Pošto je iz prethodne poruke jasno koje linije na planu predstavljau zidane bedeme, sada može prvo da se proveri da li je mapa zaista geodetski tačna kao što tvrdi Popović.
To je moguće kad se uzme Google aerosnimak Beograda i preklopi sa ovom mapom iz 1738. Markirao sam nekoliko tačaka koje su lako prepoznatljive i sigurno se nisu pomerile od 1738. do danas. Naprimer Kula Nebojša, polukružni istureni deo obalskog bedema, dve kapije u Donjem gradu, severoistočni bedem Kalemegdanske tvrđave i Virtemberška kapija na Trgu Republike. Zelene tačke ovih markacija su na Google slici, a žute su na Austrijskoj mapi.
Posle izvesnog broja iteracija rotiranja, skaliranja i translacija, uspeo sam da skoro savršeno poklopim zelene i žute tačke. Poklapanje nije savršeno jer me je mrzelo da dalje gubim vreme tražeći najbolju kombinaciju ove tri transformacije, pošto je tu negde i granica preciznosti mape. U svakom slučaju greška pozicioniranja nije veća od par procenata, a to je dokaz da se zaista možemo u dovoljnoj meri pouzdati u geodetsku preciznost Austrijske mape iz 1738. Pa pošto je očigledno da je tvrđava na desnoj obali tačno nacrtana, nema razloga da sumnjamo da je tačno nacrtana i pozicija tvrđave na levoj obali. Što dalje znači da smo ovim preklapanjem dve mape usput dobili i tačnu poziciju zakopanih bedema na levoj obali
Ovo je Austrijska mapa rotirana, skalirana i pomerena na pravo mesto. Kliknite za veću rezoluciju.
Ovo se dobija kada se preklope dve mape sa poluprovidnim gornjim slojevima. Zbog čitljivosti sam dodao još jedan sloj sa konturma bedema tvrđave, crvene boje, i sa konturama obala, svetlo plave boje (kliknite za veću rezoluciju).
Ako sad uklonimo sloj Austrijske mape, ostaje nam naša mapa sa ucrtanom pozicijom bedema (kliknite za veću rezoluciju).
Uz ovo, neočekivano otkriće je međutim da desni rukavac Dunava 1738. godine čak ni približno nije tekao na mestu gde je danas! Za Ratno ostrvo sam očekivao da će izgledati drugačije, jer smo videli mnogo mapa na kojima je uvek drugačije nacrtano, ali za desni rukavac Dunava nisam. Takođe se vidi pomeraj zbog nasipanja Save kod Beton hale tokom pravljenja luke (što je još jedan dokaz preciznosti), ali i drastična promena desne Dunavske obale nizvodno od ušća. A put za Zemun (označen sa brojem 40), je 1738. ustvari ka Zemunu polazio po današnjem Ratnom ostrvu!
U svakom slučaju sada znamo gde se može čas posla geomagnetno snimiti relativno mali deo zemljišta da bi videli da li je u njemu ostalo nešto od druge Beogradske tvrđave (!), pošto ne verujem da je greška veća od jedno 10 ili 20 metara, dok je zemljište homogenog sastava, pa tumačenje snimka ne bi bilo teško.
