Šta je novo?

Beogradska tvrđava i park Kalemegdan

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=763574#p763574:1yt29b4l je napisao(la):
Igor » 06 Aug 2020 04:31 am[/url]":1yt29b4l]Izvor: Beobuild.rs
...
Kompleks Sahat i Barokne kapije
200804-beogradska-tvrdjava-22.jpg

Jesu oni to koristili cementni malter, umesto krečnog? :shock:
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=763733#p763733:bnsbw5jk je napisao(la):
Дошљак » Чет Авг 06, 2020 5:51 pm[/url]":bnsbw5jk]... Исто ме је увек чудило што на зидинама које се спуштају од куле Јакшића код цркве Свете Петке грудобрани постају окрњени и после и престају.
Sećam se jedne šetnje po tvrđavi sa prijateljem, arhitektom, koji je izvrsno poznaje.. Na moje pitanje šta se dešava sa krenelacijama (zupcima) na tom bedemu ispod Jakšićeve kule, rekao mi je da njihova rekonstrukcija tridesetih godina nije bila dobro izvedena pa ih puštaju da skroz propadnu pre detaljne rekonstrukcije. Da li je to istina ili ne - ne znam, toliko je malo ostalo od njih da se nikad nisam udubljivao na licu mesta i analizirao ih jer su onih par zubaca koji su očuvani visoko iznad i nepristupačni.

Na žalost, grešaka u rekonstrukcijama ima koliko hoćete, i nekada i danas (Golubac) a ovde dajem još jedan primer neadekvatne rekonstrukcije krenelacija (zubaca) - zidine oko manastira Resava/Manasija.
Sl. 1 - vidi se kako su zupcima ivice rađene od pravilno tesanog kamena, čak i u drugoj boji - mislim da je ovo radjeno 50-ih a možda i pre rata, mrzi me da tražim..
Sl. 2 - kako ih danas rade na celoj resavskoj tvrđavi - od lomljenog kamena nepravilnog oblika

Inače, topla preporuka za višečasovnu posetu Resavi, koja bi uključila i penjanje na okolna brda da bi se sagledao odozgo i spuštanje do reke uz izležavanje, da bi se video i sa te strane - kruženje oko utvrđenja i manastira, kako spolja tako i iznutra uz obavezni donžon, koji je rađen po uzoru na beogradski... Vrhunski lokalitet!
 

Prilozi

  • resava 2.JPG
    resava 2.JPG
    300,8 KB · Pregleda: 1.899
  • resava.JPG
    resava.JPG
    309,6 KB · Pregleda: 1.926
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=763754#p763754:2n6vez2q je napisao(la):
dex libris » Чет Авг 06, 2020 7:37 pm[/url]":2n6vez2q]Ovaj deo stvarno vapi da se uradi kockom a ne samo asfaltom... sa obnovljenom terasom i sredjenim cvetnim aranžmanom, kocka bi dala potpuno drugačiju atmosferu od asfalta.. U ovom delu to ne bi bio problem, bar po mom mišljenju.
file.php


Поглед са Великих степеница на Ушће иде преко тог шеталишта са цветним лејама и све заједно чини слику која је заиста изузетна и тешко да би могла да се нађе слична негде другде. Управо зато би тај део врта изгледао још лепше и значајније да је поплочан белим каменом као степенице. Изгледа да је разлог за избор асфалта, како се наводи, могуће ломљење плоча возилима посебних намена.

Толико посебних да иду низ и уз степенице...
 
Ne moraju stepenicama, dovoljno je da imaju posebnu dozvolu da se podigne rampa kod Uzun Mirkove i imaju otvoren put do ove terase.
 
A kako onda kroz Dino park? Godinama je tamo je ograda bez kapije, koliko se sećam?
 
Ne znam na šta tačno misliš, koliko ja znam postoji direktna neometana veza, postoji namerno napravljena asfaltirana rampa ispred Unutrašnje Stambol kapije i staza koja ide duž bedema. Ali ovde se priča o hipotetičkom postavljanju kamenih ploča, tako da i ako trenutno tu postoji neka ograda (ne znam zaista) recimo da možemo sebi da dozvolimo i još jednu hipotezu da ta ograda u toj verziji stanja na Tvrđavi - neće postojati :)

Ne očekijete valjda da će radnici pri svim budućim radovima i rekonstrukcijama koje svi tako željno očekujemo, da na kolicima ili lako gabaritnim vozilima iz hlljada vožnji da dovlače materijal, kamen, cigle, alat, mešalice, džakove sa cementom, pesak, merdevine za bandere, klupe, da na kolicima da odnose sneg, lišće, pokošenu travu... Ovaj park je praktično čedo XX veka, XX vek je ostavio trag na njemu. Otud, između ostalog, i asfalt.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=764105#p764105:lbw5wm5d je napisao(la):
dex libris » Pet Avg 07, 2020 11:42 pm[/url]":lbw5wm5d]A kako onda kroz Dino park? Godinama je tamo je ograda bez kapije, koliko se sećam?

Taj Dino park sa onom ogradom mi je toliko gadan da bih ga uklonio momentalno. :(
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=763839#p763839:2cker84d je napisao(la):
DraganSt » Pet Avg 07, 2020 5:35 am[/url]":2cker84d]Bajkovito bi bilo kada bi smo.Despotov dvorac obnovili. Jel postoji neka pouzdana dokumentacija kako je izgledao?

I meni je to padalo na pamet, ali pouceni iskustvom obnove i revitalizacije raznih tvrdjava, a od Despotovog dvorca gore skoro nista nije ostalo da bi moglo makar da se krene od neceg, bojim se da bi ta obnova ili bolje reci nova izgradnja po ugledu na staru vise licila na scenografiju za neki film, seriju ili na obnovljeni centar Skoplja. :(

Mislim da je bilo maketa Despotovog dvorca, kao i razvoja Beogradske tvdjave kroz vekove u muzeju koji sam kao mali posetio tamo gde je Sahat kula, ali godinama ne radi, mada koliko vidim planiraju ponovo da ga aktiviraju.

Sve sto za sada imamo je ona maketa na mestu gde se nekad nalazio:

https://www.alo.rs/resources/images/000 ... 1000x0.jpg
 
Мислим да су баш на овој теми биле слике макета тврђаве из разних епоха које су изложене у галерији код Сахат куле.

Eво нашао сам слику макете средњевековног Београда.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=730069#p730069:2xhm1ie2 je napisao(la):
Alen RS » Уто Апр 21, 2020 4:29 pm[/url]":2xhm1ie2]Evo Plana za Rekonstrukciju :vops:

slika_2363_Maketa-BT-15.-vek-Arhiva-JP-Beogradska-tvrdjava.jpg


od austrijanaca bi ostavio samo prosirenje
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=764177#p764177:2rc5s7hm je napisao(la):
Marc23 » Sub Avg 08, 2020 4:30 pm[/url]":2rc5s7hm]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=763839#p763839:2rc5s7hm je napisao(la):
DraganSt » Pet Avg 07, 2020 5:35 am[/url]":2rc5s7hm]Bajkovito bi bilo kada bi smo.Despotov dvorac obnovili. Jel postoji neka pouzdana dokumentacija kako je izgledao?

I meni je to padalo na pamet, ali pouceni iskustvom obnove i revitalizacije raznih tvrdjava, a od Despotovog dvorca gore skoro nista nije ostalo da bi moglo makar da se krene od neceg, bojim se da bi ta obnova ili bolje reci nova izgradnja po ugledu na staru vise licila na scenografiju za neki film, seriju ili na obnovljeni centar Skoplja. :(

Mislim da je bilo maketa Despotovog dvorca, kao i razvoja Beogradske tvdjave kroz vekove u muzeju koji sam kao mali posetio tamo gde je Sahat kula, ali godinama ne radi, mada koliko vidim planiraju ponovo da ga aktiviraju.

Sve sto za sada imamo je ona maketa na mestu gde se nekad nalazio:

https://www.alo.rs/resources/images/000 ... 1000x0.jpg

S obzirom da je dvorac srusen tek 1690. godine, verovatno da postoje neke slike. Da li bi smo mogli da napravimo rekonstrukciju koja bi 100% odgovarala originalu? Verovatno da ne bi mogli, ali neka i 80% bude verna kopija, bilo bi OK. Uostalom, skoro svi nasi najvazniji manastiri su ruseni i obnavljani mnogo puta. Da smo se drzali pravila da rekonstrukcija mora 100% odgovarati originalu, danas ne bi smo imali nijedan od tih manastira.
 
Мислим да је проблем са Деспотовим градом што су на његовом месту после 2. светског рата прављени бункери. Упитно је и да ли би за ту реконструкцију морали да руше касније фортификације од опеке, можда чак и споменик Победнику. На источном подграђу од Зиндан капије и опсерваторије до куле Небојша има неупоредиво више сачуваних остатака који су видљиви и који би били поприлично атрактивни. Главнина би била на обнови комплекса источне капије, довршетку зидине која се спушта од Јакшића куле до Источне капије, и обнови зидина и кула од Источне капије до булевара са наравно обновом Карлове капије која би уистину мало одударала, али представља веома значајан објекат. Такође могло би да се размисли и о обнови куле поред опсерваторије и зидине која се спушта низ падину од ње до комплекса источне капије.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=764366#p764366:fd1vegk7 je napisao(la):
Дошљак » Нед Авг 09, 2020 11:01 am[/url]":fd1vegk7]Мислим да је проблем са Деспотовим градом што су на његовом месту после 2. светског рата прављени бункери. Упитно је и да ли би за ту реконструкцију морали да руше касније фортификације од опеке, можда чак и споменик Победнику....
Ne bunkeri već samo jedan, drugi je kod Rimskog bunara… U slučaju rekonstrukcije zamka, koja jeste moguća, manji deo baroknih zidina bi morao biti srušen..
Pobednik ne bi morao da se ruši ali bi zamak obesmislio njegovu lokaciju.

Prilog - Vladan Zdravković, rekonstrukcija zamka i njegova pozicija u današnjem okruženju
 

Prilozi

  • zamak.jpg
    zamak.jpg
    143,4 KB · Pregleda: 1.682
Znaci dobra 3d nocna projekcija zamka po ovom tadu gore bi zadovoljila znatizelju ....
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=764372#p764372:b3vbi44f je napisao(la):
dex libris » 09 Aug 2020 10:41 am[/url]":b3vbi44f]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=764366#p764366:b3vbi44f je napisao(la):
Дошљак » Нед Авг 09, 2020 11:01 am[/url]":b3vbi44f]Мислим да је проблем са Деспотовим градом што су на његовом месту после 2. светског рата прављени бункери. Упитно је и да ли би за ту реконструкцију морали да руше касније фортификације од опеке, можда чак и споменик Победнику....
Ne bunkeri već samo jedan, drugi je kod Rimskog bunara… U slučaju rekonstrukcije zamka, koja jeste moguća, manji deo baroknih zidina bi morao biti srušen..
Pobednik ne bi morao da se ruši ali bi zamak obesmislio njegovu lokaciju.

Prilog - Vladan Zdravković, rekonstrukcija zamka i njegova pozicija u današnjem okruženju
file.php

Ja sam po ovom pitanju 50-50. Ne znam sta da kazem, sa jedne strane bi obnova bila super stvar, ali to nista onda nije original vec imitacija onoga sto je tu nekada bilo. Koliko se secam, jedino sto je ostalo originalno su temelji i ostaci stubova za kolski prilaz zamku ?

Evo i cuvene animacije iz 2003. godine:

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=StXPj1T8GiI[/youtube]
 
Slazem se da bi.Despotov dvorac mozds obesmislio lokaciju.pobednika, ne verujem da.bi zajedno to.izgledalo lepo. U tom slucaju verovatno.bi.mu trebalo.naci drugu lokaciju.

Sto se kuca u donjem gradu tice, jesam za rekonstrukciju tamo.gde postoje temelji I gde se sa velikom pouzdanoscu moze vratiti originalni izgled, Pre nego.sto sada skoce oni sto su protiv Despotovog grada koji je Vucic predlozio pre nekoliko godina, sedite I popijte nesto za smirenje. Ja ne podrzavam.Despotov grad koji bi.izgledao.kao na pretstavljenoj maketi.
 
Varšavski stari grad su obnovili od 0. Bio je srušen do temelja i sada to fantastično izgleda. Treba se voditi njihovim primerom.
Postoji dovoljno dokumentacije da se zamak obnovi i da bude veran 99% sto se tiče spoljašnjeg izgleda.
Takodje sa tačno zna gde su temelji i gde su bile kule.
Valjda je bitniji zamak u odnosu na neki Titov bunker?

Inače ona 3D slika zamka uklopljena u sliku kalemegdana nije bas najverodostojnija. Kraj zamka se zapravo nalazio na većoj udaljenosti od Pobednika nego sto to prikazuje fotomontaža tako da ne ugrozava uopšte spomenik Pobednika, šta više upotpunjuje ga.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=764402#p764402:1phmmjua je napisao(la):
zexland » Нед Авг 09, 2020 1:51 pm[/url]":1phmmjua]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=764372#p764372:1phmmjua je napisao(la):
dex libris » 09 Aug 2020 10:41 am[/url]":1phmmjua]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=764366#p764366:1phmmjua je napisao(la):
Дошљак » Нед Авг 09, 2020 11:01 am[/url]":1phmmjua]Мислим да је проблем са Деспотовим градом што су на његовом месту после 2. светског рата прављени бункери. Упитно је и да ли би за ту реконструкцију морали да руше касније фортификације од опеке, можда чак и споменик Победнику....
Ne bunkeri već samo jedan, drugi je kod Rimskog bunara… U slučaju rekonstrukcije zamka, koja jeste moguća, manji deo baroknih zidina bi morao biti srušen..
Pobednik ne bi morao da se ruši ali bi zamak obesmislio njegovu lokaciju.

Prilog - Vladan Zdravković, rekonstrukcija zamka i njegova pozicija u današnjem okruženju
file.php

Ja sam po ovom pitanju 50-50. Ne znam sta da kazem, sa jedne strane bi obnova bila super stvar, ali to nista onda nije original vec imitacija onoga sto je tu nekada bilo. Koliko se secam, jedino sto je ostalo originalno su temelji i ostaci stubova za kolski prilaz zamku ?
@Zex, Vladan Zdravković, autor rekonstrukcija Beogradske tvrđave i zamka kaže da se zamak može obnoviti sa tačnošću od čak 90% !

Kako - prvo, postoje ostaci zamka na sve 4 strane, po Popoviću, naročito ulazni deo i sa severne strane, tako da se tačno znaju gabariti. Zatim postoje savremene paralele, donžon u Resavi, palate u Golupcu i Smederevu, primenjene tehnike gradnje i u Srbiji i Ugarskoj tog vremena, pa opisi savremenika daju informacije za detalje, i naravno gravire. Najteža odluka bi bila vezana za ulaz u zamak, gde se vide dve faze - srpska (ostaci ulazne kule sa vučjom jamom) i turska (posle 1521. godine) - prikazani stubovi koji su nosili most su iz turske faze.

Bitno je napomenuti da se struka do 2000. godine zalagala za obnovu ne samo zamka već i svih srednjovekovnih zidina (na račun baroknih, koji bi ostao samo u spoljnom prstenu).

Prilog - prikaz planirane obnovljene tvrđave iz dup-a iz 80-ih, ovo sam već kačio...

tvrdjavadup.jpg


A što se tiče filma, on obiluje greškama i nepreciznostima, do te mere da mi baš nisu jasni..

U filmu se govori o Beogradu despota Stefana, što obuhvata period od 1403-1427. godine.. prikazan je i sâm despot kako pečati povelje i boravi u prestonoj dvorani. Ali postoje i neke vrlo velike logičke greške:
- u filmu se vide i barbakani u Donjem i Gornjem gradu, ispred Istočnih kapija - oni su nastali tek posle opsade 1440. godine, dosta posle smrti despota Stefana i gradili su ih Mađari-
- u filmu su prikazane i Temišvarska kula (danas Kula Nebojša) i Jakšićeva kula sa Istočnim podgrađem, cvingerom - oni nastaju tek posle opsade 1456. godine (1456-1521. godine, ne zna se kada) I takođe su ih gradili Mađari.
- prikazana je Južna kapija u Gornjem Gradu, koju je podigao despot Stefan i to je u redu ali ona je zazidana posle opsade 1440. godine kao previše izložena i nebezbedna, tako da ona ne može da postoji istovremeno sa barbakanima u Gornjem i Donjem gradu, kao što stoji u filmu.

Sledeći propusti su još napravljeni:
- nije prikazana Sat-kula, sa astronomskim satom, tako dominantan objekat na svim srednjovekovnim gravirama. građena je u vreme despota Stefana a zadnji pomen sam našao vezan za nju iz 1608. godine.
- nije prikazana Plalata na grebenu, privatna rezidencija despota Stefana, koja se nalazila na vrhu Zapadnog podgrađa i takođe je vrlo upečatljiva na svim gravirama pre 1690. godina, kada je uništena pri urušavanju dela grebena pod njom, kao posledica eksplozije barutnog magacina.
- Zamak nema dvojni bedem, προτείχισμα (protihisma) na strani prema Gornjem Gradu.
- most preko rova na ulazu u Zamak ima samo jedan pokretan deo, sa lancima, na ulazu u kulu - drugi pokretni deo na ulazu na most, na principu kontratega nije prikazan, iako se vidi na gravirama Reša.
- nijie preikazan dvor Ulrih Celjskog u Gornjem Gradu, vrlo dominantan na gravirama,
- nije prikazana Zapadna kapija na ulazu u Gornji Grad već samo prolaz kroz dvojni bedem
- većina bedema i kula je prikazana bez zaštitnog krova
- arsenal kod Temišvarske kula je predstavljen kao trgovačko pristanište, što nije mogao biti - trgovačka luka je bila malo dalje i kroz Ribarsku kapiju se ulazilo u Donji Grad. Arsenal je imao vojnu funkciju.
- nije prikazan Interventni bedem sa kapijom između Donjeg i Gornjeg Grada - iza njega su se Srbi ceo jedan dan krili, po padu Donjeg Grada 1521, godine, kada Mađari nisu hteli da im dozvole povlačenje i pristup u Gornji Grad.
- prikaz urbane matrice Donjeg grada je potpuno nelogičan. Zna se da su kuče bile zgusnute jedna uz drugu, kao i u svakom srednjovekovnom gradu gde je prostor bio vrlo dragocen. Ovde je kuća jako malo a prostora koliko hoćeš...

Ovaj film se može koristiti samo kao informacija i to sa rezervom...

@spatio - potpuno se slažem da ovo treba uraditi!
 
Ovo postojeće, autentično i staro više stotina godina, nije sačuvano da bi se rušilo i iznova gradilo "još starije".
Sadašnje stanje tvrđave je proizvod - istorije. Mene čudi kako ljudima to nije jasno. Rekonstrukcija Varšave posle 1945. je primer sa sebe, jedinstven iz više razloga, koji ovde se poteže pri svakom spominjanju termina "rekonstrukcija" slično kao i "to su govorilii za Ajfelov toranj" u dr... ali takav nam je forum... neobavezno i nepovezano ćaskanje, kao uz kaficu. Uz čuveno "samo da se gradi".


U krajnjoj liniji, pored toga što bi to bilo nasilje nad kulturnom baštinom, nad zaštićenim spomenikom, ne vidim ikakvu potrebu za potpunom rekonstrukcijom zamka. Naša kultura ne sme da se zasniva na uništavanju sačuvanog i celovitog radi rekonstrukcija onog prethodnog. Takav postupak nas neće uzdići i duhovno obogatiti. A famoznim "turistima", tom nezaobilaznom argumentu, teško da će biti zanimljiv zamak koji je istorijski autentičan koliko i onaj u Diznilendu... ne pored toliko zaista autentičnih zamaka po celoj Evropi.

Mi izgleda, pored svih gubitaka u poslednjim decenijama, i dalje nismo naučili da cenimo i čuvamo ovo što već imamo. Stalno neki nemir, stalno smeta ovo što postoji, stalno neka težnja da se izgled Beograda u potpunosti menja. Izgubili smo kafane, bioskope, mesta za svirke, Vračar unakažen, mnogi mirni delovi grada sa porodičnim kućama upropašćeni masovnom "investitorskom" gradnjom... i to nije dosta, nećemo se smiriti dok se i na Tvrđavi ne pojave kranovi... dok opet nekome i taj zamak ne dosadi, pa izmašta nešto drugo. I posle negodujemo kako nam je grad haotičan, i krivimo neke prethodne generacije.
Aman ljudi, smirite se malo. Ima stotinu stvari koje na Tvrđavi i u parku treba i mogu sada odmah da se urade, za male pare i uz malo dobre volje.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=764429#p764429:3kfrvobx je napisao(la):
dex libris » 09 Aug 2020 02:17 pm[/url]":3kfrvobx]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=764402#p764402:3kfrvobx je napisao(la):
zexland » Нед Авг 09, 2020 1:51 pm[/url]":3kfrvobx]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=764372#p764372:3kfrvobx je napisao(la):
dex libris » 09 Aug 2020 10:41 am[/url]":3kfrvobx]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=764366#p764366:3kfrvobx je napisao(la):
Дошљак » Нед Авг 09, 2020 11:01 am[/url]":3kfrvobx]Мислим да је проблем са Деспотовим градом што су на његовом месту после 2. светског рата прављени бункери. Упитно је и да ли би за ту реконструкцију морали да руше касније фортификације од опеке, можда чак и споменик Победнику....
Ne bunkeri već samo jedan, drugi je kod Rimskog bunara… U slučaju rekonstrukcije zamka, koja jeste moguća, manji deo baroknih zidina bi morao biti srušen..
Pobednik ne bi morao da se ruši ali bi zamak obesmislio njegovu lokaciju.

Prilog - Vladan Zdravković, rekonstrukcija zamka i njegova pozicija u današnjem okruženju
file.php

Ja sam po ovom pitanju 50-50. Ne znam sta da kazem, sa jedne strane bi obnova bila super stvar, ali to nista onda nije original vec imitacija onoga sto je tu nekada bilo. Koliko se secam, jedino sto je ostalo originalno su temelji i ostaci stubova za kolski prilaz zamku ?
@Zex, Vladan Zdravković, autor rekonstrukcija Beogradske tvrđave i zamka kaže da se zamak može obnoviti sa tačnošću od čak 90% !

Kako - prvo, postoje ostaci zamka na sve 4 strane, po Popoviću, naročito ulazni deo i sa severne strane, tako da se tačno znaju gabariti. Zatim postoje savremene paralele, donžon u Resavi, palate u Golupcu i Smederevu, primenjene tehnike gradnje i u Srbiji i Ugarskoj tog vremena, pa opisi savremenika daju informacije za detalje, i naravno gravire. Najteža odluka bi bila vezana za ulaz u zamak, gde se vide dve faze - srpska (ostaci ulazne kule sa vučjom jamom) i turska (posle 1521. godine) - prikazani stubovi koji su nosili most su iz turske faze.

Bitno je napomenuti da se struka do 2000. godine zalagala za obnovu ne samo zamka već i svih srednjovekovnih zidina (na račun baroknih, koji bi ostao samo u spoljnom prstenu).

Prilog - prikaz planirane obnovljene tvrđave iz dup-a iz 80-ih, ovo sam već kačio...



A što se tiče filma, on obiluje greškama i nepreciznostima, do te mere da mi baš nisu jasni..

U filmu se govori o Beogradu despota Stefana, što obuhvata period od 1403-1427. godine.. prikazan je i sâm despot kako pečati povelje i boravi u prestonoj dvorani. Ali postoje i neke vrlo velike logičke greške:
- u filmu se vide i barbakani u Donjem i Gornjem gradu, ispred Istočnih kapija - oni su nastali tek posle opsade 1440. godine, dosta posle smrti despota Stefana i gradili su ih Mađari-
- u filmu su prikazane i Temišvarska kula (danas Kula Nebojša) i Jakšićeva kula sa Istočnim podgrađem, cvingerom - oni nastaju tek posle opsade 1456. godine (1456-1521. godine, ne zna se kada) I takođe su ih gradili Mađari.
- prikazana je Južna kapija u Gornjem Gradu, koju je podigao despot Stefan i to je u redu ali ona je zazidana posle opsade 1440. godine kao previše izložena i nebezbedna, tako da ona ne može da postoji istovremeno sa barbakanima u Gornjem i Donjem gradu, kao što stoji u filmu.

Sledeći propusti su još napravljeni:
- nije prikazana Sat-kula, sa astronomskim satom, tako dominantan objekat na svim srednjovekovnim gravirama. građena je u vreme despota Stefana a zadnji pomen sam našao vezan za nju iz 1608. godine.
- nije prikazana Plalata na grebenu, privatna rezidencija despota Stefana, koja se nalazila na vrhu Zapadnog podgrađa i takođe je vrlo upečatljiva na svim gravirama pre 1690. godina, kada je uništena pri urušavanju dela grebena pod njom, kao posledica eksplozije barutnog magacina.
- Zamak nema dvojni bedem, προτείχισμα (protihisma) na strani prema Gornjem Gradu.
- most preko rova na ulazu u Zamak ima samo jedan pokretan deo, sa lancima, na ulazu u kulu - drugi pokretni deo na ulazu na most, na principu kontratega nije prikazan, iako se vidi na gravirama Reša.
- nijie preikazan dvor Ulrih Celjskog u Gornjem Gradu, vrlo dominantan na gravirama,
- nije prikazana Zapadna kapija na ulazu u Gornji Grad već samo prolaz kroz dvojni bedem
- većina bedema i kula je prikazana bez zaštitnog krova
- arsenal kod Temišvarske kula je predstavljen kao trgovačko pristanište, što nije mogao biti - trgovačka luka je bila malo dalje i kroz Ribarsku kapiju se ulazilo u Donji Grad. Arsenal je imao vojnu funkciju.
- nije prikazan Interventni bedem sa kapijom između Donjeg i Gornjeg Grada - iza njega su se Srbi ceo jedan dan krili, po padu Donjeg Grada 1521, godine, kada Mađari nisu hteli da im dozvole povlačenje i pristup u Gornji Grad.
- prikaz urbane matrice Donjeg grada je potpuno nelogičan. Zna se da su kuče bile zgusnute jedna uz drugu, kao i u svakom srednjovekovnom gradu gde je prostor bio vrlo dragocen. Ovde je kuća jako malo a prostora koliko hoćeš...

Ovaj film se može koristiti samo kao informacija i to sa rezervom...

@spatio - potpuno se slažem da ovo treba uraditi!
file.php

Hvala ti za ovako vrlo detaljne informacije Dex ! Vidi se da zaista vladas ovom temom !

Slazem se sa Reljom za Varsavu.
 
Мада ми се идеја о обнови дворца Деспота Стефана свиђа, за сад мислим да би било рационалније да се обнови оно што је уништено у 20. и 19. веку.
 
Hvala ti puno, @Zex na ovako lepim rečima! :sesir:

@Došljak, niko ne pokreće obnovu, samo pričamo o mogućnostima da se to desi...

@Relja, mnoge naše crkve - Orahovica/Mažići, Voljavac u Bistrici, Kumanica, Sv. Kuzma i Damjan/Ratiševina, Lepenac kod Brusa, Drenča/Aleksandrovac, Pavlovac na Kosmaju, Dići/Ljig, Rudnik, Uvac, Deževa i mnoge, mnoge druge koje danas postoje - praktično donedavno su bile ruševina, malo očuvane ili pod debelim slojem zemlje a neke su, kao Kumanica, slučajno otkrivene prilikom gradnje pruge. Danas su obnovljene i ponovo žive, uglavnom bez fresaka ali se i dalje sređuju. Da li su potpuno verodostojno obnovljene - verovatno ne sasvim, analogije su tražene u obližnjim i / ili crkvama iz istog perioda ali su mesta gde se narod iz tih krajeva ponovo okuplja..
U slučaju beogradskog zamka, takođe su ostaci oskudni ali isto tako ne postoje drugi objekti na toj lokaciji koji bi sprečili obnovu zamka, osim efemernog baroknog zida kojim je po rušenju zamka prostor Gornjeg Grada zatvoren. Ne ruši se ništa! Možeš imati rezerve prema obnovi ali, što se mene tiče, ako su toliki stručnjaci tokom 20. veka a i danas bili za njegovu obnovu, da ne idem dalje od legendarne Aleksandre Banović, i ja dajem svoj glas - za obnovu!
I upravo je izbor onoga šta će biti obnovljeno i prezentovano jedno od najtežih pitanja u procesu rekonstrukcije. Ako su kasnije intervencije donele do unazađivanja objekta/spomenika onda je izbor vrlo jasan - pogotovo ako se bira - bunker ili zamak!
 
Ako se bira, u naše vreme, između simbola današnjeg Beograda - a to je silueta Beogradske tvrđave sa Pobednikom - i simbola Beograda iz 15. veka, onda je izbor samo jedan, a ovo drugo je teško ludovanje.

Stvarno je opasno kad se pusti duh iz boce, diznilendizacija slama svaki otpor. Izgleda da je jedino teški konzervativizam opravdana strategija za ovaj prostor ('nema da diraš ništa, nije ti od dede ostalo').
 
Dex, svatam ja tvoje razloge. Međutim, nisam baš siguran da tu neće biti rušenja. Svakako će biti narušavanja postojeće celine tvrđave.
A što se tiče bunkera... sad sam tek shvatio koliko ljudi ne razumeju njegov značaj, doživljavaju ga kao građevinu podignutu da bi se srušili ostaci zamka (koji, kada se tu nalazio podrum turske komande tvđave, kasnije srpskog generalštaba).
Taj bunker je napravljen zbog realne opasnosti od invazije SSSR-a. Nemojmo se zavaravati, to su uradili u Mađarskoj 1956. i u Čehoslovačkoj 1968.
Uradili bi to i ovde, samo su znali da će naići na otpor isto kao i Nemci, a ovaj bunker je trebao da bude deo odbrane Beograda, glavnog grada.
I sovjetski obaveštajci su videli da se na Tvrđavi ruši ona kuća na tom mestu (podignuta umesto Generalštaba između dva rata) i da se gradi bunker - jasan zaključak da se Jugoslavija sprema za borbu i da neće popustiti Staljinu.
I kao takav, i on je deo istorije, i to veoma bitnog trenutka. To što je to zaista bio kratak "trenutak" u postojanju Beogradske tvrđave, i što to danas, kada se sve odavno završilo, možda nekome deluje smešno, to nije ni malo naivna stvar.
Uostalom, taj bunker je poslednja vojna građevina izgrađena na tvrđavi koja je na ovom mestu bila vojno uporište još od vremena Rimljana, skoro dve hiljade godina. Malo li je?
 
Vrh