Pre deset dana sam opisao kako je zahvaljujući jednoj preciznoj Austrijskoj mapi iz 1738. godine moguće odrediti tačnu poziciju utvrđenja na levoj obali Save (
http://www.beobuild.rs/forum/viewtopic. ... 22#p708822). U međuvremenu sam malo analizirao šta sve može da se izvuče iz nje, pa zaključio da se isplati malo pomučiti i ceo posao uraditi ispočetka, preciznije, za celu mapu, i na većoj rezoluciji podloge. Na kraju je ispalo da je posao bio daleko veći nego što sam očekivao, pravi projekat, ali mislim da je vredelo jer po prvi put imamo svima lako čitljivu, javnu, na Internetu dostupnu mapu znatne preciznosti koja daje tačnu poziciju porušenih tvrđavskih i varoških bedema, šanca i onoga što je bilo urađeno na utvrđenjima sa obe strane Save i Dunava do 1739. godine. Pa evo dakle tih novih mapa i kompletnog izveštaja.
Mape koje slede sam dobio preklapanjem Guglovog aerofoto snimka Beograda i dve Austrijske mape iz 1738. i 1739. godine posle strogo lineranih transformacija skaliranja, rotacije i translacije. Na taj način je uvek moguće poklopiti bilo koja dva para tačaka na dve mape, ali u opštem slučaju ne i ostale. Posmatranje koliko se posle toga poklapaju ostali markeri na dve mape nam govori koliko je stara mapa zaista precizna i da li je rađena na osnovu geodetskih snimanja kao što Marko Popović tvrdi da je u to vreme već bio običaj za najvažnije vojne mape.
Rezultat je bio da je mapa nedvosmisleno rađena kao rezultat preciznih geodetskih merenja pošto su, iako postoje, greške veoma male za mape stare tri stoleća. Uzevši takođe u obzir da nepreciznosti postoje i u Guglovom snimku (kamera je iskosa), u premeravanju zemljišta od strane Austrijanaca, u mom pozicioniranju na nejasnoj podlozi ograničene rezolucije, pa onda u rušenjima, rekonstrukcijama i promeni oblika pojedinih naizgled fiksnih "markera" tokom ovih 300 godina, preciznost je i dalje veoma dobra. Rekao bih da je u okviru plus minus debljine jedne linije koju sam koristio, što je na terenu oko
plus minus 10 metara. Mislim da je ovo izuzetan rezultat za vreme iz koga smo do sada viđali uglavnom samo izobličene i rukom crtane skice.
Posle izvesnog tražanja, pronašao sam još jednu, nešto manje kvalitetnu mapu koja očigledno prikazuje isto stanje na terenu, takođe crtanu u srazmeri, koja međutim ima vidljiv još jedan mali dodatni deo tadašnjeg toka Dunava.
Da bi na prvi pogled bila jasnija 3D struktura gomile sličnih i ne uvek lako čitljivih linija na originalnoj mapi, evo prvo aksonometrijskog prikaza dela Doksatovog projekta za jugoistočni front Gornjeg Grada iz perioda 1723. do 1725.
I snimka makete koja to prikazuje.
Još jedan posao nepohodan za precizno preklapanje snimka Beograda sa starom mapom je bio moj pokušaj da smislim konzistentnu teoriju o značenju tada korišćene simbolike, tj šta je njima trebalo da predstavljaju različite vrste linija na mapama utvrđenja iz tog doba, pošto tu informaciju nigde nisam pronašao. Nadam se da sam pogodio, pa da i vi ne gubili vreme, nacrtao sam ono što mislim da je ključno.
Pošto odbrambeni bedemi utvđenja nisu simetrični po poprečnom preseku ni po konstrukciji ni po funkciji, onome ko je te mape tada čitao bilo je veoma važno da odmah razume koja je strana bedema okrenuta napadaču, a sa koje starne je odbrana tvrđave. Zbog toga je izgleda usvojena konvencija da je crvena linija oznaka napadačke strane bedema (strana na kojoj se proliva krv), a crna linija odbrambena strana. Zbog toga se u tumačenje mapa polazi od dve bliske paralene linije kod kojih je jedna linija crvena, a druga crna. Pojas koji one definišu je parapet, odnosno prostor sa karakterističnim levkastim otvorima za topove i puškarnicama za strelce na samom vrhu bedema, što je posmatrano odozgo glavni, ispod toga najtvrđe građeni deo bedema. Ako negde postoje ostaci bedema, to je onda u tom delu.
Od crvene linije do prve sledeće linije na tu stranu je rov. Od crne linije, pa na suprotnu stranu bedema, je "skriveni put", dakle ili takođe deo bedema od tvrdog materjala, ili visoki sloj nabacane zemlje po kome hodaju vojnici koji brane bedeme, parapetom dobro zaštićeni od neprijateljske vatre sa "crvene" strane.
Ako su dve bliske linije iste boje, to označava samo bedem ili običan zid, bez posebno uobličenih zaštita za topove i vojnike na vrhu.
Ako je nacrtana samo jedna linija, to je ili ivica nekog većeg platoa, ili nagliji prelom u nivou terena, ili prosto nešto nešto što nisu smatrali da je vredno crtanja u većim detaljima.
Odnos dve konvencije, njihove sa mapa iz 17xx-tih i moje za potrebe ovog poklapanja starih mapa sa savremenim stanjem, prema realnom stanju na našoj tvrđavi, dat je ovde.
Delovi tvrđave u profilu, korisni za lakše tumačenje mapa iz tog vremena:
Kad se sve to odradi kao što sam opisao, dobijaju se ovakve mape. Bitno veće rezolucije svih sledećih slika se dobijaju kad se klikne, pa izabere "view image" (2280x2018 px).
Pozicioniranje dve rotirane i skalirane mape iz 1738. i 1739. na aerofoto snimku Beograda. Markiranje trasa važnijih bedema, rovova, zemljanih napispa i tadašnje pozicije rečne obale.
Kada se ukloni sloj mapa da bi ostale samo po njima markirane trase, dobija se njihov precizni položaj na savremenom snimku Beograda. Ovde se sada vidi čitav niz zanimljivih stvari. Obratite za početak pažnju gde su se zaista nalazile i druga dva od čak četri bivša gradska utvrđenja, ona na Ratnom Ostrvu i na levoj obali Dunava. Pogotovo je precizan, fantastičan i više nego logičan položaj utvrđenja na Ratnom Ostrvu, što takođe govori o tome da su ove mape zaista tačne i u tim svojim delovima! Nigde u literaturi koju sam ja čitao nisam video da neko ranije objavio ovu informaciju.
Verzija sa polu providnim i veoma bledim linijama da bi se lakše videlo šta je ispod. Korisno je za detaljnu analizu kuda su tačno prolazili bedemi i obale reka.
Ovde su zelenim linijama markirane trase savremenih Beogradskih ulica čija je pozicija određena nekadašnjim položajem Austrijskih i kasnije Turskih bedema oko grada. Kliknite da bi ih bolje videli. Neke od njih su unutar varoši i idu tik pored ivice "skrivenog puta" (braon zona, visoko nabacana zemlja sa unutrašnje strane kod mene crvenog bedema), gde patroliraju ili stoje vojnici odbrane. "Skriveni put" je tada bio vojna zona i morao je biti slobodan, bez zgrada, pa su ulice i zgrade sa unutrašnje strane morale biti izvan njega, što je kasnije, u Tursko vreme, zadržano, da bi zatim Emilijan Joksimović nasledio takvo stanje kod trasiranja njegovih ulica. Druge savremene ulice su izvan bedema, pa idu pored ili baš po kasnije zatrpanom "šancu" (plava zona).
Bitan deo identiteta jednog grada čini upravo ono što je u njemu najtrajnije. A to su, ako izostavimo samu tvrđavu koja je obično sam začetak svakog ozbiljnog i dugoročnog naselja, pre svega drugog trase njegovih ulica. Sve drugo se menja brže od toga. Kao što čoveka ne čine ćelije njegovog tela, koje umiru i bivaju zamenjenjene, nego unutrašnja organizacija i povezanost, tako se i zgrade ruše i grade nove, ali ulice koje ih povezuju obično ostaju. Taj jedinstveni raspored ulica je samo njegov, ono po čemu se on razlikuje od svih drugih gradova i jedino što zaista traje. Zbog toga mi je bilo zanimljivo kad sam na ovako dobjenoj mapi primetio da je Austrijska Barokna rekonstrukcija Beograda ustvari trajno definisala upravo to, raspored, orjentaciju i lokaciju svih glavnih ulica, a time i dobar deo identiteta današnjeg starog dela grada.
To se vidi na sledećoj slici. Na osnovu oblika terena prvo je definisana najbolja pozicija bedema i njihovih gradskih kapija, pa su onda povučene trase glavnih ulica tako da međusobno i što ravnije spajaju ove kapije. Tako ulica Kralja Petra i Dubrovačka u nastavku direktno povezuju Šabačku kapiju na Savskoj obali i Temišvarsku kapiju na Dunavskoj obali. Cara Dušana direktno povezuje Vidin kapiju na Tvrđavi i Carsku kapiju na varoškom bedemu. Solunska ulica povezuje Vidin kapiju i Temišvarsku kapiju. Uzun Mirkova i Vasina direktno povezuju Unutrašnju Stambol kapiju i Virtembergovu kapiju. Tako je, varoškim kapijama, definisan i trajno ostao, čak i 300 godina kasnije, osnovni kostur gradskih ulica.
Ostale ulice su zatim trasirane tako da pravilno ispunjavaju prostor između prethodno definisane trase glavnih ulica. U Dunavskom priobalju naprimer sve 4 glavne ulice se zrakasto šire od Vidinske kapije, što se lepo vidi kad se povuče njihov nastavak. Na ovoj slici sam ljubičastom bojom markirao sve ulice koje i danas relativno tačno slede upravo trasu koja je tada definisana. Bez obzira na sav kasniji haos u Tursko vreme, kad ih je Emilijan Joksimović kasnije ponovo ispravio tako da grad što manje plaća eksproprijaciju privatnim vlasnicima, ispalo je da je većina ulica I DALJE uglavnom tačno na svojoj staroj trasi.
Iste te ulice ali na originalnoj mapi. Blokovi su se menjali, ali samo mali broj ulica.
Ako se sada markiraju i neke od glavnih savremenih ulica u delu grada izvan šanca, vidimo da su najvažnije od njih TAKOĐE određene pozicijom bivših varoških kapija. Uglavnom su tako povučene da idu ravno ka gradskim kapijama, tj da se zrakasto šire od njih ka periferiji. Zbog toga mi je bilo toliko žao što glavna kapija, na Trgu Republike, nije bolje obeležena i prikazana.
Period Barokne rekonstrukcije Beograda od 1717. do 1740. je zapravo početak savremenog grada i strukture ulica koju danas poznajemo, a ove mape pregledno pokazuju gde su se tada tačno nalazili bedemi, rovovi i rečne obale. Mislim da svakako treba pokušati da se nešto od tog bogatstva rekonstruiše i dostojno prikaže.
