Danas na Kalemegdanu. Od četri slavine na česmi na bočnom šetalištu, radi samo jedna. Zbog rupe odmah pored same česme, postavili su vertikalne metalne rešetke koje omogucuju prilaz samo u koloni po jedan. U ovom slucaju je to ispalo dobra ideja jer se na 32 stepena (u Košutnjaku) ionako formirao podugacak red. Naravno, samo od strane onih koji uopšte znaju gde na Kalemegdanu mogu naći česmu. Ja znam za tri. Dve su sakrivene vrlo dobro, a ova treca nije na glavnom setalistu i nije lako vidljiva ako se gleda sa strane. Jedna je ispod stepeništa kod Francuske ambasade, pa je moze pronaci samo veoma srećna osoba. Druga je neposredno iznad nje, uvučena u park. Treca je na bočnom setalistu, onom od glavne aleje ka Cvjeti Zuzorić. Znoj lije na sve strane, a nigde jednog jedinog putokaza za žedne posetioce Beograda. Ako su već totalno nesposobni za veće podvige, ima li tamo bar neka kreativna osoba koja je u stanju da otprinta obaveštenje o česmi, ubaci ga u plasticnu foliju (10 dinara) i okači bilo gde. Ukupan trošak je ~ 11 dinara. Da ne spominjem mogućnost postera u boji.
Naravno, daleko bolje bi bilo da se pokrene inicijativa za postavljanje reprezentativne česme (ili još bolje ali skuplje, kombinovane fontane-česme) negde na glavnoj aleji, onoj koja se nastavlja na Knez Mihajlovu. Znam da se čeka onaj projekat sa fontanom i tunelom, ali ne lipši magare do zelene trave.