Beogradska tvrđava i park Kalemegdan

[Дошљак]

Дефинитивно треба вратити североисточни бедем у стање пре 1683. Ови планови су феноменални.

 

[Drakche]

Pa dobro, na ovom primeru rekonstrukcija su dodani zupci na bedemima i dozidane srusene kule.

 

[GOJE]

@Dex - carino. Samo nastavi ovako.

Dodao bih nešto (što verovatno većina zna), a to je da su nam temeljnom rekonstrukcijom severoistočnog bedema ostavljeni ovi "prozori u prošlost":


Imamo dragoceni uvid u rimske zidine, koje su daleko kvalitetnije odrađene od srednjevekovnih. Jbg, jače carstvo i finansije i više resursa i vremena za izgradnju. Povrh toga, rimske zidine su su rađene od belog krečnjaka po kome Beograd i nosi svoje lepo ime. Osim tog prozora, nedavno smo prilikom rekonstrukcije Mehmed Pašine česme dobili još jednu prezentaciju rimskih zidina. Doduše, tada smo dobili i još bespotrebnih koještarija.

Lično, ne bih žurio sa rekontrukcijom ovog bedema, jer je on u boljem stanju i reprezentativniji je od svega ostalog što prosto vapi za rekonstrukcijom.

Jedva čekam sledeću Deksovu poruku......

 

[relja]

Dex, kada kažeš da su Turci "degradirali" bedeme, na šta tačno misliš?
Na arheološko-istorijski pristup?

Zato što mislim da ih nisu degradirali, već da su ih ojačali u njihovoj odbrambenoj funkciji, u skladu sa tada aktuelnom tehnologijom ratovanja.

 

[Дошљак]

Мој доживљај је да су ове зидине деградиране естетски. Од малена ми је било чудно што нема више кула по тврђави. Баш на том делу код североисточног бедема је најмање људи, сви се крећу од барокне капије ка Победнику, ка чесми Мехмеда паше и ка опсерваторији дијагонално.

 

[direktor]

Компјутер открива тајне Виртембергове палате
Три де приказ урадили стручњаци окупљени у Центру за урбани развој – мр Марко Богдановић, историчар уметности, Раде Милић, археолог, и Душан Николић, археолог који се бави израдом дигиталних археолошких реконструкција

Како је изгледала Виртембергова палата која је некада заузимала централни део града, да ли је имала толико прозора колико има у години дана, како је опевано у народним песмама, ког облика је била... може се сада видети у дигиталном формату. Наиме, недавно је завршен три де модел ове касарне, односно палате из 18. века чији су делови откривени приликом обнове Трга републике. Модел су урадили стручњаци окупљени у Центру за урбани развој мр Марко Богдановић, историчар уметности, Раде Милић, археолог, и Душан Николић, археолог који се бави и израдом дигиталних археолошких реконструкција.

http://www.politika.rs/scc/clanak/46053 ... ove-palate

 

[zexland]

 

[Marc23]

direktor » Čet Avg 20, 2020 11:00 am[/url]":1wjots1m]
http://www.politika.rs/scc/clanak/46053 ... ove-palate

Hvala za post o palati ovde. Iako je bila na danasnjem delu Trga Republike, mislim da je ovde adekvatnije komentarisati, jer se nekako vise uklapa u celinu. :kk:

Ja sam ga postavio pre par dana na temu o Trgu Republike, ali tamo apsolutno nikog nije zainteresovao tekst i svi su ga nekako zaobisli.

A mislim da je interesantan jer se malo i znalo i govorilo o palati.

 

[GOJE]

Uz dužno poštovanje, ja bih ipak tu palatu posmatrao odvojeno, jer ovde imamo toliko zanimljivih i pokrenutih tema. Možda je idealna tema za tu palatu ona o arheološkim iskopavanjima i prezentacijama.

 

[relja]

Više je za temu o starim slikama i fotografijama.

 

[Marc23]

GOJE » Čet Avg 20, 2020 12:50 pm[/url]":2pa5sgq2]Uz dužno poštovanje, ja bih ipak tu palatu posmatrao odvojeno, jer ovde imamo toliko zanimljivih i pokrenutih tema. Možda je idealna tema za tu palatu ona o arheološkim iskopavanjima i prezentacijama.

I ja...nisam znao gde da postujem tekst, pa sam ga stavio na temu o Trgu Republike, jer u naslovu teksta u Politici pise "ДЕО ИСТОРИЈЕ НА ТРГУ РЕПУБЛИКЕ".

Naravno, niko nije lajkovao, svi su tekst zaobisli i nastavili da polemisu o sinama i trolejbusima.

Zato je mozda i najbolje otvoriti novu temu...

 

[relja]

Da, ne bi bilo loše da postoji tema o austrijskom Beogradu iz 18. veka.
Ja već zaboravio gde ono beše lokacija prinčeve palate... prinčevog hana, princ-hana, pirinč-hana.... pirinčane :laugh:

 

[Drakche]

Severno-istocni bedemi sa unutrasnje strane (fotomontaza)

 

[Дошљак]

Мислим да тврђава заслужује чак и посебан подфорум са више тема о њеним периодима историје, о засебним објектима, о реконструкцијама и потенцијалима.

 

[Marc23]

relja » Čet Avg 20, 2020 12:59 pm[/url]":q0xz4yht]Da, ne bi bilo loše da postoji tema o austrijskom Beogradu iz 18. veka.
Ja već zaboravio gde ono beše lokacija prinčeve palate... prinčevog hana, princ-hana, pirinč-hana.... pirinčane :laugh:

Bila je jos jedna palata (Pirincana od Princev han) za koju se pricalo da je rezidencija princa Eugena Savojskog koja se nalazila negde na prostoru danasnje Dusanove, blizu Kalemgdana. Medjutim, koliko sam mogao da procitam, to nije bila rezidencija Eugena, koji se nikad u Beogradu nije duze zadrzavao, vec prvobitna rezidencija istog onog Karla Aleksandra od Virtemberga, zvanicnog guvernera Beograda.

Druga palata, gorepomenuta koju je kasnije izgradio nalazila se na prostoru danasnje Knez Mihailove, prostirala iz pravca Trga Republike (zato je tu bila i ona iskopana Virtemberska kapija), a oivicena je bila Vasinom, Obilicevim vencem i Zmaj Jovinom.

 

[relja]

Marc23 » 20 Aug 2020 02:49 pm[/url]":5bj62bwj]

relja » Čet Avg 20, 2020 12:59 pm[/url]":5bj62bwj]Da, ne bi bilo loše da postoji tema o austrijskom Beogradu iz 18. veka.
Ja već zaboravio gde ono beše lokacija prinčeve palate... prinčevog hana, princ-hana, pirinč-hana.... pirinčane :laugh:

Bila je jos jedna palata (Pirincana od Princev han) za koju se pricalo da je rezidencija princa Eugena Savojskog koja se nalazila negde na prostoru danasnje Dusanove, blizu Kalemgdana. Medjutim, koliko sam mogao da procitam, to nije bila rezidencija Eugena, koji se nikad u Beogradu nije duze zadrzavao, vec prvobitna rezidencija istog onog Karla Aleksandra od Virtemberga, zvanicnog guvernera Beograda.

Druga palata, gorepomenuta koju je kasnije izgradio nalazila se na prostoru danasnje Knez Mihailove, prostirala iz pravca Trga Republike (zato je tu bila i ona iskopana Virtemberska kapija), a oivicena je bila Vasinom, Obilicevim vencem i Zmaj Jovinom.

Da, ja sam i mislio na tu u današnjoj Dušanovoj...
Koliko sam video, ima nekoliko različitih tumačenja stručnjaka gde se tačno nalazila u Dušanovoj.
Ali to je za neku drugu temu...

 

[direktor]

Dok mi gradimo zamak ovo samo sto se ne urusi stoji zamandaljeno godinama

Cijelo grad pokrise kamerama a kalis ove osjetljive djelove za lumperaj i unistavanje jok ...

 

[spatiotecte]

Još jedno mesto gde živi drekavac

 

[relja]

direktor » 20 Aug 2020 10:11 pm[/url]":1feof6k4]Dok mi gradimo zamak ovo samo sto se ne urusi stoji zamandaljeno godinama

Cijelo grad pokrise kamerama a kalis ove osjetljive djelove za lumperaj i unistavanje jok ...

Ovo je plato na kojem su izloženi T-34 i Kaćuša?
Jesu popravili bedem i sklonili ogradu, da li je najzad dostupan?

 

[direktor]

Tako je Relja ograda je sklonjena da su popravili nesto nebi se reklo moguce da su gradjani sklonili ogradu
Staze su i dalje nesredjene i tehnika trazi odrzavanje sve u svemu sramota i vojnog muzeja i jp bg tvrdjave ...

 

[relja]

Taj deo je bio ograđen i nedostupan godinama, a ništa nije rađeno.
Znam da su se obrušile cigle podno zgrade Vojnog muzeja, između stepenica za ulazak u muzej i ovog platoa....verovatno ni to nije popravljeno?

 

[direktor]

Iskreno nisam obratio paznju na taj zid ...

 

[dex libris]

@Goje, hvala ti puno

@Relja, degradirali sa stanovišta našeg nasleđa i srpske vojne arhitekture, mi ovakve bedeme kod nas nigde nismo imali, već Smederevo ima za uzor Carigrad.
Naravno da je to bio pokušaj prilagođavanja savremenim tehnikama ratovanja ali toliko jadan i zastareo da ga ne vredi komentarisati. Dovoljno je pogledati šta se radilo u Francuskoj decenijama ranije ili čak i tursko rešenje nekoliko godina kasnije da se vidi u kom smeru je trebalo da idu stvari... ali, takvi su već tada bili Turci, daleko od onih preduzimljivih iz vremena Mehmed-Paše Sokolovića, dekadencija je učinila svoje..

Zamolio bih te samo za komentar, šta misliš o ovom predlogu?

 

[relja]

Hvala, Dex.
Pa, moje viđenje je da takvo stanovište - ne stoji, jer se kriterijum očuvanja nasleđa iz 20.-21. veka nameće postupcima izazvanim praktičnim ratnim potrebama vojske koja je osvojila tvrđavu u srednjem veku... da li su Turci omanuli u tehnologiji, to je pravo pitanje, samo...
Šta mi zapravo hoćemo od ove tvrđave?
Da izaberemo ono što nam (nekome) se sviđa i da zbog toga uklanjamo slojeve koji remete tu našu želju?
Istorija se desila kako se desila. To se promeniti - ne može. Ne treba brisati sačuvane i vidljive tragove istorije. Vekovi istorije se ne mogu izbrisati.

Ja sam za to da se ide redom: istraživanje svakog kvadrata tvrđave, postepeno obnavljanje oštećenog i srušenog u poslednjim ratovima, neposredno pre nego što je tvrđava postala zaštićeno kulturno dobro, obeležavanje bitnih objekata.

 

[dex libris]

Rekonstrukcije uvek jesu osetljivo pitanje, šta raditi sa kasnijim fazama ako unazađuju celinu. Tu nema jednostavnog odgovora ali tu odluku donosi onaj koji rekonstrukciju sprovodi. Da se pitaju Grci, oslobodili bi sve mozaike iz Aja Sofije, pošto se pitaju Turci, njima je sve kako treba i neće se otkrivati ništa iako se zna za velike površine pod mozaicima...
Ne zaboravi da je sam Popović uklonio turske slojeve nad zapadnim delom Mitropolije i vratio u stanje pre 1521, bar u nivou zidova kakve ih danas vidimo..