Beogradska tvrđava i park Kalemegdan
- Začetnik teme Влада
- Datum pokretanja
Bulevarac
Advanced
- Učlanjen(a)
- 26.12.2008.
- Poruke
- 2.410
- Pohvaljen
- 1.671
Pre neki dan dok sam se biciklom vozikao Kalisem, zastao sam kod onog parkinga iznad zlovrta. Tamo se nalazi neki covek u plavom prsluku sa stolicom i suncobranom, ali na prsluku nema nikakve oznake parking servisa. Pitao sam ga kako se placa parking, odnosno da li je parking u nekoj zoni. Dobio sam odgovor da je to javni parking, nije u zoni, te da je parkiranje besplatno, a da njemu ostavi novac ko hoce i koliko zeli.
Interesantno. Eto da znate.
Interesantno. Eto da znate.
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.407
- Pohvaljen
- 5.249
[YouTube] http://www.youtube.com/watch?v=XkB51u5E478 [/YouTube]
6:13
lepo, inspirativno i vrlo korisno i za neke dr. teme. . .
6:13
lepo, inspirativno i vrlo korisno i za neke dr. teme. . .
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.807
- Pohvaljen
- 18.833
E, ovu sam tražio
Lepo se vidi stražarska kućica kod bedema, skroz levo. Iza su barake, možda spavaonice iii magacini, najverovatnije je sve i ograđeno...
A danas je to mesto gde ljudi dolaze da uživaju u najlepšem pogledu u gradu.
Lepo se vidi stražarska kućica kod bedema, skroz levo. Iza su barake, možda spavaonice iii magacini, najverovatnije je sve i ograđeno...
A danas je to mesto gde ljudi dolaze da uživaju u najlepšem pogledu u gradu.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.742
- Pohvaljen
- 25.868
Bila bi steta da ovako zanimljiv tekst bude zaboravljen. Blog Gorana Markovica na B92, iz 2007. godine, sa citavim nizom kvalitetnih komentara. Ceo tekst i komentare procitajte na sajtu, a ovde evo samo jednog citata:
"Teško je govoriti o sopstvenim opsesijama, ali pokušaću da objasnim šta me je toliko omađijalo na tvrđavi. Pre svega, u njoj sam proveo detinjstvo. Kao što rekoh, bilo je to zapušteno mesto, puno prljavštine i divljeg rastinja koje je skoro sasvim pokrilo lepoticu. Za nas klince ta džungla je, naravno, predstavljala pravi raj. Probijajući se kroz šiblje i gazeći odbačene binde, dožiljavali smo uzbuđenje koje je mirisalo na slobodu. Posebno smo uživali u lovu na "rašomonce" (voajere) koji su se tuda smucali u potrazi za ljubavnim parovima. Zagorčavali smo im život prepadajući ih baš kada bi bili na domaku cilja a zaljubljene oslobađali napasti. Ali sada, kada vidim šta je sve bilo skriveno ljudskim nemarom, odsustvom elementarnog osećanja za lepotu, čini mi se da bih žrtvovao sve dečije dane samo da doživim trenutak u kome ću Kalemegdansku tvrđavu sagledati u njenom punom sjaju. U njenom ponovnom dizanju iz ništavila ima neke simbolike, kao da se svi ponovo rađamo posle mraka i neljudskih godina koje smo preživeli. Kao da rekonstrukcija tog čudnog i tajnovitog zdanja po malo liči na rekonstrukciju naših zapuštenih, ružnih života.
Zatim, tu je sama građevina koja predstavlja neverovatnu kombinaciju ostataka rimske utvrde, dvora Destpota Stefana Lazarevića, turskog, austrijskog, pa opet turskog utvrđenja. Sve to je upleteno u neverovatnu kombinaciju bedema, kula, tajnih prolaza, neotkrivenih laguma i ko zna sve čega. To nije jedna tvrđava, u nju se stopilo nekoliko bastiona, i još više pogleda na svet, shvatanja smisla života. Ona predstavlja konglomerat naše prošlosti i sasvim je moguće da na neki način pruža odgovor zašto smo ovakvi kakvi smo. Izgleda da se, na sreću, našao neko ko očigledno ima široke poglede i dobre namere (što u ovoj zemlji predstavlja veoma retku divljač), neko ko se potrudio da celu tu kamaru protivrečnosti oživi i predstavi je u jednom komadu! Možda pokušava da nam otvori oči i na posredan način omogući da sagledamo ne samo integralnu verziju tvrđave nego i nešto mnogo važnije - sami sebe?
Dobro, neko će reći kako sam preterao, pomalo zastranio u tumačenju značaja ovog poduhvata. Ipak se tu ne radi ni o čemu više od običnih radova na obnovi nekakve tvrđave. Umesto polemike, predlažem mu da se ovih dana prošeta do Pobednika i baci pogled na okolinu. Da li ste ikada naišli na bolje odabrano mesto za život? U svakom slučaju, ovaj šugavi grad, koji se lažno predstavlja kao beli, nema ništa lepše i značajnije od Kamegdana. Obišao sam priličan deo zemljine kugle i nisam video mnogo uzbudljivijih mesta od ove naše tvrđave. Nisu Turci badava Kalemegdan nazivali i Fićir-bajir, što znači 'breg za razmišljanje'... "
http://blog.b92.net/arhiva/node/4935.html
"Teško je govoriti o sopstvenim opsesijama, ali pokušaću da objasnim šta me je toliko omađijalo na tvrđavi. Pre svega, u njoj sam proveo detinjstvo. Kao što rekoh, bilo je to zapušteno mesto, puno prljavštine i divljeg rastinja koje je skoro sasvim pokrilo lepoticu. Za nas klince ta džungla je, naravno, predstavljala pravi raj. Probijajući se kroz šiblje i gazeći odbačene binde, dožiljavali smo uzbuđenje koje je mirisalo na slobodu. Posebno smo uživali u lovu na "rašomonce" (voajere) koji su se tuda smucali u potrazi za ljubavnim parovima. Zagorčavali smo im život prepadajući ih baš kada bi bili na domaku cilja a zaljubljene oslobađali napasti. Ali sada, kada vidim šta je sve bilo skriveno ljudskim nemarom, odsustvom elementarnog osećanja za lepotu, čini mi se da bih žrtvovao sve dečije dane samo da doživim trenutak u kome ću Kalemegdansku tvrđavu sagledati u njenom punom sjaju. U njenom ponovnom dizanju iz ništavila ima neke simbolike, kao da se svi ponovo rađamo posle mraka i neljudskih godina koje smo preživeli. Kao da rekonstrukcija tog čudnog i tajnovitog zdanja po malo liči na rekonstrukciju naših zapuštenih, ružnih života.
Zatim, tu je sama građevina koja predstavlja neverovatnu kombinaciju ostataka rimske utvrde, dvora Destpota Stefana Lazarevića, turskog, austrijskog, pa opet turskog utvrđenja. Sve to je upleteno u neverovatnu kombinaciju bedema, kula, tajnih prolaza, neotkrivenih laguma i ko zna sve čega. To nije jedna tvrđava, u nju se stopilo nekoliko bastiona, i još više pogleda na svet, shvatanja smisla života. Ona predstavlja konglomerat naše prošlosti i sasvim je moguće da na neki način pruža odgovor zašto smo ovakvi kakvi smo. Izgleda da se, na sreću, našao neko ko očigledno ima široke poglede i dobre namere (što u ovoj zemlji predstavlja veoma retku divljač), neko ko se potrudio da celu tu kamaru protivrečnosti oživi i predstavi je u jednom komadu! Možda pokušava da nam otvori oči i na posredan način omogući da sagledamo ne samo integralnu verziju tvrđave nego i nešto mnogo važnije - sami sebe?
Dobro, neko će reći kako sam preterao, pomalo zastranio u tumačenju značaja ovog poduhvata. Ipak se tu ne radi ni o čemu više od običnih radova na obnovi nekakve tvrđave. Umesto polemike, predlažem mu da se ovih dana prošeta do Pobednika i baci pogled na okolinu. Da li ste ikada naišli na bolje odabrano mesto za život? U svakom slučaju, ovaj šugavi grad, koji se lažno predstavlja kao beli, nema ništa lepše i značajnije od Kamegdana. Obišao sam priličan deo zemljine kugle i nisam video mnogo uzbudljivijih mesta od ove naše tvrđave. Nisu Turci badava Kalemegdan nazivali i Fićir-bajir, što znači 'breg za razmišljanje'... "
http://blog.b92.net/arhiva/node/4935.html
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.742
- Pohvaljen
- 25.868
Ova kompilacija bi mogla biti korisna kao neka vrsta reference. Cisto da se u razgovoru koriste ista imena za iste stvari. Mapa sa ucrtanim nazivima pojedinih delova tvrdjave i grada, recnik fortifikacionih pojmova i literatura o tvrdjavi.
Recnik fortifikacija
Uvodjenjem vatrenog oruzja (artiljerije), umesto ranijeg utvrdjenog grada za odbranu sluzi tvrdjava.
Utvrdjeni grad
Grad se sastoji iz jednog mocnog bedema koji ga okruzuje, a pred kojim se moze naci jarak, obicno ispunjen vodom. Zid pojacan na ugrozenim mestima zove se zastitni zid. Dodatnu zastitu pruzale su kule ili nekoliko prstenova zidova. Kapije su bile zasticene pokretnim mostovima i pokretnim resetkama. Odbrambena akcija vodila se oko visoko postavljenog krunista na zidu koje je imalo isturene zidne zupce. Zgrade za stanovanje naslanjale su se na obodne zidove. Kao poslednje pribeziste odbrane sluzila je glavna kula tipa donzon. Sa razvojem vatrenog oruzja pocev od 15. veka, opadao je znacaj utvrdjenih gradova; zamenile su ih tvrdjave.
Tvrdjava
Razvoj tvrdjava poceo je u 15. veku u Italiji, koja je, pored Francuske, na pocetku bila vodeca zemlja. Ispred prelomljenog obimnog zida sa bastionima stoji glasija. U bastionima i iza zidina nalaze se kazamati. Spoljna strana zidina zove se eskarpa, suprotna strana naspramnog rova je konstraeskarpa, zid izmedju bastiona je kurtina. Radi bolje zastite, postavljana su mala spoljna utvrdjenja kao ravelin i drugi spoljni delovi u obliku roga, a kasnije, na vecem odstojanju i sanac. U prvom svetskom ratu, sve tvrdjave su se pokazale kao beskorisne, pa su nastale bunkerske linije (Linija Mazino), koje su se u drugom svetskom ratu takodje pokazale kao nedovoljne.
Bastion (francuski: bastion)
Kod artiljerijskih tvrdjava istureni deo fortifikacione ograde (deo koji se u obliku klina izdvaja od tvrdjavskog prstena), sa koga su bocnom batrom branjeni prilazi glavnom bedemu, narocito tvrdjavskoj kapiji. Postoje razne vrste bastiona; najcesci je petougaon sa dve prednje strane (fase) i dve bocne (flanke).
Bastiona trasa
Sistem bastiona povezanih zidovima (kurtinama), gradjen po principu odbrane prostora ispred tvrdjave frontalnom i unakrsnom vatrom. Vobanova skola bastionih trasa: Sebastian Voban (Vauban, 1633-1707), markiz, vojni inzenjer, grditelj, ratni takticar i marsal Francuske zastupao je ideju da svako utvrdjenje, koje je zvezdastog oblika i omogucuje unakrsnu vatru, treba da poseduje prostrane bastione i kratke zidove radi spajanja bokova dva susedna bastiona.
Citadela
Malo utvrdjenje, obicno u sredistu utvrdjenog grada, podignuto kao poslednje uporiste odbrane u slucaju zauzimanja grada i kao baza za preduzimanje protivnapada na osvajaca. Karakteristicna je za srednjovekovne utvrdjene gradove (burgove). U slucaju Beogradske tvrdjave, citadela je izgradjena u doba despota Stefana Lazarevica (15. vek) i gotovo u potpunosti unistena krajem 17. veka.
Donzon (fr. donjon)
Kao poslednje pribeziste u okviru citadele sluzila je obicno glavna kula, odvojena u dvoristu i osposobljena za odbranu. Obliku francuskog donzona odgovara vizantijski pirg. U pitanju je dakle kula poslednje odbrane stanovnika citadele. Kod citadele Beogradske tvrdjave, ta kula se zvala Nebojsa i bila je visoka oko 40 metara. Posto ona nije sacuvana, kao primer takve kule moze danas da posluzi (zahvaljujuci rekonstrukciji izvedenoj pred II sv. rat) Despotova ili Dizdareva kula u Gornjem gradu: mali ulaz je na spratnoj visini i, kada bi se ljudi u takvu kulu sklonili, lestvice su bivale uvucene, tako da osvajac nije mogao da udje u ovaj zasticen prostor.
Eskarpa (fr. escarpe)
Naziv za posebno utvrdjeno podnozje bedemske ograde, obicno ostvareno sa nagibom, na strani rova koja je okrenuta prema neprijatelju. U 15. veku, kada je gradjen srednjovekovni Beogradski grad, njegovi bedemi dobili su eskarpu pod nagibom nepravilnog oblika (trbusastog profila). Ova karakteristicna eskarpa najbolje se moze videti na primeru severoistocnog bedema Gornjeg grada (pogled od Zindan kapije)
Glasija (fr. glacis)
Zemljani nasip sa blagim nagibom ispred utvrdjenja, sa straznje strane ozidan. Sluzio je za zastitu skrivenog puta, eskarpe i objekata u rovu.
Grudobran
Zastitni nasip zemlje na gornjoj povrsini bedema sluzio je za zaklon pesadije i artiljerije.
Kazamati (fr. casemate)
Prostorije u artiljerijskim tvrdjavama, obicno ispod nasipa i u okviru bastionih trasa, osigurane jakim zidovima, svodovima ili nasipitima, a namenjene za smestaj posade, topova i municije.
Konstraeskarpa (fr. contraescarpe)
Podzid rova na strani blizoj napadacu, prema skrivenom putu i glasiji (nasuprot eskarpi).
Kurtina (fr. courtine)
Deo tvrdjavske ograde koji povezuje dva bastiona.
Masikula (fr. mashicoulis)
Odbrambena galerija ili balkon na gornjem delu glavnog bedema, sluzila za veritkalnu odbranu (kroz otvore u podu) prilaza podnozju bedema.
Ravelin (fr. ravelin)
Istureni fortifikacioni objekt, gradjen ispred bastione kurtine i tvrdjavske kapije, svojim polozajem je sprecavao eventualno probijanje brese u tvrdjavskom frontu, narocito stiteci kapiju. U okviru Beogradske tvrdjave posebno je uocljiv tzv. Veliki ravelin ispred jugoistocnog fronta sa bastionima i Stambol kapijom II kao glavnim ulazom u tvrdjavu. Pojmu ravelina odgovara i: tabija.
Pripremljeno na osnovu:
Baumgart, Fric; Mali leksikon arhitekture, Beograd, Jugoslavija, 1979.
Vojna Enciklopedija 1-10, Beograd, 1970-75
Literatura o Tvrdjavi
http://razgledanje.tripod.com/tvrdjava/literatura.htm
Preuzeto sa:
http://www.politikin-zabavnik.rs/pz/con ... ment-17969
http://razgledanje.tripod.com/tvrdjava/index.htm
Recnik fortifikacija
Uvodjenjem vatrenog oruzja (artiljerije), umesto ranijeg utvrdjenog grada za odbranu sluzi tvrdjava.
Utvrdjeni grad
Grad se sastoji iz jednog mocnog bedema koji ga okruzuje, a pred kojim se moze naci jarak, obicno ispunjen vodom. Zid pojacan na ugrozenim mestima zove se zastitni zid. Dodatnu zastitu pruzale su kule ili nekoliko prstenova zidova. Kapije su bile zasticene pokretnim mostovima i pokretnim resetkama. Odbrambena akcija vodila se oko visoko postavljenog krunista na zidu koje je imalo isturene zidne zupce. Zgrade za stanovanje naslanjale su se na obodne zidove. Kao poslednje pribeziste odbrane sluzila je glavna kula tipa donzon. Sa razvojem vatrenog oruzja pocev od 15. veka, opadao je znacaj utvrdjenih gradova; zamenile su ih tvrdjave.
Tvrdjava
Razvoj tvrdjava poceo je u 15. veku u Italiji, koja je, pored Francuske, na pocetku bila vodeca zemlja. Ispred prelomljenog obimnog zida sa bastionima stoji glasija. U bastionima i iza zidina nalaze se kazamati. Spoljna strana zidina zove se eskarpa, suprotna strana naspramnog rova je konstraeskarpa, zid izmedju bastiona je kurtina. Radi bolje zastite, postavljana su mala spoljna utvrdjenja kao ravelin i drugi spoljni delovi u obliku roga, a kasnije, na vecem odstojanju i sanac. U prvom svetskom ratu, sve tvrdjave su se pokazale kao beskorisne, pa su nastale bunkerske linije (Linija Mazino), koje su se u drugom svetskom ratu takodje pokazale kao nedovoljne.
Bastion (francuski: bastion)
Kod artiljerijskih tvrdjava istureni deo fortifikacione ograde (deo koji se u obliku klina izdvaja od tvrdjavskog prstena), sa koga su bocnom batrom branjeni prilazi glavnom bedemu, narocito tvrdjavskoj kapiji. Postoje razne vrste bastiona; najcesci je petougaon sa dve prednje strane (fase) i dve bocne (flanke).
Bastiona trasa
Sistem bastiona povezanih zidovima (kurtinama), gradjen po principu odbrane prostora ispred tvrdjave frontalnom i unakrsnom vatrom. Vobanova skola bastionih trasa: Sebastian Voban (Vauban, 1633-1707), markiz, vojni inzenjer, grditelj, ratni takticar i marsal Francuske zastupao je ideju da svako utvrdjenje, koje je zvezdastog oblika i omogucuje unakrsnu vatru, treba da poseduje prostrane bastione i kratke zidove radi spajanja bokova dva susedna bastiona.
Citadela
Malo utvrdjenje, obicno u sredistu utvrdjenog grada, podignuto kao poslednje uporiste odbrane u slucaju zauzimanja grada i kao baza za preduzimanje protivnapada na osvajaca. Karakteristicna je za srednjovekovne utvrdjene gradove (burgove). U slucaju Beogradske tvrdjave, citadela je izgradjena u doba despota Stefana Lazarevica (15. vek) i gotovo u potpunosti unistena krajem 17. veka.
Donzon (fr. donjon)
Kao poslednje pribeziste u okviru citadele sluzila je obicno glavna kula, odvojena u dvoristu i osposobljena za odbranu. Obliku francuskog donzona odgovara vizantijski pirg. U pitanju je dakle kula poslednje odbrane stanovnika citadele. Kod citadele Beogradske tvrdjave, ta kula se zvala Nebojsa i bila je visoka oko 40 metara. Posto ona nije sacuvana, kao primer takve kule moze danas da posluzi (zahvaljujuci rekonstrukciji izvedenoj pred II sv. rat) Despotova ili Dizdareva kula u Gornjem gradu: mali ulaz je na spratnoj visini i, kada bi se ljudi u takvu kulu sklonili, lestvice su bivale uvucene, tako da osvajac nije mogao da udje u ovaj zasticen prostor.
Eskarpa (fr. escarpe)
Naziv za posebno utvrdjeno podnozje bedemske ograde, obicno ostvareno sa nagibom, na strani rova koja je okrenuta prema neprijatelju. U 15. veku, kada je gradjen srednjovekovni Beogradski grad, njegovi bedemi dobili su eskarpu pod nagibom nepravilnog oblika (trbusastog profila). Ova karakteristicna eskarpa najbolje se moze videti na primeru severoistocnog bedema Gornjeg grada (pogled od Zindan kapije)
Glasija (fr. glacis)
Zemljani nasip sa blagim nagibom ispred utvrdjenja, sa straznje strane ozidan. Sluzio je za zastitu skrivenog puta, eskarpe i objekata u rovu.
Grudobran
Zastitni nasip zemlje na gornjoj povrsini bedema sluzio je za zaklon pesadije i artiljerije.
Kazamati (fr. casemate)
Prostorije u artiljerijskim tvrdjavama, obicno ispod nasipa i u okviru bastionih trasa, osigurane jakim zidovima, svodovima ili nasipitima, a namenjene za smestaj posade, topova i municije.
Konstraeskarpa (fr. contraescarpe)
Podzid rova na strani blizoj napadacu, prema skrivenom putu i glasiji (nasuprot eskarpi).
Kurtina (fr. courtine)
Deo tvrdjavske ograde koji povezuje dva bastiona.
Masikula (fr. mashicoulis)
Odbrambena galerija ili balkon na gornjem delu glavnog bedema, sluzila za veritkalnu odbranu (kroz otvore u podu) prilaza podnozju bedema.
Ravelin (fr. ravelin)
Istureni fortifikacioni objekt, gradjen ispred bastione kurtine i tvrdjavske kapije, svojim polozajem je sprecavao eventualno probijanje brese u tvrdjavskom frontu, narocito stiteci kapiju. U okviru Beogradske tvrdjave posebno je uocljiv tzv. Veliki ravelin ispred jugoistocnog fronta sa bastionima i Stambol kapijom II kao glavnim ulazom u tvrdjavu. Pojmu ravelina odgovara i: tabija.
Pripremljeno na osnovu:
Baumgart, Fric; Mali leksikon arhitekture, Beograd, Jugoslavija, 1979.
Vojna Enciklopedija 1-10, Beograd, 1970-75
Literatura o Tvrdjavi
http://razgledanje.tripod.com/tvrdjava/literatura.htm
Preuzeto sa:
http://www.politikin-zabavnik.rs/pz/con ... ment-17969
http://razgledanje.tripod.com/tvrdjava/index.htm
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.807
- Pohvaljen
- 18.833
direktor":10ctnwrq je napisao(la):
sa fpz Klemegdan sa zgradom djeneralstaba vecina zgrada vise nepostoji zahvalite kuk ekipi sad u boljoj rezoluciji
Dišo, nisu je srušili Austrougari (ako si na nju msilio), to je ista ova zgrada sa početka strane, samo joj je prvo fasada promenena između dva rata (isto je urađeno i sa zgradom u kojoj se nalazi Zavod), a uklonjena je posle II svetskog.
repriza
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.407
- Pohvaljen
- 5.249
Ove fotografije samo su me podsetile da oko Kalemegdana i danas se bitke vode na svim stranama njegovih bedema
Na Juznoj strani - bitka za povezivanje pešačke zone sa K. Mihajlovom
Na Zapadnoj strani-bitka za povezivanje pešačke zone sa Savskim pristaništem (Beton hala)
Na Severnoj strani -bitka za poslovni turistički kompleks (Zaha)
Na Istoćnoj strani - bitka oko izmeštanja Zoo vrta
Na svim nj. frontovima u predugoj rovovskoj borbi nema pomaka
a štetu od mrtve trke i raznih (ne)opravdanja, trpe obićni ljudi i sam Beograd
Na Juznoj strani - bitka za povezivanje pešačke zone sa K. Mihajlovom
Na Zapadnoj strani-bitka za povezivanje pešačke zone sa Savskim pristaništem (Beton hala)
Na Severnoj strani -bitka za poslovni turistički kompleks (Zaha)
Na Istoćnoj strani - bitka oko izmeštanja Zoo vrta
Na svim nj. frontovima u predugoj rovovskoj borbi nema pomaka
a štetu od mrtve trke i raznih (ne)opravdanja, trpe obićni ljudi i sam Beograd
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.373
- Pohvaljen
- 17.443
Strasno je koliko vrednosg sadrzaja na kalemegdanu je sruseno posle 1945te od strane Jugoslovenskog rezima!