dex libris » 09 Aug 2020 02:17 pm[/url]":3kfrvobx]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=764402#p764402:3kfrvobx je napisao(la):
zexland » Нед Авг 09, 2020 1:51 pm[/url]":3kfrvobx]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=764372#p764372:3kfrvobx je napisao(la):
dex libris » 09 Aug 2020 10:41 am[/url]":3kfrvobx]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=764366#p764366:3kfrvobx je napisao(la):
Дошљак » Нед Авг 09, 2020 11:01 am[/url]":3kfrvobx]Мислим да је проблем са Деспотовим градом што су на његовом месту после 2. светског рата прављени бункери. Упитно је и да ли би за ту реконструкцију морали да руше касније фортификације од опеке, можда чак и споменик Победнику....
Ne bunkeri već samo jedan, drugi je kod Rimskog bunara… U slučaju rekonstrukcije zamka, koja jeste moguća, manji deo baroknih zidina bi morao biti srušen..
Pobednik ne bi morao da se ruši ali bi zamak obesmislio njegovu lokaciju.
Prilog - Vladan Zdravković, rekonstrukcija zamka i njegova pozicija u današnjem okruženju
Ja sam po ovom pitanju 50-50. Ne znam sta da kazem, sa jedne strane bi obnova bila super stvar, ali to nista onda nije original vec imitacija onoga sto je tu nekada bilo. Koliko se secam, jedino sto je ostalo originalno su temelji i ostaci stubova za kolski prilaz zamku ?
@Zex, Vladan Zdravković, autor rekonstrukcija Beogradske tvrđave i zamka kaže da se zamak može obnoviti sa tačnošću od čak 90% !
Kako - prvo, postoje ostaci zamka na sve 4 strane, po Popoviću, naročito ulazni deo i sa severne strane, tako da se tačno znaju gabariti. Zatim postoje savremene paralele, donžon u Resavi, palate u Golupcu i Smederevu, primenjene tehnike gradnje i u Srbiji i Ugarskoj tog vremena, pa opisi savremenika daju informacije za detalje, i naravno gravire. Najteža odluka bi bila vezana za ulaz u zamak, gde se vide dve faze - srpska (ostaci ulazne kule sa vučjom jamom) i turska (posle 1521. godine) - prikazani stubovi koji su nosili most su iz turske faze.
Bitno je napomenuti da se struka do 2000. godine zalagala za obnovu ne samo zamka već i svih srednjovekovnih zidina (na račun baroknih, koji bi ostao samo u spoljnom prstenu).
Prilog - prikaz planirane obnovljene tvrđave iz dup-a iz 80-ih, ovo sam već kačio...
A što se tiče filma, on obiluje greškama i nepreciznostima, do te mere da mi baš nisu jasni..
U filmu se govori o Beogradu despota Stefana, što obuhvata period od 1403-1427. godine.. prikazan je i sâm despot kako pečati povelje i boravi u prestonoj dvorani. Ali postoje i neke vrlo velike logičke greške:
- u filmu se vide i barbakani u Donjem i Gornjem gradu, ispred Istočnih kapija - oni su nastali tek posle opsade 1440. godine, dosta posle smrti despota Stefana i gradili su ih Mađari-
- u filmu su prikazane i Temišvarska kula (danas Kula Nebojša) i Jakšićeva kula sa Istočnim podgrađem, cvingerom - oni nastaju tek posle opsade 1456. godine (1456-1521. godine, ne zna se kada) I takođe su ih gradili Mađari.
- prikazana je Južna kapija u Gornjem Gradu, koju je podigao despot Stefan i to je u redu ali ona je zazidana posle opsade 1440. godine kao previše izložena i nebezbedna, tako da ona ne može da postoji istovremeno sa barbakanima u Gornjem i Donjem gradu, kao što stoji u filmu.
Sledeći propusti su još napravljeni:
- nije prikazana Sat-kula, sa astronomskim satom, tako dominantan objekat na svim srednjovekovnim gravirama. građena je u vreme despota Stefana a zadnji pomen sam našao vezan za nju iz 1608. godine.
- nije prikazana Plalata na grebenu, privatna rezidencija despota Stefana, koja se nalazila na vrhu Zapadnog podgrađa i takođe je vrlo upečatljiva na svim gravirama pre 1690. godina, kada je uništena pri urušavanju dela grebena pod njom, kao posledica eksplozije barutnog magacina.
- Zamak nema dvojni bedem, προτείχισμα (protihisma) na strani prema Gornjem Gradu.
- most preko rova na ulazu u Zamak ima samo jedan pokretan deo, sa lancima, na ulazu u kulu - drugi pokretni deo na ulazu na most, na principu kontratega nije prikazan, iako se vidi na gravirama Reša.
- nijie preikazan dvor Ulrih Celjskog u Gornjem Gradu, vrlo dominantan na gravirama,
- nije prikazana Zapadna kapija na ulazu u Gornji Grad već samo prolaz kroz dvojni bedem
- većina bedema i kula je prikazana bez zaštitnog krova
- arsenal kod Temišvarske kula je predstavljen kao trgovačko pristanište, što nije mogao biti - trgovačka luka je bila malo dalje i kroz Ribarsku kapiju se ulazilo u Donji Grad. Arsenal je imao vojnu funkciju.
- nije prikazan Interventni bedem sa kapijom između Donjeg i Gornjeg Grada - iza njega su se Srbi ceo jedan dan krili, po padu Donjeg Grada 1521, godine, kada Mađari nisu hteli da im dozvole povlačenje i pristup u Gornji Grad.
- prikaz urbane matrice Donjeg grada je potpuno nelogičan. Zna se da su kuče bile zgusnute jedna uz drugu, kao i u svakom srednjovekovnom gradu gde je prostor bio vrlo dragocen. Ovde je kuća jako malo a prostora koliko hoćeš...
Ovaj film se može koristiti samo kao informacija i to sa rezervom...
@spatio - potpuno se slažem da ovo treba uraditi!