Šta je novo?

Beogradska tvrđava i park Kalemegdan

Već kačih, ali evo moja zamisao temelja beogradske tvrđave tokom različitih perioda na osnovu starih planova i knjige Marka Popovića: https://www.google.com/maps/d/u/0/edit?mid=11uJgJkYWAXpynTXAou_YIl-WqN9y6wZM&usp=sharing

Konkretno za period o kome se trenutno diskutuje:

unknown (3).png


unknown-4.png
 
Po ovom Kosancicev venac lezi tacno u liniji sa austrijskim spoljnim bedemima.
Jedino mesto gde moze da se sipita da li je ista ostalo od tih bedema je u Pancicevom Parku.

Takodje ih je bilo sa druge strane Save, na uscu.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=853588#p853588:2r3wne6i je napisao(la):
grand master » 27 May 2021 09:04 am[/url]":2r3wne6i]Već kačih, ali evo moja zamisao temelja beogradske tvrđave tokom različitih perioda na osnovu starih planova i knjige Marka Popovića: https://www.google.com/maps/d/u/0/edit?mid=11uJgJkYWAXpynTXAou_YIl-WqN9y6wZM&usp=sharing
Svaka čast na trudu i ideji. Što više ovakvih popularnih i svima pristupačnih prezentacija pa će ljudi lakše razumeti prošlost grada, a zatim više ceniti i više štititi ono što je od nje uprkos svemu i dalje ostalo. Mišljenje šire javnosti je jedina prava podrška struci i zato jedina prava odbrana od nezajažljivih komercijalnih interesa. Pojedince je uvek ili moguće lično uceniti, ili oni bitno zavise od stava institucije u kojoj rade, a rukovodstvo u njima je često pod čvrstom kontrolom drugih interesa. Međutim sa onim obrazovanijim i informisanijim delom naroda nije baš tako lako manipulisati. Upravo zbog toga oni uvek moraju biti dobro informisani pa makar i u sasvim opštim crtama. Razne mape tu imaju posebno značajno mesto jer na jednostavan način objedinjuju i mentalno strukturišu mnoge druge inače nepovezane istorijske podatke koje bi se bez tako pregledne veze ubrzo zaboravile.

Međutim ono čemu u tom pogledu treba težiti kao profesionalnom i konačnom rešenju, je da se sledi već svuda oprobani i najbolji put intergracije svih prostornih podataka jedne države u nacionalni geografski informacioni sistem. To imamo i mi na adresama

https://gis.beoland.com/visios/gisBeoland
https://a3.geosrbija.rs/

Ovde bi trebalo dodati jedan sloj najvišeg reda koji bi se zvao recimo "Istorija", "Arheologija" ili nešto slično. Pa to zatim podeliti po istorijskim periodima, i zatim u njima postepeno unosti sve što je od istorijskog značaja i ima geografske koordinate. Mape grada iz raznih perioda, pozicije raznih bedema i važnijih međa, promene pozicija rečnih obala, linkove na objavljene radove svih arheoloških iskopavanja, ili makar gde postoje bilo kakve informacije o tome, itd. Ovo poslednje bi bilo naročito korisno jer je trenutno vrlo teško nekom izvan struke da BRZO nađe šta je već poznato i istraživano na nekoj lokaciji. Softverska podrška već postoji jer se isto to već vodi za gradske projekte (ucrtane su granice projekta, naziv i link ka podacima). Prosto treba iskopirati taj sloj i postepeno unositi podatke (što može da radi više ljudi paralelno i tokom dužeg perioda vremena). Ali treba bar početi, tj imati spremnu lokaciju za unos.

Ja sam čak mislio da počnem makar i sa skupljanjem podataka, ali prosto ne stižem. Recimo običan tekstualni ili bolje HTML fajl koji sadrži samo nazive svih radova objavljenih u nekoliko glavnih stručnih časopisa (Nasleđe, Godišnjak Grada Beograda, ...) i linkove na njih, bi već bio ogromna pomoć (uz možda svega par rečenica šireg opisa za ambicioznije sastavljače tog indeksa, ali to je već bitno veći posao). Običan "search" takvog fajla postavljenog negde onlajn bi već bio dovoljan za početak. Skupljanje samo naslova članaka u jedan fajl su jedan ili dva dana posla za onoga ko tačno zna gde je šta.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=853630#p853630:86fm14ss je napisao(la):
Drakche » Čet Maj 27, 2021 12:11 pm[/url]":86fm14ss]Po ovom Kosancicev venac lezi tacno u liniji sa austrijskim spoljnim bedemima.
Jedino mesto gde moze da se sipita da li je ista ostalo od tih bedema je u Pancicevom Parku.

Takodje ih je bilo sa druge strane Save, na uscu.

Kosancicev venac i Obilicev venac nastali su uklanjanjem tih bastiona.
Jedan takav venac nalazio se i na mestu sadasnje crkve Al. Nevskog.

Ulca Cara Dusana nije slucajno tako prava. of Kalemegdana do te crkve.
Time je u slucaju proboja neprijatelja omoguceno da topovi pucaju pravo kroz ulicu.
 
Da ponovim i moju veliku mapu i detaljno obrazložen članak napisan sa sličnom idejom, iz februara prošle godine. Prednost je što je visoke rezolucije (treba kliknuti za punu rezoluciju) i što bi pozicije ovako određenih linija raznih bedema trebale biti prlično precizne jer su ovo prve Austrijske mape rađene stvarnim premeravanjem zemljišta pomoću geodetskih instrumenata, a ne crtanjem po slobodnom utisku. Ja se nadam da je preciznost uglavnom reda debljine jedne moje linije, a tek ponegde možda dve ili tri.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=712236#p712236:1ngyreoe je napisao(la):
Zuma » 27 Feb 2020 09:34 am[/url]":1ngyreoe]Pre deset dana sam opisao kako je zahvaljujući jednoj preciznoj Austrijskoj mapi iz 1738. godine moguće odrediti tačnu poziciju utvrđenja na levoj obali Save (http://www.beobuild.rs/forum/viewtopic. ... 22#p708822). U međuvremenu sam malo analizirao šta sve može da se izvuče iz nje, pa zaključio da se isplati malo pomučiti i ceo posao uraditi ispočetka, preciznije, za celu mapu, i na većoj rezoluciji podloge. Na kraju je ispalo da je posao bio daleko veći nego što sam očekivao, pravi projekat, ali mislim da je vredelo jer po prvi put imamo svima lako čitljivu, javnu, na Internetu dostupnu mapu znatne preciznosti koja daje tačnu poziciju porušenih tvrđavskih i varoških bedema, šanca i onoga što je bilo urađeno na utvrđenjima sa obe strane Save i Dunava do 1739. godine. Pa evo dakle tih novih mapa i kompletnog izveštaja.

Mape koje slede sam dobio preklapanjem Guglovog aerofoto snimka Beograda i dve Austrijske mape iz 1738. i 1739. godine posle strogo lineranih transformacija skaliranja, rotacije i translacije. Na taj način je uvek moguće poklopiti bilo koja dva para tačaka na dve mape, ali u opštem slučaju ne i ostale. Posmatranje koliko se posle toga poklapaju ostali markeri na dve mape nam govori koliko je stara mapa zaista precizna i da li je rađena na osnovu geodetskih snimanja kao što Marko Popović tvrdi da je u to vreme već bio običaj za najvažnije vojne mape.

Rezultat je bio da je mapa nedvosmisleno rađena kao rezultat preciznih geodetskih merenja pošto su, iako postoje, greške veoma male za mape stare tri stoleća. Uzevši takođe u obzir da nepreciznosti postoje i u Guglovom snimku (kamera je iskosa), u premeravanju zemljišta od strane Austrijanaca, u mom pozicioniranju na nejasnoj podlozi ograničene rezolucije, pa onda u rušenjima, rekonstrukcijama i promeni oblika pojedinih naizgled fiksnih "markera" tokom ovih 300 godina, preciznost je i dalje veoma dobra. Rekao bih da je u okviru plus minus debljine jedne linije koju sam koristio, što je na terenu oko plus minus 10 metara. Mislim da je ovo izuzetan rezultat za vreme iz koga smo do sada viđali uglavnom samo izobličene i rukom crtane skice.

Posle izvesnog tražanja, pronašao sam još jednu, nešto manje kvalitetnu mapu koja očigledno prikazuje isto stanje na terenu, takođe crtanu u srazmeri, koja međutim ima vidljiv još jedan mali dodatni deo tadašnjeg toka Dunava.

Da bi na prvi pogled bila jasnija 3D struktura gomile sličnih i ne uvek lako čitljivih linija na originalnoj mapi, evo prvo aksonometrijskog prikaza dela Doksatovog projekta za jugoistočni front Gornjeg Grada iz perioda 1723. do 1725.

1723-1725-Doksatov-plan-sa-aksonometrijskim-izgledom-jugoistocno.jpg


I snimka makete koja to prikazuje.

1739-Popovic-Tvrdjava-Maketa-1.jpg


Još jedan posao nepohodan za precizno preklapanje snimka Beograda sa starom mapom je bio moj pokušaj da smislim konzistentnu teoriju o značenju tada korišćene simbolike, tj šta je njima trebalo da predstavljaju različite vrste linija na mapama utvrđenja iz tog doba, pošto tu informaciju nigde nisam pronašao. Nadam se da sam pogodio, pa da i vi ne gubili vreme, nacrtao sam ono što mislim da je ključno.

Pošto odbrambeni bedemi utvđenja nisu simetrični po poprečnom preseku ni po konstrukciji ni po funkciji, onome ko je te mape tada čitao bilo je veoma važno da odmah razume koja je strana bedema okrenuta napadaču, a sa koje starne je odbrana tvrđave. Zbog toga je izgleda usvojena konvencija da je crvena linija oznaka napadačke strane bedema (strana na kojoj se proliva krv), a crna linija odbrambena strana. Zbog toga se u tumačenje mapa polazi od dve bliske paralene linije kod kojih je jedna linija crvena, a druga crna. Pojas koji one definišu je parapet, odnosno prostor sa karakterističnim levkastim otvorima za topove i puškarnicama za strelce na samom vrhu bedema, što je posmatrano odozgo glavni, ispod toga najtvrđe građeni deo bedema. Ako negde postoje ostaci bedema, to je onda u tom delu.

Od crvene linije do prve sledeće linije na tu stranu je rov. Od crne linije, pa na suprotnu stranu bedema, je "skriveni put", dakle ili takođe deo bedema od tvrdog materjala, ili visoki sloj nabacane zemlje po kome hodaju vojnici koji brane bedeme, parapetom dobro zaštićeni od neprijateljske vatre sa "crvene" strane.

Ako su dve bliske linije iste boje, to označava samo bedem ili običan zid, bez posebno uobličenih zaštita za topove i vojnike na vrhu.

Ako je nacrtana samo jedna linija, to je ili ivica nekog većeg platoa, ili nagliji prelom u nivou terena, ili prosto nešto nešto što nisu smatrali da je vredno crtanja u većim detaljima.

Odnos dve konvencije, njihove sa mapa iz 17xx-tih i moje za potrebe ovog poklapanja starih mapa sa savremenim stanjem, prema realnom stanju na našoj tvrđavi, dat je ovde.

Oznake-na-mapama-utvrdjenja.jpg


Delovi tvrđave u profilu, korisni za lakše tumačenje mapa iz tog vremena:

Parts-of-a-fort-1.jpg

file.php

file.php


Kad se sve to odradi kao što sam opisao, dobijaju se ovakve mape. Bitno veće rezolucije svih sledećih slika se dobijaju kad se klikne, pa izabere "view image" (2280x2018 px).

Pozicioniranje dve rotirane i skalirane mape iz 1738. i 1739. na aerofoto snimku Beograda. Markiranje trasa važnijih bedema, rovova, zemljanih napispa i tadašnje pozicije rečne obale.

Beograd-1738-1-Pozicioniranje-mapa.jpg


Kada se ukloni sloj mapa da bi ostale samo po njima markirane trase, dobija se njihov precizni položaj na savremenom snimku Beograda. Ovde se sada vidi čitav niz zanimljivih stvari. Obratite za početak pažnju gde su se zaista nalazile i druga dva od čak četri bivša gradska utvrđenja, ona na Ratnom Ostrvu i na levoj obali Dunava. Pogotovo je precizan, fantastičan i više nego logičan položaj utvrđenja na Ratnom Ostrvu, što takođe govori o tome da su ove mape zaista tačne i u tim svojim delovima! Nigde u literaturi koju sam ja čitao nisam video da neko ranije objavio ovu informaciju.

Beograd-1738-2-Bedemi-Rovovi-Skriveni-put-Obala.jpg


Verzija sa polu providnim i veoma bledim linijama da bi se lakše videlo šta je ispod. Korisno je za detaljnu analizu kuda su tačno prolazili bedemi i obale reka.

Beograd-1738-3-Detaljna-analiza-trase-bedema-i-obala.jpg


Ovde su zelenim linijama markirane trase savremenih Beogradskih ulica čija je pozicija određena nekadašnjim položajem Austrijskih i kasnije Turskih bedema oko grada. Kliknite da bi ih bolje videli. Neke od njih su unutar varoši i idu tik pored ivice "skrivenog puta" (braon zona, visoko nabacana zemlja sa unutrašnje strane kod mene crvenog bedema), gde patroliraju ili stoje vojnici odbrane. "Skriveni put" je tada bio vojna zona i morao je biti slobodan, bez zgrada, pa su ulice i zgrade sa unutrašnje strane morale biti izvan njega, što je kasnije, u Tursko vreme, zadržano, da bi zatim Emilijan Joksimović nasledio takvo stanje kod trasiranja njegovih ulica. Druge savremene ulice su izvan bedema, pa idu pored ili baš po kasnije zatrpanom "šancu" (plava zona).

Beograd-1738-4-Ulice-uz-ili-na-trasi-bedema-i-rova.jpg


Bitan deo identiteta jednog grada čini upravo ono što je u njemu najtrajnije. A to su, ako izostavimo samu tvrđavu koja je obično sam začetak svakog ozbiljnog i dugoročnog naselja, pre svega drugog trase njegovih ulica. Sve drugo se menja brže od toga. Kao što čoveka ne čine ćelije njegovog tela, koje umiru i bivaju zamenjenjene, nego unutrašnja organizacija i povezanost, tako se i zgrade ruše i grade nove, ali ulice koje ih povezuju obično ostaju. Taj jedinstveni raspored ulica je samo njegov, ono po čemu se on razlikuje od svih drugih gradova i jedino što zaista traje. Zbog toga mi je bilo zanimljivo kad sam na ovako dobjenoj mapi primetio da je Austrijska Barokna rekonstrukcija Beograda ustvari trajno definisala upravo to, raspored, orjentaciju i lokaciju svih glavnih ulica, a time i dobar deo identiteta današnjeg starog dela grada.

To se vidi na sledećoj slici. Na osnovu oblika terena prvo je definisana najbolja pozicija bedema i njihovih gradskih kapija, pa su onda povučene trase glavnih ulica tako da međusobno i što ravnije spajaju ove kapije. Tako ulica Kralja Petra i Dubrovačka u nastavku direktno povezuju Šabačku kapiju na Savskoj obali i Temišvarsku kapiju na Dunavskoj obali. Cara Dušana direktno povezuje Vidin kapiju na Tvrđavi i Carsku kapiju na varoškom bedemu. Solunska ulica povezuje Vidin kapiju i Temišvarsku kapiju. Uzun Mirkova i Vasina direktno povezuju Unutrašnju Stambol kapiju i Virtembergovu kapiju. Tako je, varoškim kapijama, definisan i trajno ostao, čak i 300 godina kasnije, osnovni kostur gradskih ulica.

Beograd-1738-5-Osnova-mreze-ulica-je-direktna-veza-izmedju-kapi.jpg


Ostale ulice su zatim trasirane tako da pravilno ispunjavaju prostor između prethodno definisane trase glavnih ulica. U Dunavskom priobalju naprimer sve 4 glavne ulice se zrakasto šire od Vidinske kapije, što se lepo vidi kad se povuče njihov nastavak. Na ovoj slici sam ljubičastom bojom markirao sve ulice koje i danas relativno tačno slede upravo trasu koja je tada definisana. Bez obzira na sav kasniji haos u Tursko vreme, kad ih je Emilijan Joksimović kasnije ponovo ispravio tako da grad što manje plaća eksproprijaciju privatnim vlasnicima, ispalo je da je većina ulica I DALJE uglavnom tačno na svojoj staroj trasi.

Beograd-1738-6-1-Ulice-sa-identicnom-trasom.jpg


Iste te ulice ali na originalnoj mapi. Blokovi su se menjali, ali samo mali broj ulica.

Beograd-1738-7-2-Ulice-sa-identicnom-trasom.jpg


Ako se sada markiraju i neke od glavnih savremenih ulica u delu grada izvan šanca, vidimo da su najvažnije od njih TAKOĐE određene pozicijom bivših varoških kapija. Uglavnom su tako povučene da idu ravno ka gradskim kapijama, tj da se zrakasto šire od njih ka periferiji. Zbog toga mi je bilo toliko žao što glavna kapija, na Trgu Republike, nije bolje obeležena i prikazana.

Beograd-1738-8-Bivse-kapije-kao-fokusne-tacke-ulicne-mreze.jpg


Period Barokne rekonstrukcije Beograda od 1717. do 1740. je zapravo početak savremenog grada i strukture ulica koju danas poznajemo, a ove mape pregledno pokazuju gde su se tada tačno nalazili bedemi, rovovi i rečne obale. Mislim da svakako treba pokušati da se nešto od tog bogatstva rekonstruiše i dostojno prikaže.
 
@Zuma i @sergio-m hvala na pohvalama!
Kad radite sa google maps, vrlo je korisno što možete da eksportujete projekat u KML/KMZ format koji automatski zapamti sve koordinate tačaka, linija, poligona, itd. koje korisnik napravi. Ti fajlovi mogu dalje da se otvaraju u Google Earth ili nekim drugim malo moćnijim programima i da se edituju i nadograđuju.



Samo da dodam da milsim da utvrđenje na današnjoj novobeogradskoj obali Save nikad nije završeno.

Takođe kada su ,,terase,, na bastionima kod Stambol kapije uklonjene/uništene i da li su ikada bile implementirane ili je to isto bio samo plan, a ne realnost?
 
Јуче, преко пута Калемегдана:



калдрма на паркиралишту




















Још није засађено ништа у жардињере на огради степеништа:

















 
Kako je park bio sredjen u sancu ispod muzeja.
 

Prilozi

  • KALEMEGDAN 5949 2.jpg
    KALEMEGDAN 5949 2.jpg
    169,9 KB · Pregleda: 1.804
On sudbini Nikole Doksata.

Stravično pogubljenje Nikole Doksata

Veče pred izvršenje smrtne presude Nikola Doksat, kako je zabeleženo obedovao je kao i svakog drugog dana, a zatim mirno spavao. Izjutra je popio čaj i pomolio se, a zatim je odveden na gubilište. Na putu je prošao pored vojnika koje je spasao u Nišu i rekao im: “Zbogom prijatelji moji, vi bar znate zašto umirem”.

Egzekucija Nikole Doksata odigrala se na početku današnje Knez Mihailove ulice. Uz zvuke dobošara poslednji put je pročitana presuda, nakon čega se Doksat sam namestio za pogubljenje.
Njegov posilni, mladi poručnik, kome je Doksat pre odlaska na gubilište poklonio jedinu vrednost koju je imao – zlatnu dugmad za košulju, vezao mu je crni povez preko očiju, a zatim se udaljio.
Doksatove poslednje reči bile su: “O tvrđavo ja sam te sagradio, a ti mi sada uzimaš život”.
Nikola Doksat nije preminuo brzom smrću. Da li zato što nije imao novca kojim bi platio dželata ili je uzrok nešto drugo, tek oštrica krvnika osuđenog je udarila u telo, umesto u vrat. Doksat, i dalje živ, stropoštao se na zemlju. Teško povređenog Doksata ponovo su posadili u stolicu za pogubljenje.
Sečivo je još dva puta promašilo metu nanoseći gadne povrede Doksatu. Tek četvrtim zamahom dželat mu je odrubio glavu.


https://www.011info.com/bilo-jednom-u-b ... dnog-princ
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=855936#p855936:51lvzbw4 je napisao(la):
MC_ » 06 Jun 2021 12:07 pm[/url]":51lvzbw4]On sudbini Nikole Doksata.

Stravično pogubljenje Nikole Doksata

Veče pred izvršenje smrtne presude Nikola Doksat, kako je zabeleženo obedovao je kao i svakog drugog dana, a zatim mirno spavao. Izjutra je popio čaj i pomolio se, a zatim je odveden na gubilište. Na putu je prošao pored vojnika koje je spasao u Nišu i rekao im: “Zbogom prijatelji moji, vi bar znate zašto umirem”.

Egzekucija Nikole Doksata odigrala se na početku današnje Knez Mihailove ulice. Uz zvuke dobošara poslednji put je pročitana presuda, nakon čega se Doksat sam namestio za pogubljenje.
Njegov posilni, mladi poručnik, kome je Doksat pre odlaska na gubilište poklonio jedinu vrednost koju je imao – zlatnu dugmad za košulju, vezao mu je crni povez preko očiju, a zatim se udaljio.
Doksatove poslednje reči bile su: “O tvrđavo ja sam te sagradio, a ti mi sada uzimaš život”.
Nikola Doksat nije preminuo brzom smrću. Da li zato što nije imao novca kojim bi platio dželata ili je uzrok nešto drugo, tek oštrica krvnika osuđenog je udarila u telo, umesto u vrat. Doksat, i dalje živ, stropoštao se na zemlju. Teško povređenog Doksata ponovo su posadili u stolicu za pogubljenje.
Sečivo je još dva puta promašilo metu nanoseći gadne povrede Doksatu. Tek četvrtim zamahom dželat mu je odrubio glavu.


https://www.011info.com/bilo-jednom-u-b ... dnog-princ
https://www.academia.edu/14856025/Behea ... th_century
 
Možda je poenta da presek starog drveta izgleda savršeno zdravo, pa bar ima smisla postaviti pitanje iz kojih je konkretno razloga posečeno? Ustvari DVA drveta, i to oba baš ispred turističke lokacije. Oba su bila bolesna? Ili je nešto drugo u pitanju? Šta? Možda opravdani razlozi postoje, a možda i ne. Kad bi nam dugo iskustvo sa gradskim institucijama govorilo se sa potpunim poverenjem možemo osloniti na njih, da su istovremeno potpuno nezavisne u odlučivanju i pune dokazanih i motivisanih stručnjaka, pa i da kažemo da bi default reakcija javnosti trebala biti ćutanje puno poverenja. Ali ovako ...

Naravno da se zbog toga o SVAKOM ovako starom drvetu moraju položiti računi. Koliko je takvih preostalo u starom centru grada? Sve pohvale Bulbuldercu za za ovu poruku. Tačno tako i treba nastaviti.

Poseceno drvo na Kalemegdanu 1, crop.jpg

Poseceno drvo na Kalemegdanu 2, crop.jpg
 
Moгуће да је стабло било болесно на вишем делу.
 
i ti si popio ovu priču?

isto su pisali i za ono stogodišnje stablo koje je smetalo gondoli...


Sent from my iPhone using Tapatalk
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=856240#p856240:5znq3c20 je napisao(la):
wexy » 07 Jun 2021 08:42 pm[/url]":5znq3c20]Poenta je da se lako (potrebna je volja doduse) moglo doci do informacije sta je i zasto uradjeno, ali je dramaticnije staviti sliku bez konteksta i izcudjavati se, mislim,verovatno su planirali da naprave najmanji kafic, bas tu na tom mestu s jednom stolicom?

https://pbs.twimg.com/media/E10qlP2XsAI ... me=900x900

Ceo odgovor Beokoma i JKP Zelenilo-Beograd:
https://twitter.com/prijavi_problem/status/1395318451569315844
U redu, slažem se. Ne treba suditi i napadati pre nego što se sazna da li je to opravdano. Pogrešio je zbog pratećeg teksta, ali je sama poruka sa slikama kao informacija bila korisna jer inače mnogi ne bi ni znali da se to desilo. A svaka seča drveća se mora javno pratiti zbog očiglednih razloga.

Ako je drveće bilo suvo, moralo se poseći. Međutim upravo zato što imamo njegovu sliku panjeva sad možemo postaviti i sledeće pitanje. ZAŠTO su se oba drveta osušila iako na preseku ni jedno od njih ne izgleda baš nimalo trulo? Postoji li neka aktuelna bolest koja se tamo trenutno širi i koja napada gornji deo stabla, pa su oba stradala? Možda je u pitanju preagresivno kresanje krošnji? Da li je drveće ovako okresano pre ili posle sušenja? Ako je ono prvo, može li ovoliko drvo da živi ako od krošnje ima samo ove ogromne i odavno formirane patrljke na kojima može biti samo malo mladica sa lišćem? Ne optužujem nikoga unapred. Želim da znam o čemu je reč jer teško da će to biti jedinstven slučaj, ma šta da je u pitanju.

E10qpFKWUAI85j9
 
Можда је ово последица рестаураторских радова на Дамат Али-пашином турбету?
 
Mislim da na mesto tog drveta moze da dodje neki lep kiosk neke dobre, napredne firme.
 
Нема потребе, ту је киоск код Сахат куле :)
 
Vrh