Šta je novo?

Beogradska tvrđava i park Kalemegdan

Zuma,
Da li je ovaj deo ramparta ispred Vidin kapije uklonjen ranije?
Da li je uopste izveden 1738?
Delom ispod zgrade Beka, delom sa zapadne strane istog bloka unutar sajta K-blok.
Da li je su severne strane parcele, prema bivsoj obali Dunava postojali ostaci zidina, ili ostaci pristanista koje se vidi na mapi.
Ako je bilo sta postojalo, uzurpatori su tiho uklonili jos jedno parce tvrdjave.
Sumnjam da je bilo ko istorijski mogao da ocisti temelje i masivine zidove u potpunosti.

Situacija je cista. K-blok se gradi ne samo unutar tvrdjave, vec i na ostacima tvrdjave.

iM4st8HB9BIOWuDy1
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=856507#p856507:39m1ar3m je napisao(la):
dosen » 08 Jun 2021 11:43 pm[/url]":39m1ar3m]Zuma,
Da li je ovaj deo ramparta ispred Vidin kapije uklonjen ranije?
Da li je uopste izveden 1738?
Delom ispod zgrade Beka, delom sa zapadne strane istog bloka unutar sajta K-blok.
Da li je su severne strane parcele, prema bivsoj obali Dunava postojali ostaci zidina, ili ostaci pristanista koje se vidi na mapi.
Ako je bilo sta postojalo, uzurpatori su tiho uklonili jos jedno parce tvrdjave.
Sumnjam da je bilo ko istorijski mogao da ocisti temelje i masivine zidove u potpunosti.

Situacija je cista. K-blok se gradi ne samo unutar tvrdjave, vec i na ostacima tvrdjave.

iM4st8HB9BIOWuDy1
Sudeći po planovima nastalim posle 1789, jeste, uklonjen je taj ravelin ispred današnje Vidin kapije. Opet sudeći prema istim planovima bio je izveden u okviru Doksatovog projekta. K-distrikt se nalazi na prostoru koji je tokom cele istorije BT izvan tvrđave. Čini mi se da ste pomešali odbrambene bastione i pasisade formirane na Dunavskoj obali sa severne strane civilnog naselja Beograda sa samom tvrđavom. I ova odbrambena struktura je uklonjena sudeći po planovima s kraja XVIII veka.
Eventualni ostaci Vidin-ravelina bili bi na prostoru današnjeg stepeništa kojim se pristupa Vidin kapiji i parkinga.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=856507#p856507:9ho5ambp je napisao(la):
dosen » 08 Jun 2021 11:43 pm[/url]":9ho5ambp]Zuma,
Da li je ovaj deo ramparta ispred Vidin kapije uklonjen ranije?
Da li je uopste izveden 1738?
Delom ispod zgrade Beka, delom sa zapadne strane istog bloka unutar sajta K-blok.
Da li je su severne strane parcele, prema bivsoj obali Dunava postojali ostaci zidina, ili ostaci pristanista koje se vidi na mapi.
Ako je bilo sta postojalo, uzurpatori su tiho uklonili jos jedno parce tvrdjave.
Sumnjam da je bilo ko istorijski mogao da ocisti temelje i masivine zidove u potpunosti.

Situacija je cista. K-blok se gradi ne samo unutar tvrdjave, vec i na ostacima tvrdjave.

iM4st8HB9BIOWuDy1
Da, taj deo utvrđenja ispred Vidin kapije je uklonjen. Međutim šta tačno znači "uklonjen"? I ne samo to.

Pitanje da li je na nekom određenom mestu ispod zemlje nešto iz toga perioda ostalo nije baš jednostavno. Pošto je u trenutku prekida gradnje zbog početka novog rata sa Turcima 1737., svaki deo utvrđenja mogao biti potpuno završen, delimično završen ili da nije ni započet. Pa onda je posle rata, kod rušenja, pitanje koliko su temeljno rušili, tj da li su to radili i ispod nivoa zemlje? I još je pitanje koliko su mape precizne, tj gde se tačno nešto nalazi, i šta je na njima zidano (pa može u zemlji da ostane trag objekta), a šta je bilo samo od zemlje i drveta?

Što se tiče preciznosti, proveravao sam preciznost stare mape iz 1738. godine koju sam koristio, i nema sumnje da je rađena na osnovu geodetskih merenja instrumentima, i da je dovoljno precizna. Dakle ono što ona preklopljena sa modernim snimkom terena prikazuje da se nalazilo na prostoru K-Distrikta, zaista je bilo tamo.

Što se tiče pitanja da li su tokom rušenja vađeni i podzemni delovi, to deluje krajnje neverovatno. Varoška fortifikacija Beograda je imala 2,5 kilometra bedema u unutrašnjosti i još 1,5 kilometar bedema na obala reka. A za rušenje čitavog tog varoškog dela utvrđnja su dobili bedna tri meseca. Pa mi danas za to vreme ne možemo ni ulicu da popravimo, a ne izvedemo takav podvig koji bi podrazumevao i iskopavanje tolikih temelja. I to još bukvalno pod vodom, pošto je to tada bila sama ravna i plavna obala Dunava, pa su temelju bili praktično u vodi. Dakle ako je nešto čvrsto iz tog doba bilo ispod zemlje na teritoriji K-Distrikta, tamo je i ostalo. Možda su porušili nadzeme delove, ali podzemne nisu.

Isto važi i ako nešto nije bilo završeno. Pošto se svi objekti grade od temelja, ako je bar započeto, sigurno je postojao bar temelj, pa makar zbog iznenadnog novog rata sa Turcima iznad zemlje bio na brzinu podignut samo zemljani nasip i drvene palisade. Opet bi na prostoru K-Distrikta nešto od tih čvrstih ostataka ostalo bar u temeljnoj zoni.

Tako da se cela dilema da li je na prostoru K-Distrikta moglo biti ostataka odbrambenih utvrđenja Beograda svodi samo na mogućnost da tu ništa nije ni započeto da se gradi od čvrstog materjala. Možda je tu postojala samo nabacana zemja i drvene palisade?

Međutim svi planovi iz vremena mirovnog ugovora pokazuju tri manja bastiona bastiona prema Dunavu ( Sv. Stefan, Sv. Josif, Sv. Aleksandar) i objekte spoljne zaštite ispred Vidin kapije, i oni su na mapi prikazani na isti način kao i drugi bedemi. Jedino se na nekim mapama bedemi koji povezuju ova tri spoljna, obalska bastiona crtaju drugačije, pa je moguće da oni jesu bili samo drvene palisade. Takođe Popović kaže ovako:

"Sa dunavske strane, u cilju odbrane varoši, bila su podignuta tri manja bastiona, dok je projektom predviđeni bedem zamenjen palisadnom ogradom."

Ako ja ovo dobro razumem to znači da sami bastioni NISU bili od drveta, nego samo bedemi koji ih međusobno povezuju. Međutim čak ni to ne znači da sami temelji tih povezjućih bedema nisu bar na mestima već biti započeti od čvrstog materjala, jedino što u trenutku novog rata nisu još bili izašli iz zemlje da bi već bili upotrebljivi kao odbrana. Ali to je nebitno.

U svakom slučaju meni izgleda da bar možemo računati na to da je na teritoriji K-Distrikta od čvrstog materjala do 1738. bio napravljen jedan istureni deo sistema odbrane ispred Vidin kapije (broj 40 na mapi), i obalski bastion Sv. Aleksandra, čak i ako su bedemi koji te bastione povezuju bili od drveta.

Bedemi u bloku K-Distrikta 2, Cr.jpg

Ovde su delovi koji povezuju tri Dunavska obalska bastiona nacrtani drugom, isprekidanom vrstom linije.

Utvrdjenja Beograda 1739. KAW sig. H III d 1414, deo.jpg

Međutim ovde su sve linije priobalnih Dunavskih bedema iste vrste. Takođe, ovde se jasno kaže da je to plan Beograda "na kraju 1738.", dakle stanje kakvo je realno postojalo, ne neki još neostvareni planovi. Još imamo i deo bedema označen sa "40", koji su takođe u okviru teritorije projekta K-Distrikt. Pošto je "40" deo odbrane kapije, a odbrana kapija kao potencijalnih slabih tačaka uvek pri gradnji ima prioritet, verovatno je ova deo bio završen, i napravljen od čvrstog materjala.

1738. Plan Beograda kakav je bio 1738., Deo sa Dunavskim bedemima.jpg

Na kraju, mada u ovoj priči ima dosta pogađanja, i sigurno da bi profesionalci mogli preciznije reći šta je ovde poznato bez dileme a šta ne, deluje mi da ipak postoji bar "razumna sumnja" da je ovde nešto moglo ostati iz tog vremena, i da je definitivno bio potreban arheološki nadzor pre nego što su bageri uništili sve što je ovde eventualno bilo. Ne bi bilo prvi put, nažalost.
 
Ne znam koliko je iz prethodne priče to bilo očigledno, pa ipak da izdvojim u posebnu poruku. 2,5 kilometra kopnenih varoških bedema i 1,5 kilometra priobalnih bedema je ukupno 4000 metara, a mirovnim ugovorom sa Turcima Austrijanci su izvukli samo tri meseca za rušenje tog tog dela. I još 6 meseci za njihove nove tvrđavske bedeme. Nisam siguran da li paralelno, što bi bilo još teže zbog potrebe za većim obimom angažovane radne snage, ili još tri meseca posle ovih šest, ali svejedno. Dakle samo kad je u pitanju rušenje manje važnih varoških bedema, to znači da bi trebali da ruše 4000 / 91 = 44 METRA BEDEMA DNEVNO, koji inače kod kapije na Trgu Republike izgledaju ovako

IMG_0275_1.JPG

I ako su ostali bedemi možda manjih dimenzija (tačne dimenzije izvedenog stanja ne znamo jer su Beogradski arheolozi bukvalno dezertirali i sakrili se u mišiju rupu, pa nisu pregledali mi metar maltene već otkrivenih bedema izvan atipične zone same Virtemberške kapije) jednostavno nema ni teorije da je neko 1739. temeljno rušio 44 metra sličnih bedema dnevno, održavajući zatim taj tempo tokom tri meseca. A pogotovo pri tome iskopavao i uništavao i njihove podzemne delove od lomljenog kamena, na koje se oslanja nešto ovako masivno i teško, pri čemu je kamen uliven u zaista jak malter. Sa obalskim delovima koji su tik pored reke i verovatno ispod nivoa podzemne vode. To je bukvalno nemoguće izvesti.

A to znači da su makar varoški bedemi, kao manje čvrsti i strateški važni, u svom podzemnom delu ostali kompletno neoštećeni posle 1739./40., jer takvo rušenje ispod zemlje zbog toga niko pametan bi ni započinjao. Čak i da su se kasnije na trasi bedema pravili neki objekti, to bi samo neznatno i mestimičko oštetilio varoški bedem koji se za razliku od lokalizovane prirode temelja i podruma zgrada, bez prekida pruža čak 4 kilometra. A malo je građeno jer pretpostavljam da su ovi bedemi uglavnom ispod ulica i raznih "venaca" koje nisu bitno menjali poziciju. Tako da verujem da dobar deo varoških bedema i danas postoji. Zar ne bi bilo vredno da se najzad i to istorijsko bogatstvo grada malo istraži i bar negde prezentuje?
 
Naravno da ni dve godine kasnije nemamo nikakav izveštaj čak ni o samoj Virtemberškoj kapiji, o načinu gradnje, funkciji raznih prostorija i pregrada, dubini temelja, razlozima za rasteretne lukove od cigala pri samom dnu, o pronađenim Rimskim grobovima, o razlozima dubokog kopanja ispred ulaza, o dimenzijama rova, oblika oslonca mosta i samog mosta, dilema oko tačnog oblika i ukupnog broja vrata na kapiji, najzad pouzdanu rekonstrukciju izgleda kapije, itd, itd. Ništa od toga. A po svim spoljnim znacima ni izgledi da ćemo to dobiti nisu naročito veliki. Niko ni jednu REČ više o njoj nije javno prozborio. Zatrpati sve, pa da se cela priča što pre zaboravi?
 
Ево како су у центру Пловдива (Бугарска) представили остатке грађевина из Римског доба:

в. од 2:27 до 4:07, има и пре, и после

https://youtu.be/LFOdKpUfjqU?t=147
 
Џаба, те околне зидине су вероватно онда у међувремену уништене. Нема ни једна секција да није "президана"
 
Po Evropi su ovakve bedeme masovno rusili (najvise u 19. veku), sto nije zaobislo ni Beograd. Stavise, u Beogradu je dosta toga ostalo ocuvano. U Becu np. jedava da postoje tragovi o tome da je centralni distrikt nekad bio tvrdjava.

Sa ovog stanovista mozemo razumeti zasto su to radili, ali tako nesto se nikad ne bi desilo u 20. jos manje u 21. veku.
Rusilo bi se, ali samo u produzecima znacajnijih ulica, u cilju veceg "otvaranja" starog grada unutar tvrdjave.
 
upravo tako u minhenu je cela gradska tvrdjava nestala u doba urbanizacije u davnim proslim vremenima ostale su samo neke vece kapije i komadic zida sa jos par novoiskopanih ostataka koje su naravno konzervirali i cuvaju....mi imamo verovatno mnogo toga jos sto lezi pod zemljom a dal i kad cemo saznati who knows...u poredjenju s beogradskom minhenska mi ispade mala!
pic upload
 
Ipak u Beogradu postoji još dosta mesta gde su varoški bedemi mogli ostati očuvani u delu ispod trenutnog nivoa zemlje. Uzevši u obzir da je negde teren i nasipan pošto je ili bio isuviše neravan (obe padine uskog Kalemegdansko-Terazijskog grebena) ili previše nisko pored reke, taj podzemni deo bedema bi negde mogo biti i pristojne visine i zanimljiv za prezentaciju.

Kandidati za tačnu lokaciju varoških bedema su recimo linija na kojoj teren naglo pada ka Savi duž ulice Kosančićev venac. Zatim pored Velikih stepenica. Tu se ionako planira rušenje onih baraka i pravljenje lifta (usput, nastavak tog dela bedema izlazi na Karađorđevu ulicu pa je šteta što tu nisu potražili tragove bedema ili kapije kad su već rekonstruisali ulicu, što je još jedna izgubljena prilika i još jedan propust Zavoda za zaštitu spomenika). Na Trgu Republike je to još moguće. Ako na Studentskom trgu pronađu antičke ostatke, a hoće, onda se pozemna garaža seli na Trg Republike, da i ne spominjemo buduću stanicu metroa, pa tu sigurno sledi ponovno kopanje i još jedna šansa za istraživanje i prezenatciju delova varoškog bedema i Virtemberške kapije. Nadam se da će se za to ovaj put svi unapred dobro pripremiti, napraviti rendere i 3D prikaze za popularizaciju ideje i slično. A na Dunavskoj strani padine naročito obećava veliki parkovski prostor između Dunavske ulice i Visokog Stevana (Pančićev park i sl.), pošto je bedem prolazio baš tim prostorom koje je relativno slobodan, a čini mi se da tu nije bilo neke preterano ozbiljne, guste ili duboke gradnje. Tako da prilika za prezentaciju ima puno, samo nema volje. A ne vidim ni da u običnoj publici ima previše volje da se uloži lični trud u popularizaciju ideje da Beogradu izrazito fale opipljivi i svima stalno vidljivi dokazi onih starijih delova njegove duge istorije.

Uostalom, u čemu je problem ODMAH uraditi geomagnetno snimanje svih zanimljivih lokacija u Beogradu? Kao da je to sada i dalje skupo? Čisto da znamo za buduće planiranje i kontrolu svih budućih radova u gradu. Na kraju će neko u kućnoj radinosti sam napraviti skener i krenuti sam da istražuje gde je šta.

Deo varoskih bedema oko Temisvarske kapije.jpg
 
Bilo bi sjajno kada bi na mestu baraka i pakra pored isplivao jedan istorijski bedem, trebalo bi prvo zainteresovati javnost, odnosno, upoznati da tako nesto mozda postoji. Siguran sam da postoje ostaci spoljnjeg bedema negde u celom svom sirokom obimu.

Ne znam samo kako i koliko uspesno funcionise "skeniranje" terena posebnim radarima, posto se to vec dugo najavljuje kao revolucija u arheologiji i ne zvuci kao neka vrlo kompleksna i skupa tehnologija, samo sto nesto ne vidim plodove cele te price.
Kada bi se takva tehnologija nabavila, prioritet za istrazivanje bi bili unutrasnjost tvrdjave - gornji i donji grad i kalemegdanski park.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=857375#p857375:2qlfn1x8 je napisao(la):
Duleja » 12 Jun 2021 01:54 pm[/url]":2qlfn1x8]
file.php

Na ovim crno-belim konturama se tek naslucuje kako bi zgrada vojnog muzeja mogla da izgleda kada bi se ostvarila u svom punom sjaju.
To je jedini "zamak" u celoj tvrdjavi koji imamo.
 
Na izlazu sa kosancicevog venca, prema B. mostu, desno od stepenica nalaze se ostaci bedema i mogu se videti.
Nizbrdo, prema Savi, blizu kuce MIke Alasa, nalaze se ostaci laguma i otvori za provetravanje.
 
Uvek me je interesovalo da li su to zaista ostaci gradskih bedema ili nešto sasvim drugo. Po onoj mapi koju sam crtao preklapanjem prvih preciznih Austrijskih mapa sa modernim avionskim snimcima, zaista bi mogli da budu. Ako je tako, ova stambena zgrada je pravljena na temeljima i na samom uglu starih bedema, a to bi onda bili bukvalno i jedini preživeli ostaci varoških zidina koji još postoje. Onda bi oni trebali biti daleko poznatiji i bolje čuvani nego što jesu. Međutim sve je decenijama u stanju raspada, nekedašnji zid dvorišta zgrade iznad same ivice bedema je odavno pao (što znači da se bedem polako osipa), iz njega je raslo veliko drveće, nigde nema čak ni table sa informacijom, a ja nisam čuo da je neki istoričar u medijima pričao da ovo zaista jeste ostatak varoškog bedema, i da bi na njega trebalo obratiti pažnju.

Da li neko zna nešto više o ovom zidu?

IMG_2069r.JPG

IMG_2070r.JPG

Deo Kosancicevog Venca ka mostu i moguci varoski bedemi 1.jpg

Deo Kosancicevog Venca ka mostu i moguci varoski bedemi 2.jpg
 
Međutim ovaj zid u nastavku stepeništa treba uporediti sa veoma važnim potpornim zidom koji ustvari drži Kosančićev Venac da ne otkliza u Savu. Retko je kad vidljiv pošto je iza zgrada i skoro sasvim obrastao u puzavice. Zbog toga se bolje može videti samo zimi kad nema lišća. Evo mojih slika iz Januara.

Vidljivo je da deluje prilično očuvano, da ima isti ukras od tri horizontalna reda cigli, slične kamene blokove i slično je rađen, pa izgleda da su svi ovi potporni zidovi rađeni u isto vreme i ne baš previše davno. Ali svejedno, ta nedavna (?) popravka "fasade" je mogla biti rađena na starim varoškim bedemima, pa to ne mora da znači da ovaj bedem nije star. Ustvari, sama topologija terena Kosančićevog Venca, tj veoma nagla "stepenica" u vidu nagle promene kote terena od ulice Kosančićev Venac do Karađorđeve ulice, deluje baš kao veštački stvoreni deo odbrambenih gradskih utvrđenja. Dakle da su baš ivicom ulice Kosančićev Venac išli Austrijski gradski bedemi na terenu kome je visinska razlika tada namerno još više naglašena nasipanjem ili kopanjem, tako da gornji bedemi na Vencu budu znatno viši od donjih, pored Save. To bi onda značilo da bi uprkos eventualnoj kasnijoj popravci "fasade" tih bedema, oni stvarno mogli da budu još Turski, a pre toga Austrijski gradski bedemi. O poziciji gradskih bedema otprilike isto govori i mapa koju gore možete videti.

Tako da pitanje ostaje. Zna li neko nešto više o ovim zidovima ispod Kosančićevog Venca i u nastavku stepeništa kod Brankovog mosta? Da li su ozbiljno istraživani? Ako imaju istorijsku vrednost, mogu li se najzad popraviti i prikazati? Da li su zaštićeni ili će i dalje da služe kao četvrti zid privatnih zgrada? Postoji li ideja da se popravi stari teretni lift sa svojim i dalje sačuvanim kulama? Da se otvore lagumi? Ovo je putnički rečni ulaz u grad, glavno gradsko pristanište, koje onda gleda direktno na deo varoških utvrđenja iz 1730-tih godina! Zašto se već ovde nešto iz istorije grada ne bi prikazalo turistima? Da otkupimo onu baraku kod ulaza u teretni lift, i uredimo širi pristup lagumu, liftu i starom gradskom bedemu? Itd, koliko šansi ovde ima, ne samo moj propali vodopad ispod mosta, nego svuda, a ipak, kiselo drveće raste iz bedema ...

file.php

IMG_0295r.JPG

IMG_0296r.JPG

IMG_0298r.JPG

IMG_0303r.JPG

IMG_0305r.JPG

Kosancicev Venac i stari teretni lift.jpg
 
Ove zidine ispod KV treba rekonstruisati, bilo da su ostaci austrijskih bedema ili nesto sto je naknadno sklepano (nije ni na BG tvrdjavi sve autenticno).
Jedino sto malo kvari smisao takvog poduhvata su zgrade u Karadjordjevoj koje zatvaraju tu padinu, a zatvarace je jos vise kada budu popunjavali praznine izmedju njih. To nije razlog za odustajanje od sredjivanja padine, samo sto ce zauvek ostati zatvorena iza niza zgrada u Karadjordjevoj.
 
Nadam se samo da nisu ovde žrtvovali neke toplokrvne životinje, ili (božemesačuvaj) ljude:
20210619_122306.jpg
 
Moguce je da su zidine ispod KV napravljene kasnie, ali od materijala od austrijskog bedema.
Treba samo uporediti demnzije cigala sa onima na Kalemegdanu.
 
Za tu kucu na Kosancicevom Vencu imamo, hvala bogu, dosta informacija zahvaljujuci intervjuu iz 1985. koji je dao tadasnji vlasnik Nikola Trajkovic.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=UjsZRCMRKr4[/youtube]

Na 2:44 kaze

Zanimljivo je da vam kazem, da je ova kuca zidana bas na temeljima kule, sanca, nekadanjeg staroga Beograda. Ovo je stari zid grada Beograda, a iznad njega je bila kula strazara na cijim temeljima je sazidana kuca moga oca.

Preporucujem da odgledate ceo intervju, krajnje je zanimljiv
 
Hvala, sjajan prilog. U međuvremenu sam se malo zainteresovao za ovaj deo bedma, pa pretražio čitavu gomilu mapa i starih slika. Pronašao sam dve zaista dobre. Na kraju se dođe do istog zaključka. Ovo je zaista trasa varoških bedema. Nije previše bitno da li su vremenom popravljani što se fasade tiče, ali su definitivno prolazili ovuda i ovo je zaista sam ćošak varoških utvrđenja, tačno kao što kaže Nikola Trajkovic. Jedno što je ona moja skica od pre par poruka pogrešna što se tiče vertikalnog dela bedema, koji je išao više u levo, a tačna što se tiče horizontalnog i sada sa stepenica vidljivog dela. U emisiji se vidi i dvorišni zid stambene zgrade koji se u temelju oslanjao na samu ivicu bedema, a koji je u međuvremenu pao zato što je drastično oštećen spoljni deo bedema koji izgleda niko u novijoj istoriji nije održavao.

Ograda dvorista zgrade na cosku bedema.jpg

Prilična retkost je i usputni video snimak hidroglisera ispod Beograda koji je nekada za vodeni transport ogromnom brzinom održavao niz redovnih rečnih linija iz Beograda do raznih mesta na Dunavu i Savi (12:14). Oni su praktično lebdeli iznad vode, sem malo zadnjim delom, i zato su mogli da razvijaju velike brzine.

Hidrogliser i Nikola Trajkovic.jpg
 
Vrh