spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.369
- Pohvaljen
- 17.440
Istorija je učinila da nam je toranj na Avali srušen do temelja.
Ali posto je on bio svima nama drag a i bio je jedan od simbola grada, njegova rekonstrukcija se podrazumevala.
E sada ako se vratimo nekoliko vekova unazad, možemo konstatovati sledeće, da je zamak bio tada u Beogradu verovatno najupečatljivija zgrada i najimpozantnija, time je u to vreme bio svakako jedan od simbola grada, a verovatno najsimboličniji objekat u Beogradu zbog njegove veličine i njegovog položaja.
Problem je sto ne postoje slike tog zamka a i niko ga ne pamti jer ne postoji više odavno.
Otud u našoj kolektivnoj svesti taj osećaj da nam on danas ništa ne znaci jer niko nije mogao da ga zavoli jer ga niko nije ni video uzivo. Zato postoji i ravnodušnost pojedinaca prema njemu.
Fakat je da kad bi on opstao do 99te godine i da ga je NATO srušio, ceo Beobuild bi navijao da se on obnovi kao sto je navijao za avalski toranj jer bi smo ga voleli jer bi on bio deo naše istorije koju bi nosili u sećanju i ne bismo mogli da prebolimo njegov nestanak jer bi on bio deo naših emocija kao nešto sto je bilo opipljivo a nestalo je.
Da li je taj zamak manje vredan sto je bio srušen pre nekoliko vekova i samim tim nije nikome drag jer ga se niko ne seća i da li on zbog toga treba da nema nikakvu vrednost u našim očima?
Takodje ovo postavlja pitanje do koje godine treba nešto da se obnovi i šta to daje za pravo da se nešto rekonstruiše ili ne?
Ali posto je on bio svima nama drag a i bio je jedan od simbola grada, njegova rekonstrukcija se podrazumevala.
E sada ako se vratimo nekoliko vekova unazad, možemo konstatovati sledeće, da je zamak bio tada u Beogradu verovatno najupečatljivija zgrada i najimpozantnija, time je u to vreme bio svakako jedan od simbola grada, a verovatno najsimboličniji objekat u Beogradu zbog njegove veličine i njegovog položaja.
Problem je sto ne postoje slike tog zamka a i niko ga ne pamti jer ne postoji više odavno.
Otud u našoj kolektivnoj svesti taj osećaj da nam on danas ništa ne znaci jer niko nije mogao da ga zavoli jer ga niko nije ni video uzivo. Zato postoji i ravnodušnost pojedinaca prema njemu.
Fakat je da kad bi on opstao do 99te godine i da ga je NATO srušio, ceo Beobuild bi navijao da se on obnovi kao sto je navijao za avalski toranj jer bi smo ga voleli jer bi on bio deo naše istorije koju bi nosili u sećanju i ne bismo mogli da prebolimo njegov nestanak jer bi on bio deo naših emocija kao nešto sto je bilo opipljivo a nestalo je.
Da li je taj zamak manje vredan sto je bio srušen pre nekoliko vekova i samim tim nije nikome drag jer ga se niko ne seća i da li on zbog toga treba da nema nikakvu vrednost u našim očima?
Takodje ovo postavlja pitanje do koje godine treba nešto da se obnovi i šta to daje za pravo da se nešto rekonstruiše ili ne?