodostanju" izda upozorenje o letnjim plićacima opasnim za plovidbu, brodari svih zemalja moraju da imaju iste, optevažeće i veoma precizne oznake gde je tačno taj plićak. Zbog toga svaki plovni ima zvaničnu mapu i izdeljen je oznakama kilometraže. Postoje i table na obali. Nulti kilometar je onda na ušću, pa se zatim oni broje uzvodno. Znači treba samo da pronađem zvaničnu nautičku kartu i pogledam gde je nulti kilometar reke Save. Tako znam i gde je ZVANIČNO ušće Save u Dunav i gde se Sava završava. Tablu je bilo lako pronači. Evo je. Nula kilometara Save.
Zvanične karte svake godine izdaje Plovput. Tu sam morao da vadim parčiće iz dva različita PDF-a, da ih okrećem, skaliram i lepim, ali na kraju evo ekskluzivne nautičke karte i Save i Dunava oko Beograda u nešto upotrebljivijem obliku od originala. Ovo je izdanje za 2021. godinu.
I ovde je nulti kilometar Save tamo gde je i fizička tabla. Znači li to da je Ušće tu, da se Sava tu završava, a da je sve dalje Dunav?
Nažalost sad stvari postaju nejasne. Prvo, u nastavku Save, na zvaničnoj nautičkoj karti, lepo i dalje piše Sava, a ne Dunav. Ali recimo da to odbacimo kao grešku. Gori problem je da postoji JOŠ jedan nulti kilometar NEKE reke, koji je bitno dalje, na matici Dunava, skoro kod Marine Dorćol. Vidite ga planu. Sad postaje nemoguće jednoznačno ukazati na određeno mesto u reci. Ako vi kažete "to je na lokaciji 0+1 km Save", brodari više ne bi znali na šta se misli jer bi tada postojale dve različite tačke koje bi odgovarale toj oznaci kilometraže. Isto bi važilo i za Dunav. Rečenica "To je na lokaciji 0+1 km Dunava" može da označava i tačku 1 km od ušća Dunava u Crno more, i deo kod Beograda. Ovakve dvosmislenosti nisu dozvoljene u nautičkim kartama. I kao treće, na "Plovidbenoj karti Save" (tako se zove) nema prikazanog čitavog dela reke kod Nebojšine kule (onog dela sa sopstvenom numeracijom kilometara, tj 0 do 2,4 km), isto kao što ni na "Plovidbenoj karti Dunava" nema istog tog dela. Pa po svemu ispada kao da, bar što se zvaničnih naziva tiče, pored Beograda protiču TRI velike reke. Tj ovaj srednji deo zvanično mora da se zove nekako drugačije, da bi bilo jasno na kom delu pripada neka određena kilometraža navedena u tekstu. Pošto ni ideja o tri reke nema baš mnogo smisla, moguće je da se taj deo reke kod Donjeg Grada zvanično zove "Rukavac Save" ili "Rukavac Dunava", što je takođe arbitrarno, ili ko zna kako još.
Tako je na kraju ispalo da ni sada ne znam nimalo više nego ranije pravi odgovor na pitanje kako se tačno zovu pojedini delovi reka koje protiču pored Beograda. Meni izgleda da je jedni donekle praktično upotrebljiv kriterijum određivanja tačke gde se spajaju dve reke (zamislite komplikovanu deltu sa puno ostrva gde uopšte nije jasno kojoj reci pripada koji deo toka) da se gledaju i protoci i pravac kretanja najveće mase vode, tj koji tok naglo skreće i koje vode ima bitno više. Međutim i to u opštem slučaju može biti prilično arbitrarno.
Poslednja izmena:
