Beogradska tvrđava i park Kalemegdan

[milos.tro]

foto: Aca Subin

 

[Вожд]

Mapa zakopanog blaga Beogradske tvrđave

Tajne zapretene u vremenu istražene su na samo osam hektara, što je svega 12 procenata ovog svojevrsnog „muzeja pod zemljom”

Ona krije srednjovekovni srpski grad despota Stefana Lazarevića. Ko su bili njegovi žitelji, čime su bavili i koliko je ih bilo, kakve su bile posude iz kojih su jeli, koja oruđa i alate su koristili u svakodnevnim poslovima, sa koje strane se nad njih nadnosio despotov zamak – odgovori na ova pitanja nalaze se ispod neistraženog dela prostranstva od 66 hektara Beogradske tvrđave. Tajne zapretene u vremenu istražene su na samo osam hektara, što je svega 12 procenata ovog svojevrsnog „muzeja pod zemljom”.

Šest hektara Donjeg grada, od Vidin kapije do Kapije Karla VI, pod kojima leži istorijsko blago despotovog grada, kao i još 52 hektara, za koje se i ne može pretpostaviti šta sve kriju, minimalno su raskopavani, uglavnom kao prateći posao uz restauratorsko-konzervatorske radove. Procenat istraženosti od 2000. godine porastao je sa pet na sadašnjih 12 odsto jer je grad počeo da izdvaja novac za sistematske arheološke radove, kaže Marina Andrić, istoričar umetnosti.

– Otkrivanjem tog dela tvrđave saznali bismo kako je Beograd živeo kroz vekove iz perspektive običnih ljudi, a ne kroz biografije vladara ili osvajača. To bi pomoglo da se utvrdi koliko je stanovnika imao despotov grad. Istoričari barataju različitim brojkama, od 5.600 do 12.000 – objašnjava Andrićeva.

Mali procenat istraženosti je, kaže, posledica činjenice da su arheološke kampanje i sistematska istraživanja skupi, i samo bogate države mogu da se u njih upuste i sprovode ih u kontinuitetu.

Kako bi turisti i gosti mogli da saznaju šta je kroz vekove postojalo na Beogradskoj tvrđavi i zašto zaslužuje da se nađe na listi Uneska, Javno preduzeće „Beogradska tvrđava” napravilo je uz pomoć kolega sa Arheološkog instituta mapu sa ucrtanih 18 tačaka uz objašnjenje šta se na određenoj lokaciji nalazi. Mapa će biti postavljena na infotablama u Gornjem i Donjem gradu tvrđave.

– Ona je namenjena laicima koje interesuje istorija i arheologija. Beograđani vole arheologiju, a potvrda toga je podatak da u obilascima tvrđave u pratnji vodiča bude i po 200 sugrađana. Uglavnom su to starije osobe, koje dolaze u društvu unuka. Posetiocima želimo da pokažemo da ovde život teče u kontinuitetu od praistorije i da je jedino mesto u Evropi u kome se istok i zapad poslednjih 500 godina susreću kroz način života, ratovanja, trgovinu i gradnju – ističe Andrićeva.

U maju sledeće godine, najavljuje, biće otvorena velika izložba na Savskom šetalištu na kojoj će biti prikazana sva arheološka istraživanja na teritoriji tvrđave u 20. veku, a nije isključeno da će deo prostora biti pretvoren u arheološki park.
D. M.

http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... ve.lt.html

 

[Вожд]

Kalemegdan dobija novu binu
Tanjug | 30. 06. 2015. - 14:39h | Foto: V. Lalić | Komentara: 0

Javno preduzeće "Beogradska tvrđava" postavilo je na Kalemegdanu novu binu sa montažnim tribinama za održavanje različitih manifestacija tokom leta.

http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/571725 ... -novu-binu

 

[milos.tro]

http://snimanjeizvazduha.blogspot.com/2 ... chive.html

 

[Дошљак]

У првом плану фенси кафић код гробнице јунака палих у 1. светском рату

 

[Вожд]

Отвара се војни бункер на Београдској тврђави
Taнјуг | 27. јул 2015. 12:19 | Коментара: 0

Војни бункер на Горњем граду Београдске тврђаве ускоро ће бити отворен за посетиоце и доступан за свакодневно разгледање, најављено је данас из тог јавног предузећа

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%8 ... j-tvrdjavi

 

[Вожд]

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=MOOJXOEwZg4[/youtube]

 

[Вожд]

 

[grand master]

Gledajuci slike starog Kalemegdana primimetio sam da se jeda ,,kula,, sa kupolom stalno pojavljuje ispred vojnog muzeja,na uglu bastiona:

evo slika bez kupole:

Da li mozda neko zna koja je namena te zgrade bila i kada je srusena/unistena?

 

[relja]

Gledajuci slike starog Kalemegdana primimetio sam da se jeda ,,kula,, sa kupolom stalno pojavljuje ispred vojnog muzeja,na uglu bastiona:

evo slika bez kupole:

Da li mozda neko zna koja je namena te zgrade bila i kada je srusena/unistena?

Dobro došao na forum.
Na slikama Tvrđave (ne Kalemegdana) se vidi zgrada Vojnogeografskog instituta koja je podignuta između dva rata, u koju se posle II svetgog rata uselio Vojni muzej JNA.
Kula, koja je postojala i pre I svetskog rata, dakle pre izgradnje zgrade VGI/današnjeg muzeja, je između dva rata služila kao opservatorija VGI.

Pre I svetskog

I svetski

Između dva rata, vidi se "kreativno" šminkanje, poput Zindan kapije

Kupola za teleskop

okupacija

1947/48, snimanje filma "Besmrtna mladost" (preteča "Otpisanih")

Srušena je najverovatnije zbog adaptacije zgrade za potrebe muzeja (ne mogu da tvrdim, ali je lako pretpostaviti).

 

[spatiotecte]

Valjalo bi izgraditi ponovo tu kulu, bas je imala poseban smek.

 

[relja]

U koju svrhu? "Poseban šmek" nije svrha.

Pazi, zgrada je dograđena za potrebe Muzeja.
Naravno, prostora nikad dosta, tako da pretpostavljam da su imali dobar razlog za rušenje - nosivost tla (ipak se kula nalazila uz sam bedem, tj "ćošak"), tu je težina dograđene zgrade i ko zna sve čega, ko zna šta je rađeno unutar samog bedema...

 

[grand master]

Hvala na dobrodoslici i na informacijama!
Slazem se sa spatiotecte-om u vezi obnove kule,mogla bi da bude vidikovac ili atrakcija muzeja,ali se i sa reljom slazem da je nije pametno graditi bas na uglu bastiona,vec malo blize muzeju.

 

[spatiotecte]

U koju svrhu? "Poseban šmek" nije svrha.

Pazi, zgrada je dograđena za potrebe Muzeja.
Naravno, prostora nikad dosta, tako da pretpostavljam da su imali dobar razlog za rušenje - nosivost tla (ipak se kula nalazila uz sam bedem, tj "ćošak"), tu je težina dograđene zgrade i ko zna sve čega, ko zna šta je rađeno unutar samog bedema...

Verovatno je srusena iz istog razloga kao i onaj treci dvor izmedju starog i novog u vidu potkovice. Dakle hir komunista najverovatnije, da sruse zaostavstinu kraljevine.

 

[relja]

Mora da se šališ? Nemoj i ti da me razočaraš...

 

[relja]

Просто - обожавам интернет!

http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream ... sequence=1

АСТРОНОМСКИ РАДОВИ ВОЈНОГЕОГРАФСКОГ ИНСТИТУТА
СТЕВАН РАДОЈЧИЋ
Управа за оперативне послове ГШ Војске Србије, Београд, Србија

.........
Занимљив је податак да је Географско одељење, почетком 20. века планирало да на Калемегдану уреди астрономску опсерваторију.
Данас се не зна колико се далеко одмакло од те идеје, осим да је на том месту постављена тригонометријска тачка првог реда (која је 1904. повезана са аустроугарском мрежом) и да се на неким картама и скицама из тог доба користи топоним "војна опсерваторија".
Иако Бошковић у неким извештајима претпостављенима из тога времена користи израз "наша опсерваторија у раду", није познато да ли су на Калемегдану, осим наведеног стуба, постојали и неки павиљони или слични објекти и да ли је ишта опажано.

…………………………………….
3.1. Опсерваторија ВГИ

Опсерваторија ВГИ се састојала од куле са куполом и два павиљона, источног и западног.
У средини куле налазио се стуб од армираног бетона, висине 8.38 метара, који је уједно служио и као тачка триангулацијеI реда; то је она иста тачка где је ВГИ пре рата планирао уређење опсерваторије (могуће је да овај стуб стабилизован још 1904. године, као први корак ка стварању опсерваторије Географског одељења).
Стуб је био намењен за мерења универзалним теодолитом.
У павиљонима су подигнути масивни стубови, такође од армираног бетона - у источном павиљону стуб висине 3.10 метара, намењен за опажања пасажним инструментом у меридијану места, а у западном стуб висине 3.48 метара, намењен за опажања пасажним инструментому I вертикалу.
Сва три стуба су почивала на дубоким и масивним бетонским стопама и била изолована од носача и платформи по којима се крећу опсерватори током рада.
Опсерваторија је оспособљена за рад на прелазу 1926. и 1927. године.
Неколико година доцније, од 1933 до 1936. године, изграђена су још три слична павиљона, један за пасажни инструмент, а два за зенит- телескопе.
Опсерваторија је била у функцији до 1956. године (разуме се, током II светског рата била је опљачкана и девастирана), када се ВГИ преселио у зграду у улици Мије Ковачевића. Убрзо после тога, опсерваторија је срушена, а земљиште преуређено, тако да данас нема трагова њеног постојања.
.........

Дакле, у овој "кули са посебним шмеком" се налазио - масивни бетонски стуб, носач платформе за мерне инструменте ВГИ.
Кула је била само "маска", фасада за тај стуб, а испод су се налазили темељи тог стуба.
Исељењем ВГИ у усељењем ВМ, престала је потреба за стубом, па и за његовом фасадом. Реално, без обзира у каквом је била стању после рата, кула је била неупотребљива за Војни музеј.

 

[Дошљак]

Ја бих више волео да данас имамо ту лажну кулу него неке друге објекте на тврђави.

 

[spatiotecte]

U koju svrhu? "Poseban šmek" nije svrha.

Pazi, zgrada je dograđena za potrebe Muzeja.
Naravno, prostora nikad dosta, tako da pretpostavljam da su imali dobar razlog za rušenje - nosivost tla (ipak se kula nalazila uz sam bedem, tj "ćošak"), tu je težina dograđene zgrade i ko zna sve čega, ko zna šta je rađeno unutar samog bedema...

Verovatno je srusena iz istog razloga kao i onaj treci dvor izmedju starog i novog u vidu potkovice. Dakle hir komunista najverovatnije, da sruse zaostavstinu kraljevine.

Mora da se šališ? Nemoj i ti da me razočaraš...

Ok Reljo, ne znam koji je pravi razlog da se srusi opservatorija pa mi je odmah pala na pamet sudbina potkovicaste zgrade izmedju starog i novog dvora.
Vidim da si pronasao objasnjenje na netu, hvala na trudu, bar sada znamo njen istorijat i sta je sve podrazumevalo njeno postojanje.

Ali, da li su morali da je ruse? Da li je postojao pravi razlog za to, mogla je makar da ostane na tom mestu i bez neke znacajne funkcije?

 

[Дошљак]

Moжемо рећи да је та кула лажњак, да није аутентична, да је надоградња, али исто можемо рећи и за саму зграду ВГИ (данас војни музеј), као и за цео парк, степенице, и симбол Београда - Победника.

Велика греота што је кула срушена, мени једино пада на памет као узрок јесте Војног музеја посвећеан НОР из 50их.

 

[relja]

@Spactiotete
Управо - не знамо прави разлог. Али сасвим сигурно није била срушена због идеологије
На форуму се стварно претерује са тиме.

Први који не схватају ово рушење су људи из астрономске струке.

Али треба да схватиш како функционише војска: све се гледа уско и нема пуно размишљања.
За војску ово није некаква кула, рад неког архитекте, опсерваторија или украс у парку, већ "објекат".

Најбоља илустрација је пример Музеја ваздухопловства: после 2. светског рата, инжењери и конструктори су на Земунском аеродрому у периоду 1945-1948 одвојили за будући музеј заробљене немачке, италијанске, па чак и авионе НДХ који потичу из Краљевине. Списак је импресиван. Пуковник (касније генерал и комадант РВ) Виктор Бубањ није има слуха и наредио је да се "тај крш исече и да се не баве глупостима". Касније је у Лондону видео како изгледа њихов музеј и одлучио да и Југославија мора да има то исто. Што би се рекло - коњ.

Тако да, чак и да није у питању била статика терена (не знам, али не би ме чудило) или жеља да се добије другачији простор - да је неко рекао да треба да се руши, опсерваторија би била срушена без поговора.

 

[Вожд]

Ми не знамо прави разлог уклањања куле и овакво нагађање је бесмислено, нарочито неистинита опаска о "ускости" погледа у војсци. Реконструкцију зграде ВГИ, односно њено адаптирање је пројектовао архитекта који је ангажован од стране војске и он је био најкомпетентнији за одговор на ово питање. Да ли је разлог био статика бедема, проширење просторија за потребе музеја, естетика или шта друго једноставно ми не можемо рећи.

Та информација о наводном наређењу о сечењу од стране Бубња и инжењерима и посети Лондону је са другог форума. Могао би да поставиш линк, односно поруку форумаша са тог форума као извор информације..

Виктор Бубањ није био школовани официр, већ партизански командант из рата, који је поред недостатка стручне и "опће наобразбе" претпостављам био индоктринран идеологијом којој је изградња новог и модерног друштва била императив и где није било места ни времена за осврт унатраг.
Истина, у биографији (књига: "Начелници генералштаба 1876. - 2000.") пише да је у периоду док је био Начелник Штаба Команде ЈРВ завршио ВА ЈА, што је наравно чист SF.

 

[Дошљак]

По мени би оваква опсерваторија била примеренија него на Диздаревој кули.

 

[Вожд]

Када су у питању опсерваторије, мени је нејасно зашто се не среди и популарише Астрономска опсерваторија на Звездари, зашто не направи програме и привуче не само Београђане већ и туристе, уместо што плаћа закуп за Диздареву кулу коју ретко ко залази због опсерваторије, а за амам ретко ко и зна да је планетаријум.

 

[boca-ica]

plus 1
ma bice promene samo se čeka neki kafedjija , da poraste :laugh:

 

[Вожд]

Хвала, али нисам мислио да у кули треба да буде кафана, него приказ унутрашњости једне куле деспотовог града.